Сигуран сам да сам то негдје прочитао, али не могу да нађем, да је циц неки старословенски облик ријечи птица. Можда би се етимолошки могао повезати са ријечју птица, мада не знам да ли је то језички могуће. Цицвара би онда била неко култно вариво које чува усјеве од птица. Један од ријетких обичаја који се код нас на селу био задржао практично до данас јесте везан управо за цицвару и птице. Пошто је цицвара била, послије чеснице, прво јело које се кушало на божићној трпези, постојао је обичај да се први залогај цицваре узме затворених очију, са наопачке окренутом кашиком и да се изговори реченица: Глава у трње, реп на њиву! Ово је значило да птице те године треба да репом буду окренуте њиви, тј. да не уништавају усјеве.
Због тог обичаја мислим да би и ова етимологија у вези са птицама могла бити истинита.
Са станишта лингвистике циц нема никакове везе с речју птица. Реч циција потиче од турскога придева "titiz" - ситан, дробан, тако је и titizlik - цицилук или ситничарство.
Много је логичније, да је цицвара = дробна вара (каша) или вара од веома ситнога кукурузнога брашне, за разлику од крупе.
Ми за божић никада не варисмо ни пуру ни цицвару, но само попару од ковртња с мало сира. Мислим да је уобће дроба или попара много старија од поленте, пуре, мамилиге или како кто већ назива, јер је кукуруз дошао тек нешто мало пред 1850. г. у наше крајеве из Аустрије. И сама реч је аустријска - Kukuruz, само аустријанци то читају кукуруц, a ту реч имају од аустријских Чеха који су га називали "кокошијим житом", кукурицом, јер у њих је курица - кокош ( У нас више не кажу курица, али је остало да се каже курије око). Заправо ни у Чеха реч кукурица није народна, него ју је склопио њихов ботаничар Јан Светопук Пресл. Сами идноамериканци називали су ову биљку "маис", како и данас говоре Немци.
https://www.wikiwand.com/sk/Kukurica_siataЗаиста ми се чини наказним, да из немачскога или мађарскога речи које су они сами усвојили од других Словена усвајамо у том несловенском облику, уместо да их усвојимо непосредно из словенскога језика, те да кукуруз заиста називамо
кукурица, а газда да нам је
господа (јер је мађарска реч газда само мађаризован облик словенске речи господа), а Лајпциг и Дрезден, да су нам Липск и Дрежањ.