Ово је
Бакс за сваког љубитеља хералдике изузетно мучна тема. Нажалост, у последње време ступидност локалних властодржаца уназадила је и српску месну хералдику, те симболе које су радили најбољи мајстори нашег времена, заменила брљотинама недостојним било какве пажње озбиљног човека.
Донедавно, пример такве ступидне промене грба амблемом био је Горњи Милановац, где је Ацовиће прелеп градски грб замењен неком сплачином непознатог аутора.
Горњи Милановац као цивилизацијски град Горњи Милановац као изгубљен град у сваком смислу А онда је дошло до правог светогрђа једног од најлепших српских градских грбова, када је на предлог нехрићанске мањине у Пријепољу дошло до руинирања градског грба, из кога је избачено све оно што је Пријепоље чинило историјским градом.
Грб Пријепоља као симбол Тврткове ујединитељске идеје Пријепоље са неоосманском симболиком која је Твртковој идеји сасекла корене Пожаревац је у том смислу мала маца, иако су и тамо Срби показали колико могу да буду затуцани. Наравно, Срби као Срби су свуда исти, па те затуцаности није недостајало ни у младој српској престоници Бањој Луци, где је одбијен предлог какав се не одбија.
Очекујем да и Бања Лука усвоји неки грб са мунаром или османским мачем, можда јој османска традиција ипак више приличи од хришћанске, јер хришћанској очигледно није била склона.
Ето Бакс укратко, ближи нам је Мурат и Бајазит од Твртка и Немање, али као хришћани не можемо очајавати, кад знамо да Срби нису ни Турци ни Потурице, већ потомци верујућих у идеју, како овде лепо рекоше код грба Бање Луке, СЛАВНЕ И СВЕТЕ Србије.