Аутор Тема: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица  (Прочитано 3439 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« послато: јун 03, 2016, 09:22:21 поподне »
Сјутра, 4. јуна, навршава се тачно хиљаду година од пострадања дукљанског кнеза Јована Владимира, првог србског владара који је канонизован за светитеља (свети кнез мученик).

Потиче из захумске владарске лозе. Његов дед Хвалимир, кнез Захумља, имао је три сина којима је поделио области над којима је током своје владавине стекао власт: Петрислав (Петар) је добио Дукљу (Зету), Драгомир Хум и Требиње, а Мирослав Подгорје. На дукљански престо, Владимир је ступио после свог оца Петрислава, око 1000. године. Како његов стриц Мирослав није имао потомства, Владимир је од њега наследио и Подгорје. Престоницу је Владимир себи подигао у Крајини, на западној страни Скадарског језера, поред старе цркве Пресвете Богородице, познатије као Пречиста Крајинска, у којој је сахрањен и његов отац.

Владавина Владимирова задесила се у време кад је држава македонских и бугарских Словена била у успону под царем Самуилом. Политички, Владимир је покушавао да остане по страни сукоба између Самуила и Византије. Међутим, 1009. године, Самуило је са великом војском кренуо на Дукљу, у намери да је покори, што је био део његове успешне војне кампање покоравања западних србских кнежевина. Видевши силну војску, Владимир се са својом четама склонио на планину Косогор. Међутим, пошто их је непријатељ опколио, Владимиру би жао да војска непотребно гине, те посла посланство да преговара о мирној предаји. Тада је Самуило повео самог Владимира као таоца у своју престоницу у Преспи.

Предање, а и оскудни извори говоре да се тамо у њега згледала Самуилова кћер Теодора Косара, а и он у њу, те да је замолила оца да се уда за овог наочитог и добродушног сужња. Тако је Владимир постао зет Самуилов и добио је дозволу да се врати у своју земљу, а таст му је на управу додао још и део области Драч. Владимир и Косара су живели у љубави и слози. Обоје су били веома побожни, праведни и саосећајни и били су омиљени у народу.

1014. године, након слома његове војске у бици са византијском војском цара Василија (то је онај познати догађај кад су сви заробљени непријатељи ослепљени, тек је сваком стотом остављено по једно око да могу да поведу остале кући, по чему је цар Василије прозван „Бугароубица“), Самуило, видевши своје осакаћене војнике, умире, вероватно од срчаног удара. Наслеђује га син Гаврил Радомир, међутим на кратко, јер га у борби за престо убија брат од стрица Јован Владислав. Владислав је покушао да обнови Самуилову државу. Један од циљева био му је и да овлада Зетом, те је решио да смакне и Јована Владимира. Знајући благочестивост Владимирову, преко посланства га позва у госте. Косара је, међузим, знајући нарав свог рођака, одвраћала Владимира од одласка Владиславу. Чак је по првом позиву, она сама отишла у Преспу. Како је Владислав тада био љубазан према њој, учинило јој се да он нема лошу намеру, те кад је други пут посланство дошло Владимиру да га зове у Преспу, обоје кренуше на кобан пут. Том приликом, да би уверио Владимира и Косару да је његов позив добронамеран, Владислав је преко посланика послао један дрвени крст украшен драгуљима.

22. маја (по јулијанском календару, односно 4. јуна по грегоријанском) 1016. године, Владислав је послао своју стражу да убије Владимира. Баш кад је излазио из преспанске цркве, након богослужења, војници га мучки нападоше, убише и одсекоше му главу коју однесоше Владиславу.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #1 послато: јун 03, 2016, 09:23:04 поподне »
Владимир је испрва сахрањен ту покрај цркве у Преспи, али је после неког времена Косара измолила од Владислава да јој дозволи да тело свог мужа пренесе у његов завичај. Тада је понела и онај крст, симбол недужног страдања Владимировог и кривоклетства Владислављевог. Косара је Владимира сахранила у њиховој цркви Пречиста Крајинска, а према сопственој жељи и она је касније ту сахрањена, покрај мужевљевих ногу.

Јован Владимир је рано канонизован, већ у 11. веку, о чему говори житије хагиографског карактера које се датира на период последње четврти 11. века. Обиље података о њему постоји у Љетопису попа Дукљанина (чија је веродостојност дискутабилна), али и код неких византијских хроничара. Над његовим гробом су се од почетка дешавала чуда и исцељења, те је његов култ врло брзо раширен у овој области. Почетком 13. века, мошти Светог Јована Владимира су пренете у Драч, а албански властелин Карло Топија је 1368. године обновио једну урушену црквицу у средњој Албанији, посветио је Светом Јовану Владимиру и пренео тамо светитељеве мошти. Око ове цркве касније ће бити заснован град Елбасан. Мошти данас почивају у православној цркви у Тирани, а у Елбасан се доносе за празник светитељев.

Култ овог светитеља веома је раширен у јужном делу црногорског приморја (Крајина, Мркојевићи, Улцињ и Бар - чији је Свети Јован Владимир светац заштитиник), затим међу православним Албанцима, али и оних других вера, као и у западној Македонији. Колико је овај култ јак говори и традиција чувања Крста Светог Јована Владимира. До почетка 18. века, Крст се налазио у цркви Пречиста Крајинска. Када су Турци опљачкали и разорили цркву, народ је од њих откупио Крст. Крст је чуван у племену Мркојевићи. Како су Мркојевићи током 18. века прешли на ислам, Крст су предали на чување братству Андровића из Вељих Микулића (ови Андровићи су пореклом из Куча), који га од тада, па до данашњег дана, предајом са оца на сина, чувају. На празник Свете Тројице (Духови), Крст Светог Јована Владимира износи се на врх Румије у свечаној литији која после поноћне литургије креће уз планину да би стигла на врх уочи свитања. На челу литије је представник братства Андровића који носи Крст, за њим иде свештенство, па народ. Слично као код Светога Василија у Острогу, над моштима Светог Јована Владимира и данас се догађају чудесна исцељења, излечења од бездетности и друга чуда.

Диван светитељ и велики празник, привилегија данашњих покољења да доживе тако велики јубилеј - хиљадугодишњицу представљења Светог Јована Владимира.


Извори:

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:jovan-vladimir

http://www.spc.rs/sr/sveti_muchenik_jovan_vladimir_knez_srpski

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #2 послато: јун 03, 2016, 09:23:53 поподне »


Свети Јован Владимир
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #3 послато: јун 03, 2016, 09:25:01 поподне »
Документарац о Светом Јовану Владимиру:

https://www.youtube.com/v/mQuKenPIRns

Пречиста Крајинска:

http://www.academia.edu/4891198/Zdravko_Gagovic_MANASTIR_PRE%C4%8CISTA_KRAJINSKA


Две лепе песме посвећене Светом Јовану Владимиру:


етно верзија - „Владимир и Косара“ - Етно група Зора

https://www.youtube.com/v/Lfu4eFojHqc


рок верзија - „Дарови Светог Јована Владимира“ - Светлана Спајић

https://www.youtube.com/v/4GnflAfw3a4

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #4 послато: јун 04, 2016, 03:13:14 поподне »
Право кажеш Небо, диван светитељ и велики празник, али у смутна времена долази хиљдуходишњица његовог страдања. Надајмо се да ће неки будући велики јубилеј, који ми можда нећемо доживети, доживети наши потомци у бољем свету. А ми се можемо тешити тиме да ни Владимир није живео у лакше време и да је свако време према људима тог времена сковано.



Бакрорез Светог Јована Владимира, дело Христофора Жефарофића из 1741. године.



Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 654
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #5 послато: децембар 22, 2016, 04:10:00 поподне »
Данас је на РТС-у била емисија о 1000-годишњици одсецања главе светом Јовану Владимиру:

https://www.youtube.com/v/xcpBYb3blG4

Цитат
U diptisima i žitijima svetih, Jovan Vladimir je prvi hronološki kanonizovani vladar našeg naroda i kao takav ne samo da svedoči značajan podvig mučeništva, već i kao knez Duklje otvara vrlo zapostavljenu priču o veličini i značaju srpske državnosti u vekovima prednemanjićke, takođe slavne prošlosti.

Film osvetljava gotovo sve aspekte vezane za ovu znamenitu ličnost. Istorijska, etnološka, kultna i duhovna perspektiva biće naglašene u pohodu na sva značajna mesta njegovog življenja: Elbasan 4. juna, kada se po kalendaru slavi svetitelj; praznik Sv. Trojice 19. juna kada se tradicionalno obavlja hodočašće na planinu Rumiju; 25. septembar, povodom centralne regionalne proslave u Baru, kada je bilo osvećenje hrama posvećenog Sv. Jovanu Vladimiru.

Pored toga, ekipa RTS posetila je Tiranu i Ohrid, gde se nalaze mošti, kao i ostrvo Bešku na Skadarskom jezeru, Drač, Skadar, Mikuliće, Prečistu Krajinsku, Svač, Vladimir, naposletku i Beograd, danas mesta prisno vezana za kult i ličnost svetiteljevu.

Sagovornici: Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, mitropolit Elbasana Antonije, Milo Andrović - čuvar krsta Sv. Jovana Vladimira, arhimandrit Benedikt - iguman manastira Sv. arhangela Mihaila, igumanija Fotina iz manastira Beška, sveštenik Jovan Plamenac iz Bara, ponajpre i nedavno preminuli profesor srednjovekovne arheologije dr Đorđe Janković, kome pored svetitetelja takođe posvećujemo ovaj film koji nikad nije pogledao.

Film je realizovan u saradnji sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom.

Urednik i scenarista: Aleksandar Antić
Direktor Izvršne produkcije ONP: Milorad Konrad
Snimatelji: Hadži Vladan Mijailović, Dimitrije Hadži Nikolić, Srećko Divić
Montaža: Milica Živojinović
Obrada zvuka: Boris Mangović
Reditelj i narator: Bojan Vorkapić

Говори се и о култу нашег свеца у Албанији, у Елбасану, као и о местима у Албанији где се чувају нјегове мошти (око 20 минута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #6 послато: фебруар 08, 2020, 06:14:34 поподне »
Документарни филм о братству Андровића, које чува крст Светог Јована Владимира:

<a href="https://www.youtube.com/v/eh66EFYISQA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eh66EFYISQA</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #7 послато: фебруар 08, 2020, 06:20:40 поподне »
Приметих да Андровићи и остали из Мркојевића који говоре у овом филму, често користе екавицу и за Црну Гору не баш уобичајен нагласак (акценат), што је у складу са посебним говором који постоји у Мркојевићима, а о којем су писали многи наши лингвисти и етнографи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 780
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #8 послато: фебруар 08, 2020, 06:31:11 поподне »
Приметих да Андровићи и остали из Мркојевића који говоре у овом филму, често користе екавицу и за Црну Гору не баш уобичајен нагласак (акценат), што је у складу са посебним говором који постоји у Мркојевићима, а о којем су писали многи наши лингвисти и етнографи.

Барани и улцињски Срби по некој мојој оцјени звуче као Београђани који (не баш вјеродостојно) опонашају цетињски говор. Екавице нема у самом Бару, али је има у Мркојевићима, мислим да је тамо дуги јат дао Е.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8946
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #9 послато: септембар 06, 2020, 09:37:25 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10260
Одг: Свети Јован Владимир - хиљадугодишњица
« Одговор #10 послато: септембар 06, 2020, 11:22:08 поподне »
Црква Светог Јована Владимира на Вождовцу (неких пар минута од мене)




Није што је наша, али је најлепша у целој општини. Мада верујем да то за своју цркву кажу и они из Војводе Степе (црква Светог цара Константина и царице Јелене) и Бањице (црква Светог Василија Острошког). :)