Није баш месна хералдика, али кад већ помињемо грбове Кикинде и Новог Милошева (некадашња села Беодра и Карлово) и ове турске главе, сетих се да је Мика Антић својевремено посветио једну песму кикиндском грбу и духу Банаћана:
ГРБ
Под Кикиндом зелени се трава...
ту ми спава одваљена глава,
обешена па сабљом кошена,
у пешкиру ко колач ношена...
Из ровитог мозга штрика коло око цркве
столеца од зла и злата.
Објахало небо као ајгир по Баната,
па кида и гризе гриву иза врата.
А из блата, са севера, у гаћама ветар тера
белог бога - паорскога.
Кажу људи, а казе и време:
пргава нам и памет и семе.
Кад нас садис - у земљу нас садиш,
а из звезда мораш да нас вадис.
Сви ми што смо уз Галадску текли,
никад клекли и никад утекли.
На ражњу нас ко јагањце пекли.
На кришке нас као лебац секли.
Свима у брк што имамо рекли.
Свет прорекли. И себе дорекли.
Нека звоне златни сеферини.
Ми смо неки и прости и фини:
прво мало убодем те брисом,
онда кажем: молим те извини.
На северу кукурузе беру.
Главе беру. На небо се деру.
А кад љубе - поломе ти зубе; а кад воле уста те заболе.
А у души и на уши Панонско се море пуши
и одлива.
Дува ветар паорскога страшног бога
ко страшило преко њива.
Сто камџија у очима. Сто швигара у бедрима.
Двесто свећа у њедрима.
Ој, Кикиндо, хвала мати, до сунца ти!
Ој, Кикиндо, хвала мати, што си жива!
Под Валкањем поваљена трава.
Ту ми Јеца из костију јеца
кад пројашу хорде преко Торде,
кад крстаре зиме низ пустаре,
па се сјуре буре у Крстуре,
а Беодра у срцету модра,
а од Ђале Лале земљу кале.
Аој, штрајку, милу ли ти мајку!
Удри, Стево, уз колено лево
од силине или од милине,
ил од суза - па нек пукне блуза!
Мирослав Антић