Истина, мада су и Бардовци и Музаћеве куће опет очигледно указивале на албански етнички елемент у регијама далеко источније од данашње Албаније, што опет треба да указује на ширење те (поготово у случају села Музаћеве куће - племенске) заједнице из Албаније ка истоку. Што се тиче Арбанашке у Пчињи, заправо није у Пчињи него нешто јужније, у Македонији. Погреших. То је данас село Арбанашко, северно од линије Куманово-Крива Паланка.
У близини су и неки други албански топоними као што су Ђиновци односно Гиновци, али нисам сигуран када се први пут то село спомиње. Ђиновци се као племе спомињу у околини Призрена као сточари Арбанаси манастира Светих Архангела, а можда ће неко боље од мене знати да ли су и каква кретања номадских сточара постојала између Шаре и тих предела.
Не видим да се овде спомињао тај касни средњовековни албански елемент у југоисточној Србији/североисточној Македонији, а можда би требао да се спомене. Ја то претходно назвах колонизацијом, али уопштено мислим на бар привремено насељавање ових номадских сточара. Између прото-Албанаца и албанске колонизације у османском периоду има мање-више 2000 година, тако да очигледно фали хронолошка анализа њиховог присуства овде.
Није спорно да су неке арбанашке групе током средњег века ишле ка североистоку, мада треба оставити могућност код ових етничких назива да су тако могли да буду названи и словенски/српски досељеници са подручја Албаније, на сличан начин како су касније, за време Турака, српске избеглице и досељеници са подручја Косова и Метохије али и Старе Рашке називани "Арнаутима". У вези са племенским називима, ту би већ могло да се ради о "правим" Арбанасима, за које мислим и да је документовано да су имали сеобе на српска подручја и вековима пре Великих сеоба Срба, с тим да су те миграције биле знатно мањег обима и наилазиле су на компактно српско становништво које би их брзо асимиловало. Међутим, оно што те топониме разликује од ових источнијих о којима смо Милош и ја писали је што су то топоними који се готово искључиво везују за родовска и племенска, односно етничка имена, а не за неке "обичне" ствари и концепте, какви су ови у близини Пирота, Беле Паланке и Црне Траве, који би више могли да говоре о ранијем језику који је на тим просторима коришћен.
У контексту Беса бих поменуо један топоним који вероватно чува њихов назив а и налази се на подручју где су они локализовани током касне антике, у питању је село Б'с источно од Криве Паланке (апостроф овде означава мукли самогласник који постоји у албанском, румунском, бугарском и неким македонским дијалектима, на Гугл Мапама је село означено као Бис):
https://www.google.com/maps/place/%D0%91%D0%B8%D1%81,+%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0/@42.1876684,22.3817311,16z/data=!3m1!4b1!4m6!3m5!1s0x135577adf98063e9:0xc4051bf09ae51b4d!8m2!3d42.1886872!4d22.3859329!16s%2Fg%2F120t4lj7?entry=ttu&g_ep=EgoyMDI2MDUxMy4wIKXMDSoASAFQAw%3D%3DОно што ме је заинтригирало је село Буштрање, које сам такође поменуо. У питању су фактички два различита села, а административно - три. Буштрање у општини Врање и Буштрање у општини Бујановац су суседна села и некада су чинила једно село, које је раздељено 1878. када је већи део села припао Кнежевини Србији (општина Врање), а мањи део Турској (општина Бујановац). Такође постоји и Буштрање у општини Прешево које се налази источно од аутопута ка Северној Македонији, удаљено од прва два. У прва два села живе Срби, док је прешевско Буштрање албанско село. Питао сам Gemini AI када се у изворима први пут помињу ова села и он ми је одговорио да је у питању друга половина 15. и почетак 16. века (вероватно у неком од турских дефтера), што би, ако је податак тачан, значило да су она и током средњег века имала иста имена. Већ сам написао зашто би називи ових села могли бити занимљиви у контексту албанског (од имена за кују, bushtra, можда треба напоменути да се у релативној близини налазио и чувени катун Псодераца) , додуше AI је написао да се њихова етимологија може извести од словенског назива "Бистрица", што је у локалном говору временом трансформисано у Буштрање (јер се села наводно налазе у близини брзих водотокова). Не знам колико је ово исправно и да ли постоји нека литература која се бави овим називом.
