А2512 је за загонетка. Старост је 2200 година. Нема Словена, бар засад. Представници: Грци,Шпанци и Јевреји.
То би значило да се та група доста рано издвојила и питање је да ли је уопште учествовала у словенској етногенези.
Везано за горе поменуту причу о Бастарнима, по мени постоје двије тезе:
-остаци Бастарна на Балкану из времена њиховог похода 180 г пне (уклапа се у старост групе). Могли су се касније ширити медитернаским свијетом у оквиру римске империје
- дио неславезираних Бастарна које је император Проб 280 г не населио на подручју Мезије (спомиње се цифра од 100.000)
Бастарнски балкански поход је, према Фанули Папазоглу, трајао од 179. до 175. године п.н.е. Иначе је врло занимљиво како је до њега дошло. Македонски краљ Филип V је сковао план како да се реши својих главних непријатеља, Римљана и Дарданаца, у једном потезу. Наиме, Дарданци су у то време били римски савезници и сваки пут када би Римљани напали Македонију са запада, Дарданци би искористили одсуство главнине македонске војске и пустошили би слабо брањену краљевину са севера. Филип је почео преговоре са Бастарнима који су живели северно од ушћа Дунава у то време, наговарајући их да заједно са породицама изврше поход на Дарданију и населе се у њој, да покоре и истребе Дарданце и потом да, преко територије Скордиска (дакле долином Мораве и потом уз Дунав и Саву ка западу) изврше упад у Италију са североистока (у ту сврху је придобио и Скордиске, који су били спремни да се придруже Бастарнима у пљачкашком походу на Италију). Филип је у сваком случају био на добитку, јер би Дарданци били елиминисани, а он би могао да добије време да се позабави освајањима у Грчкој док Бастарни ратују са Римом у Италији. Договор је склопљен 182. године п.н.е. и у ту сврху је Филип успео да склопи договор са трачким племенима преко чијих територија су Бастарни требали да прођу до Дарданије, да их они слободно пропусте и да их снабдевају намирницама. Међутим, Бастарни су оклевали са почетком сеобе, и Дунав су почели да прелазе тек 179. године, неколико дана након смрти Филипа V. Тек када су прешли у Тракију су добили вест да је њихов савезник преминуо, а трачка племена се више нису осећала обавезаним да им помажу, па су Бастарни почели да пљачкају Трачане и да их гоне. Дошло је до велике битке на планини Рила, где су Трачани успели да нанесу тежак пораз Бастарнима. Тада је већи део ратника са породицама одлучио да се врати у постојбину, а неких 30 000 (у тај број вероватно улазе и жене и деца, а не само мушкарци) под вођством Клондика (један од ретких сачуваних бастарнских антропонима!) је одлучило да настави даље ка Дарданији, по плану.
Исте године, 179. Клондикова група је упала у Дарданију и кренула да је пустоши, а рат се отегао све до 176. године. Те или следеће, 175. године, Дарданци су сакупили сву своју војску близу једног од својих градова (непознато је тачно који град је у питању, као и његова локација), поделили је у два дела, са намером да један део крене фронтално у напад на бастарнски логор који се налазио у близини наведеног града, а да други прође бочно, кроз шуме и брда, и нападне Бастарне с леђа. Бастарни су успели да поразе Дарданце који су кренули фронтално на њих и успели су да их гоне све до тог града, који су потом опсели, а други део војске, који није био свестан пораза њихових другова, је наишао на слабо брањени бастарнски логор. Ту се нит Ливијевог приповедања (који је једини и главни извор о овом рату) прекида, али се на основу вести код других писаца може извући закључак да су Клондикови Бастарни тада поражени и потерани на север, преко Дунава, где су доживели још једну катастрофу када су у зиму 175. године прелазили преко залеђеног Дунава, који је попуцао под њиховим коњима и ту се мноштво људи удавило, али је њихов вођа, Клондик, успео да се спасе и да касније врши нове походе. Иначе, дарданска делегација у римском сенату за време овог рата је, жалећи се на Бастарне и на Филиповог сина Персеја као њиховог покровитеља (што је он енергично одбијао да призна), описала Бастарне као необично високе људе и неустрашиве и дивље ратнике. То ме је навело на помисао да можда стварно има неке корелације између хаплогрупе I (и I1 и I2) и високог раста?
Нисам довољно упознат са генетиком да би могао да тврдим категорички тако нешто, можда висина нема везе са Y хромозомом, можда су дардански посланици само хтели Бастарне да прикажу као бабароге, али стоји чињеница да се највиши људи у Европи налазе управо у Скандинавији и на Балкану.