Аутор Тема: Порекло назива имена неког града  (Прочитано 4069 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Порекло назива имена неког града
« послато: јун 23, 2016, 07:20:39 пре подне »
Као бивши просветни радник, мислим да све што се на овом форуму износи, мора имати и неку едукативну вредност. Наравно, предност је на пореклу појединих презимена и географских корена, на генетици о којој још многи мало знају. Али, никад није на одмет и да се сазна и нешто друго. Због тога понекасд и постављам такве текстове, не желећи да скренем са правог циља форума.

http://www.luftika.rs/kako-je-novi-sad-dobio-ime/

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #1 послато: јун 23, 2016, 11:28:53 пре подне »
Андријевица:
Теорија Андријин Хан
http://www.komovi.com/index.php/prilozi-citaoca/132-jedna-od-teorija-nastanka-andrijevice

Можда најпопуларнија теорија је да је Андрија Немањић подигао манастир на Злоречици.

Такође постоји идеја да је град добио име по боровој цркви коју су Васојевићи морали саградити до Андријева-дне.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8060
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #2 послато: јун 23, 2016, 02:50:23 поподне »
Надам се да осим градова могу и градићи, па и варошице или неко повеће село. Етимологија је свакако занимљива ствар.
Мој прилог је чувено црногорско место у близини Скадра - Врака.
Назив је настао упрошћавањем латинског назива са краја средњег века - Villa de Sancto Auracio, односно село подигнуто око цркве посвећене том светитељу. Једино нисам сигуран да ли је латински Sancto Auracio - Свети Хорације или Свети Аверкије.
Дакле, од латинског Аурацио, дошло је до сажимања на Врака.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 266
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #3 послато: јун 23, 2016, 03:10:52 поподне »
Zar nije Vraka od V raka tj u ruci, na dlanu?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #4 послато: јун 23, 2016, 03:12:32 поподне »
Једино нисам сигуран да ли је латински Sancto Auracio - Свети Хорације или Свети Аверкије.


Не знам ни да има светац под именом Хорације?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8060
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #5 послато: јун 23, 2016, 03:30:42 поподне »
Zar nije Vraka od V raka tj u ruci, na dlanu?

Локација према редоследу навођења места у Скадарском дострикту, у Земљишнику из 1416, одговара Враки, а видим и да у тумачењима Земљишника уз ово село стоји појашњење - Врака.


Не знам ни да има светац под именом Хорације?

Право да ти кажем - не знам ни ја. Зато сам помислио да није нека западна верзија неког источног светитеља из заједничког црквеног периода, па ми је Аверкије ту некако звучао најсличније. Ово Auracio би била талијанска верзија латинског Хорације (читало би се - Орасио). Можда је неки локални католички "светитељ" мањег значаја.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 513
  • I2-PH908>Y81557/FT98024
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #6 послато: јун 23, 2016, 03:32:15 поподне »
Лепа тема Војиславе,
Овде се спајају етимологија, историја, а богами и митологија.
Рецимо, Бања Ковиљача у Јадру је по једној легенди добила име по митској личности Ковиљки. Наиме, у давна времена биле су две сестре Вида и Ковиљка, које су од оца наследиле велико благо. Вида одлучи саздати град на брду изнад Лешнице и то брдо доби име Видојевица, а Ковиљка свој град сазда у подножју Гучева и то место доби име Ковиљача. Ову причу помињу и Вук Караџић и Натко Нодило, који ову причу доводи у контекст Бога Вида.
Иначе на једном брду изнад Бање Ковиљаче постоји археолошки локалитет, који мештани зову "Градац" или популарније Ковиљкин град, наиме то су остаци још увек недовољно истраженог града из римског периода.
Бања Ковиљача је још била позната, посебно код Вука Караџића, под именом Смрдан бара, због непријатног мириса сумпоровитог блата и воде.
По другој причи, кроз Бању Ковиљачу у давна времена пролазио је караван, који је оставио исцрпљену и изнурену кобилу да угине поред блата и извора сумпоровите воде. Када се караван враћао, оснажена и живахна кобила је пасла траву поред извора, на запрепашћење људи из каравана. Тада је откривено лековито дејство бањског блата и воде. По овој кобили, Ковиљача доби име.
У Јадру су места добила имена углавном по биљним и животињским врстама, тако је Лозница добила име по дивљој лози, која је расла на оближњем брду Кличевцу.
Још је занимљив, назив области Рађевина, која је добила име по полу-митском Војводи Рађу из 14. века.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8060
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #7 послато: јун 23, 2016, 08:54:09 поподне »
Ово Auracio би била талијанска верзија латинског Хорације (читало би се - Орасио). Можда је неки локални католички "светитељ" мањег значаја.

Само да се исправим:
Auracio би се као Орасио читало, евентуално, на француском. На талијанском би било - Аураћио.
Откуд веза између Auracio и Врака: вероватно су локални Срби или други Словени, ово име читали као Авракио. Временом, то се сажима на - Врака.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #8 послато: јун 24, 2016, 05:47:22 пре подне »

                                                       БАЊСКА

Етимологија
Име Бањска помиње се од 1316, када је у истоименом селу краљ Милутин подигао манастир са црквом св. Стефана као своју надгробну задужбину. Село и истоимена река на којој оно лежи, лева притока Ибра, добили су име по некадашњим топлицама, бањама, које су ту постојале још у турско доба. (А.Л.)
Историјат
1. Бањска је у средњем веку била утврђени манастир на истоименој реци левој притоци Ибра у Србији (Косово). Цркву св. Стефана саградио је између 1314. и 1316. краљ Милутин и у њој су лежале његове мошти, па се по томе краљ Милутин и зове свети краљ бањски. Манастир је био заштићен обухватним зидом и једном изузетно снажном правоугаоном кулом. На рушевинама града Турци су 1619. подигли нову тврђаву која је прерасла у градић и једно време била погранична караула. Данас је Бањска село са развалинама манастира и утврђења, 10-12 км северно од Косовске Митровице. У бањском засеоку Јелићи налазе се остаци Илијине цркве која се помиње у повељи краља Милутина из 1315.
2. Такође у Србији, постоји и Бањска на Варничком потоку у подножју Копаоника, 4 км северно од Вучитрна. Такође у епици, Бањску је држао Бановић Страхиња за кога неки аутори држе да је епски алијас деспота Ђурђа Страцимировића (упор. Вего 1957).
Епски контекст
Тешко је одредити која се Бањска помиње у којој песми:  пева о Боју на Делиграду 1806, а о Градашчевићевом устанку и бици његове војске против великог везира на Косову 1831. Ове две песме сигурно упућују на место а не на манастир на Косову, али ни за песму Вук о Бановић Страхињи – осим традиционалних, нема других јачих разлога да се не повеже са Душановом «малом Бањском на Косову». Другим речима, могуће је да усмена традиција не прави разлику између ова два места.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #9 послато: јун 24, 2016, 05:58:47 пре подне »
БЕЛА ПАЛАНКА, Паланка Бијела

Историјски називи
Remesiana, Извор, Ак Паланка, Муса-пашина Паланка

Место у Србији. Налази се на левој обали реке Нишаве, 43 км ј/и од Ниша, на путу за Пирот.
Историјат
У IV и V в., као античка Remesiana, била је епископско седиште. У VI в. базилика, катедрала ремесијанских епископа, била је још увек неоштећена. Са доласком Словена порушена је, а насеље је добило име Извор. Турци му мењају име у Ак („бела”) Паланка (такође и Муса-пашина Паланка).

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #10 послато: јун 24, 2016, 06:17:17 пре подне »
БАЊАЛУКА, Бања Лука, Бајна Лука, Лука Бања, Лука Бајна, Лука

Историјски називи
Castra, Врбашки град

Етимологија
С обзиром на промену у Бањој Луци итд. није од бања (премда у Г. Шехеру има бања која се користила још у римско доба), него “Банова лука”, са старим придевом бањ од бан у првом и називом лука за раван крај реке у другом делу (Скок И 104б). (А.Л.)

Историјат
Састоји се од неколико повезаних места: Новоселија, Горњи шехер, Доњи шехер, Варош и Предграђе. На Илиџи и у Доњем шехеру нађени су предмети из римског доба, а сумпорне изворе (у данашњој Илиџи недалеко од тврђаве) користило је локално становништво и у римско доба и у средњем веку. Име Бањалука испрва је било регионални назив за сву равницу испод старог града, а касније, кад је изграђена тврђава, име се пренело и на њу.  У средњем веку ту је било јако утврђење са тргом и фрањевачким самостаном под њим. До краја XV в. оно се помиње као Врбашки град, а под данашњим именом први пут се јавља 1494. као град у оновременој Јајачкој бановини и иза Јајца најважнији и најтврђи град у долини Врбаса. Од 1518. посебно се помиње Бањалука, а посебно Врбас, као два различита града, а 1519. споменути су заједно са Звечајем. Трагови старог града виде се и данас изнад леве обале Врбаса у Горњем шехеру. Цело подручје Јајачке бановине, од Јајца до Саве, заузели су Турци 1528. Тада су у њихове руке прешле и тврђава Бањалука и варош под њом. За време турске власти била су једно време у Бањалуци два града (тврђаве): један у Горњем и други у Доњем шехеру. Горња или Ески (Стара) Бањалука постојала је и пре Турака. Напуштена је после 1688, а 1737. сигурно више није постојала. Неки историчари сматрају да је овај Горњи град исто што и град Врбас. Крешевљаковић (1953), међутим, претпоставља да је стари град Врбас изгорео, а да се налазио на месту Доњег (Новог) града, док је Горњи (Стари) град у то време био Бањалука. У Горњем шехеру заиста је био један град на левој обали Врбаса, а његови остаци се још увек распознају изнад моста преко потока Сутурлије. За тај град Хаџи Калфа каже средином XVII в. да је узет од неверника, што значи да је постојао и пре турског доба. Мишљења су подељена, али је чињеница да је Доњи шехер – Нови град који се на турском звао Kal’ai-džedi – основао Ферхад-паша Соколовић (родом из села Соколовића код Рудог) изградњом својих задужбина и других зграда. Он је на простору између потока Црквина и Врбаса у периоду 1579-1587. изградио 216 јавних објеката, међу њима: познату џамију Ферхадију (срушена 1993), шедрван и хамам и за њих посебан водовод, сахат-кулу, јавне тоалете, караван-сарај и амбар за жито, а у близини џамије 200 занатских радњи. Поред чаршије, саградио је и мост преко потока Црквине, дрвени мост преко Врбаса, млин на Врбасу и сараје за босанске беглербегове. Оставио је вакуф за подизање и издржавање медресе, безистана, школе и женског хамама. Само за медресу и безистан постоји потврда да су били саграђени, а за остало се не зна. По предању (које је вероватно истинито), новац за све ове задужбине Ферхад-паша је добио откупнином за грофа Волфа Енгелхарда фон Ауерсперга (Wolf Engelhard von Auersperg) чијег је оца Херберта (генерала аустријског цара Максимилијана II) војнички поразио 1575. у бици код места Будачког у Хрватској. У име откупа за младог Ауерсперга добио је 30.000 дуката и 100 младих муслиманских војника заробљених у току битке. О томе пева песма « Перит паша и Шпербановић » (Вук VI, 77) која, осим искривљених имена главних протагониста (Ферхад – Перит, Ауерсперг – Шпербановић), као задужбине наводи : « дворе на стубове, / и јан-куће ди гости доходе / безистене, ди седе трговци, / и калдрму прико Бајне Луке » (50-53). Иако му је турбе у Бањалуци, Ферхад-паша није умро ту већ у Будиму где је био постављен за намесника. Ту га је 1590. из потаје убио један његов роб, а тело му је потом пренето у Бањалуку и ту сахрањено. Захваљујући Ферхад-паши, Бањалука се нагло развила из незнатног средњовековног насеља (коме је центар био трг под тврђавом у данашњем Горњем шехеру) у главну тачку трговине, заната и промета целе Босанске Крајине, а уз то још и у управно седиште вишег степена. Развијала се још и следећих 150 година, све док је у њој било седиште босанских намесника. Путописци из XVII в. наводе да је имала 3 000 – 4 000 кућа, што је знатно више него пред крај турске власти и под аустријском окупацијом.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #11 послато: јун 24, 2016, 06:31:46 пре подне »
                                            БАР

Историјски називи
Civitas Avarorum, Antibaris, Antivaris, Tivari

Етимологија
Стсрп. Барь, лок. 1219. вь велицěмь Бари, од. лат. Barium, како се звао и град Бари у Апулији, с ону страну Јадранског мора, па је Бар у средњем веку називан и Antibari, Antivari ‘наспрамни Bari’. (A.L.)
Град и лука у Црној Гори. Чине га Стари Бар (око 3,5 км од мора) и Нови Бар или Пристан, уз море, на полуострву Волујици.

Историјат
Бар је основан вероватно у VII в., после доласка Словена, иако није искључена могућност да је већ раније постојала тврђава (castel, castrum) коју су, бежећи пред Словенима, населиле романске избеглице из Доклеје (Doclea – Дукља). Из Дукље је у Бар била пренесена бискупска столица, касније и надбискупска, а од XVI в. столица „примаса Србије”. У раном средњем веку Бар је припадао византијској теми Драч, а 989. заузео га је бугарски цар Самуило. Потом је поново у власти Византије до средине XI v., када је, после битке под Румијом (1042), ушао у састав Зете и постао седиште католичке надбискупије (1189). У власти Немањића био је од 1181. до 1360. У то време имао је повластице српских владара, градску аутономију, статут, грб и сопствени бронзани новац који је носио ознаку „d’Antiuar”. У овом дуготрајном мирном периоду град је јачао и са Котором и Дубровником одржавао интензивне трговачке везе, а његови поморци пловили су све до Фландрије.  После пада државе Немањића, Баром владају Балшићи, Млечани, деспот Стефан Лазаревић, па поново Млечани. У том последњем периоду (1441–1571) моћ града приметно опада, пре свега због честих турских напада. На крају су га Турци освојили и држали од 1571. до 1878, после чега је ушао у састав Црне Горе. Током 1748. страдао је од епидемије куге.  У Бару је настао познати Барски родослов, тј. Летопис попа Дукљанина.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #12 послато: јун 24, 2016, 07:22:08 пре подне »
              БЕОГРАД, Бијоград, Билиград, Биоград, Стојни Бијели, Стојни


Историјски називи
Singidunum, Alba Bulgarica, Nandor Alba, Alba Graeca, Tuna Belgradi, Darol Džihad

Етимологија
Није јасно шта је прасл. назив тачно значио: положај над водом, на западу (Трубачев у ЭССЯ 2, 78 д.), или можда напросто тврђаву светлих (камених или облепљених) зидова, за разлику од дрвених утврђења. (А.Л.)
Главни град Србије (Кнежевине, Краљевине, Републике) и неколико држава којима је она у новије време припадала (Краљевине СХС, прве, друге и треће Југославије, Државне заједнице Србије и Црне Горе).

Историјат
Подигнут је на ушћу Саве у Дунав, на граници Панонске низије и Шумадије, на прелазу Балканског полуострва у Средњу Европу.  Београд је један од најстаријих градова Европе. У старом веку на местu данашње Калемегданске тврђаве налазило се прво келтско, па потом римско утврђење Singidunum. У доњем граду (код куле Небојше) било је у римско доба пристаниште одакле је водио главни пут са запада за Цариград. Сингидунум је био база за дунавску флотилу провинције Мезије. Већ у II в. у њему су живели хришћани, а у IV је имао и своје мученике ђакона Ермила и војника Стратоника (314/15). У V в. освајају га Хуни, Сармати и Готи, а у VII Авари. Са њима се у околини града појављују и Словени као градитељи аварских бродова. Словенско (данашње) име града јавља се први пут 878. у писму папе Јована VIII бугарском кану (хану) Борису. У писму се Београд помиње као седиште епископа (Episkopus Belgradensis). У X в. Београд пада под власт Византије и потом Бугара, а у XI в. јавља се као редовна станица на крсташким и ходочасничким копненим походима у Свету земљу. У итинерерима из тога доба помиње се под именима Belagrada, Bellagrava, Bellagravia, а више пута је био и жртва крсташких пустошења. После два века узајамних сукоба, у XIII в. Угри га узимају од Бугара, а 1284. добија га као лено српски краљ Драгутин. Деспот Стефан Лазаревић преузима Београд (такође као лено) од Угара 1403. и претвара га у престоницу српске средњовековне државе (до 1427). Тада су у Београду постојале три цркве (св. Три Јерарха, св. Николе и св. Петке), а деспот је подигао и четврту - Богородичину. У доба деспотије, Београд се састојао из неколико (по једним изворима 7, а по другима 5) мањих градских целина обухваћених двоструким зидинама. Имао је јако, утврђено пристаниште, ризницу, арсенал, лазарет. Београдски трговци су имали посебне повластице и олакшице у трговини са суседним државама. После смрти деспота Стефана 1427. град опет долази у власт Мађара, а 1521. освајају га Турци који у њему остављају само 2 цркве: Саборну и цркву св. Јована Крститеља у Доњој или Савској вароши. Под Турцима Београд остаје следећих 167 година.  Иза турског пораза под Бечом, Београд привремено долази у посед Аустрије (1688–1690). Карловачки мир га враћа Турцима и у то време он постаје једна од највећих отоманских тврђава према западу. Принц Еуген Савојски осваја Београд 1717. тако да се град поново налази неко време под Аустријом (1718–1739). Одлукама Београдског мира 1739. враћен је Турцима, али га Аустрија поново држи између 1789. и 1791. пошто га је фелдмаршал Лаудон освојио у септембру 1788. У време ових краткотрајних аустријских управа, варош се уређује и насељава становништвом поглавито из Аустрије и Немачке, а испод тврђаве се гради ново пристаниште. Одредбама Свиштовског мира, међутим, град се поново предаје Турцима 1791. У Првом српском устанку Београд је освојен 1807, и у њему је била смештена српска влада. После слома устанка, на основу мира у Букурешту, град је опет враћен Турцима 1813. када настаје велика „бежанија” српског и другог хришћанског становништва пред Турцима. Коначно, Београд 1839. постаје престоница обновљене Србије и у изворима из тога доба описује се као: „Столица књаза и свију виши надлежателства Србије, митрополита, Суда највећег, Апелационог, Окружног и Варошког, Начелничества окружија београдског, Управителства и Примирителног суда варошког, Консисторије Епархије београдске. Имаде 2 цркве православне, једанаест џамија турски и једну синагогу јеврејску, један Лицеум састављен из два факултета: философијског и јуридичког, једну Гимназију са 6 класа, Послено-трговачку школу са 3 класе, елементарну једну са 4 и две са 1 класом, једну грчку школу, једну богословску школу од 4 класе. Турци имају 10 елементарних школа, 6 за мушку и 4 за женску децу, 4 текије (манастира) дервиша, а Јевреји једну школу. Има једна болница за војнике српске и једна варошка. У тврдињи београдској, у којој Срби не живе, налази се гарнизон царски, у којој седи један паша, као управитељ (muhafis).” У таквом Београду стално је долазило до инцидената између српске и турске популације који су кулминирали у догађају на Чукур-чесми, после чега су Турци 1867. дефинитивно напустили Београд и Србију, а кнезу Михаилу предали кључеве од Калемегданске тврђаве. У том моменту на данашњем Зеленом венцу се налазила велика бара, око Правног факултета и Вуковог споменика биле су повртарске баште, на Славију се ишло у лов на дивље патке, а на Теразијама је била велика кула у којој се скупљала вода из околине и делила оним деловима града који су у њој оскудевали.

       

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #13 послато: јун 24, 2016, 08:35:13 пре подне »
БАЊАЛУКА, Бања Лука, Бајна Лука, Лука Бања, Лука Бајна, Лука

Историјски називи
Castra, Врбашки град

Етимологија
С обзиром на промену у Бањој Луци итд. није од бања (премда у Г. Шехеру има бања која се користила још у римско доба), него “Банова лука”, са старим придевом бањ од бан у првом и називом лука за раван крај реке у другом делу (Скок И 104б). (А.Л.)


На полабским словенским језицима полабским/пољским/доњорбским/горњосрбским/чешким/словачким јелука = пољана
ląka,łąka,łuka,łuka,louka, lúka,

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #14 послато: јун 24, 2016, 11:28:22 пре подне »
Требиње и Љубиње у Херцеговини, наводно и Албанији. Трбовље и Љубљана у Словенији. Треблинка и Лублин у Пољској. Шта мислите има ли икакве везе?
 

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 669
  • shí shì qiú shì
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #15 послато: јун 24, 2016, 11:45:26 пре подне »
не сећам се баш најбоље али чини ми се да "треб" значи жртвеник или тако нешто

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #16 послато: јун 24, 2016, 12:26:26 поподне »
                                                      ГОСПИЋ

Историјски називи
Kaseg, Kasezi

Етимологија
Од госпа ‘госпођа’, вероватно у значењу ‘Богородица’, али је суфикс нејасан; или првобитно презиме Госпићи од женског надимка; у околини има и село Гослић. Да је име раније потврђено, смело би се помишљати и на преоблику лат. hospitium‘ свратиште, гостионица’. Касези је био код Словенаца у средњем веку назив за слободне сељаке, земљопоседнике. (А.Л.)
Град у Хрватској. Налази се у Личком пољу, у подножју Велебита, на рекама Новчици и Богданици.

Историјат
Старо име Kaseg (Kasezi) јавља се већ у XIII в. (исправом из 1263. краљ уговара замену поседа с личким жупаном Петром Толимировићем и између осталих спомиње и насеље Kaseg на левој обали реке Лике, поред потока Новчице). Под данашњим именом први пут се помиње тек 1692. Госпић је млађе градско насеље. Од 1527. до 1689. био је под влашћу Турака. У првом попису на подручју данашњег града или сасвим близу њега, налази се село Госпојина у нахији Нови, а 1604. оно се помиње као насеље Госпић. Путописци с краја XVIII в. спомињу Госпић као град који „бијаше прије кукавни турски град”, у којем „Грци” имају малу цркву с кипом Госпе, по чему је Госпић добио име. Град је почео да се развија крајем XVII и у XVIII в. – после повлачења Турака из Лике. За време Војне крајине у Госпићу је било седиште личког штаба Војне крајине, највише војне команде за Лику и Крбаву, а од 1872. седиште Личко-крбавске жупаније. Од краја XVII в., у XVIII и нарочито у XIX в., Госпић добија препознатљиве урбанистичке одреднице као управно, административно, политичко, војно и културно средиште личког краја.
Темељ данашњег града биле су две турске куле – кула аге Сенковића на прелазу преко реке Новчице (данас најстарија кућа у граду), и кула аге Алића, на којој се и данас виде остаци кружног темеља на локацији Кулина (познат као Рајчић град).

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #17 послато: јун 24, 2016, 12:31:18 поподне »
                                                      БИЈЕЉИНА

Историјски називи
Четвртковиште

Етимологија
Вероватно изведеница од бељ, бијељ ‘врста храста’, суфиксом -ина у колективном значењу шуме (уп. Лома 1997, 11). Или можда од псл. *бěль ‘блато’; неће бити од личног имена. (А.Л.)
Град у БиХ (Република Српска). Налази се у области Семберија.

Историјат
Првобитно насеље је вероватно било подигнуто на месту некадашњег села Попови. Кроз Бијељину је водио пут из Зворника у Мачву, Митровицу и Илок. Први пут се помиње 1446. као жупа. У турско доба жупа Бијељина се налазила у нахији Кораја.
Сматра се да су Турци освојили Бијељину најраније 1529, исте године када је освојен Моровић. Први турски попис становништва и насеља из 1533. спомиње село Четвртковиште са свега 13 кућа, 7 самаца и једним војним лицем, док се Бијељином назива нахија чије је средиште било село Четвртковиште (према дану одржавања пазара – четвртком). Све до 1580. Четвртковиште је имало статус села, а те године је царском наредбом постало касаба са одређеним пазарним даном и годишњим сајмом. Не зна се тачно када Четвртковиште мења име у Бијељина, али се 1634. спомиње у турским изворима као средиште кадилука.  Бијељина није никада имала никакав град или паланку, али је имала шарампов (насип око места) са палисадама око џамије султана Сулејмана ИИ и око хамама који је био крај џамије. Аустријанци су освојили Бијељину 1716. и држали је до 1739. После тога, када је Бијељина враћена Порти, опет ту није саграђен град, већ је обновљен стари шарампов који је трајао све до 1878. када је Аустрија окупирала Босну. Сличан шарампов био је и у граду Јањи.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #18 послато: јун 24, 2016, 12:36:56 поподне »
                                        БИЛЕЋА, Билећ, Билић, Царска Паланка

Историјски називи
Bilechia

Етимологија
Од краја XIV в. (Шкриванић 1959, 42), присвојни придев на -ја од личног имена Бyлęта, уп. друкчије образовање од истог имена стпољ. Bylanczino / Bilanczino, данас на два места Белęцин. Или је и нашем и пољским топонимима у основи лично име Бěлęта, уп. писање Белећа (Даничић 1, 34). (А.Л.)
Град у БиХ (Република Српска). Налази се на реци Требишњици, на путу из Дубровника према Никшићу и Кључу код Гацка.

Историјат
Помиње се у старим српским изворима. У средњем веку налазила се на крају жупе Врм, али се не спомиње у изворима пре 25. јануара 1387. Годину дана касније код Билеће је Влатко Вуковић потукао турску војску. Бележи се као Билецхиа 1438. Близу ње је 1465. био и град Торић. До друге половине XIX в. Билећа је била веће муслиманско село са знаменитим караван-сарајем. У другој половини XИX в. Омер-паша је основао Билећки кадилук одвојивши по неко село од Гатачког и Требињског кадилука. Место на коме је сада варош дотле се звало само Махала или Мала, а Билећом су се звала села у Билећкој општини. Почетком XX в., Билећа је у БиХ – осим Кључа – била најмање место са котарским уредом. По тврђењу очевидаца, тада су на њеном главном тргу биле џамија, црква, пазариште и чатрња, а у осталим деловима вароши налазили су се котарски уред, пошта, нова православна црква, општинска школа, дућани, механе, општинске зграде, месарнице, пекаре и приватне куће.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1229
Одг: Порекло назива имена неког града
« Одговор #19 послато: јун 24, 2016, 12:41:25 поподне »
                                             БИЈЕЛО ПОЉЕ, Бјелопоље

Историјски називи
Pruška Vas, Akоva

Етимологија
Биело Погле помиње се први пут 1411. (Шкриванић 1959, 42), но ту се од краја XII в. налазио манастир св. Петра „на Лиму”, задужбина хумског кнеза Мирослава. (А.Л.)
Варош на Лиму у Црној Гори.

Историјат
У средњем веку место под именом Прушка Вас. Као Бијело Поље први пут се јавља 1589, а од 1667. име се преводи на турски – Акова. У турским споменицима из XV в. помиње се као караванска станица. За време турске владавине Бијело Поље је било најпре у саставу Босанског, а онда новопазарског санџака (Босански елајет). У XIX в. било је са Бихором (предео око Берана) у Новопазарском кајмакамлуку (округу). Варош је 1805. опасана зидом и претворена у утврђење. Од 1865, када је основан Босански вилајет, Бијело Поље је каза (кадилук) Новопазарског санџака. Место је тек 1912. ослобођено од Турака.