Аутор Тема: Полимље у турским пописима  (Прочитано 9603 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Полимље у турским пописима
« послато: август 20, 2016, 12:53:30 поподне »
Можда веза: Јаудије - јудаисти - Хазари?

Југозападно  ;)

Да, југозападно.  ;)

него, да ли си гледао списак за Шекулар из овог пописа 1485. У селу Шекулару се спомиње неки Дробјак, син Војноја. Шекулар припада нахији Будимља.

Занимљиво је и да су сва имена мјеста у Полимљу Бихору остала иста: Велика, калудра, Ржаница, Дапсиће. Такође из пописа је очигледан српски словенски и православни карактер тих насеља. И Ругова је у том периоду била словенско православно насеље.

Насупрот томе Клименте су писане као катуни у посебној нахији Климента и по именима се види њихов већински несловенски и католички карактер (имена се прилично разликују од оних у Полимљу). Катуни Климената су: катун Лићени (села Селчишта ), катун Ђоновић (село Чпаја), катун Лешовић (село Чпаја), катун Мурић (село Чпаја), катун Кољемади (село Чпаја).

На подручју Пипера забиљежен је влашки катун Букмира који са са подручја планине Вјетерника спустио у том периоду у село Стралић у Пиперима. Поред Букмира још двије влашке групе су се спустиле према Пиперима: Бушати и Дирновице?

Што се Букмира тиче, мислим да је јасно да се ради о Букумирима из братоношких предања. Скоро смо имали једног тестираног који је тврдио да је од Букумира-Вељић (G2a L497). Овај род хипотетички још повезујемо и са херцеговачким Малешевцима. Било би интерсантно видјети да ли постоји ова малешевско-букумирска веза. У предањима се иначе повезује простор Братоножића и Корјенића везано за Бранковиће. Малешевци се наслањају на област Корјенића, а Букумире на област Братоножића.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #1 послато: август 20, 2016, 09:09:47 поподне »
О Дробјаку или Дропјаку из Шекулара смо већ причали на теми о Шекулару. Познато је то:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.40

Чекамо ове мајске резултате (праве их као Скадар на Бојани), ту је и тестирани Церовић. Његов резултат би могао разрешити неке ствари на ову тему. Можда и ту причу - да ли су шекуларски Дробњаци из Дробњака или су можда потомци тог Дробјака с краја 15. века. Кажем тек „можда“, јер и ако Церовићев резултат не буде близак шекуларским Дробњацима, то не значи да они нису досељеници из Дробњака.

А писали смо и о Букмирима на теми о Брђанима и Србљацима:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=105.msg25190#msg25190

Чињеница да је у Горњем Полимљу топонимија сачувана од средњег века мислим да говори да је остало довољно стариначког становништва да је пренесе дошљацима. Било је ту разних случајева језичких измена. Поменућу пример села Боровци са краја средњег века, које се данас зове Ровца (северно од Шекулара), и очито је изведено од старог назива, а притом нема везе са племеном Ровца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #2 послато: август 20, 2016, 09:11:40 поподне »
Ругова је била насељена словенским становништвом до 1690. Можда је нешто старинаца и преостало после 1737. Од половине 18. века, тамо се насељавају Малесори.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #3 послато: август 20, 2016, 09:28:31 поподне »
Још један пример изобличавања топонима је село Виницка код Берана, које се 1485. звало Војничко.
Има још таквих детаља у тексту Маријана Премовића "Будимље у Скадарском дефтеру 1485. године". Назив Берана аутор види као могућно изведен од тадашњег села Забаране.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #4 послато: август 21, 2016, 11:58:46 пре подне »
Још један пример изобличавања топонима је село Виницка код Берана, које се 1485. звало Војничко.
Има још таквих детаља у тексту Маријана Премовића "Будимље у Скадарском дефтеру 1485. године". Назив Берана аутор види као могућно изведен од тадашњег села Забаране.
Ја сам негде прочитао или чуо, не памтим већ, да је назив Беране од ''Бераније'' и да настао по томе што се народ ту сакупљао, сабирао. Не знам колико је поуздано и то Премовићево тумачење назива села Виницка обзиром да у тој области постоји и село које има назив Војно Село? Нисам читао ту књигу, чисто размишљам онако логички, Виницка и Војно Село нису тако далеко.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #5 послато: август 21, 2016, 12:07:01 поподне »
Не знам колико је поуздано и то Премовићево тумачење назива села Виницка обзиром да у тој области постоји и село које има назив Војно Село? Нисам читао ту књигу, чисто размишљам онако логички, Виницка и Војно Село нису тако далеко.

Могуће, то је претпоставка.
Мени звучи логично да се ради о Виницки, зато што је у дефтеру пописана између Заграђа и Буча, то су села код Берана. Војно село је знатно јужније, код Плава.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #6 послато: август 21, 2016, 12:26:12 поподне »
 Село Виницка је између Берана и Шекуларске Сеоштице ( касније назване Ријека Марсенића, по  Марсенићима чипчијама Шабанагића). Заграђе је на другом крају,  улази у састав Полице.
 Маријан Премовић је др историјских наука. Предаје у Никшићу на Филозофском факултету. Млад и озбиљан истраживач.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #7 послато: август 21, 2016, 03:26:13 поподне »
Село Виницка је између Берана и Шекуларске Сеоштице ( касније назване Ријека Марсенића, по  Марсенићима чипчијама Шабанагића). Заграђе је на другом крају,  улази у састав Полице.

То да су Виницка и Заграђе подалеко, добро кажеш, Видоје. Него, с обзиром да се дефтер бави најпре селима по Беранској котлини и околини, па касније иде на југ, логичније ми је да је под називом Војничким уписано село оно каснијег назива - Виницка, него Војно Село, које је знатно даље. Чињеница је да су села разбацана, нису баш доследно пописана по неком логичном географском редоследу. Можда је поента била да редослед прати власт над селом. Можда су најпре уписана царскам села, па затим остали хасови.

Ово данашње Војно Село, које помиње Војиненад, биће да је село Војихнино, уписано у дефтеру у области Плав.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #8 послато: август 21, 2016, 03:33:06 поподне »
А и то Заграђе из дефтера је за дискусију.
Јер, у дефтеру, између Забарана (Берана?) и Виницке, наводи се село Доња Заградина, а касније, после Драгосаве, између села Дејан и Луг (Доње Луге?), село Горњи Заград. Биће да је овај Горњи Заград данашње Заграђе, а које је оно Доње Заградина - не знам. Нешто на југ од Берана на левој обали Лима...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #9 послато: август 21, 2016, 03:57:35 поподне »
 Небо, од  Пиперских Црнаца стигосмо до Берана. Ширимо  тему. Додуше из Пипера   има досељеника у околини Берана. То потврђује и презиме Пипер, и друга презимена која држе да су од племена  Пипер у Беранама и околини.
 Постоји и  село Заград  - у  Малом  Бихору, данас се зову Горња села.Све је то у саставу општине Беране.
  Познат ми је рад  др М. Премовића .  Имао сам прилику   да размијеним мишљење са њим  о прошлости Горњег Полимља у вријеме  прославе 800.година Ђурђевих Ступова код Берана...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #10 послато: август 21, 2016, 04:17:02 поподне »
А и то Заграђе из дефтера је за дискусију.
Јер, у дефтеру, између Забарана (Берана?) и Виницке, наводи се село Доња Заградина, а касније, после Драгосаве, између села Дејан и Луг (Доње Луге?), село Горњи Заград. Биће да је овај Горњи Заград данашње Заграђе, а које је оно Доње Заградина - не знам. Нешто на југ од Берана на левој обали Лима...?
  У Будимљанској жупи - Горње Заграђе се односи на данашње село Тмушиће, а  Доње Заграђе на данашње село Заграђе (по неким ауторима).  Затурио сам  књигу  М. Премовића, а и ово раздвајање Црне Горе и Србије је учинило да сам прекинуо контакт. ( што ме не оправдава, јер добро знам фамилију).
Ово  износим , јер ми је лично познато. Можда си у праву, села су поређана како је чији био  посјед. Кад се то наведе ( мислим на чипчијање досељеника из Брда и Старе Црне Горе у Горње Полимље) изазива бијес како обичног свијета, тако и оних који "пишу"  о овом крају. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #11 послато: август 21, 2016, 11:22:51 поподне »
Небо, од  Пиперских Црнаца стигосмо до Берана. Ширимо  тему. Додуше из Пипера   има досељеника у околини Берана.

Да, занесемо се, па право у завичај  ;)

Анализа овог дефтера (Будимља, Бихор, Плав 1485) је занимљива прича. Можда би требало ове постове изместити одавде из Пипера у нову тему.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #12 послато: август 21, 2016, 11:32:33 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #13 послато: август 22, 2016, 12:05:28 пре подне »
Од села која се у Бихору, Будимљи и Плаву наводе 1485. године, до данас је сачувано мноштво топонимије:

Будимља, Шекулар, Папратница (1485: Папраништа), Петњик (Пекник), Ровца (Боровци), Заграђе (Заградина), Војничка (Виницка), Буче, Маште (Мачта), Дапсићи (Дапсић), Калудра (Калудри), Бабино (Бабина), Горажда, Драгосава, Доње Луге (Луг), Трепча, Доња Ржаница (Ржаница), Заостро, Лубнице (Луменица), Загорје (Загорја), Гусиње, Војно Село (Војихнино), Новшићи (Новшић), Велика, Ржаница (Горња Ржаница), Машница, Улотина (Улутина Горња и Доња), Горње Луге (Лузи), Забрђе (Забрда), Слатина, Сеоце (Сеоца), Божићи (Божић), Цецуни (Цацуни). Можда још по неки топоним.   

Ово говори о континуитету становништва. Односно, да је остало старинаца распоређених у целом Горњем Полимљу у довољном броју да брђанским дошљацима пренесу топонимију.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #14 послато: август 22, 2016, 10:48:51 пре подне »
Топонимија андријевичког краја крајем средњег века:

„Многа села пописана у поменутом дефтеру (1485) задржала су своја имена и данас, али нека под тим именом више не постоје. Црешњево – данашење село Трешњево; Забрда – данашње сеоско насеље Забрђе; Слатина – садашње село Слатина; Глуди – данашње село Краље, у попису Скадарског санџака из 1582. године за село Краље стоји да му је друго име Глуди; Сеоца – данашње село Сеоце; Божић – данас Божиће; Поди – нијесмо успјели убдицирати; Анџилат – данашње село Анџелати; Правошево − нијесмо успјели убдицирати; Ђулићи – данашње село Ђулићи; Цецуни и данас се тако зове, добило је име по породици Богоја Цецуна који се помиње у трећој дечанској хрисовуљи у једној одредби као један од могућих челника над „коњусима урочним“ Добре Реке, гдје је сусједно село Цецуни; Коњуси – јавља се још у дечанским хрисовуљама као мјесто коњуха урочних, специјализованих дворских одгајивача коња на апанажном добру краљице Јелене Анжујске, данас то је село Коњухе.“

(„Нахија Зла Ријека у XV вијеку“, Маријан Премовић)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #15 послато: август 22, 2016, 09:57:27 поподне »
Топонимија андријевичког краја крајем средњег века:

„Многа села пописана у поменутом дефтеру (1485) задржала су своја имена и данас, али нека под тим именом више не постоје. Црешњево – данашење село Трешњево; Забрда – данашње сеоско насеље Забрђе; Слатина – садашње село Слатина; Глуди – данашње село Краље, у попису Скадарског санџака из 1582. године за село Краље стоји да му је друго име Глуди; Сеоца – данашње село Сеоце; Божић – данас Божиће; Поди – нијесмо успјели убдицирати; Анџилат – данашње село Анџелати; Правошево − нијесмо успјели убдицирати; Ђулићи – данашње село Ђулићи; Цецуни и данас се тако зове, добило је име по породици Богоја Цецуна који се помиње у трећој дечанској хрисовуљи у једној одредби као један од могућих челника над „коњусима урочним“ Добре Реке, гдје је сусједно село Цецуни; Коњуси – јавља се још у дечанским хрисовуљама као мјесто коњуха урочних, специјализованих дворских одгајивача коња на апанажном добру краљице Јелене Анжујске, данас то је село Коњухе.“

(„Нахија Зла Ријека у XV вијеку“, Маријан Премовић)

      Код старијих се могло чути дуго Црешњево, поред Трешњево, јер  се и данас  каже у народу црешња умјесто трешња.  Поди су дио Божића. Правошево је Првошевина, послије  досељења Бојовића из Црешњева тј. Трешњева,   Првошевине  су доста касније добиле име Бојовићи, па се данас  село зове  Бојовићи ( по презимену).     

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #16 послато: август 22, 2016, 10:22:14 поподне »
Од села која се у Бихору, Будимљи и Плаву наводе 1485. године, до данас је сачувано мноштво топонимије:

Будимља, Шекулар, Папратница (1485: Папраништа), Петњик (Пекник), Ровца (Боровци), Заграђе (Заградина), Војничка (Виницка), Буче, Маште (Мачта), Дапсићи (Дапсић), Калудра (Калудри), Бабино (Бабина), Горажда, Драгосава, Доње Луге (Луг), Трепча, Доња Ржаница (Ржаница), Заостро, Лубнице (Луменица), Загорје (Загорја), Гусиње, Војно Село (Војихнино), Новшићи (Новшић), Велика, Ржаница (Горња Ржаница), Машница, Улотина (Улутина Горња и Доња), Горње Луге (Лузи), Забрђе (Забрда), Слатина, Сеоце (Сеоца), Божићи (Божић), Цецуни (Цацуни). Можда још по неки топоним.   

Ово говори о континуитету становништва. Односно, да је остало старинаца распоређених у целом Горњем Полимљу у довољном броју да брђанским дошљацима пренесу топонимију.
      Када је ријеч о ободу и дну  Беранске котлине села су овако распоређена: сјеверно и сјевероисточно од Берана: Будимља, Заграђе, Горажде, Диње, Јодоле ( ова два топонима су данас дио  села Горажде), Маште, Драгосава и Бабино; источно и југоисточно од Берана села Петњик, Дапсићи, Загорје ( Загорије); јужно Рженица (Доња Рженица), Биједањ ( не могу да одредим на које се мјесто односи), Ровца, Калудра, Шекулар. На лијевој страни Лима, а сјеверозападно од Берана, била су насеља: Заостро, Велиђе, Главаца, Лубнице, Парике ( непознато са данашње тачке гледишта) и Црни Врх; западно и југозападно од Берана покрај Лима: Лужац  данас (Доњи и Горњи ) Пешца, Буче, Виницка и Трепча. Географски то је распоред села око  данашњих Берана.  Углавном се скоро сва тако  именују ( осим оних које  је тешко убицирати), као некада у средњем вијеку. То  су утврдили и истраживачи  као што су М. Лутовац, М. Барјактаровић...

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #17 послато: септембар 25, 2016, 03:30:08 пре подне »
Ругова је била насељена словенским становништвом до 1690. Можда је нешто старинаца и преостало после 1737. Од половине 18. века, тамо се насељавају Малесори.

Na osnovu cega mislis da su u Rugovu ziveli Sloveni a da smo mi dosli u polovini 18 veka ?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #18 послато: септембар 25, 2016, 08:36:54 пре подне »
Na osnovu cega mislis da su u Rugovu ziveli Sloveni a da smo mi dosli u polovini 18 veka ?

Иако је питање постављено Неби, покушао бих да одговорим.

Област данашње Ругове је крајем 15. вијека била насељена Србима, што се јасно види из пописа Скадарског санџака из 1485. године. Ово су подаци за Ругову:




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Полимље у турским пописима
« Одговор #19 послато: септембар 25, 2016, 08:42:28 пре подне »
Истовремено, у Селцима, у оригиналним Климентама пописани су припадници племена Климента, чија се лична имена, и поред појединих словенских утицаја, знатно разликују од оних у Ругови. Посебно је интересантна учесталост имена Мартин, којег код Срба не налазимо.