Аутор Тема: Албанци и Арбереши  (Прочитано 221998 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3914
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1540 послато: јануар 10, 2020, 01:52:11 пре подне »
Стефан Немања је од ових освојио жупу Пилот;
"отъ поморские земле Зету с градови, а отъ Рабна Пилота оба".  Само је ствар случаја,  да су у даљим средњевјековним документима Немањића изабрали писати облик Арбанас умјесто домаћега Рабањин.

У правом смислу те ријечи arbenesh је могао бити било који житељ жупе или провинције Рабан или Арбанон/Албанон, за разлику за ознаку племена Shqipter, Gheg, Tosk. Сада је и јасно и да су Грци називали своје Шиптаре Арванити,  јер су дошли из провинције Арванон након што је ова подпала под управу Епира.
Имамо сличан случај и код имена острва Раб :
The island of Rab was first mentioned in a Greek source Periplus of Pseudo-Scylax (360 BC) and then by other Greek and Roman geographists by the name Arba.
https://en.wikipedia.org/wiki/Rab
Вероватно није ствар случаја за ту промену од Рабњани у Арбанаси у званичним документима (можда су свесно узимали оне називе како су их Грци звали, обзиром да се и код острва Раб и код помена Рабна то можда односило на словенско пермутовање назива области?)
« Последња измена: јануар 10, 2020, 02:00:37 пре подне ДушанВучко »

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5080
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1541 послато: јануар 10, 2020, 10:47:39 пре подне »
Имамо сличан случај и код имена острва Раб :
The island of Rab was first mentioned in a Greek source Periplus of Pseudo-Scylax (360 BC) and then by other Greek and Roman geographists by the name Arba.
https://en.wikipedia.org/wiki/Rab
Вероватно није ствар случаја за ту промену од Рабњани у Арбанаси у званичним документима (можда су свесно узимали оне називе како су их Грци звали, обзиром да се и код острва Раб и код помена Рабна то можда односило на словенско пермутовање назива области?)

У питању је словенска метатеза ликвида, промена која се дешавала у првим вековима након доласка Словена на Балкан (al>la, ar>ra) и која је трајала најкасније до почетка 10. века. Облик Рабњани или Рабанаси, колико ја знам, никад није коришћен у српским средњовековним писаним изворима, док облик Рабно јесте. По мишљењу Ломе, то би говорило да су Срби, односно Јужни Словени генерално, прво упознали име области (која је прошла кроз метатезу ликвида (Арбанон>Раб(а)но), типичну словенску иновацију), а да је термин "Арбанаси" почео да се користи тек након што се у јужнословенским језицима више није вршила метатеза ликвида. То би ишло у прилог већ солидном броју података о њиховом нешто каснијем досељењу на простор Албаније у односу на Словене.

Независно од тога одкуда у срб.  арбанас, a оно је зацијело каснога исхођења, увјерен сам,  да облици arbënesh / arbënish имају исто значење као итал. alban+ese аналогно као francese,  balcanese,  calabrese.  - ese је развиће из - ensis и означава "особа из датога мјеста или регије"; у датом случају ради се о означењу житеља из византијске провинције Ἄλβανον / Ἄρβανον,  основаној у 12. вијеку,  која је касније била дијелом господства Епирскога.



Стефан Немања је од ових освојио жупу Пилот;
"отъ поморские земле Зету с градови, а отъ Рабна Пилота оба".  Само је ствар случаја,  да су у даљим средњевјековним документима Немањића изабрали писати облик Арбанас умјесто домаћега Рабањин.

У правом смислу те ријечи arbenesh је могао бити било који житељ жупе или провинције Рабан или Арбанон/Албанон, за разлику за ознаку племена Shqipter, Gheg, Tosk. Сада је и јасно и да су Грци називали своје Шиптаре Арванити,  јер су дошли из провинције Арванон након што је ова подпала под управу Епира.

Као што написах горе, мислим да није ствар случаја што се у документима не појављује облик Рабњанин или Рабанас, већ да за то постоји јасан разлог језичке природе. Њихов стари назив, поменуто arbënesh/arbëresh, је и даље у употреби код Арбереша из Италије и Арванита у Грчкој, чији дијалекти имају највише подударања са најјужнијим тоскијским дијалектима (из Љаберије и Чамерије). Назив Shqiptar/Shiptar је иновација са самог краја средњег века (15/16. век), која се проширила међу Арбанасима који су остали у матичној области и потпуно потисла стари назив. Већ је помињано на форуму али ћу поновити укратко - у питању је изведеница од глагола shqiptoj, који има значење "јасно, прецизно говорити", који је раније можда имао значење "разумети", а он сам представља позајмицу и преобликовање латинског excipio. Дакле, врло је јасно значење - "они који правилно говоре или разумеју (наш) језик". С друге стране, називи Гег и Тоск вероватно имају већу старину и можда би се могли повезати са називима племенских групација раних Арбанаса (односно Беса, ако је Шрамова хипотеза тачна) који су населили Арбанон током раног средњег века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5080
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1542 послато: јануар 10, 2020, 11:27:46 пре подне »
Одличан преглед целокупне граматике албанског језика са становишта историјске лингвистике је дао руски лингвиста Александар Русаков у поглављу "Albanian" у оквиру књиге "The Indo-European Languages" (редактор Мате Каповић, издање Routledge-a, 2017.). У раду се налази прецизна мапа албанских дијалеката, а врло је корисна и подела развоја албанског језика коју је Русаков начинио. Албански језик је један од индоеропских језика који се због великог броја иновација највише изменио у односу на предачку, протоалбанску и пре-протоалбанску форму, а управо анализа тих фаза у његовом развоју нам помаже да прецизније дефинишемо ужи простор где се развијао. Русаковљева подела је следећа:

1)пре-протоалбански период (пре почетка интензивнијих контаката са латинским, односно пре 1. века н.е.);
2)протоалбански период (први миленијум н.е, интензивни контакти са латинским и рани контакти са словенским);
3)староалбански период (од прелаза првог у други миленијум н.е, када се десила дијалекатска подела на гегијски и тоскијски, до 18. века);
4)период савременог албанског (19-21. век).

https://www.academia.edu/36978916/Albanian
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Grg

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Албанци и Арбереши
« Одговор #1543 послато: јануар 14, 2020, 04:28:05 поподне »
Прије пар дана су на страници "Санџак Албанија" написали како су Срби поклали пар стотина АЛБАНАЦА у Шаховићима 1924. Они се не "задовољавају" с двије трећине условно речено албанских хаплогрупа на простору Плава, Гусиња и Новопазарског санџака, него чак својатају и исламизиране Србе из Старе Херцеговине који говоре источнохерцеговачким дијалектом, па и оне Санџаклије у правом смислу који припадају роду Васојевића, Дробњака, Никшића итд.
Колко знам , у Шаxовићима су претежно били исламизирани Кучи , тако да можда и има неке логике  ,ако гледамо из те перспективе . Бродаревски крај генерално , слабо има херцеговачког уплива , већина су Кучи .