Аутор Тема: Црна смрт, куга, чума или морија  (Прочитано 3721 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 585
Црна смрт, куга, чума или морија
« послато: октобар 04, 2016, 12:55:29 поподне »
Предложио бих да се овдје позабавимо последицама смртоносним болестима и кретању становништва у тим временима. Црна смрт појавила се 1334 године у Кини, и убрзано проширила се ка Европи sr.wikipedia.org/sr/Црна_смрт,  гдје је на наше просторе, тј. просторе Дубровника стигла већ 1348 године, као и Задра, Трогира и Сплита.  www.academia.edu/1137951/Neka_razmi_ljanja_o_demografskim_posljedicama_epidemije_Crne_smrti_1348._
Касније је ова болест у народу прозвана као КУГА, и махом је харала на овим просторима све до краја 19. вијека:
-1507
-1533
-1536
-1546/49
-1555/59
-1574

-1613/18
-1653/58
1674/76

-1730/32
-1762/63
-1783/84

-1813/16
-1834
-1837


Ова болест уморила је велики број становника, гдје су многобројне породице угашене. Мада у Тимару још се у народу прича да "куга у кући самог једаног уморити неће". Мртви су махом сахрањивани у Кужи'им гробља, "да не заразе мртве". Та гробља се и данас могу препознати по топонимима, махом зарасла у шуме. Једно од тих гробаља, и једно од највећих, које се налазило код  некадашње Арапове ћуприје на Гомјеници, прекопали су рудари РЖР Омарска, прије 10 година, "јер нису знали".
« Последња измена: октобар 04, 2016, 12:58:08 поподне Тимар »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4294
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #1 послато: октобар 04, 2016, 01:02:22 поподне »
Предложио бих да се овдје позабавимо последицама смртоносним болестима и кретању становништва у тим временима. Црна смрт појавила се 1334 године у Кини, и убрзано проширила се ка Европи sr.wikipedia.org/sr/Црна_смрт,  гдје је на наше просторе, тј. просторе Дубровника стигла већ 1348 године, као и Задра, Трогира и Сплита.  www.academia.edu/1137951/Neka_razmi_ljanja_o_demografskim_posljedicama_epidemije_Crne_smrti_1348._
Касније је ова болест у народу прозвана као КУГА, и махом је харала на овим просторима све до краја 19. вијека:
-1507
-1533
-1536
-1546/49
-1555/59
-1574

-1613/18
-1653/58
1674/76

-1730/32
-1762/63
-1783/84

-1813/16
-1834
-1837


Ова болест уморила је велики број становника, гдје су многобројне породице угашене. Мада у Тимару још се у народу прича да "куга у кући самог једаног уморити неће". Мртви су махом сахрањивани у Кужи'им гробља, "да не заразе мртве". Та гробља се и данас могу препознати по топонимима, махом зарасла у шуме. Једно од тих гробаља, и једно од највећих, које се налазило код  некадашње Арапове ћуприје на Гомјеници, прекопали су рудари РЖР Омарска, прије 10 година, "јер нису знали".

Билa je пpe 2-3 дaнa eмиcиja нa Viasat History-у упpaвo o "бубoнcкoj куги". Пocтaвљa ce питaњe зaштo cу Jeвpeje oптуживaли зa њу?

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7840
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #2 послато: октобар 04, 2016, 01:32:58 поподне »
Предложио бих да се овдје позабавимо последицама смртоносним болестима и кретању становништва у тим временима. Црна смрт појавила се 1334 године у Кини, и убрзано проширила се ка Европи, гдје је на наше просторе, тј. просторе Дубровника стигла већ 1348 године, као и Задра, Трогира и Сплита.

Ова болест уморила је велики број становника, гдје су многобројне породице угашене. Мада у Тимару још се у народу прича да "куга у кући самог једаног уморити неће". Мртви су махом сахрањивани у Кужи'им гробља, "да не заразе мртве". Та гробља се и данас могу препознати по топонимима, махом зарасла у шуме. Једно од тих гробаља, и једно од највећих, које се налазило код  некадашње Арапове ћуприје на Гомјеници, прекопали су рудари РЖР Омарска, прије 10 година, "јер нису знали".

Браво за тему, Тимаре. Да, ово је један од веома значајних фактора који су врлиши депопулацију неких простора, процене су да је куга у руралним срединама углавном односила око 50% становништва, а што је у збијеним срединама могло само да буде још израженије.

Не видех до сад нигде, а било би корисно кад бисмо имали карту места и простора које је погађала ова болест кроз историју, можда би нам и сама карта неке ствари објаснила.

Топоними попут кужних или чумних гробаља и данас су познати на простору Североисточне Босне и свест о последицама куге сачувала се до данашњих дана. Вероватно и зато што то није било тако давно. Наравно, било би занимљиво имати доступне неке пописе из времена пре куге, али такви још увек за ове просторе нису објављени.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5371
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #3 послато: октобар 04, 2016, 04:09:16 поподне »
Само да додам да куга није први пут дошла у 14. веку у Европу, већ се она јављала широм Старог Света (Европе, Азије и Африке) хиљадама година уназад, а претпоставља се да су њене епидемије кренуле са почетком неолитског начина живота, тј. са седентаризацијом, и самим тим блиског живота људи и домаћих животиња и укупног повећања људске популације због новог начина привређивања. Велику улогу у њеном ширењу је одиграла земљорадња, управо због сакупљања житарица у људским стаништима које су, опет, привлачиле пацове који су главни преносници бува заражених овом болешћу. Једна од познатијих епидемија је свакако Јустинијанска куга, која је погодила читав простор Источног Римског Царства половином 6. века, што је био један од главних разлога велике депопулације Балкана у то доба, поред опште несигурности изазване нападима варварских племена преко Дунава.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Пеја

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 77
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #4 послато: октобар 04, 2016, 05:13:08 поподне »
Ђорђе Пејановић, "Становништво Босне и Херцеговине", "...сталнијег популационог стања није било..." Разлози пресељавања: економски, неродна година, куга 1856, 1865- 1875, терор Туртака, вјерски прогон, данак у крви, плаћање пореза, владичанска бира, буне, ратови. 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7840
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #5 послато: октобар 04, 2016, 05:30:26 поподне »
Ђорђе Пејановић, "Становништво Босне и Херцеговине", "...сталнијег популационог стања није било..." Разлози пресељавања: економски, неродна година, куга 1856, 1865- 1875, терор Туртака, вјерски прогон, данак у крви, плаћање пореза, владичанска бира, буне, ратови.

Иако сам и сам дуго био оваквог мишљења, у последње време ми се чини да је нешто становништва ипак опстајало упркос свим тим непогодама; имали смо на теми Сеобе пре сеоба пример римокатоличке популације у околини Дервенте.

Ова Пејановићева констатација, као и осталих сличног мишљења, стоји појединим микро крајевима, али се свакако не може односити на неке веће просторе, већ је сваки крај потребно сагледавати из угла извора за тај крај.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4294
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #6 послато: октобар 04, 2016, 08:25:11 поподне »
Велику улогу у њеном ширењу је одиграла земљорадња, управо због сакупљања житарица у људским стаништима које су, опет, привлачиле пацове који су главни преносници бува заражених овом болешћу.

Мишљeњe вeћинe иcтopичapa, a вeзaнo зa мoje питaњe o Jeвpejимa, кpиje ce у oвoj пpичи, штo je Никoлa иcпpичao. Jeвpejи cу cвaкoг Caбaтa чиcтили cвoje кућe и тaкo избeгли дoдиp ca пaцoвимa и ca зapaзoм... To кoд "xpишћaнa" ниje билo. Oни нecвecни штa им ce дeшaвa, кpивцa cу тpaжили у дpугимa, кojи ниcу oбoљeвaли,a тo cу били Jeвpejи.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 585
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #7 послато: октобар 04, 2016, 11:23:12 поподне »
Покушаћу у наредни неколико дана да изнесем своја сазнања о овој опакој болести, махом са простора Тимара, Змијања, Врховине, тј. простора око Бања Луке, гдје је куга уморила велики број становника. Такође, замолио бих и остале наше чланове да овдје пренесу своја сазнања о овој опакој болести и  страдању становништва.
Да је куга на овим просторима уморила већи број становништва 1555/59 године, говори и досељавање Срба из с/з Босне 1560 године, када се први пут у писаним изворима спомиње Тимар у Гомионичком пољу. Куга се овдје спомиње и 1574 године.  За вријеме столовања Босанског пашалука у Бањалуци (1583-1639), и куга је овдје мировала.
Већ 1649 године куга је захватила ове просторе, као и већи дио Босне и Далмације.
Доласком велики ратова и куга долази.
Од 1690 па до 1813/16 године, долази и  пет смртоносни таласа.
Око 1731 куга хара Босном, а Приједор и околина  постају њихово жариште. У Бањалуци и околини 1732 године, умире 7.000 становника. Да је ова куга била раширена на већем простору, говори и одказивање заступника Срба из Крајине и западно од Уне, на Сабору Срба у Биограду 31.октобра 1732 године.
У јесен 1741 куга хара Сарајевом, а следеће године шири се ка централној Босни.
У Сарајево  куга се поново вратила 1762/63 године,  као и шире и "помори градове турске и христјанске, маале и села". "Престави се поп Игњатие от куге, и три сина и попадиа".
Поново, 1783 године куга је захватила Сарајево, као и Бањалуку,Травник, Бихаћ, али и Београд и Шабац. У Сарајеву дневно је сахрањивано 20-30 особа, а за девет мјесеци умрло је око 8.000 душа "заједно са дјецом".
Куга 1813-1816 захватила је цио простор Балкана, а о страхотама на простору Тимара и Змијања, писао је монах гомионички Мелетија, који је рођен у свештеничкој породици Јелићи, по коме је ово село добило име.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 585
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #8 послато: децембар 16, 2016, 08:40:18 пре подне »
Др Ристо Јеремић писао је о овој болести на простору БиХ.
Честа епидемије колере, куге, као и друге епидемије и тешке болести, харала је често и пустошила становништво, затирући и старо и младо. Веће и познатије епидемије биле су од XV вијека, до пред крај XIX вијека:
1465, 1493
1507, 1533, 1546, 1574
1644, 1663, 1672, 1686, 1690
1707, 1731, 1732, 1741-43, 1753, 1756, 1761-65, 1771, 1779, 1780, 1782-84, 1788, 1792-98
1813-16, 1832, 1834, 1836-7, 1843, 1849, 1856, 1865-75

Фра Мијо Батинић тврди да је 1764 год. у БиХ помрло од куге неколико стотина хиљада душа, а 1782 године да је помрло 20.000 католика и 100.000 душа друге вјере (Дјеловање фрањеваца у Босни, књ. III).

Од куге и колере страдало је највише варошко становништво, затим становништво по низинама, равницама и око великих друмова. По планинама и по непроходним красним областима много мање.

Препис: Ђорђе Пејановић, Становништво БиХ, Београд 1955, стр. 19
http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/stanovnistvobih.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7840
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #9 послато: децембар 16, 2016, 04:15:30 поподне »
Др Ристо Јеремић писао је о овој болести на простору БиХ.
Честа епидемије колере, куге, као и друге епидемије и тешке болести, харала је често и пустошила становништво, затирући и старо и младо. Веће и познатије епидемије биле су од XV вијека, до пред крај XIX вијека:
1465, 1493
1507, 1533, 1546, 1574
1644, 1663, 1672, 1686, 1690
1707, 1731, 1732, 1741-43, 1753, 1756, 1761-65, 1771, 1779, 1780, 1782-84, 1788, 1792-98
1813-16, 1832, 1834, 1836-7, 1843, 1849, 1856, 1865-75

Фра Мијо Батинић тврди да је 1764 год. у БиХ помрло од куге неколико стотина хиљада душа, а 1782 године да је помрло 20.000 католика и 100.000 душа друге вјере (Дјеловање фрањеваца у Босни, књ. III).

Од куге и колере страдало је највише варошко становништво, затим становништво по низинама, равницама и око великих друмова. По планинама и по непроходним красним областима много мање.

Препис: Ђорђе Пејановић, Становништво БиХ, Београд 1955, стр. 19
http://digital.bibliotekabijeljina.rs.ba/pdf/zavicajna/stanovnistvobih.pdf

Хвала Тимаре на овом изнесеном прегледу, овако је много лакше пратити ствари. ;)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 585
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #10 послато: децембар 16, 2016, 06:46:25 поподне »
Ова опака болест која је харала свијетом, није мртва, и лако се може појавити и на овим просторима. На то упозоравају епидемиолози и канадски научници који су изоловали трагове из зуба жртава од пре 1.500 година и закључили да је бактерија која живи у тренутној популацији глодара развијенија од оне за коју се сматра да је крива за „Црну смрт“ и да би могла да покрене нову појаву куге.
Према извештају представљеном у часопису „Тхе Ланцет Инфецтиоус Дисеасес“, нове анализе указују да су различити слојеви бактерије „Yерсиниа“ проузроковали и Јустинијанову кугу и „Црну смрт“.
« Последња измена: мај 26, 2017, 02:34:11 поподне Amicus »

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #11 послато: март 22, 2018, 09:46:14 поподне »
Велики проблем и јесте одкопавање мртвих.
Сматра се да је то изазвало поновно ширења куге на Мадагаскару

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #12 послато: март 22, 2018, 09:49:17 поподне »
Велики проблем може бити и глобално загревање.
Има пуно залеђених лешева у пермафросту или на снежним литицама планина који када се одледе могу да доведу до ширења неких, "истребљених" болести

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #13 послато: март 22, 2018, 09:52:53 поподне »
Трећа ствар на коју научници упозоравају јесте отпорност бактерија на антибиотике који ће временом постати неделотворни.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7840
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #14 послато: март 23, 2018, 12:21:31 пре подне »
Велики проблем и јесте одкопавање мртвих.
Сматра се да је то изазвало поновно ширења куге на Мадагаскару

Ово ме је занимало, да ли постоји могућност од реактивирања тих зараза услед откопавања тих скелета, а значи да нека могућност ипак постоји?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1717
  • Z3660>Y34637-
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #15 послато: март 23, 2018, 12:32:41 пре подне »
Ово ме је занимало, да ли постоји могућност од реактивирања тих зараза услед откопавања тих скелета, а значи да нека могућност ипак постоји?

Мислим да је шанса за тако нешто јако мала, у неколико древних скелета је већ утврђено присуство Yersinie Pestis, и нико од истраживача се, хвала Богу, није заразио. :)

http://www.cell.com/cell/pdfExtended/S0092-8674(15)01322-7

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7840
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #16 послато: март 23, 2018, 12:44:39 пре подне »
Мислим да је шанса за тако нешто јако мала, у неколико древних скелета је већ утврђено присуство Yersinie Pestis, и нико од истраживача се, хвала Богу, није заразио. :)

http://www.cell.com/cell/pdfExtended/S0092-8674(15)01322-7

Да, занимљиво, с тим да су ови скелети прилично стари (Бронзано доба), док не знам да ли би шта другачије било са скелетима из рецимо 18. века?

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 334
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #17 послато: март 23, 2018, 06:36:10 пре подне »
У неким земљама постоје обичаји где покојнике ископавају и доносе кући и парадирају улицама као на Мадагаскару
    Такође се сматрало да би  локални ритуал који би могао бити повезан са откопањем тела повезан са избијањем  ове године.

У ритуалу "фамадихана"  породице ископавају кости покојника да би их поново завили у платно и парадирали улицама.


  https://www.express.co.uk/news/world/874231/Black-death-plague-why-back-Madagascar-outbreak-bubonic-plague-Africa

« Последња измена: март 23, 2018, 06:37:44 пре подне Азот »

Ван мреже Vlax

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 94
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #18 послато: март 31, 2020, 03:01:49 поподне »
Постоје ли неки радови наших историчара који се баве епидемијом куге у Српском царству 1340-их година? Некако се у контексту  црне смрти помиње само склањање Душана и Јелене на Свету гору и дубровачки карантин, па се стиче утисак да епидемија куге није оставила великих последица. Штавише, Душан 1348. осваја Тесалију, а 1350. се сукоби са Босном.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • R1b-PF7562
Одг: Црна смрт, куга, чума или морија
« Одговор #19 послато: март 31, 2020, 05:04:36 поподне »
Постоје ли неки радови наших историчара који се баве епидемијом куге у Српском царству 1340-их година? Некако се у контексту  црне смрти помиње само склањање Душана и Јелене на Свету гору и дубровачки карантин, па се стиче утисак да епидемија куге није оставила великих последица. Штавише, Душан 1348. осваја Тесалију, а 1350. се сукоби са Босном.

Није научни рад, али ево једног новинског чланка :)

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3164422-kuga-i-karantin-kako-je-srpska-carevina-za-vreme-dusana-silnog-prezivela-pandemiju-crne-smrti


Цитат
Na teritoriju Srpske carevine je već početkom 1348. stigla najverovatnije iz dva pravca, Dubrovnika te južnih i jugoistočnih delova Balkanskog poluostrva, odnosno Carigrada i romejskih krajeva, bilo da su u našem ili grčkom posedu, gde se javila već krajem prethodne godine; do sredine 1348. zahvatila je celu našu državu, koja tada nije bila mala.

Istovremeno sa nama, raširila se po čitavom Balkanu i južnoj Ugarskoj, po čitavoj Italiji, po južnoj te delovima severne i zapadne Francuske, po južnoj Engleskoj, Irskoj oko Dablina, severnoj polovini Španije, koja tada još uvek nije bila u potpunosti oslobođena mavarskog jarma; tokom 1349. uspela je da prekrije sve džepove otpora u navedenim krajevima i da savlada zapadnu Skandinaviju, da bi naredne 1350. pokorila i istočnu Skandinaviju te prešla Rajnu i udarila po nemačkom delu Svetog rimskog carstva; 1351. stigla je u Poljsku, gde uglavnom i začuđujuće nije ostavila pustoš, a narednih godina u Rusiju.

Donela je stravičnu depopulaciju: procena je da je tokom pandemije, koja je napokon prestala tek 1351., ubila 30—60 odsto evropskog stanovništva, kojem je trebalo 200 godina da se vrati na predpandemijski nivo; Toskana je to uspela tek u 19. veku. Namerno pominjemo Toskanu zato što pouzdano znamo da je Firenca 1338. imala 110—120.000 žitelja, a 1351. samo 50.000. Pariz je izgubio polovinu svog stanovništva, Hamburg i Bremen 60 odsto, a veruje se da se isto desilo i Londonu; pre pandemije, znamo da je na tlu Nemačke bilo oko 170.000 naselja, a stotinu godina docnije čak 40.000 manje.

Ali to su bili najveći gradovi, u kojima su ljudi živeli u skučenim i nehigijenskim uslovima, gde je sve pogodovalo rapidnom širenju „crne smrti“ i ogromnoj stopi smrtnosti. Srpska carevina nije se mogla podičiti velikim brojem takvih naseobina, posebno ne u staroj Srbiji, onoj od pre proboja u razvijene romejske krajeve; Skoplje, Kotor, Prizren, Niš, možda Brskovo (čiji značaj baš posle 1350. opada), uz manje i veće trgove: ništa od navedenog nije moglo da se uporedi sa mestima kao što su Firenca, Pariz, Hamburg, Venecija, Briž, London, Marselj...

U novoosvojenim područjima, najveći je bio Ser, relativno blizu Soluna, koji je uz Carigrad bio najozbiljnije balkansko žarište, budući da je bio i najveći posle vizantijske prestonice. Ruralni krajevi, međutim, i kod nas i drugde, bolje su prošli, bolest se u njima sporije i slabije širila, pa je i procenat mrtvih bio niži (svakako i dalje visok, ne niži od 30 odsto ukupne populacije), mada se širila bez obzira na to; koliko god bio izolovan od sveta, čak ni u srednjem veku čovek nije mogao da ostane totalno izolovan, kad-tad morao je da dođe u kontakt sa nekim koji je bio u kontaktu sa nekim ko je bio u kontaktu sa nekim ko je bio u... Shvatili ste.

Iako je ondašnja medicina bila svetlosnu godinu iza savremene, mada virologija nije postojala, mada lekari nisu imali predstavu šta tačno širi zarazu, niti kako se ona širi, zbog čega su postojale najluđe glasine, zbog kojih su neke grupe gubile i živote (onaj koji je izmislio klevetu da Jevreji truju bunare masovni je ubica) — uprkos svemu tome, shvatalo se da zarazu nešto stvarno postojeće širi.

Kada je bubonska kuga, nazovimo je tako, izvršila udar na Srpsku carevinu i paralisala život u njoj, kao i u svim ostalim zemljama, obesmislivši sve grandiozne političke zamisli i sve verske podele i sve trgovačke ambicije, car Stefan Uroš IV Dušan Silni shvatio je da mora da zaštiti sebe i svoju porodicu (tada je to bukvalno značilo: da zaštiti državu), i da se smesti tamo gde će biti najsigurniji.

Nije bilo sigurnijeg mesta od Atosa čija je priroda već bila karantinska (ni ta reč ni taj koncept tada još nisu postojali, razviće se narednih decenija kao posledica ove kuge, ali o tome u posebnom tekstu); pritom, treba podsetiti da pričamo o sredini 14. veka, kada je religija igrala jednu od centralnih uloga u privatnom i društvenom životu, pa je razumno pretpostaviti da je Dušanova motivacija, pored praktične (Sveta Gora je bila maltene nezaražena), bila i religiozna. Ako nam samo Bog može pomoći i spasiti nas, ako leka nema, nije li onda možda najpametnije privremeno se stacionirati u „fabrici molitvi“, svetogorskom manastiru, u našem slučaju Hilandaru? Nije nemoguće da je upravo tako razmišljao.

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић