Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 36920 пута)

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #180 послато: Март 15, 2024, 09:23:03 поподне »
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова.

Лаж! Чему ово господине?
Ja prenosim samo šta je autor naveo. Izvolite adresu autora [email protected] pa njega optužuje da laže a ne mene.Drski ste
« Последња измена: Март 15, 2024, 09:29:11 поподне pjovanovic086 »

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 955
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #181 послато: Март 15, 2024, 09:32:53 поподне »
Пре периода емиграције на Запад, Румуни и Срби нису
само изузетно позивали једно друго на своју славу, и то најчешће када су били у браку, што је такође било изузетно


И ово је тек лаж на квадрат. Ово је писао неки кретен са јасном намером да одвоји те две популације. Нека дође из француске, изађе на терен, уради пресек стања па тада нека пискара.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 982
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #182 послато: Март 15, 2024, 09:40:41 поподне »
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова."
Pri čemu ću sad da budem optužen i za krvarenje nekih međunacionalnih odnosa. Ako želite da vjerujete u ono što verujete slobodno. Ne znam ni što iznosim činjenice o ovome.

Лично знам за три таква брака склопљена баш у том периоду који наводите (Влајна и Србин, Влах и Српкиња, Влах и Српкиња/Црногорка из Петровог Села). Или се ради о екстремној коинциденцији да баш ја упознам тако ретке "зверке" или је то што сте ви написали потпуна небулоза. Закључак остављам вама, а и другима.

А испрва ми се учинило да сте ви неко ко пише сувисле и на чињеницама утемељене објаве на форуму.

EDIT:

Сетих се и четвртог случаја - Влајна и Србин, Шумадинац из околине Краљева, не знам да ли се рачуна у "Србе из Региона" ;)

Дакле упознао сам 4 пара од 15 колико их има укупно. Просто невероватно.
« Последња измена: Март 15, 2024, 09:50:49 поподне Драган Обреновић »

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 955
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #183 послато: Март 15, 2024, 10:05:26 поподне »
Мора да је нека грешка господине Обреновићу, јер ја знам 15 случајева из тог периода. Можда знамо за иста четри случаја, познајемо исте људе, свет је мали  ;D

Шалу на страну, не само да се ишло по славама већ је било братимљења и кумстава. Фамилији моје мајке (Власи) су кумови Срби. Кумство је из средине 19. века. Тако да никакве баријере није било нити ће је бити. То становништво је, по доласку из Влашке, Олтеније и Трансилваније своју судбину везало за савремену Србију и од самог старта неговало добре комшијске односе. Тај што пискара из Француске, наћи ћу га ко је, ако себе сматра интелектуалцем онда је требао да наведе пример женидбе сина војводе Матејића са ћерком космајског војводе (мислим да се презивао Жујевић). Забележено је да је свадба трајала 7. дана јер је власима била част да узму српску снају. Причамо о почетку 19 века. Данас свакакви узимају оловку у руке, то је страшно нешто. Дневно политичким препуцавањима и унутар страначким сукобима, апропо оног несрећника из видеа који није био задовољан поделом колача, нема места на овом форуму.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 955
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #184 послато: Март 15, 2024, 11:41:54 поподне »
* Није редовни професор на Универзитету у Ници већ антрополог запослен у музеју у Марсеју (тако пише).

* Друго, у контексту мешовитих бракова поменули сте рад: Rites de passage, identité ethnique, identité nationale Le cas d'une communauté roumaine de Serbie. Он мешовите бракове помиње у делу: Le village de Melnica : une population roumaine de Serbie.

* У ТОМ РАДУ ЈЕ НАПИСАО:
Les échanges matrimoniaux se font en grande majorité entre Roumains. Pour la période 1947-1987, sur 796 mariages enregistrés, 674 (84,7 %) sont contractés entre Roumains de la région, dont 331 (41,6 %) entre des personnes du village. Les mariages mixtes, avec des conjoints serbes de la région et des conjoints venus hors de la région, ne représentent que 122 (15,3 %) des cas.

ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ:
Marital exchanges occur predominantly among Romanians. For the period 1947-1987, out of 796 registered marriages, 674 (84.7%) were contracted between Romanians from the region, of which 331 (41.6%) were between individuals from the same village. Mixed marriages, with Serbian spouses from the region and spouses from outside the region, represent only 122 (15.3%) of cases.

ПРЕВОД НА СРПСКИ:
Većina bračnih razmena odvija se između Rumuna. Za period od 1947. do 1987. godine, od ukupno 796 evidentiranih venčanja, 674 (84,7%) sklopljena su između Rumuna iz regiona, od kojih je 331 (41,6%) između osoba iz istog sela. Mešoviti brakovi, sa supružnicima Srbima iz regiona i supružnicima koji dolaze izvan regiona, čine samo 122 (15,3%) slučajeva.


* ВИ СТЕ ПРЕВЕЛИ ОВАКО:
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова.


Ко овде лаже, он, ви или преводилац? Kako je 15,3% из горе поменутог рада (просек за једно село, не сва насеља) постало 0,8% у вашем преводу?  :D
« Последња измена: Март 15, 2024, 11:45:55 поподне Ивица Јовановић »
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7295
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #185 послато: Март 16, 2024, 01:33:26 пре подне »
. Дневно политичким препуцавањима и унутар страначким сукобима, апропо оног несрећника из видеа који није био задовољан поделом колача, нема места на овом форуму.
Овде људи избацују изворе који би поткрепили неки став, а чим је овај избацио њега (по њему релевантног фактора чим га је навео), довољно говори. Ставио је човека који се налупетао из својих политичких мотива да би поткрепио своју фиктивну тезу . Занимљиво је да су то углавном предуге поруке (ове почетне) са тенденцијом, без доказа, а кад сте ти и Драган изнели праве доказе, оде он. Пробао човек, шта ће (нема везе, омакну се проценти и индивидуе, "погреши човек"). Мора да се "мути" кад жеља надвлада, не вреди ни фино обраћање на широко, али на крају мора да се "открије" и "оклизне".
« Последња измена: Март 16, 2024, 01:43:32 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #186 послато: Март 16, 2024, 07:42:04 пре подне »
* Није редовни професор на Универзитету у Ници већ антрополог запослен у музеју у Марсеју (тако пише).

* Друго, у контексту мешовитих бракова поменули сте рад: Rites de passage, identité ethnique, identité nationale Le cas d'une communauté roumaine de Serbie. Он мешовите бракове помиње у делу: Le village de Melnica : une population roumaine de Serbie.

* У ТОМ РАДУ ЈЕ НАПИСАО:
Les échanges matrimoniaux se font en grande majorité entre Roumains. Pour la période 1947-1987, sur 796 mariages enregistrés, 674 (84,7 %) sont contractés entre Roumains de la région, dont 331 (41,6 %) entre des personnes du village. Les mariages mixtes, avec des conjoints serbes de la région et des conjoints venus hors de la région, ne représentent que 122 (15,3 %) des cas.

ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ:
Marital exchanges occur predominantly among Romanians. For the period 1947-1987, out of 796 registered marriages, 674 (84.7%) were contracted between Romanians from the region, of which 331 (41.6%) were between individuals from the same village. Mixed marriages, with Serbian spouses from the region and spouses from outside the region, represent only 122 (15.3%) of cases.

ПРЕВОД НА СРПСКИ:
Većina bračnih razmena odvija se između Rumuna. Za period od 1947. do 1987. godine, od ukupno 796 evidentiranih venčanja, 674 (84,7%) sklopljena su između Rumuna iz regiona, od kojih je 331 (41,6%) između osoba iz istog sela. Mešoviti brakovi, sa supružnicima Srbima iz regiona i supružnicima koji dolaze izvan regiona, čine samo 122 (15,3%) slučajeva.


* ВИ СТЕ ПРЕВЕЛИ ОВАКО:
За период 1947-1987 склопљено је само петнаест бракова са Србима из региона, девет мушкараца и шест жена, што представља 1,1% односно 0,8% бракова.


Ко овде лаже, он, ви или преводилац? Kako je 15,3% из горе поменутог рада (просек за једно село, не сва насеља) постало 0,8% у вашем преводу?  :D

Naveo sam iz njegovog drugog rada Le rituel de la slava et l'imaginaire communautaire de l'unité. Les Roumains de Homolje et les Serbes en France Dejan Dimitrijevic. na strani 94. ovog rada

"Avant la période d'émigration vers l'Occident, Roumains et Serbes ne s'invitaient qu'exceptionnellement à leurs slava respectives, et le plus souvent quand ils étaient apparentés par le mariage, ce qui était exceptionnel également13. Aujourd'hui, les relations amicales qui lient Roumains et Serbes se sont le plus souvent nouées à l'étranger. La slava qui sert de support à ce travail est la slava de Saint-Jean, qui est célébrée le 20 janvier. Je l'ai enregistrée en 1990. Elle illustre les nouvelles relations entre Roumains et Serbes. "
"Pour la période 1947-1987, seulement quinze mariages ont été contractés avec des Serbes de la région, neuf hommes et six femmes, ce qui représente respectivement 1,1 % et 0,8 % des mariages."

U svakom slučaju nisam ni znao za ovaj njegov rad koji ste naveli.

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #187 послато: Март 16, 2024, 08:10:33 пре подне »
Лично знам за три таква брака склопљена баш у том периоду који наводите (Влајна и Србин, Влах и Српкиња, Влах и Српкиња/Црногорка из Петровог Села). Или се ради о екстремној коинциденцији да баш ја упознам тако ретке "зверке" или је то што сте ви написали потпуна небулоза. Закључак остављам вама, а и другима.

А испрва ми се учинило да сте ви неко ко пише сувисле и на чињеницама утемељене објаве на форуму.

EDIT:

Сетих се и четвртог случаја - Влајна и Србин, Шумадинац из околине Краљева, не знам да ли се рачуна у "Србе из Региона" ;)

Дакле упознао сам 4 пара од 15 колико их има укупно. Просто невероватно.
Ja mislim da smo zaključili da postoji različiti odnos u različitim delovima istočne Srbije, zbog čega je počela cela priča što je primetio gospodin iz Poreča. Ja govorim za Požarevac, Stig, Zvižd, dolinu Dunava do početka Ðerdapa, delimično I za Pomoravlje. Kao što sam rekao  Drago mi je što nije tako svuda.
Ako govorimo o ovom kraju, ovakav je odnos i prema Srbima iz drugih delova Srbije. U Požarevcu nikad niko ko nije Požarevljanin nije bio biran ni na jednu funkciji kako u vreme bivše YU tako ni sada. Kao što Sam rekao ovde je doseljeno stanovništvo iz južne Srbije posle drugog svetskog rata prema kojima je odnos starosedelaca čak I nepovoljniji (Požarevljani su npr odlučili da zbog elektrana razvijaju nekadašnje selo Kostolac u gradić, kako bi tamo živeli oni koji su dolazili da rade sa strane a da se ne naseljavaju u Požarevcu ili su čak razvili jedan deo grada u kome skoro isključivo živi doseljeno stanovništvo).
Postoji društvenih hijerarhija (recimo znaju se osnovne škole u koje ko ide) protiv koje sam uvek bio protiv i uvek reagovao kad u društvu krene podsmevanje na račun drugih. Tako da je ovo specifičan fenomen koji znam da postoji u Beogradu i Vojvodini, pa sam pretpostavljao da postoji i u drugim gradovima Srbije.
Pri ovome treba da navedem da priča o vlasim je u odnosu prema ostalim gotovo neprisutna, jer sem jednog izolovanog sela, prvo sela se nalaze na 25 do 30 km od Požarevca.
Možda je najbolji opis Požarevca dao lokalni istoričar
"Požarevac je nekada imao vrlo zančajno mesto u istoriji ove države. Ali je danas nekako upao u neku učaurenost, kao da je sam sebi dovoljan, da mu ne treba ništa više i da mu ne treba niko drugi",
Primer je Milošević koji nikada nije bio prihvaćen ovde, I nije uopšte voleo Požarevac, za razliku od Mire (koja je naša velika sramota, jer potiču iz kuće Petra Dobrnjca) I ona I sin su uvek ostali vezani za Požarevac (na našu žalost)
Međutim sve ovo zasenjuje netrpeljivost prema Smederevcima, sa kojima je Požarevac praktično spojen kao grad (a recimo ne postoji autobuska veza između dva grada).
« Последња измена: Март 16, 2024, 08:23:02 пре подне pjovanovic086 »

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 955
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #188 послато: Март 16, 2024, 09:07:37 пре подне »
Spam.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #189 послато: Март 16, 2024, 09:24:10 пре подне »
Цитат
potiču iz kuće Petra Dobrnjca

Врло занимљиво, волео бих да знам о каквој вези је реч?


Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #190 послато: Март 16, 2024, 11:35:46 пре подне »
Врло занимљиво, волео бих да знам о каквој вези је реч?
Ona je praprapraunuka Petra Dobrnjca. Njena kuća (gde je sahranjen i Milošević) je u stvari stara kuća Petra Dobrnjca, tj.stara kuća je neka vrsta  muzeja i nalazi se odmah do njene sadaŝnje nove kuće
 https://togp.rs/kuca-dobrnjcevih/

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #191 послато: Март 16, 2024, 01:36:21 поподне »
Хвала за ову необичну информацију.

На интернету наиђох на тефтер у ком се види да је и у Добрњу већинско становништво било влашко, измешано с "Параћинцима".

Ван мреже pjovanovic086

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #192 послато: Март 16, 2024, 07:51:46 поподне »
Хвала за ову необичну информацију.

На интернету наиђох на тефтер у ком се види да је и у Добрњу већинско становништво било влашко, измешано с "Параћинцима".
Na koji tefter mislite. Braničevski iz 15.veka?
U modernoj istoriji po popisima u 19.veku se javlja oko 33 % stanovništva. Međutim oni su odavno posrbljeni, ne verujem sada da iko od njih i zna poreklo (proverio sam nije neki zaseok koji je sada posebno selo; ovde da skrenem pažnju da podela iz 19.veka ne odgovara sadašnjoj, jer često selo iz 19.veka obuhvata nekoliko sadašnjih sela)
A sam Petar je bio poreklom iz Crne Gore. Inače većina smatra da su samo Stojković i Dobrnjac bili ustanici u Braničevu zbog svoje kasnije uloge. Međutim na početku ustanka su podjednako bili značajni i Momčilo iz Lučicu, Paul Matej iz Melnice, Gica Hajduk iz Zvižda i Ilija iz Žagubice (ovo su oni koji su preživeli seču knezova, s tim što Paul, Gica i Ilija su nosili titule kapetana, a ne knezova)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 525
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #193 послато: Јун 01, 2024, 04:13:04 поподне »
Направио сам генетичку слику влашког тј. романофоног становништва североисточне Србије какво је било оквирно у XIX веку.
Основа за ову слику су резултати тестираних у Српском ДНК пројекту и 23andMe, с једне стране, и порекло становништва села према картама које је направио Паун Дурлић, с друге стране, уз неке додатне информације. Издвојио сам 46 тестираних, што је мали узорак, али ипак показује оквирну генетичку слику.
https://paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-etnicka-slika.php, https://paundurlic.com/vlaski.recnik/karte.php и  https://paundurlic.com/vlaski.recnik/sela_lista.php ,
 
Као што рекох, ову слику треба тумачити приближно као пресек за романофоно становништво крајем XIX века, тј. ова слика може укључивати и повлашене српске родове, који су живели у већински влашким селима, па су повлашени. Другим речима, обухваћени су сви тестирани из села чије је порекло Паун Дурлић означио као "Власи" и "Власи и повлашени Срби".

Иако сам за мешовита српско-влашка села претражио доступну литературу, укључио сам само пар тестираних које су према литератури влашког порекла, као и пар тестираних који су потврдили да им је порекло влашко.

Дакле, ово није генетичка слика влашких досељеника с оне стране Дунава, већ као што рекох може укључивати и повлашене српске родове (и један род могуће цинцарски,који је досељен у већински влашко село).

Такође, ово није (само) слика тестираних који се данас изјашњавају као Власи. Напротив, огромна већина становништва влашког порекла се данас изјашњава Србима, па је таква ситуација и са тестиранима.

Направио сам и статистику слава. Иако је узорак мали, очекивано Св. Петка, тј. Петковица/Петковдан је најчешћа слава.


У међувремену смо добили још 3 резултата:

90. Анђелић, Никољдан, Раденка, Кучево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од модалног хаплотипа ове гране одступа само повишеним вредностима Y-GATA-H4=12 и DYS458=17. Има велики број потенцијално блиских поклапања, али ниједан који му је и географски близак или који слави исту славу. Блиска поклапања на 23 маркера у оквиру ове гране не значе много, за поуздано утврђивање блискости потребан је SNP или дубински тест (WGS или BigY-700), па је то препорука и Анђелићу. Тестирани је у упитнику навео да му је према предању предак дошао из Румуније.

27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница/Петровац на Млави, I2-Y3120

Хаплотип тестираног карактеришу две веома ретке вредности, DYS393=12 и DYS456=16, а као нешто ређе уочавају се и DYS19=17, DYS576=19 и DYS635=24. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које би се могло тврдити да су блиски овом резултату, а нисам их нашао чак ни у бази FTDNA са овим карактеристичним маркерима. Тестирани не зна ништа о свом даљем пореклу, нити има података у нашој етнографској литератури о овој породици, тако да се заиста нема много шта написати. Тестираном преостаје да окуша срећу са неким од геномских тестова, у нади да би одређивањем терминалне филогенетичке гране пронашао ближе генетичке рођаке.

Нови рођак на Family Finder:

Илић, Ђурђиц, Мосна/Мајданпек, J2a-L70>Z435

https://www.poreklo.rs/2019/03/24/poreklo-prezimena-selo-mosna-majdanpek/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 955
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #194 послато: Јун 01, 2024, 04:47:37 поподне »
Апропо Крајића, он је мој кандидат (и колега и комшија). У пријави нисмо навели породично предање да су са Косова, јер како доказати. Прегледом маркера мислим да може бити I-Y4460. Тешко да може формирати неку нову грану, мада ко зна. На YHRD сам му пронашао само једнога у Словенији.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1408
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #195 послато: Јун 02, 2024, 10:39:37 поподне »
Апропо Крајића, он је мој кандидат (и колега и комшија). У пријави нисмо навели породично предање да су са Косова, јер како доказати. Прегледом маркера мислим да може бити I-Y4460. Тешко да може формирати неку нову грану, мада ко зна. На YHRD сам му пронашао само једнога у Словенији.
Ивице, лепо од тебе што си организовао ово тестирање комшије. Можда не би било лоше да послушаш Небојшин предлог:

Иако имају 3-4 разлике, Крајићи би могли бити у вези са дробњачким Караџићима. Висока вредност на DYS19, вредност 12 на 393, као и иста крсна слава, могу бити индикативне.

На FTDNA постоји Румун са презименом Думитру који је радио BIGY, има га и на Yfull, припада подграни I2-Z17855>A16413>Y263173>Y135658>Y376881, ову последњу је формирао на Yfull такође са Румуном (није познато презиме, као ни одакле је). С обзиром на то да Думитру поседује вредности 12 на 393 и 17 на 19, веома је велика вероватноћа да и Крајић припада подграни Y376881, нарочито ако се узме у обзир да је по свему судећи влашког порекла. Због поменутих вредности и раније утврђене припадности подграни Z17855, могуће је да и род Караџића из Дробњака припада Y376881 подграни.

Предлог за Крајића да истражује у овом смеру.

У YSEQ-у не постоји могућност поручивања тестова на Y263173, Y135658 и Y376881 које деле тестирани Румуни, али може се поручити узводни A16413:
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=50025

Било би корисно испитати припадност Крајића овој грани. Да ли имаш у плану још неке породице у свом окружењу да тестираш?
« Последња измена: Јун 02, 2024, 10:49:49 поподне Владимир Бојановић »

На мрежи Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 955
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #196 послато: данас у 01:01:20 пре подне »
Поручићемо тест на A16413. Биће још тестова. Чекам неколико људи да заверше у данте лабс.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.