Покушаћу у наредни неколико дана да изнесем своја сазнања о овој опакој болести, махом са простора Тимара, Змијања, Врховине, тј. простора око Бања Луке, гдје је куга уморила велики број становника. Такође, замолио бих и остале наше чланове да овдје пренесу своја сазнања о овој опакој болести и страдању становништва.
Да је куга на овим просторима уморила већи број становништва 1555/59 године, говори и досељавање Срба из с/з Босне 1560 године, када се први пут у писаним изворима спомиње Тимар у Гомионичком пољу. Куга се овдје спомиње и 1574 године. За вријеме столовања Босанског пашалука у Бањалуци (1583-1639), и куга је овдје мировала.
Већ 1649 године куга је захватила ове просторе, као и већи дио Босне и Далмације.
Доласком велики ратова и куга долази.
Од 1690 па до 1813/16 године, долази и пет смртоносни таласа.
Око 1731 куга хара Босном, а Приједор и околина постају њихово жариште. У Бањалуци и околини 1732 године, умире 7.000 становника. Да је ова куга била раширена на већем простору, говори и одказивање заступника Срба из Крајине и западно од Уне, на Сабору Срба у Биограду 31.октобра 1732 године.
У јесен 1741 куга хара Сарајевом, а следеће године шири се ка централној Босни.
У Сарајево куга се поново вратила 1762/63 године, као и шире и "помори градове турске и христјанске, маале и села". "Престави се поп Игњатие от куге, и три сина и попадиа".
Поново, 1783 године куга је захватила Сарајево, као и Бањалуку,Травник, Бихаћ, али и Београд и Шабац. У Сарајеву дневно је сахрањивано 20-30 особа, а за девет мјесеци умрло је око 8.000 душа "заједно са дјецом".
Куга 1813-1816 захватила је цио простор Балкана, а о страхотама на простору Тимара и Змијања, писао је монах гомионички Мелетија, који је рођен у свештеничкој породици Јелићи, по коме је ово село добило име.