Аутор Тема: Хрвати  (Прочитано 29670 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Хрвати
« Одговор #180 послато: новембар 07, 2019, 02:05:36 поподне »
Стожина :)


 У Горњем Полимљу се каже:  остоже. Право дрво забодено у земљу, око којег се ђене сијено.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #181 послато: новембар 07, 2019, 09:35:40 поподне »
Бојане, извини,прекидам са својим патриотизмом на овој теми ...Верујем у све што сам написао, али поштујем и друга гледишта (и нећу се више оглашавати на овој теми у смислу коментара који немају везе са темом) ...Извињавам се свима

И ја се извињавам свима али ме стварно мучи то наше романтизовано проучавање историје,неможемо 200 година да формирамо нормалну државу и друштво па нам криви Хрваѕи,Бошњаци и остали.А у принципу Душко немамо ми много различите погледе а про по овога.И још једна ствар,мени моје српство нико не може одузету,то што баш и није у складу са веќинским поимањем истог мој је проблем.Праштајте...


Милина виђет' два култура Србина, ђе се извињавају и поштују мишљења један другога. Добар сте узор браћи  ;)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3751
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Хрвати
« Одговор #182 послато: новембар 08, 2019, 02:06:57 пре подне »

Милина виђет' два култура Србина, ђе се извињавају и поштују мишљења један другога. Добар сте узор браћи  ;)
Хвала Сунце на лепим речима :)

Ван мреже Љубо Мирков

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Хрвати
« Одговор #183 послато: новембар 08, 2019, 06:24:07 поподне »
У селу мојих старијех, постојала је изрека - да нијеси човјек , док не научиш да кажеш другом двије реченице: 1. извини (опрости) , кумим те Богом . 2. Изио сам говно .  :D

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #184 послато: новембар 08, 2019, 06:36:31 поподне »
У селу мојих старијех, постојала је изрека - да нијеси човјек , док не научиш да кажеш другом двије реченице: 1. извини (опрости) , кумим те Богом . 2. Изио сам говно .  :D

Данаска ће у светрије прилике рећи - "јеб'га" и одмахнут' руком.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #185 послато: новембар 10, 2019, 01:04:45 пре подне »
Не могу говорити са неким ауторитетом о другим земљама, али је довољно читати шта босански фрањевац Иво Фрањо Јукић пише 1842. године:

U župi banjalučkoj seljaci sebe nazivaju šokcima. Odjeća njihova osobite je razlike s odjećom ostalih Bošnjaka… Kapu tu oni na rame prebace, zato ih ostali zovu Bošnjaci “krivokapama”, a sami ju krste “hrvatka”. Pitajući ih, što to znamenuje i odakle to dolazi ime, neznadoše mi kazati, a od Hrvata ne znaju nit imena. Hrvatka/odgovoriše mi/ zove se kapa tako kao i zobun i fes. I takvo je, kazaše, ostalo ime od starine…”

Marulić, 1520. god

Цитат
Sve dni ter sve noći nigdir ne sustaju,
Nastojeć primoći karstjan ki ostaju.
Tako je sila njih jure objačala,
Da moći ni u svih ka bi jim pram stala.
Nastupaju na nas, a nas je strah ubil;
Jur puk tvoj gine vas, a ti si odstupil.
Oni nas tiraju, vežu, biju, deru,
Za te se ne haju, ni za tvoju veru,
Složiti pod noge ku su odlučili;
Moćju sile mnoge svih su jur sključili.
Li kakono plami kad pada u gori,
Ostane carn kami i brez listja bori,
Inako t´ ne ostaju gradi tere mista,
Kano opušćaju, plinujuć sva lita.
Boj su bili š njimi Harvati, Bošnjaci,
Garci ter Latini, Sarbli ter Poljaci.

Eto još boj biju nici, a nikih ni,
A druzi ne smiju, jer jim si gnjivan ti;
Rit se ča bo prudi, al vojske kupiti,
Ako, ki svih sudi, neće se smiliti.
A ti, Gospodine, grihe jur otpusti,
Da puk tvoj ne zgine, jur milost na nj spusti.
Rači se smiliti, slomi mač poganski,
Ne daj pogubiti ostatak karstjanski.

Iz očiju Splićanina Srblji su valjda Rašani i Hercegovci, a Bošnjaci su mu bili neki svoj soj.
Potežko je odgonetnuti srědnjevěkovnu samosvěst Bošnjaka.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Хрвати
« Одговор #186 послато: новембар 11, 2019, 07:42:59 пре подне »
Сад први пут видим да се термин "Бошњак" користио у 16. веку.  :) Само што се тада вероватно односило на Србе католичке вероисповести.

Како год, та њихова "самосвест", загонетна изгледа само нама и једино нама давала је лажна надахнућа, рекао бих не и њима јер се они њоме одавно не баве, нас је и довела у ситуацију да помислимо како је са њима могуће било уједињење и суживот. И иако од средњег века постоје бројни примери преласка Срба у католичанство, данас не постоје Срби католици јер се српство давно поистоветило са религијом, баш као и нешто касније и хрватство. Можете овде да окрећете и "брљате" по њиховој свести, можете веровали и у разне средњовековне заблуде, доћи ћете до закључка да је главни конфликт са Хрватима одн. Србима католичке вероисповести од самог почетка био религиозне природе, тај се конфликт дао и у даљој прошлости наслутити, не националне и ту је квака. Са друге стране, религија у Албанца, било да је реч о православном, католичком, муслиманском Албанцу је "албанство". Иако тако не изгледа, ми Срби смо религијски затуцан народ, баш као и Хрвати.
« Последња измена: новембар 11, 2019, 07:50:50 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1749
  • I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Хрвати
« Одговор #187 послато: новембар 11, 2019, 08:07:35 пре подне »
Сад први пут видим да се термин "Бошњак" користио у 16. веку.

Нпр. презиме Бошњак је доста заступљено у Бачкој. Носиоци истог су углавном хрватске националности.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #188 послато: новембар 11, 2019, 06:15:02 поподне »
Ватрослав Јагић,

Вараждинац, учен филилогији у Бечу, ученик Миклошића, један је од најзначајнејших језикословаца науке словенских језика до сада, предавао наук о словенскем језику у Одеси, Берлину, Петрограду, а у Берлину пуних 45 год. у ред доводио и на свет издавао Archiv für slawische Philologie, изабран за редовнога члана Србске Краљевске Академије 23. јануара 1888. године.

 Др. Јосип Хам, профессор загребскога Свеучилишта Философије пише о њем:

Цитат
„Написао је толико да би од тога, када би се све прештампало, настала библиотека од 100 књига, свака по двјесто страница“ (др Јосип Хам, академик ЈАЗУ, професор Филозофакога Свеучилишта у Забгребу).

Из википедије на хрватском:

Цитат
U nacionalnom pitanju nije uvijek razumio želje naroda iz kojega je potekao, što je u Hrvatskoj povremeno izazivalo kritike i negativne reakcije. Tako je pisao da Srbi žive na Neretvi i da je jezik Kulina Bana, Bosne, Travunije i Duklje bio srpski: Nije moguće vjerovati da ne bi bili u Bosni, Zahumlju, Diokleciji itd. već davna prije Kulina bana počeli pisati ćirilicom, a narodnim jezikom srpskijem.

Kritiziran je i od Srba. Srbobran je 1903. pisao kako ga je napadao beogradski tisak zbog članka "Makedonski problem ", koji je objavljen u bečkom listu Neue Freie Presse, a po Srbima je učinio veliku uslugu austrijskim težnjama. Tvrdio je da u Makedoniji nema Srba, a u Staroj Srbiji ih ima malo, a i ono što ima nisu baš Srbi, nego samo srodni Srbima.

Ради за уши ондашње политике неповољнога писања о етнографских приликах у Старе Србији и Македонији, србски ученици су почетком априла 1903. године жучно просведовали пред његовим станом у Јозефштату, у Бечу. Ствар су покренули србски листи карајућ га, да је "нечасно продао" своје знање. Полиција је штитила стан тога "члана Великог дома и дворскога саветника".
За ову јавну осуду Јагић је Србскеј Краљевскеј Академији упутио молбу изети му чланство из исте.
« Последња измена: новембар 11, 2019, 06:18:45 поподне сɣнце »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #189 послато: новембар 11, 2019, 09:59:39 поподне »
Цитат
Хилфрдинг о Босни приповеда, да се онде католици којегде и сами латинима именују. У Јајцу су му одговорили " у нас нема ниједнога србина; овде смо сви латини".

Јагић, Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога, стр. 4

Ово показује, да је "србин" домало у прошлост у поимању народа значило "православац" (србске вјере), исто како и којекуда "грк", с чега су муслимани стећке или билеге називали грчкими гробљи.
Биће, да је латин начинио разлику између себе и србина (малим словом), а када је та разлика већ постојала, онда је и није имао много избора но постати оним што данас јест.
Речи католик и православац новејша су кова, а народ је знао само за србе/грке, латине и турке.

Цитат
У једноме дијелу Старе Србије, санджаку Новопазарскому, који сада под Босну спада, има по извијешћу 48.000 мужких глава православне вјере, а 33.890 муждких глава мухамедове вјере... него овијех мухамедоваца нећемо прибројити к нашему народу , јер су ови зацијело Шћипетари. Остаје дакле у санджаку Новопазарском правих Срба само 96.000 до 100.000.

исто, стр.11

Када је настало одрођавање Бошњака (Шокаца) од Срба?

Папа је 1248 послао крсташе на Нинослава, који је одговорио папи, да зато нема потребе, јер је прави крстјанин. Папа је на то послао сплитске фрањевце у Босну, да извиде ствари.

Када је Милутин 1282. постао по воли божией господинъ Рашци, Приморю и всем Срьблıeмь, Драгутин је од таста на управу добио Босну и Мачву. Папа је Драгутину у владавину послао два фрањевца из Славоније, да истребе криву веру.
Успут, бугарска црква је по доброј вољи, дала моћи Милутина србској цркви. Тест не би био на одмет.

Pismo pape Nikole IV. kralju Urošu i Stjepanu Dragutinu g. 1288. po
https://www.bosnasrebrena.ba/node/215
Цитат
...Uostalom budući da zbog nesposobnosti ljudske naravi, ne možemo u isto vrijeme osobno biti na raznim mjestima, a ne bismo htjeli svojom odsutnošću zanemariti one kod kojih nismo prisutni, šaljemo im brižne i razborite muževe mjesto nas. Preko njih ispunjavamo dužnost svoje apostolske službe. Stoga smo smatrali da treba da ti pošaljemo iz Reda Manje braće ljude doduše siromašne u ovom svijetu, no vjerom bogate, potpunije poučene u Gospodnjem zakonu. To su naši dragi sinovi braća Marin i Ciprijan, koji ti nose ovo pismo, da ti i tvoj narod spasonosnim poučavanjem ove braće punije upoznate Božjeg sina Isusa Krista, njegovu slavnu Majku i propise kršćanske vjere...

Isp. Annales Minorum, sv. V, Rim 31931, str. 193-4 (odnosno prema starijem izdanju 174-175).

Архиепископ Данило II пише у Животу о дејањих краљева и архиепископа србских:

Цитат
Съ бо благочестивый прѣдрьжа землю отъчества своıего многы страны землıe. Оугорскиıe приıет и такожде отъ боснъскиıе земле, от тоıе бо землıе боснъскиıе многиıe отъ ıеретикъ обрати въ вѣроу христианскоую и крьсти ихъ.

1463. фрањевци у Босни без битве признају Мехмеда ел Фатиха својим господарем, а за узврат добивају одобрење, да слободно верују и делују и тако би све до 1516. да су католици подизали нове цркве и самостане.

Тек 1516. год. излази закон:

Цитат
Подигнуте су цркве у неких местех, у којих оне несу постојале од старих неверничких времена. Да се ове поруше, а ови неверници и духовници, који у њих обитавају и уходе за њими и који пишу у неверничске земље, да се строго накажу.

Почетак 20ога века, фрањевачки летописац:

Цитат
Цијели рад Хрвата у Босни јест у темељу бессмислен. Чему она вика против Србима као против највећем злу?И српске и хрватске новине у Босни исквариле су народну мисао јединства и слоге.
Ми фрањевци се никако не поистовјетујемо с хрватском политиком ... уколико уноси у хрватску народну политику и католичку вјеру.

Ваљда несу сви фрањевци делили ово мишљење.






Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 220
Одг: Хрвати
« Одговор #190 послато: новембар 12, 2019, 03:02:36 пре подне »
сунце, кaко смараш са овим чистунским језиком...трудим се да те читам, доста сам и научио од тебе, али ово ипак нема смисла...колико је буквализам и номинализам тежак проблем...

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Хрвати
« Одговор #191 послато: новембар 12, 2019, 05:14:26 пре подне »
сунце, кaко смараш са овим чистунским језиком...трудим се да те читам, доста сам и научио од тебе, али ово ипак нема смисла...колико је буквализам и номинализам тежак проблем...
Нека, мени одговара, супер је писмо и све из прве капирам (без зезања), само напред сунце..!!  ;)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #192 послато: новембар 12, 2019, 08:03:31 пре подне »
сунце, кaко смараш са овим чистунским језиком...трудим се да те читам, доста сам и научио од тебе, али ово ипак нема смисла...колико је буквализам и номинализам тежак проблем...

Хвала за feedback. Ако би казао конкретније, које одлике те смарају, могао бих се постарати прилагодити исте.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Хрвати
« Одговор #193 послато: новембар 12, 2019, 08:20:05 пре подне »
Ваљда несу сви фрањевци делили ово мишљење.

Нису... Види се по томе што су се показали као главни пропагатори геноцида "против Србима" у тим крајевима... Шта ли је мислио о томе племенити Франческо из Асизија?  ::)
Векови тровања и вербалне агресије произведу и физичку на крају.

П. С.
У беседу Сунчеву нико нек се не пача, да није овде њега, коме би пало на памет шта поједине речи значе и како су некад изгледале?

« Последња измена: новембар 12, 2019, 08:21:37 пре подне Јосиф из Трбушнице »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Хрвати
« Одговор #194 послато: новембар 12, 2019, 09:11:23 пре подне »
Нису... Види се по томе што су се показали као главни пропагатори геноцида "против Србима" у тим крајевима... Шта ли је мислио о томе племенити Франческо из Асизија?  ::)
Векови тровања и вербалне агресије произведу и физичку на крају.

П. С.
У беседу Сунчеву нико нек се не пача, да није овде њега, коме би пало на памет шта поједине речи значе и како су некад изгледале?

Хвала, Јосифе