Храбак се бави управо овом појединошћу у свом раду "Власи старинци и досељеници у поречју Западне Мораве (до 1570. године)". По њему, велики део Влаха Смедеревског санџака су староседеоци у овом делу Србије (Смедеревски санџак је био скоро па цела "ужа Србија"), тако да и ови исељеници у Босну делом припадају овом стариначком влашком кругу.
Коментарисали смо већ Храбакове ставове, јесу проблематични што се тиче Влаха ("сви и свуда"), али ваља размотрити и наводе из овог рада.
Сима Ћирковић у својој Историји Срба пише сљедеће:
"Упоредо с тим, северна Србија, где је била Деспотовина, увелико је опустела. Она је неколико деценија била погранична област царства Османовића, на чијем су тлу сачекивани угарски напади и одакле су, све чешће, полазили турски походи на неверничке земље. Како Турака није било довољно да запоседну освојене крајеве, а камоли да тамо образују импулсивно војно крајиште, становништво северне Србије, поглавито Смедеревског и Крушевачког санџака, попуњено је досељеницима са југа, највише из области горњег Подриња, Старог Влаха и Брда, добивши заједно са њима тзв. влашки статус."
Треба примјетити за поменути Курипешићев навод о досељавању Срба из Смедеревског санџака у Босанску крајину, да спомиње грчки Београд, што вјероватно значи да се та сеоба одиграла послије 1521. године када је Београд пао у турске руке. Један од разлога сеобе је могло бити и губљење влашког статуса у Смедеревском санџаку.
Кад већ често помињемо Криче, интересантно је да Александар Лома помиње рад Душанке Бојанић у којем она наводи да су власи Кричке били насељени у околини Крупња и да су тамо пренијели неке топониме из пљеваљског краја.
"У буковичкој општини пљеваљског среза има село Кржава. Помиње се
у турским изворима од 1477. као велико и добро насељено село са рудником
железа и као зимовник влаха кричке нахије (Aličić 1985, 7 д.; 29). Исто име
носе речица у Рађевини и село на њој, југозападно до Крупња. Ту се овај
топоним помиње у турским пописима од 1528, и то као друго име самог
Крупња (Бојанић 1986, 137, 173 дд.). Душанка Бојанић, која је објавила и об-
радила туреке пописе Крупња и околине, претпоставља, op.cit. 138, да је ово
име пренесено из околине Пљеваља у Рађевину почетком турског раздобља,
као и само обласно име Рађевина, с обзиром на то да су исти они власи
кричанске нахије који су зимовали у Кржави летовали у месту званом Рађе-
во, на чије би име данас подсећао назив Рађевићи на два места у пљеваљ-
ском крају (тако се зове једно село у некадашњој бољанићкој општини и
заселак села Дужице у буковичкој општини)."
Требало би свакако наћи оригинални рад Душанке Бојанић.
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-4-1.pdf