Било је то 2016. године и водила се дискусија о овима које ти помињеш. Ја сам изричито тврдио да у источном и брдском крају Ц. Горе има много оних који су били пореклом Арбанаси.
...
Сима Милутиновић Сарајлија био је песник и учитељ Петра II Петровића Његоша током прве половине 19. века. Он је писао да је цетињски владика Руфим превео на православље Куче, Дрекаловиће, Братоножиће и друге.
У Бјелопавлићима је 1633. године било 200 католичких кућа, што значи да су многи касније прешли на православље.
Пипери су почетком 17. века сви махом били католици, између 1605 -1610 прелазе на православље.
Кучи прелазе на православље после 1615. године.
Оно што сам тврдио те 2016. године се заиста обистинило и потврдило кроз генетичку генеалогију.
Оно што се обистило јесте то да је један део Брђана (родови Куча и Бјелопавлића; Пипери упитно?) изгледа албанског порекла и видим да се прича о периоду пре 7-8 векова. А цела аргументација да су били римокатолици Албанци који су тек у 17. веку примили православље је и даље нетачна.
Осврнуо бих се на ово што си навео, додуше слободно реци да си видео код Ћоровића око римокатоличанства. А ово твоје даље о корелацији рим. и албанског идентета је често место, игром случаја, у хрватској, албанској и "монтенегринској" литератури, не код нас. Ево, чак су крцате и албанска и енглеска википедија радова са том тематиком, из протеклих пар година...
Сима Милутиновић Сарајлија, Историја Црне Горе, заправо стоји следеће:
Свеосвештени митрополит господин Руфим. Овај владика је православној побожности особиту службу учинио и тиме не мало Србство пробудио и поткријепио, јер је повратио у источно богословље Куче, Братоножиће и Дрекаловиће из римске вјере у коју су били премамљени од стране арбанашких попова
А не како си га навео. Ради се о спречавању деловања рим. мисионара од стране Руфима. Иначе, да не додајем да је то период противреформације, када су млетачки мисионари обилато деловали по Црној Гори, Херцеговини, али и на ширем српском подручју.
Бјелопавлићи и 1633. годинаКада се погледају рим. извештаји за тај период, постоје мисионарски и тада управо извештај мисионара Ђорђа Вушковића. Ту не стоје само Бјелопавлићи. Вушковић говори да је био у
populi di Gruda, e di Byelo Pavilichi
- дакле Груде и Бјелопавлићи, и да су му се неки људи одатле жалили да немају попа 12 година, да међу њима имају два села са 200 хришћанских кућа, да је 90 породица примило ислам и да нису знали које су тачно вере били пре тога, јер није било никог ко би им рекао када су им празници. Констатовао је и да у овом месту имају неке обичаје које не познаје. Нејасно је да ли су то куће у делу Бјелопавлића, или ипак само у Грудима за које се зна да су били рим. А поготово када је Бјелопавлиће пре тога 1614. године Маријано Болица навео као православне под вођством Станоја Радоњиног. Дакле, овде немамо недвосмислену констатацију о римокатолицима у Бјелопавлићима. Дакле, нема недвосмислене констатације о неким рим. кућама у Бјелопавлићима.
Пипери и 1610. годинаАналогно ономе горе, види се да се ради о извештају барског надбискупа и примаса српског Марина Биција,
Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године. Ту се налази део када Бици каже:
... нисам могао да обиђем Клименте, који су готово сви римокатолици, а говоре албански и далматински језик. Подељени су у 10 села, тј. Клименте, Груде и Хоте, Кастрате, Собриоле, све римокатолике, а затим Бјелопавлиће, Пипере, Братоножиће (Далматинце) и Куче од којих су половина шизматици, а половина римокатолици.
Није обишао те крајеве, погрешно све води под "Клименте" и прво говори да су скоро сви рим., затим јасно истиче за албанска племена да су сви рим., док за Далматинце (како назива Србе у целом делу иначе) не наводи да су сви рим. (да јесу, истакао би као и за остале, иначе, зашто није...). Дакле, недвосмислен да се ради о Србима. Између осталог, 4 године касније код Болице се види да Пипере води Радослав Божидаров. Чудан неки Албанац Радославов отац...
Толико о 17. веку. Да не спомињем то да не постоји ниједан помен рим. цркава у то време, и да је тема мисионарења Млечана у тим крајевима, као и приморју, од 15. до 17. века и тек како обрађивана. Да се Бјелопавлићи спомињу још 1411. године под именом "Бјелопавлићи", а не "Паљибарди". Или 1444. године када се у дубровачком извору наводи да су Бјелопавлићи, Пипери и Васојевићи под вођством двојице Бјелопавлића,
Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили једног трговца. По презименима, тај њихов предак албанског порекла је могао да буде тек неколико генерација пре тога. Да се они са Кучима и Пиперима наводе као део народа Зете у збору у српском православном манастиру Врањина 1455. године (између њих и Стефана Црнојевића са једне, и Млечана са друге) где јасно захтевају да им се не доводи рим., већ остави православно свештенство. Толико о вери. У пописима/дефтерима нпр. 1485. и 1497. године, ево читам Ђурђева, код Бјелопавлића и Пипера албанских имена има у траговима, док је на подручју Куча пола/пола.
Дакле, о могућем албанском пореклу или о средњевековном сродству са Албанцима можемо да причамо тек пре 15. века, и то код појединих родова, а не неодређено типа "велики број" или "17. век, 18. век" или овако:
Они су доста касно са католичичанства прешли на православље крајем 17. почетком 18. века. Пре њих су на пример исто тако уочени Пипери који су још у првој половини 17. века били католици и касније су прешли на православље. До пре 300-400 година су били католици, имали су несумњиво арбанашка имена типа: Прека, Кећа, Љаљо и слична и сад су они као нека српска племена, смешно и јадно.