Treba pročitati "Mit i religija u Srba" Veselina Čajkanovića pa će verovatno biti jasnije da ne postoji veza Mrate i Sv. Martina.
Ово је његов цитат: "У германској религији бог стада, Weidegott, je Водан. У једном старом тексту (Wiener Hundsegen, в. Zeitschr. f. deutsche Philol., 24, 226) моли се Христос и „његов пастир свети Мрата", који је иначе наследио Водана (в. Е. Н. Meyer, Mythologie der Germanen, Strassburg, 1903, 389), да сачува стоку од вукова — а за светога Мрату знамо иначе да је, с обзиром на чињеницу да се у једном делу српске традиције он јавља као вучји пастир (о тој његовој функцији в. нарочито Ст. Димитријевић, 82 идд), светом Сави врло близак". Даље упоређује Св. Мрату са осталим светитељима, иако Св. Мрата као такав не постоји, нити имамо његову икону, нити је као такав забележен у црквеном календару.
А да је Св. Мрата уствари Св. Мартин видимо по датуму, који не може бити случајност. А веза са култом вука се може протумачити да се заправо култ вука прилагодио Св. Мартину, јер је вероватно светковање падало у истим данима. Не видим да је Чајкановић доказао или да је уопште желео да докаже нешто супротно, јер Св. Мартина у овом контексту спомиње само једном на 255. страни, где каже: "Да међу ове спада и свети Мартин, в. E. H. Meyer, Mythologie der Germanen, 389 и J. Grimm, Deutsche Mythologie4, 3, 57. Упор. и вашега светога Мрату и „Мратинце".