Аутор Тема: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?  (Прочитано 7168 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« послато: јун 22, 2016, 09:03:43 пре подне »
Жеља ми је да се покрене дискусија о разлозима расељавања Срба, која су више описана у документима, а мање у народним причама. Овдје бих скренуо пажњу на раздвајање масовнијих сеоба које нису биле толико бројне као породично-појединачне, гдје се често нису сви расељавали, и гдје је неко од породице остао на огњишту. Посебно се треба осврнути на ратна дешавања и болести која су долазима тада, и послије ратова и буна.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7100
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #1 послато: јун 22, 2016, 11:27:55 поподне »
Жеља ми је да се покрене дискусија о разлозима расељавања Срба, која су више описана у документима, а мање у народним причама. Овдје бих скренуо пажњу на раздвајање масовнијих сеоба које нису биле толико бројне као породично-појединачне, гдје се често нису сви расељавали, и гдје је неко од породице остао на огњишту. Посебно се треба осврнути на ратна дешавања и болести која су долазима тада, и послије ратова и буна.

Тимаре, ово је неретко важна тема за разумевање, како данашње етничке слике нашег становништва, тако и за њене промене кроз историју. Ако бисмо периодизовали ту тематику, а што сматрам да је потребно, могли бисмо поделити ову тему на три периода. Први од досељавања Срба на Балкан до пропасти Српског царства, други од пропасти Српског царства до ослобођења српских земаља од Турака, и трећи овај последњи век који за неке крајеве још није напунио ни пуни век постојања.

Оно што ми се понекад чини, не да превиђамо, али свакако да губимо из вида, јесу и епидемије куге које су харале немалим деловима ових простора, а које су иза себе остављале пустош. После тих похара болести, просторе би насељавало ново становништва, али без сазнања о прошлости тог простора, која су била наслеђе старог кугом помореног становнитшва. Тако је долазило до дисконтинуитета међу самим народом, који је посебно у османско време био већ географски знатно раширенији, иако на целом том простору више није представљао већину.

Наравно, осим епидемија куге, подстицаји за сеобе су били чести ратови, али и буне и устанци народа, после којих би уследиле репресије, а од којих се могло побећи само колективним исељавањем. Не колективног у правом смислу те речи, али становништво би неретко сеобама било десетковано, а ни то није одговарало властима које би потом углавном морале да промене политику и пусте да се то подручје опет разроди.

Тема на коју би такође ваљало нешто више написати, јесте и одвођење нашег становништва у робље, што је такође један вид сеобе становништва, додуше присилних и за пресељене нелогичних, али неретко је у ропство одвођен управ немали број становника; ово вреди како за време Средњег века, тако и османлијско владање. Протичах сад податак да је 1609. године у Османском царству петина становништва била сочињена од робова.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #2 послато: јун 23, 2016, 07:58:11 пре подне »
Тимаре, ово је неретко важна тема за разумевање, како данашње етничке слике нашег становништва, тако и за њене промене кроз историју. Ако бисмо периодизовали ту тематику, а што сматрам да је потребно, могли бисмо поделити ову тему на три периода. Први од досељавања Срба на Балкан до пропасти Српског царства, други од пропасти Српског царства до ослобођења српских земаља од Турака, и трећи овај последњи век који за неке крајеве још није напунио ни пуни век постојања.

Оно што ми се понекад чини, не да превиђамо, али свакако да губимо из вида, јесу и епидемије куге које су харале немалим деловима ових простора, а које су иза себе остављале пустош. После тих похара болести, просторе би насељавало ново становништва, али без сазнања о прошлости тог простора, која су била наслеђе старог кугом помореног становнитшва. Тако је долазило до дисконтинуитета међу самим народом, који је посебно у османско време био већ географски знатно раширенији, иако на целом том простору више није представљао већину.

Наравно, осим епидемија куге, подстицаји за сеобе су били чести ратови, али и буне и устанци народа, после којих би уследиле репресије, а од којих се могло побећи само колективним исељавањем. Не колективног у правом смислу те речи, али становништво би неретко сеобама било десетковано, а ни то није одговарало властима које би потом углавном морале да промене политику и пусте да се то подручје опет разроди.

Тема на коју би такође ваљало нешто више написати, јесте и одвођење нашег становништва у робље, што је такође један вид сеобе становништва, додуше присилних и за пресељене нелогичних, али неретко је у ропство одвођен управ немали број становника; ово вреди како за време Средњег века, тако и османлијско владање. Протичах сад податак да је 1609. године у Османском царству петина становништва била сочињена од робова.
Amicus, ја се у потпуности слажем са твојим горе наведеним приједлозима. Мислим да би овдје требало још имати на уму и носиоце хаплогрупа, гдје би се лакше могла повући линија миграције различитих презимена.
Ја бих за сада отворио дискусију, да чујемо запажања и приједлоге осталих наших цјењених чланова, па иза недјеље отворили подјелу на три предложена перијода.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7100
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #3 послато: јун 23, 2016, 05:19:11 поподне »
Amicus, ја се у потпуности слажем са твојим горе наведеним приједлозима. Мислим да би овдје требало још имати на уму и носиоце хаплогрупа, гдје би се лакше могла повући линија миграције различитих презимена.
Ја бих за сада отворио дискусију, да чујемо запажања и приједлоге осталих наших цјењених чланова, па иза недјеље отворили подјелу на три предложена перијода.

Наравно да је да разумевање неких хаплотипова, да не кажем хаплогрупа, то важна катеогијија у смислу историјског дела поређења. Полазна основа свих сеоба на овој теми је разграничење између Срба и Хрвата по њиховом доласку на Балкан, кад се повуче вертикална линија уз Цетину и Врбас, као и вертикала линија између Срба и Бугара, што је по доласку Срба на Балкан отприлике река Морава. Наравно, није најпрецизније, али колико сам успео да утврдим, то је нека оквирна полазна основа за проучавање сеоба Срба, и касније тражење генетичке везе међу "старим" и расељеним Србима. Ту је такође важно имати на уму и шта су северна и јужна граница у то време, а што се тиче Срба и Хрвата, она по свему судећи не прелази Саву. Док на југу не залази у веће приморске градове.

Доста на тему сеоба у османско време речено је на теми Сеобе пре Сеоба, с тим да се тамо тај период ограничио на сеобе до Сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, а што свакако није била последња сеоба, већ се оне настављају до краја турске владавине овим просторима, бар што се тиче тог османског периода.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #4 послато: јун 24, 2016, 11:39:13 пре подне »
Између 1890 и 1914 у Америку је из Херцеговине отишло око 10 000 младића. То није занемарива бројка. Посебно велики проценат исељеника био је из југоисточне Херцеговине. Разлози су били свакојаки. Данас преовладава мишљење, помало стереотипнно, да су бјежали од аустријске мобилизације. Тога је сигурно било, али ишли су и због зараде, с којом су се могла откупљивати беговска и агинска земља. Тада је у рудницима бакра у Бјуту надница била 3 долара. Остало је предање да је она породица која би у Херцеговини добијала 5 долара мјесечно из Америке, могла да ужива и ништа не ради. Један од најбогатијих Срба свих времена, Требињац Тодор Полић записао је да су да је 2000 Херцеговаца у Бјуту по кафанама потрошило више новца за 11 мјесеци његовог боравка у том граду, него што је био укупан банкарски капитал у Босни и Херцеговини. Од тих 10 000 исељеника једна трећина се вратила у отаџбину. Други су остали, неки се асимиловали, али већина још није. Посебно се потомци старих херцеговачких емиграната опиру потпуној американизацији на сјеверу Калифорније и у Лос Анђелесу и околини.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2258
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #5 послато: јун 24, 2016, 12:10:46 поподне »
Између 1890 и 1914 у Америку је из Херцеговине отишло око 10 000 младића. То није занемарива бројка. Посебно велики проценат исељеника био је из југоисточне Херцеговине. Разлози су били свакојаки. Данас преовладава мишљење, помало стереотипнно, да су бјежали од аустријске мобилизације. Тога је сигурно било, али ишли су и због зараде, с којом су се могла откупљивати беговска и агинска земља. Тада је у рудницима бакра у Бјуту надница била 3 долара. Остало је предање да је она породица која би у Херцеговини добијала 5 долара мјесечно из Америке, могла да ужива и ништа не ради. Један од најбогатијих Срба свих времена, Требињац Тодор Полић записао је да су да је 2000 Херцеговаца у Бјуту по кафанама потрошило више новца за 11 мјесеци његовог боравка у том граду, него што је био укупан банкарски капитал у Босни и Херцеговини. Од тих 10 000 исељеника једна трећина се вратила у отаџбину. Други су остали, неки се асимиловали, али већина још није. Посебно се потомци старих херцеговачких емиграната опиру потпуној американизацији на сјеверу Калифорније и у Лос Анђелесу и околини.
Кад си већ поменуо Аустрију - разлог за одласке Срба је, са те тачке гледишта, био другојачији. Аустрија је чак подстицала Србе на исељавање, а посебно је лаке руке давала пасоше Србима у деловима Старе Херцеговине припојене Црној Гори. Отуда и велики број исељеника и са те, црногорске стране. Циљ је био да се раслаби српски елемент који се није мирио са аустријском окупацијом БиХ.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #6 послато: јун 24, 2016, 12:14:30 поподне »
Кад си већ поменуо Аустрију - разлог за одласке Срба је, са те тачке гледишта, био другојачији. Аустрија је чак подстицала Србе на исељавање, а посебно је лаке руке давала пасоше Србима у деловима Старе Херцеговине припојене Црној Гори. Отуда и велики број исељеника и са те, црногорске стране. Циљ је био да се раслаби српски елемент који се није мирио са аустријском окупацијом БиХ.
  Пасоше су лако добијали и католици.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #7 послато: јун 24, 2016, 12:27:23 поподне »
Мој прадеда је почетком 20. вијека боравио на раду у Америци, као и велики број његових земљака из Крајине. Људи из подгрмечког краја су ишли повезани, чак су и живјели у истим домаћинствима. Док су једни радили једну смјену у рудницима, они други су им чували дјецу. Колико сам успио да упратим највише их је било у рудницима Минесоте (Mesabi Iron range) која је у том периоду више личила на источну Европу него Америку (мада је био досељен и велик број Скандинаваца, који су тад били сиротиња, као и наши). Радили су за US Steel, а познат је штрајк из 1916. у којем су Срби узели активно учешће. И дан данас тамо има камених гробова са ћириличним натписима: Овдје почива раб божији...

У сваком случају, прадеда се морао вратити јер му је жена умрла, а дјеца су остала мала. Ипак је зарадио новаца, од којих је купљена земља, што је поправило материјално стање читаве његове задруге. Погинуо је у 2. свјетском рату од усташа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #8 послато: јун 24, 2016, 01:15:21 поподне »
Мој прадеда је почетком 20. вијека боравио на раду у Америци, као и велики број његових земљака из Крајине. Људи из подгрмечког краја су ишли повезани, чак су и живјели у истим домаћинствима. Док су једни радили једну смјену у рудницима, они други су им чували дјецу. Колико сам успио да упратим највише их је било у рудницима Минесоте (Mesabi Iron range) која је у том периоду више личила на источну Европу него Америку (мада је био досељен и велик број Скандинаваца, који су тад били сиротиња, као и наши). Радили су за US Steel, а познат је штрајк из 1916. у којем су Срби узели активно учешће. И дан данас тамо има камених гробова са ћириличним натписима: Овдје почива раб божији...

У сваком случају, прадеда се морао вратити јер му је жена умрла, а дјеца су остала мала. Ипак је зарадио новаца, од којих је купљена земља, што је поправило материјално стање читаве његове задруге. Погинуо је у 2. свјетском рату од усташа.

Личани су се такође масовно исељавали у Америку почетком 20. века. Тако је и мој чукундеда са мајчине стране 1909. године из Лике отишао на рад у Америку.

Највише Личана иселило се у периоду 1900-1910 године. Нађох заниљмив податак да је и на Титанику било 15-ак Личана (из Широке Куле, Перушића, Госпића и Удбине).

Након што се вратио из Лике, чукундеда је 20-их година 20 века добио земљу на Косову. Били су доста "богати" у то време, направили су велико имање. Убили су га Шиптари на превару 1943. године.

Поставља се питање колико нас овде на овим несрећним просторима има деду, прадеду или чукундеду који умро природном смрћу.

Неко помену и хаплогрупе. Управо смо захваљујући хаплогрупама дошли до великог броја Y-DNA рођака који су остали да живе у Америци (Личани, Крајишници, Црногорци, итд.)

Ово су ипак сеобе новијег датума, па не знам да ли одговара теми. Вероватно се мисли на старије сеобе српског народа.   




Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #9 послато: јун 24, 2016, 04:04:42 поподне »
Личани су се такође масовно исељавали у Америку почетком 20. века. Тако је и мој чукундеда са мајчине стране 1909. године из Лике отишао на рад у Америку.

Највише Личана иселило се у периоду 1900-1910 године. Нађох заниљмив податак да је и на Титанику било 15-ак Личана (из Широке Куле, Перушића, Госпића и Удбине).

Након што се вратио из Лике, чукундеда је 20-их година 20 века добио земљу на Косову. Били су доста "богати" у то време, направили су велико имање. Убили су га Шиптари на превару 1943. године.

Поставља се питање колико нас овде на овим несрећним просторима има деду, прадеду или чукундеду који умро природном смрћу.

Неко помену и хаплогрупе. Управо смо захваљујући хаплогрупама дошли до великог броја Y-DNA рођака који су остали да живе у Америци (Личани, Крајишници, Црногорци, итд.)

Ово су ипак сеобе новијег датума, па не знам да ли одговара теми. Вероватно се мисли на старије сеобе српског народа.
  И ово је једна од сеоба која је итекао оставила трага међу Србима. Први повратници из Америке донијели су унапређене животне навике. Данас је Требиње онако лијеп град због лијепих грађевина које су великим дијелом сазидали Американци. Отиђи данас у Калифорнију и остаћеш запрепашћен српским траговима у тој најбогатијој америчкој савезној држави. У грбу града Џексона у средини је приказана црква светог Саве, а около ње 47 звјездица у знак сјећања на пострадале рударе у највећој рударској несрећи из времена Златне грознице. 11 Срба је погинуло.  У Калифорнији имаш и много наших цркава. У Сан Франциску, Анђелс Кампу, Џексону, Феир Оксу, Сан Маркосу, Мораги, Саратоги, чак 4 у Лос Анђелесу, двије у Сан Дијегу... Српско гробље у Лос Анђелеу је најстарије активно гробље у граду и околини. Срби се сматрају за старосједиоце у тој метрополи. Они су буквално изградили Лос Анђелес. Херцеговачки и бокељски "контрактори" имали су дуго година готово монопол у грађевинарству Калифорније. И сад неке од најјачих компанија држе потомци Срба друге или треће генерације. То је један феномен који је код нас готово непознат.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7100
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #10 послато: јун 24, 2016, 07:59:48 поподне »
  И ово је једна од сеоба која је итекао оставила трага међу Србима. Први повратници из Америке донијели су унапређене животне навике. Данас је Требиње онако лијеп град због лијепих грађевина које су великим дијелом сазидали Американци. Отиђи данас у Калифорнију и остаћеш запрепашћен српским траговима у тој најбогатијој америчкој савезној држави. У грбу града Џексона у средини је приказана црква светог Саве, а около ње 47 звјездица у знак сјећања на пострадале рударе у највећој рударској несрећи из времена Златне грознице. 11 Срба је погинуло.  У Калифорнији имаш и много наших цркава. У Сан Франциску, Анђелс Кампу, Џексону, Феир Оксу, Сан Маркосу, Мораги, Саратоги, чак 4 у Лос Анђелесу, двије у Сан Дијегу... Српско гробље у Лос Анђелеу је најстарије активно гробље у граду и околини. Срби се сматрају за старосједиоце у тој метрополи. Они су буквално изградили Лос Анђелес. Херцеговачки и бокељски "контрактори" имали су дуго година готово монопол у грађевинарству Калифорније. И сад неке од најјачих компанија држе потомци Срба друге или треће генерације. То је један феномен који је код нас готово непознат.

Апсолутно је и то тема, као и све друге сеобе које су трајно оставиле своје последице, како на просторе расељавања тако и на просторе досељавања. Наравно, интересантније су оне мало познате, као рецимо ова сеоба Херцеговаца у Америку. То свакако није мали и безначајан број. Ко зна колико је данас потомака тих Херцеговаца тамо, што оних што су сачували памћење одакле су, што оних што су се асимиловали у Американце.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #11 послато: јун 24, 2016, 08:43:30 поподне »
Апсолутно је и то тема, као и све друге сеобе које су трајно оставиле своје последице, како на просторе расељавања тако и на просторе досељавања. Наравно, интересантније су оне мало познате, као рецимо ова сеоба Херцеговаца у Америку. То свакако није мали и безначајан број. Ко зна колико је данас потомака тих Херцеговаца тамо, што оних што су сачували памћење одакле су, што оних што су се асимиловали у Американце.
Херцеговци су се насељавали широм Америке, али нису на источној обали оставили неких трагова осим у Њујорку, гдје су основали ону цркву која је недавно изгорила и нешто мало у Кониктекту. Једна линија Гачана спустила се до Сент Луиса, а друга линија Херцеговаца из свих мјеста завршила је у источном Чикагу и била некад сконцентрисана око Клејборн Авеније. Онда су неки прешли у Гери кад је отворена челичана у том мјесту. Глумац Карл Малден је рођен у Чикагу али је одрастао у Герију. Његов отац је радио у челичани али после повреде запослио се у млијекари Михајла Дучића, рођака од пјесника Јована. Херцеговци су у јужну Калифорнију углавном долазили после безуспјешне потраге за златом на сјеверу Калифорније, и рада по рудницима Аризоне, Монтане и Минесоте, Јужне Дакоте..Мени је свакако најинтересантнија заједница из Лос Анђелеса, свакако најбогатија, али и најмање асимилована. Кад су први Херцеговци доселили у Лос Анђелес тај град је једва са околином имао 20 000 становника. Највише емиграната је било из среза Љубиње, затим Требињаца, нешто мање Бокеља и мало Црногораца. Био је и понеки Војвођанин. Из самог Љубиња је у Л.А било око 450 младића. Сад ја знам имена, али да вам не наводим, ништа вам то не значи. Многи од њих су почели да се баве ситним грађевинским предузетништвом и полакосу постајали озбиљнији играчи. Е сад пред Велику економску кризу, нешто тих крупнијих играча а међу њима су најистакнутији били власници фирме УПК, Укропина, Полић и Краљ, као и Тодор Чолић, Стојан Радош, Бошко Пецељ, Михајло Томовић, Шћепан Пижула, Максим Милошевић, Петар Јаничић, браћа Башић, Ћетко Салата, Т...правили су неке договоре  и одлучили да узму велике кредите

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #12 послато: јун 24, 2016, 08:50:12 поподне »
Херцеговци су се насељавали широм Америке, али нису на источној обали оставили неких трагова осим у Њујорку, гдје су основали ону цркву која је недавно изгорила и нешто мало у Кониктекту. Једна линија Гачана спустила се до Сент Луиса, а друга линија Херцеговаца из свих мјеста завршила је у источном Чикагу и била некад сконцентрисана око Клејборн Авеније. Онда су неки прешли у Гери кад је отворена челичана у том мјесту. Глумац Карл Малден је рођен у Чикагу али је одрастао у Герију. Његов отац је радио у челичани али после повреде запослио се у млијекари Михајла Дучића, рођака од пјесника Јована. Херцеговци су у јужну Калифорнију углавном долазили после безуспјешне потраге за златом на сјеверу Калифорније, и рада по рудницима Аризоне, Монтане и Минесоте, Јужне Дакоте..Мени је свакако најинтересантнија заједница из Лос Анђелеса, свакако најбогатија, али и најмање асимилована. Кад су први Херцеговци доселили у Лос Анђелес тај град је једва са околином имао 20 000 становника. Највише емиграната је било из среза Љубиње, затим Требињаца, нешто мање Бокеља и мало Црногораца. Био је и понеки Војвођанин. Из самог Љубиња је у Л.А било око 450 младића. Сад ја знам имена, али да вам не наводим, ништа вам то не значи. Многи од њих су почели да се баве ситним грађевинским предузетништвом и полакосу постајали озбиљнији играчи. Е сад пред Велику економску кризу, нешто тих крупнијих играча а међу њима су најистакнутији били власници фирме УПК, Укропина, Полић и Краљ, као и Тодор Чолић, Стојан Радош, Бошко Пецељ, Михајло Томовић, Шћепан Пижула, Максим Милошевић, Петар Јаничић, браћа Башић, Ћетко Салата, Т...правили су неке договоре  и одлучили да узму велике кредите
УПС...Оде порука. Стигох до кредита. Да узели су кредите и осавременили опрему и оперативу. Значи њихова уштеђевина није пропала, рате су постале безначајне...а кад је дошао Њу Дил, они су били конкурентни да добију велике владине уговоре. Са собом су повукли у те послове и мноштво осталих Срба те је тако створена једна велика грађевинска империја у јужној Калифорнији. Као врхунац остварења америчког сна, 1952. изградили су величанствену цркву Светог Стевана у Алхамбри, а 1960 основалису светосавску мисију у Џексону. Већина потомака првих емиграната и данас је у српској цркви, чак је и већина зетова прешла на православље. Чак су и сина Софије Лорен увукли у нашу цркву те је постао врло активан члан српске парохије.Језик слабо познају, али има их и у 3 генерацији да одлично говоре српски. Коло сви обожавају и тамо га нема нико са двије лијеве ноге.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #13 послато: јун 24, 2016, 08:59:08 поподне »
Већина потомака првих емиграната и данас је у српској цркви, чак је и већина зетова прешла на православље. Чак су и сина Софије Лорен увукли у нашу цркву те је постао врло активан члан српске парохије.

Мислиш на Едоарда Понтија, мужа глумице Саше Александер (Сузане Дробњаковић)?
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #14 послато: јун 24, 2016, 09:06:31 поподне »
Мислиш на Едоарда Понтија, мужа глумице Саше Александер (Сузане Дробњаковић)?
Да, Саша Александер је прво била у браку са херцеговачким потомком Луком Пецељом, па се после удала за Едуарда.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #15 послато: јун 25, 2016, 07:37:30 поподне »
Ево једно фришко вјенчање из Лос Анђелеса- Млада је од Шпадијера, младожења Самарџић. Обоје трећа генерација рођена у Америци. Прађедови доселили. Американизирано, али опет необично.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #16 послато: јун 25, 2016, 08:29:01 поподне »
Ево једно фришко вјенчање из Лос Анђелеса- Млада је од Шпадијера, младожења Самарџић. Обоје трећа генерација рођена у Америци. Прађедови доселили. Американизирано, али опет необично.



Лепо је видети измешане ленте у србској тробојци и црногорске заставице.
Невјеста, Шпадијерова, права је Црногорка ликом. Женик, Самарџић, више ми личи на Британца, али, добро, ко зна одакле су му мајка, баба...
Нек су здраво и добро.
Једино што не разумем је служба на енглеском и клупе за седење у православној цркви...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #17 послато: јун 25, 2016, 08:49:30 поподне »
Лепо је видети измешане ленте у србској тробојци и црногорске заставице.
Невјеста, Шпадијерова, права је Црногорка ликом. Женик, Самарџић, више ми личи на Британца, али, добро, ко зна одакле су му мајка, баба...
Нек су здраво и добро.
Једино што не разумем је служба на енглеском и клупе за седење у православној цркви...
У већини српких цркава у Америци постоје клупе. Служба је комбинована. Негдје је на српском, а негдје је на енглеском. Али и на енглеској служби химне се пјевају на српском. Од 4 цркве у Л.А само  у најстаријој у Бојл Хеитсу нема клупа. Што се тиче језика, ту је ствар следећа..бар су мени тако описали. Први емигранти били су углавном неписмени. Њихова дјеца су наравно научила српски у кући али неку искварену верзију. Потом су се описменили на енглеском. Њихова дјеца већ није имао ко учити српском. Мада има позитивних примјера, па неки из треће генерације прилично коректно говоре архаични српски са почетка двадесетог вијека. Мој прадјед је са 16 година отишао у Л.А а вратио се у 31. Енглески је одлично причао, али српски је искварио. Говорио је да је радио у Мину а не у руднику. Није ходао, него је вокао, није причао него токао.Конју је говорио гидап, а не ђиха. Баба ми је причала да би говорио кад се наљути"Сања Бабић". Сконтао сам да је то Сан оф д бич. Два његова брата остала су у Л.А и сад тами имам поприлично трећих рођака. Неки су и сада чисте српске крви, а има и мјешаних али су сви у Српској цркви. Имам трећег рођака, значи праунук од брата мог прађеда. Отац му је Амер њемачког поријекла, али наравно православац. Он се лани оженио дјевојком љубињских коријена такође.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #18 послато: јун 25, 2016, 08:56:25 поподне »
"Сања Бабић"  ;D
Ово ме баш насмејало!
Добро је да иду у нашу цркву, али је велика грехота што се заборавља србски језик и што се Црква уподобљава таквом стању, уместо да поради на образовању своје пастве.
О клупама у храмовима, мислим да нема разговора. Из поштовања према Господу, на Литургији или каквом другом богослужењу, па тако и на венчању, не би требало да се седи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #19 послато: јун 25, 2016, 08:56:34 поподне »
 Ово ми је омиљени клип. Ово је већ углавном пета генерација, односно четврта рођена у Америци.

https://www.youtube.com/v/Mzv8GxRfQj8

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #20 послато: јун 25, 2016, 09:01:48 поподне »
Ово ми је омиљени клип. Ово је већ углавном пета генерација, односно четврта рођена у Америци.

https://www.youtube.com/v/Mzv8GxRfQj8

Tower of power  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #21 послато: јун 25, 2016, 09:22:49 поподне »
"Сања Бабић"  ;D
Ово ме баш насмејало!
Добро је да иду у нашу цркву, али је велика грехота што се заборавља србски језик и што се Црква уподобљава таквом стању, уместо да поради на образовању своје пастве.
О клупама у храмовима, мислим да нема разговора. Из поштовања према Господу, на Литургији или каквом другом богослужењу, па тако и на венчању, не би требало да се седи.

Клупе у римикатоличке цркве је увео Наполеон (као и право да свако/ка сме да ступи у брак, без обзира на имовинско стање). У Православној Цркви, једино при уношењу Дарова, при читању Јевањђеља, при Молитви Господњој и Символу вере је обавезно стајање.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #22 послато: јун 25, 2016, 09:41:41 поподне »
Клупе у римикатоличке цркве је увео Наполеон (као и право да свако/ка сме да ступи у брак, без обзира на имовинско стање). У Православној Цркви, једино при уношењу Дарова, при читању Јевањђеља, при Молитви Господњој и Символу вере је обавезно стајање.
Ми у цркви имамо неколика троножца гдје сједају старији парохијани.

Све што се дешавало у отаџбини, преносило се и у нашу заједницу у Лос Анђелесу. Прву цркву саградили су 1908. године у источном Лос Анђелес. Први предсједник је био мој Ликић, а други опет моја својта-Будинчић, старији брат мога прађеда. Онда је после Другог свјетског рата дошло до свађе у цркви и подјеле на Дражиновце и Титиновце. То баш није била најсрећнија дефиниција, али ето десило се. Дражиновци су напустили парохију и основали ову Светог Стевана у Алхамбри.. А онда 63, неки из Светог Стевана отишли су у раскол и основали парохију Христа спаситеља у Аркадији. Данас та бивша расколничка епархија животари са око 60 фамилија. У парохију Светог Саве(они су касније саградили велику цркву у Сан Габријелу) долазе углавном економски емигранти после другог свјетског рата као и нова емиграција. У Светог Стевана долазе потомци старих емиграната и политички емигранти из комунистичке Југославије. Холивудски целебритији иду махом у Светог Стевана. Ту долази Саша Александер и Наталија Ногулић. Ту су долазили и Карл Малден те Бред Декстер(Седам Величанствених), иако је Бредов отац Марко Шошо био некад предсједник парохије Светог Саве. У цркву су долазили и браћа Белуши. Џон до смрти, а Џим је престао долазити. Иначе су Белушијеви  каоп дјеца, били чланови српске парохије Христова Васкрсења у Чикагу. Лолита Давидовић иде у Светог Саву.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #23 послато: јун 25, 2016, 10:01:36 поподне »
Клупе у римикатоличке цркве је увео Наполеон (као и право да свако/ка сме да ступи у брак, без обзира на имовинско стање). У Православној Цркви, једино при уношењу Дарова, при читању Јевањђеља, при Молитви Господњој и Символу вере је обавезно стајање.

Рамбо, не знам колико често идеш у храм на богослужење, али у православној Цркви седење је потпуни изузетак и односи се само на немоћне који не могу да издрже цело богослужење стојећи. Ова литургијска места која си навео су она за која се тражи посебна позорност и духовно присуство (уз позив "пазимо" одн. "вонмем").
Правило у Цркви православној је стајање током свих богослужења. Зато и нема клупа у храмовима, а по неколико столица које се могу видети у сваком храму служе управо да током неких делова богослужења могу на кратко сести они којима је стајање отежано.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #24 послато: јун 25, 2016, 10:11:34 поподне »
Рамбо, не знам колико често идеш у храм на богослужење, али у православној Цркви седење је потпуни изузетак и односи се само на немоћне који не могу да издрже цело богослужење стојећи. Ова литургијска места која си навео су она за која се тражи посебна позорност и духовно присуство (уз позив "пазимо" одн. "вонмем").
Правило у Цркви православној је стајање током свих богослужења. Зато и нема клупа у храмовима, а по неколико столица које се могу видети у сваком храму служе управо да током неких делова богослужења могу на кратко сести они којима је стајање отежано.

Небо, ово што написах није моја измишљотина, слободно питај свог свештеника - ја мог јесам. Такође по правилу када се кади не  прекрштава се.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #25 послато: јун 25, 2016, 10:56:31 поподне »
Небо, ово што написах није моја измишљотина, слободно питај свог свештеника - ја мог јесам. Такође по правилу када се кади не  прекрштава се.

Из којег храма је тај свештеник? Не мораш овде, јавно, пошаљи ми ПП, баш бих волео да знам који је тај са таквим тумачењима. Да ли ти је рекао и где се седи мимо ових побројаних делова Литургије? На поду? Или не идемо у исту Цркву? Не мислим на конкретни храм, већ на Цркву. У храмовима Цркве којој припадам нема клупа, већ ту и тамо по неколико столица. Седе само они баш крајње немоћни. Клупе су католички и, нарочито, протестантски изум.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #26 послато: јун 25, 2016, 10:58:46 поподне »
Ево једног лепог тумачења руског АЕП Аверкија, управо из Америке:

"Али седење током читавог богослужења, или макар током већег дела богослужења, како је то, под утицајем инославних, постало уобичајено овде у Америци, па чак и за време богослужења које траје сат или два, а тим пре док се служи Божанствена литургија, током које са страхом и трепетом стоје и сами анђели, саслужујући савршитељу ове величанствене Свете Тајне (види молитве на Божанственој литургији), апсолутно је недопустиво, да не кажемо – богохулно. Наравно, ми овде не говоримо о старим и болесним људима, који уопште нису у стању да стоје, већ имамо у виду нормалне и физички здраве људе.
Свештеник се у храму моли „о предстојашчих људеј“ (а не за оне који седе), и сви који долазе у храм на молитву треба управо да стоје пред Богом, као војници пред својим Царем, са великом побожношћу, страхом и трепетом, чему никако не одговара седећи положај тела, који сам по себи изазива општу духовну и телесну раслабљеност. Од онога ко се моли захтева се, напротив, посебна унутрашња напрегнутост свих сила – бодрост, пажња, усредсређеност и трезвеност, а не отупљивање пажње и поспаност, чиме обично лако бивају савладани они који седе.
Ни са које тачке гледишта не може се оправдати тај крајње непобожни обичај да се седи у храму током тако краткотрајних богослужења каква се у данашње време углавном обављају."

Детаљније на:
https://svetosavlje.org/sr/tag/arhiepiskop-averkije-sirakuski-i-trojicki-tausev/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #27 послато: јун 25, 2016, 11:04:09 поподне »
У цркву су долазили и браћа Белуши. Џон до смрти, а Џим је престао долазити. Иначе су Белушијеви  каоп дјеца, били чланови српске парохије Христова Васкрсења у Чикагу.

Јел нису браћа Белуши Албанци?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #28 послато: јун 25, 2016, 11:08:46 поподне »
Јел нису браћа Белуши Албанци?

Онај млађи велики албански лобиста!

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #29 послато: јун 25, 2016, 11:11:16 поподне »
Ево једног лепог тумачења руског АЕП Аверкија, управо из Америке:

"Али седење током читавог богослужења, или макар током већег дела богослужења, како је то, под утицајем инославних, постало уобичајено овде у Америци, па чак и за време богослужења које траје сат или два, а тим пре док се служи Божанствена литургија, током које са страхом и трепетом стоје и сами анђели, саслужујући савршитељу ове величанствене Свете Тајне (види молитве на Божанственој литургији), апсолутно је недопустиво, да не кажемо – богохулно. Наравно, ми овде не говоримо о старим и болесним људима, који уопште нису у стању да стоје, већ имамо у виду нормалне и физички здраве људе.
Свештеник се у храму моли „о предстојашчих људеј“ (а не за оне који седе), и сви који долазе у храм на молитву треба управо да стоје пред Богом, као војници пред својим Царем, са великом побожношћу, страхом и трепетом, чему никако не одговара седећи положај тела, који сам по себи изазива општу духовну и телесну раслабљеност. Од онога ко се моли захтева се, напротив, посебна унутрашња напрегнутост свих сила – бодрост, пажња, усредсређеност и трезвеност, а не отупљивање пажње и поспаност, чиме обично лако бивају савладани они који седе.
Ни са које тачке гледишта не може се оправдати тај крајње непобожни обичај да се седи у храму током тако краткотрајних богослужења каква се у данашње време углавном обављају."

Детаљније на:
https://svetosavlje.org/sr/tag/arhiepiskop-averkije-sirakuski-i-trojicki-tausev/

Светитељ Филарет Московски: "Боље је седећи мислити о Богу, него стојећи - о ногама".. Шалу на страну, ако у храму нема или нема довољно столица наравно да се стоји. Нема потребе да о овоме дискутујемо.  Као што предходно написах - не устручавај се, питај свог свештеника. Даће ти одговор - то му је посао.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7793
  • I2a S17250 A1328
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #30 послато: јун 25, 2016, 11:39:37 поподне »
Светитељ Филарет Московски: "Боље је седећи мислити о Богу, него стојећи - о ногама".. Шалу на страну, ако у храму нема или нема довољно столица наравно да се стоји. Нема потребе да о овоме дискутујемо.  Као што предходно написах - не устручавај се, питај свог свештеника. Даће ти одговор - то му је посао.

Ово цитирано од Светог Филарета је поука, а не правило.
Кад си на Светој Литургији свом душом усмерен на молитву, не осећаш тело. Кад си расејан, боле ноге, кичма...
Неки ми кажу - предуго траје та твоја Литургија, не могу сат и по времена да стојим у месту, боле ме ноге, леђа... А ти исти без проблема одстоје више од сат и по времена на трибини неког фудбалског стадиона и ништа им не смета  :)
Не морам да питам свештеника, све је већ написано. Како рече блаженопочивши архимандрит о. Мардарије Шишовић - има једна Књига, све у њој пише  :)
Али, што кажеш, да не дискутујемо више о овоме., јер није тема.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #31 послато: јун 26, 2016, 12:36:08 пре подне »
Јел нису браћа Белуши Албанци?
Да, али православни.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #32 послато: јун 26, 2016, 12:41:53 пре подне »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #33 послато: јун 26, 2016, 12:04:18 поподне »
Градић Џексон у округу Амадор на сјеверу Калифорније сматра  се за духовни центар Срба са западне обале. У златним окрузима сјеверне Калифорније у једном историјском моменту злато је тражило скоро 15 000 српских младића. Сутер Крик, Анђелс Камп, Џексон,,препуни су трагова српског постојања на америчком континенту.

У Џексону је 1894. године подигнута Црква Светог Саве, први српски храм у Америци.



На муралу у Џексону црква је осликана на слову Ц



Застава града  Џексона. Црква Сцетог Саве у средини, лијево водено коло рудника Кенеди, десно градски хотел. Око круга 47 звјездица као знак сјећања на 47 опогинулих рудара у несрећи која се десила 27. августа 1922. у руднику Аргонаут. Погинуло је 11 Срба.



Споменик за 11 Срба страдалих у рударској несрећи код Цркве Светог Саве



1962. године богати Срби из Калифорније основали су у Џексону Мисију Светога Саве пи којој дјелују омладински и дјечији камп те одмориште за старе



Данас у Џексону живи око 60 српских породица. Младе српкиње из Ѕексона 7. јануара 2016. на традиционалном српском шенлучењу. Дјевојке су из породице Кентера, бокељског поријекла.




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7100
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #34 послато: јун 26, 2016, 04:30:22 поподне »
Хвала Волф на свим овим детаљима о којима се, рекао бих, врло мало зна. :) Својим прилогом направио си можда прву значајнију везу са модерном српском дијаспором на овом форуму. То заслужује сваку пажњу. ;) Надам се скором завршетку рада на књизи, јер се ова тематика чини насушном. Моја подршка!

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #35 послато: јун 26, 2016, 06:09:07 поподне »
Српске цркве у Лос Анђелесу

Прва организација Срба у Лос Анђелесу основана је 1903. године. Била је то организација "Српско добротворно друштво Јединство" или по амерички Serbian Benevolent Society United. Због погибије два брата Ковачевића и неког Булајића који нису имали гдје бити сахрањени, друштво је купило парцелу и основало српско гробље. То је данас заједничка територија све три парохије СПЦ у Лос Анђелесу. Српски старосједиоци у Лос Анђелесу и сад ово мјесту зову Булајић па кажу "идемо на Булајић или смо били на Булајићу."

Српско гробље у Лос Анђелесу



Ту је 1908 саграђена  најстарија српска црква, Светог Саве. Специјални комитет за изградњу сачињавали су Шако Зарубица из Дробњака, Крсто Кисић из Билеће, Глиго Дабовић из Требиња, Лазар Симовић из Никшића, Јово Укропина из Требиња, Петар Јаничић из Бањана, Душан Церовина из Љубиња, Станко Килибарда из Бањана, Данило Даковић из Грахова, Миливоје Пекић из Дробњака и Михајло Будинчић из Љубиња. Први предсједник био је Митар Мићо Ликић из Љубиња.

Црква Светог Саве



Гроб првог предсједника Миће Ликића



 1952 у Алхамбри дјелу Лос Анђелеса изграђенаа је црква Светог Стевана Првовјенчаног. Њу су изградили вјерници парохије Светога Саве, који су због политичких неслагања око тога какву политику треба водити према СФРЈ, напустили дотадашњу заједницу. За разлику од старе цркве, која је изграђена скромним средствима овдје се није штедило на материјалу. Чак је иконе урадио Паја Јовановић. Одбор за изградњу чинили су Стојан Радош из Љубиња, Лазар Самарџић из Билеће, браћа Никола и Ристо Башић из Требиња, Шћепан Краљ из Попова Поља, Стеван Грубачић?, Видо Ковачевић из Грахова, Васо Курилић из Попова Поља, Арсен Милошевић из Љубиња, Томо Џоџо из Требиња, Тодор Чолић из Љубиња,Тодор Полић из Требиња, Петар Јаничић из Бањана и Максим Милошевић из Попова Поља.

Црква Светог Стевана




1966 основана је расколничка парохија у Аркадији. Главне личности ове парохије били су већ поменути Тодор Полић и његова супруга Анђа, Арсен Милошевић, Петар Салата, син Ћетка Салате из Попова Поља, те Вуле Јелић избјегли пилот 6 ловачког пука ВКЈ. Ова црква је познато по томе што је у њој било изложено тијело краља Петра Другог Карађорђевућа. Из ове цркве испраћено је на последњи починак у Либертвил.

Црква Христа Спаситеља у Аркадији




1983 вјерници старе парохије Светог Саве изградили су нову и велику цркву у предграђу Сан Габријел




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7100
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #36 послато: јун 26, 2016, 07:39:12 поподне »
1952 у Алхамбри дјелу Лос Анђелеса изграђенаа је црква Светог Стевана Првовјенчаног. Њу су изградили вјерници парохије Светога Саве, који су због политичких неслагања око тога какву политику треба водити према СФРЈ, напустили дотадашњу заједницу. За разлику од старе цркве, која је изграђена скромним средствима овдје се није штедило на материјалу. Чак је иконе урадио Паја Јовановић. Одбор за изградњу чинили су Стојан Радош из Љубиња, Лазар Самарџић из Билеће, браћа Никола и Ристо Башић из Требиња, Шћепан Краљ из Попова Поља, Стеван Грубачић?, Видо Ковачевић из Грахова, Васо Курилић из Попова Поља, Арсен Милошевић из Љубиња, Томо Џоџо из Требиња, Тодор Чолић из Љубиња,Тодор Полић из Требиња, Петар Јаничић из Бањана и Максим Милошевић из Попова Поља.

Црква Светог Стевана


Ова црква ми је отпочетка привукла пажњу, али нисам одмах одгонетнуо која је тачно, но сад нема сумње. Волео бих кад би било неких слика унутрашости ове цркве. На парохијском сајту видех да је на ентеријеру радило неколико познатих уметника. Истражићемо мало ту тематику. :)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #37 послато: јун 26, 2016, 08:11:10 поподне »
Ова црква ми је отпочетка привукла пажњу, али нисам одмах одгонетнуо која је тачно, но сад нема сумње. Волео бих кад би било неких слика унутрашости ове цркве. На парохијском сајту видех да је на ентеријеру радило неколико познатих уметника. Истражићемо мало ту тематику. :)
Они који су били тамо кажу да је нестварно лијепа. Иначе становници Лос Анђелеса зову ову цркву   Domes on the hill

Снимак из ваздуха

https://www.youtube.com/v/f-aJdQGn-xk


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #38 послато: јун 27, 2016, 07:01:25 поподне »
 Није баш везано за тему али је занимљив податак. На српском гробљу сахрањен је принц Ђорђе Имеретински Багратион, пријатељ и кум цара Николаја Романова. Он је такође и директни потомак последњег грузијског краља.


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #39 послато: јун 30, 2016, 11:34:14 пре подне »
Сјајан прилог. од 1:00 Карл Малден прича на одличном српском а онда после са још једном холивудском легендом  херцеговачких коријена,Бред Декстером(Вељко Шошо) пјева Црвен фесић нано!

https://www.youtube.com/v/xoY7Wioo428

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #40 послато: јун 30, 2016, 10:18:56 поподне »
Сјајан прилог. од 1:00 Карл Малден прича на одличном српском а онда после са још једном холивудском легендом  херцеговачких коријена,Бред Декстером(Вељко Шошо) пјева Црвен фесић нано!

https://www.youtube.com/v/xoY7Wioo428

Јесу ли Малденови Секуловићи у сродству са пивским?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #41 послато: јун 30, 2016, 11:00:24 поподне »
Јесу ли Малденови Секуловићи у сродству са пивским?
Не знам. Славе Михољдан.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Зашто смо се расељавали, и у ком броју?
« Одговор #42 послато: јануар 08, 2017, 11:54:09 пре подне »
Баштиници свога порекла и рода, "Новине" - Канада
По први пут у својој историји, Србија има већу дијаспору од матице, мада је исељавања било и раније.

http://www.novine.ca/arhiva/2016/1493/zajednica_35_godina_rada_SNA.asp