Аутор Тема: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?  (Прочитано 7061 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« послато: јун 22, 2016, 09:03:43 пре подне »
Жеља ми је да се покрене дискусија о разлозима расељавања Срба, која су више описана у документима, а мање у народним причама. Овдје бих скренуо пажњу на раздвајање масовнијих сеоба које нису биле толико бројне као породично-појединачне, гдје се често нису сви расељавали, и гдје је неко од породице остао на огњишту. Посебно се треба осврнути на ратна дешавања и болести која су долазима тада, и послије ратова и буна.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7042
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #1 послато: јун 22, 2016, 11:27:55 поподне »
Жеља ми је да се покрене дискусија о разлозима расељавања Срба, која су више описана у документима, а мање у народним причама. Овдје бих скренуо пажњу на раздвајање масовнијих сеоба које нису биле толико бројне као породично-појединачне, гдје се често нису сви расељавали, и гдје је неко од породице остао на огњишту. Посебно се треба осврнути на ратна дешавања и болести која су долазима тада, и послије ратова и буна.

Тимаре, ово је неретко важна тема за разумевање, како данашње етничке слике нашег становништва, тако и за њене промене кроз историју. Ако бисмо периодизовали ту тематику, а што сматрам да је потребно, могли бисмо поделити ову тему на три периода. Први од досељавања Срба на Балкан до пропасти Српског царства, други од пропасти Српског царства до ослобођења српских земаља од Турака, и трећи овај последњи век који за неке крајеве још није напунио ни пуни век постојања.

Оно што ми се понекад чини, не да превиђамо, али свакако да губимо из вида, јесу и епидемије куге које су харале немалим деловима ових простора, а које су иза себе остављале пустош. После тих похара болести, просторе би насељавало ново становништва, али без сазнања о прошлости тог простора, која су била наслеђе старог кугом помореног становнитшва. Тако је долазило до дисконтинуитета међу самим народом, који је посебно у османско време био већ географски знатно раширенији, иако на целом том простору више није представљао већину.

Наравно, осим епидемија куге, подстицаји за сеобе су били чести ратови, али и буне и устанци народа, после којих би уследиле репресије, а од којих се могло побећи само колективним исељавањем. Не колективног у правом смислу те речи, али становништво би неретко сеобама било десетковано, а ни то није одговарало властима које би потом углавном морале да промене политику и пусте да се то подручје опет разроди.

Тема на коју би такође ваљало нешто више написати, јесте и одвођење нашег становништва у робље, што је такође један вид сеобе становништва, додуше присилних и за пресељене нелогичних, али неретко је у ропство одвођен управ немали број становника; ово вреди како за време Средњег века, тако и османлијско владање. Протичах сад податак да је 1609. године у Османском царству петина становништва била сочињена од робова.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #2 послато: јун 23, 2016, 07:58:11 пре подне »
Тимаре, ово је неретко важна тема за разумевање, како данашње етничке слике нашег становништва, тако и за њене промене кроз историју. Ако бисмо периодизовали ту тематику, а што сматрам да је потребно, могли бисмо поделити ову тему на три периода. Први од досељавања Срба на Балкан до пропасти Српског царства, други од пропасти Српског царства до ослобођења српских земаља од Турака, и трећи овај последњи век који за неке крајеве још није напунио ни пуни век постојања.

Оно што ми се понекад чини, не да превиђамо, али свакако да губимо из вида, јесу и епидемије куге које су харале немалим деловима ових простора, а које су иза себе остављале пустош. После тих похара болести, просторе би насељавало ново становништва, али без сазнања о прошлости тог простора, која су била наслеђе старог кугом помореног становнитшва. Тако је долазило до дисконтинуитета међу самим народом, који је посебно у османско време био већ географски знатно раширенији, иако на целом том простору више није представљао већину.

Наравно, осим епидемија куге, подстицаји за сеобе су били чести ратови, али и буне и устанци народа, после којих би уследиле репресије, а од којих се могло побећи само колективним исељавањем. Не колективног у правом смислу те речи, али становништво би неретко сеобама било десетковано, а ни то није одговарало властима које би потом углавном морале да промене политику и пусте да се то подручје опет разроди.

Тема на коју би такође ваљало нешто више написати, јесте и одвођење нашег становништва у робље, што је такође један вид сеобе становништва, додуше присилних и за пресељене нелогичних, али неретко је у ропство одвођен управ немали број становника; ово вреди како за време Средњег века, тако и османлијско владање. Протичах сад податак да је 1609. године у Османском царству петина становништва била сочињена од робова.
Amicus, ја се у потпуности слажем са твојим горе наведеним приједлозима. Мислим да би овдје требало још имати на уму и носиоце хаплогрупа, гдје би се лакше могла повући линија миграције различитих презимена.
Ја бих за сада отворио дискусију, да чујемо запажања и приједлоге осталих наших цјењених чланова, па иза недјеље отворили подјелу на три предложена перијода.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7042
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #3 послато: јун 23, 2016, 05:19:11 поподне »
Amicus, ја се у потпуности слажем са твојим горе наведеним приједлозима. Мислим да би овдје требало још имати на уму и носиоце хаплогрупа, гдје би се лакше могла повући линија миграције различитих презимена.
Ја бих за сада отворио дискусију, да чујемо запажања и приједлоге осталих наших цјењених чланова, па иза недјеље отворили подјелу на три предложена перијода.

Наравно да је да разумевање неких хаплотипова, да не кажем хаплогрупа, то важна катеогијија у смислу историјског дела поређења. Полазна основа свих сеоба на овој теми је разграничење између Срба и Хрвата по њиховом доласку на Балкан, кад се повуче вертикална линија уз Цетину и Врбас, као и вертикала линија између Срба и Бугара, што је по доласку Срба на Балкан отприлике река Морава. Наравно, није најпрецизније, али колико сам успео да утврдим, то је нека оквирна полазна основа за проучавање сеоба Срба, и касније тражење генетичке везе међу "старим" и расељеним Србима. Ту је такође важно имати на уму и шта су северна и јужна граница у то време, а што се тиче Срба и Хрвата, она по свему судећи не прелази Саву. Док на југу не залази у веће приморске градове.

Доста на тему сеоба у османско време речено је на теми Сеобе пре Сеоба, с тим да се тамо тај период ограничио на сеобе до Сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, а што свакако није била последња сеоба, већ се оне настављају до краја турске владавине овим просторима, бар што се тиче тог османског периода.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #4 послато: јун 24, 2016, 11:39:13 пре подне »
Између 1890 и 1914 у Америку је из Херцеговине отишло око 10 000 младића. То није занемарива бројка. Посебно велики проценат исељеника био је из југоисточне Херцеговине. Разлози су били свакојаки. Данас преовладава мишљење, помало стереотипнно, да су бјежали од аустријске мобилизације. Тога је сигурно било, али ишли су и због зараде, с којом су се могла откупљивати беговска и агинска земља. Тада је у рудницима бакра у Бјуту надница била 3 долара. Остало је предање да је она породица која би у Херцеговини добијала 5 долара мјесечно из Америке, могла да ужива и ништа не ради. Један од најбогатијих Срба свих времена, Требињац Тодор Полић записао је да су да је 2000 Херцеговаца у Бјуту по кафанама потрошило више новца за 11 мјесеци његовог боравка у том граду, него што је био укупан банкарски капитал у Босни и Херцеговини. Од тих 10 000 исељеника једна трећина се вратила у отаџбину. Други су остали, неки се асимиловали, али већина још није. Посебно се потомци старих херцеговачких емиграната опиру потпуној американизацији на сјеверу Калифорније и у Лос Анђелесу и околини.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2247
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #5 послато: јун 24, 2016, 12:10:46 поподне »
Између 1890 и 1914 у Америку је из Херцеговине отишло око 10 000 младића. То није занемарива бројка. Посебно велики проценат исељеника био је из југоисточне Херцеговине. Разлози су били свакојаки. Данас преовладава мишљење, помало стереотипнно, да су бјежали од аустријске мобилизације. Тога је сигурно било, али ишли су и због зараде, с којом су се могла откупљивати беговска и агинска земља. Тада је у рудницима бакра у Бјуту надница била 3 долара. Остало је предање да је она породица која би у Херцеговини добијала 5 долара мјесечно из Америке, могла да ужива и ништа не ради. Један од најбогатијих Срба свих времена, Требињац Тодор Полић записао је да су да је 2000 Херцеговаца у Бјуту по кафанама потрошило више новца за 11 мјесеци његовог боравка у том граду, него што је био укупан банкарски капитал у Босни и Херцеговини. Од тих 10 000 исељеника једна трећина се вратила у отаџбину. Други су остали, неки се асимиловали, али већина још није. Посебно се потомци старих херцеговачких емиграната опиру потпуној американизацији на сјеверу Калифорније и у Лос Анђелесу и околини.
Кад си већ поменуо Аустрију - разлог за одласке Срба је, са те тачке гледишта, био другојачији. Аустрија је чак подстицала Србе на исељавање, а посебно је лаке руке давала пасоше Србима у деловима Старе Херцеговине припојене Црној Гори. Отуда и велики број исељеника и са те, црногорске стране. Циљ је био да се раслаби српски елемент који се није мирио са аустријском окупацијом БиХ.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #6 послато: јун 24, 2016, 12:14:30 поподне »
Кад си већ поменуо Аустрију - разлог за одласке Срба је, са те тачке гледишта, био другојачији. Аустрија је чак подстицала Србе на исељавање, а посебно је лаке руке давала пасоше Србима у деловима Старе Херцеговине припојене Црној Гори. Отуда и велики број исељеника и са те, црногорске стране. Циљ је био да се раслаби српски елемент који се није мирио са аустријском окупацијом БиХ.
  Пасоше су лако добијали и католици.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #7 послато: јун 24, 2016, 12:27:23 поподне »
Мој прадеда је почетком 20. вијека боравио на раду у Америци, као и велики број његових земљака из Крајине. Људи из подгрмечког краја су ишли повезани, чак су и живјели у истим домаћинствима. Док су једни радили једну смјену у рудницима, они други су им чували дјецу. Колико сам успио да упратим највише их је било у рудницима Минесоте (Mesabi Iron range) која је у том периоду више личила на источну Европу него Америку (мада је био досељен и велик број Скандинаваца, који су тад били сиротиња, као и наши). Радили су за US Steel, а познат је штрајк из 1916. у којем су Срби узели активно учешће. И дан данас тамо има камених гробова са ћириличним натписима: Овдје почива раб божији...

У сваком случају, прадеда се морао вратити јер му је жена умрла, а дјеца су остала мала. Ипак је зарадио новаца, од којих је купљена земља, што је поправило материјално стање читаве његове задруге. Погинуо је у 2. свјетском рату од усташа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9032
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #8 послато: јун 24, 2016, 01:15:21 поподне »
Мој прадеда је почетком 20. вијека боравио на раду у Америци, као и велики број његових земљака из Крајине. Људи из подгрмечког краја су ишли повезани, чак су и живјели у истим домаћинствима. Док су једни радили једну смјену у рудницима, они други су им чували дјецу. Колико сам успио да упратим највише их је било у рудницима Минесоте (Mesabi Iron range) која је у том периоду више личила на источну Европу него Америку (мада је био досељен и велик број Скандинаваца, који су тад били сиротиња, као и наши). Радили су за US Steel, а познат је штрајк из 1916. у којем су Срби узели активно учешће. И дан данас тамо има камених гробова са ћириличним натписима: Овдје почива раб божији...

У сваком случају, прадеда се морао вратити јер му је жена умрла, а дјеца су остала мала. Ипак је зарадио новаца, од којих је купљена земља, што је поправило материјално стање читаве његове задруге. Погинуо је у 2. свјетском рату од усташа.

Личани су се такође масовно исељавали у Америку почетком 20. века. Тако је и мој чукундеда са мајчине стране 1909. године из Лике отишао на рад у Америку.

Највише Личана иселило се у периоду 1900-1910 године. Нађох заниљмив податак да је и на Титанику било 15-ак Личана (из Широке Куле, Перушића, Госпића и Удбине).

Након што се вратио из Лике, чукундеда је 20-их година 20 века добио земљу на Косову. Били су доста "богати" у то време, направили су велико имање. Убили су га Шиптари на превару 1943. године.

Поставља се питање колико нас овде на овим несрећним просторима има деду, прадеду или чукундеду који умро природном смрћу.

Неко помену и хаплогрупе. Управо смо захваљујући хаплогрупама дошли до великог броја Y-DNA рођака који су остали да живе у Америци (Личани, Крајишници, Црногорци, итд.)

Ово су ипак сеобе новијег датума, па не знам да ли одговара теми. Вероватно се мисли на старије сеобе српског народа.   




Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #9 послато: јун 24, 2016, 04:04:42 поподне »
Личани су се такође масовно исељавали у Америку почетком 20. века. Тако је и мој чукундеда са мајчине стране 1909. године из Лике отишао на рад у Америку.

Највише Личана иселило се у периоду 1900-1910 године. Нађох заниљмив податак да је и на Титанику било 15-ак Личана (из Широке Куле, Перушића, Госпића и Удбине).

Након што се вратио из Лике, чукундеда је 20-их година 20 века добио земљу на Косову. Били су доста "богати" у то време, направили су велико имање. Убили су га Шиптари на превару 1943. године.

Поставља се питање колико нас овде на овим несрећним просторима има деду, прадеду или чукундеду који умро природном смрћу.

Неко помену и хаплогрупе. Управо смо захваљујући хаплогрупама дошли до великог броја Y-DNA рођака који су остали да живе у Америци (Личани, Крајишници, Црногорци, итд.)

Ово су ипак сеобе новијег датума, па не знам да ли одговара теми. Вероватно се мисли на старије сеобе српског народа.
  И ово је једна од сеоба која је итекао оставила трага међу Србима. Први повратници из Америке донијели су унапређене животне навике. Данас је Требиње онако лијеп град због лијепих грађевина које су великим дијелом сазидали Американци. Отиђи данас у Калифорнију и остаћеш запрепашћен српским траговима у тој најбогатијој америчкој савезној држави. У грбу града Џексона у средини је приказана црква светог Саве, а около ње 47 звјездица у знак сјећања на пострадале рударе у највећој рударској несрећи из времена Златне грознице. 11 Срба је погинуло.  У Калифорнији имаш и много наших цркава. У Сан Франциску, Анђелс Кампу, Џексону, Феир Оксу, Сан Маркосу, Мораги, Саратоги, чак 4 у Лос Анђелесу, двије у Сан Дијегу... Српско гробље у Лос Анђелеу је најстарије активно гробље у граду и околини. Срби се сматрају за старосједиоце у тој метрополи. Они су буквално изградили Лос Анђелес. Херцеговачки и бокељски "контрактори" имали су дуго година готово монопол у грађевинарству Калифорније. И сад неке од најјачих компанија држе потомци Срба друге или треће генерације. То је један феномен који је код нас готово непознат.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7042
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #10 послато: јун 24, 2016, 07:59:48 поподне »
  И ово је једна од сеоба која је итекао оставила трага међу Србима. Први повратници из Америке донијели су унапређене животне навике. Данас је Требиње онако лијеп град због лијепих грађевина које су великим дијелом сазидали Американци. Отиђи данас у Калифорнију и остаћеш запрепашћен српским траговима у тој најбогатијој америчкој савезној држави. У грбу града Џексона у средини је приказана црква светог Саве, а около ње 47 звјездица у знак сјећања на пострадале рударе у највећој рударској несрећи из времена Златне грознице. 11 Срба је погинуло.  У Калифорнији имаш и много наших цркава. У Сан Франциску, Анђелс Кампу, Џексону, Феир Оксу, Сан Маркосу, Мораги, Саратоги, чак 4 у Лос Анђелесу, двије у Сан Дијегу... Српско гробље у Лос Анђелеу је најстарије активно гробље у граду и околини. Срби се сматрају за старосједиоце у тој метрополи. Они су буквално изградили Лос Анђелес. Херцеговачки и бокељски "контрактори" имали су дуго година готово монопол у грађевинарству Калифорније. И сад неке од најјачих компанија држе потомци Срба друге или треће генерације. То је један феномен који је код нас готово непознат.

Апсолутно је и то тема, као и све друге сеобе које су трајно оставиле своје последице, како на просторе расељавања тако и на просторе досељавања. Наравно, интересантније су оне мало познате, као рецимо ова сеоба Херцеговаца у Америку. То свакако није мали и безначајан број. Ко зна колико је данас потомака тих Херцеговаца тамо, што оних што су сачували памћење одакле су, што оних што су се асимиловали у Американце.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #11 послато: јун 24, 2016, 08:43:30 поподне »
Апсолутно је и то тема, као и све друге сеобе које су трајно оставиле своје последице, како на просторе расељавања тако и на просторе досељавања. Наравно, интересантније су оне мало познате, као рецимо ова сеоба Херцеговаца у Америку. То свакако није мали и безначајан број. Ко зна колико је данас потомака тих Херцеговаца тамо, што оних што су сачували памћење одакле су, што оних што су се асимиловали у Американце.
Херцеговци су се насељавали широм Америке, али нису на источној обали оставили неких трагова осим у Њујорку, гдје су основали ону цркву која је недавно изгорила и нешто мало у Кониктекту. Једна линија Гачана спустила се до Сент Луиса, а друга линија Херцеговаца из свих мјеста завршила је у источном Чикагу и била некад сконцентрисана око Клејборн Авеније. Онда су неки прешли у Гери кад је отворена челичана у том мјесту. Глумац Карл Малден је рођен у Чикагу али је одрастао у Герију. Његов отац је радио у челичани али после повреде запослио се у млијекари Михајла Дучића, рођака од пјесника Јована. Херцеговци су у јужну Калифорнију углавном долазили после безуспјешне потраге за златом на сјеверу Калифорније, и рада по рудницима Аризоне, Монтане и Минесоте, Јужне Дакоте..Мени је свакако најинтересантнија заједница из Лос Анђелеса, свакако најбогатија, али и најмање асимилована. Кад су први Херцеговци доселили у Лос Анђелес тај град је једва са околином имао 20 000 становника. Највише емиграната је било из среза Љубиње, затим Требињаца, нешто мање Бокеља и мало Црногораца. Био је и понеки Војвођанин. Из самог Љубиња је у Л.А било око 450 младића. Сад ја знам имена, али да вам не наводим, ништа вам то не значи. Многи од њих су почели да се баве ситним грађевинским предузетништвом и полакосу постајали озбиљнији играчи. Е сад пред Велику економску кризу, нешто тих крупнијих играча а међу њима су најистакнутији били власници фирме УПК, Укропина, Полић и Краљ, као и Тодор Чолић, Стојан Радош, Бошко Пецељ, Михајло Томовић, Шћепан Пижула, Максим Милошевић, Петар Јаничић, браћа Башић, Ћетко Салата, Т...правили су неке договоре  и одлучили да узму велике кредите

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #12 послато: јун 24, 2016, 08:50:12 поподне »
Херцеговци су се насељавали широм Америке, али нису на источној обали оставили неких трагова осим у Њујорку, гдје су основали ону цркву која је недавно изгорила и нешто мало у Кониктекту. Једна линија Гачана спустила се до Сент Луиса, а друга линија Херцеговаца из свих мјеста завршила је у источном Чикагу и била некад сконцентрисана око Клејборн Авеније. Онда су неки прешли у Гери кад је отворена челичана у том мјесту. Глумац Карл Малден је рођен у Чикагу али је одрастао у Герију. Његов отац је радио у челичани али после повреде запослио се у млијекари Михајла Дучића, рођака од пјесника Јована. Херцеговци су у јужну Калифорнију углавном долазили после безуспјешне потраге за златом на сјеверу Калифорније, и рада по рудницима Аризоне, Монтане и Минесоте, Јужне Дакоте..Мени је свакако најинтересантнија заједница из Лос Анђелеса, свакако најбогатија, али и најмање асимилована. Кад су први Херцеговци доселили у Лос Анђелес тај град је једва са околином имао 20 000 становника. Највише емиграната је било из среза Љубиње, затим Требињаца, нешто мање Бокеља и мало Црногораца. Био је и понеки Војвођанин. Из самог Љубиња је у Л.А било око 450 младића. Сад ја знам имена, али да вам не наводим, ништа вам то не значи. Многи од њих су почели да се баве ситним грађевинским предузетништвом и полакосу постајали озбиљнији играчи. Е сад пред Велику економску кризу, нешто тих крупнијих играча а међу њима су најистакнутији били власници фирме УПК, Укропина, Полић и Краљ, као и Тодор Чолић, Стојан Радош, Бошко Пецељ, Михајло Томовић, Шћепан Пижула, Максим Милошевић, Петар Јаничић, браћа Башић, Ћетко Салата, Т...правили су неке договоре  и одлучили да узму велике кредите
УПС...Оде порука. Стигох до кредита. Да узели су кредите и осавременили опрему и оперативу. Значи њихова уштеђевина није пропала, рате су постале безначајне...а кад је дошао Њу Дил, они су били конкурентни да добију велике владине уговоре. Са собом су повукли у те послове и мноштво осталих Срба те је тако створена једна велика грађевинска империја у јужној Калифорнији. Као врхунац остварења америчког сна, 1952. изградили су величанствену цркву Светог Стевана у Алхамбри, а 1960 основалису светосавску мисију у Џексону. Већина потомака првих емиграната и данас је у српској цркви, чак је и већина зетова прешла на православље. Чак су и сина Софије Лорен увукли у нашу цркву те је постао врло активан члан српске парохије.Језик слабо познају, али има их и у 3 генерацији да одлично говоре српски. Коло сви обожавају и тамо га нема нико са двије лијеве ноге.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #13 послато: јун 24, 2016, 08:59:08 поподне »
Већина потомака првих емиграната и данас је у српској цркви, чак је и већина зетова прешла на православље. Чак су и сина Софије Лорен увукли у нашу цркву те је постао врло активан члан српске парохије.

Мислиш на Едоарда Понтија, мужа глумице Саше Александер (Сузане Дробњаковић)?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #14 послато: јун 24, 2016, 09:06:31 поподне »
Мислиш на Едоарда Понтија, мужа глумице Саше Александер (Сузане Дробњаковић)?
Да, Саша Александер је прво била у браку са херцеговачким потомком Луком Пецељом, па се после удала за Едуарда.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #15 послато: јун 25, 2016, 07:37:30 поподне »
Ево једно фришко вјенчање из Лос Анђелеса- Млада је од Шпадијера, младожења Самарџић. Обоје трећа генерација рођена у Америци. Прађедови доселили. Американизирано, али опет необично.


На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #16 послато: јун 25, 2016, 08:29:01 поподне »
Ево једно фришко вјенчање из Лос Анђелеса- Млада је од Шпадијера, младожења Самарџић. Обоје трећа генерација рођена у Америци. Прађедови доселили. Американизирано, али опет необично.



Лепо је видети измешане ленте у србској тробојци и црногорске заставице.
Невјеста, Шпадијерова, права је Црногорка ликом. Женик, Самарџић, више ми личи на Британца, али, добро, ко зна одакле су му мајка, баба...
Нек су здраво и добро.
Једино што не разумем је служба на енглеском и клупе за седење у православној цркви...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #17 послато: јун 25, 2016, 08:49:30 поподне »
Лепо је видети измешане ленте у србској тробојци и црногорске заставице.
Невјеста, Шпадијерова, права је Црногорка ликом. Женик, Самарџић, више ми личи на Британца, али, добро, ко зна одакле су му мајка, баба...
Нек су здраво и добро.
Једино што не разумем је служба на енглеском и клупе за седење у православној цркви...
У већини српких цркава у Америци постоје клупе. Служба је комбинована. Негдје је на српском, а негдје је на енглеском. Али и на енглеској служби химне се пјевају на српском. Од 4 цркве у Л.А само  у најстаријој у Бојл Хеитсу нема клупа. Што се тиче језика, ту је ствар следећа..бар су мени тако описали. Први емигранти били су углавном неписмени. Њихова дјеца су наравно научила српски у кући али неку искварену верзију. Потом су се описменили на енглеском. Њихова дјеца већ није имао ко учити српском. Мада има позитивних примјера, па неки из треће генерације прилично коректно говоре архаични српски са почетка двадесетог вијека. Мој прадјед је са 16 година отишао у Л.А а вратио се у 31. Енглески је одлично причао, али српски је искварио. Говорио је да је радио у Мину а не у руднику. Није ходао, него је вокао, није причао него токао.Конју је говорио гидап, а не ђиха. Баба ми је причала да би говорио кад се наљути"Сања Бабић". Сконтао сам да је то Сан оф д бич. Два његова брата остала су у Л.А и сад тами имам поприлично трећих рођака. Неки су и сада чисте српске крви, а има и мјешаних али су сви у Српској цркви. Имам трећег рођака, значи праунук од брата мог прађеда. Отац му је Амер њемачког поријекла, али наравно православац. Он се лани оженио дјевојком љубињских коријена такође.

На мрежи Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7750
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #18 послато: јун 25, 2016, 08:56:25 поподне »
"Сања Бабић"  ;D
Ово ме баш насмејало!
Добро је да иду у нашу цркву, али је велика грехота што се заборавља србски језик и што се Црква уподобљава таквом стању, уместо да поради на образовању своје пастве.
О клупама у храмовима, мислим да нема разговора. Из поштовања према Господу, на Литургији или каквом другом богослужењу, па тако и на венчању, не би требало да се седи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #19 послато: јун 25, 2016, 08:56:34 поподне »
 Ово ми је омиљени клип. Ово је већ углавном пета генерација, односно четврта рођена у Америци.

https://www.youtube.com/v/Mzv8GxRfQj8