Хилфрдинг о Босни приповеда, да се онде католици којегде и сами латинима именују. У Јајцу су му одговорили " у нас нема ниједнога србина; овде смо сви латини".
Јагић, Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога, стр. 4
Ово показује, да је "србин" домало у прошлост у поимању народа значило "православац" (србске вјере), исто како и којекуда "грк", с чега су муслимани стећке или билеге називали грчкими гробљи.
Биће, да је латин начинио разлику између себе и србина (малим словом), а када је та разлика већ постојала, онда је и није имао много избора но постати оним што данас јест.
Речи католик и православац новејша су кова, а народ је знао само за србе/грке, латине и турке.
У једноме дијелу Старе Србије, санджаку Новопазарскому, који сада под Босну спада, има по извијешћу 48.000 мужких глава православне вјере, а 33.890 муждких глава мухамедове вјере... него овијех мухамедоваца нећемо прибројити к нашему народу , јер су ови зацијело Шћипетари. Остаје дакле у санджаку Новопазарском правих Срба само 96.000 до 100.000.
исто, стр.11
Када је настало одрођавање Бошњака (Шокаца) од Срба?
Папа је 1248 послао крсташе на Нинослава, који је одговорио папи, да зато нема потребе, јер је прави крстјанин. Папа је на то послао сплитске фрањевце у Босну, да извиде ствари.
Када је Милутин 1282. постао по воли божией господинъ Рашци, Приморю и всем Срьблıeмь, Драгутин је од таста на управу добио Босну и Мачву. Папа је Драгутину у владавину послао два фрањевца из Славоније, да истребе криву веру.
Успут, бугарска црква је по доброј вољи, дала моћи Милутина србској цркви. Тест не би био на одмет.
Pismo pape Nikole IV. kralju Urošu i Stjepanu Dragutinu g. 1288. po
https://www.bosnasrebrena.ba/node/215...Uostalom budući da zbog nesposobnosti ljudske naravi, ne možemo u isto vrijeme osobno biti na raznim mjestima, a ne bismo htjeli svojom odsutnošću zanemariti one kod kojih nismo prisutni, šaljemo im brižne i razborite muževe mjesto nas. Preko njih ispunjavamo dužnost svoje apostolske službe. Stoga smo smatrali da treba da ti pošaljemo iz Reda Manje braće ljude doduše siromašne u ovom svijetu, no vjerom bogate, potpunije poučene u Gospodnjem zakonu. To su naši dragi sinovi braća Marin i Ciprijan, koji ti nose ovo pismo, da ti i tvoj narod spasonosnim poučavanjem ove braće punije upoznate Božjeg sina Isusa Krista, njegovu slavnu Majku i propise kršćanske vjere...
Isp. Annales Minorum, sv. V, Rim 31931, str. 193-4 (odnosno prema starijem izdanju 174-175).
Архиепископ Данило II пише у Животу о дејањих краљева и архиепископа србских:
Съ бо благочестивый прѣдрьжа землю отъчества своıего многы страны землıe. Оугорскиıe приıет и такожде отъ боснъскиıе земле, от тоıе бо землıе боснъскиıе многиıe отъ ıеретикъ обрати въ вѣроу христианскоую и крьсти ихъ.
1463. фрањевци у Босни без битве признају Мехмеда ел Фатиха својим господарем, а за узврат добивају одобрење, да слободно верују и делују и тако би све до 1516. да су католици подизали нове цркве и самостане.
Тек 1516. год. излази закон:
Подигнуте су цркве у неких местех, у којих оне несу постојале од старих неверничких времена. Да се ове поруше, а ови неверници и духовници, који у њих обитавају и уходе за њими и који пишу у неверничске земље, да се строго накажу.
Почетак 20ога века, фрањевачки летописац:
Цијели рад Хрвата у Босни јест у темељу бессмислен. Чему она вика против Србима као против највећем злу?И српске и хрватске новине у Босни исквариле су народну мисао јединства и слоге.
Ми фрањевци се никако не поистовјетујемо с хрватском политиком ... уколико уноси у хрватску народну политику и католичку вјеру.
Ваљда несу сви фрањевци делили ово мишљење.