Печати које Бакс помену, јесу посебна у симболици хабзбуршких земаља, и они често нису грбови. То се код нас неретко превиђа, па тако један Вршац бајаги има грб, а у ствари има королисани печат из 1804. године. Сличан је и грб Печуја, или Осека.
Конкретно печат Вршца:
Ово је једина верзија грба Вршца из тог периода, тако да није то био "бајаги грб" или "печат", већ је био грб у званичној употреби. То што се по хералдичким стандардима пре може назвати печатом него грбом је нешто сасвим друго. Ни већина грбова општина у Социјалистичкој Југославији нису били грбови по хералдичким правилима, али то не мења чињеницу да били грбови у званичној употреби.
Није печат данашњег Сомбора, али јесте био печат кад је Сомбор постао краљевски слободни град, пише на њему самом Sigillum.
Не, и у том периоду је коришћен као грб исто као и данас. Једина разлика у односу на Вршац је то што се у оквиру "печата" заиста налазио грб који испуњава услове да се тако назове из угла хералдике, али тај средњи грб готово да није био у употреби као што није ни данас.
Не знам стварно зашто је вама љубитељима хералдике тако тешко да прихватите чињеницу да су и у Аустроугарској нехералдички грбови били у употреби.