Ма да. То ће нама Никола, уз мало додатног труда, или Сунце објаснити.
Можда консултовати неког зналца за албански језик и познаваоца њихове митологије
Тако да језик никада није само лингвистички феномен. Него има своје слојеве ... који долазе из народниг веровања, митологије, искуства, колективно несвесног, и др.
Постоје њеке везе које се успостављају када посматраш еволуцију језика и митологију.
Цицеро је забиљежио да варвари Траки вјерују у бога грома Ζβελ
θιούρδῳ. То име се јавља у инскриптијех још десетак пута од Мезије преко Скопља до Босфора али њекада гласи Διί Ζιβελ
σούρδῳ. На подручија Ћустендила живјело је племе Δεν
θελῆται које се спомиње и под именом Den
seletae. То је значајан знак, да је постојала склоност трачкога језика алтернирати θ и С (при том не знам у којем смијеру). У митологији сјеверних католичких Албанаца постоји божанство грома Shurdh.
У протоалбанском је S прелазило у θ испред вокала предњега реда. У истој позицији је и Z прелазило у DH.