Издвојићу овде део фељтона "Србија у очима путописаца", аутора Бориса Субашића, 13. део, који су данас објавиле "Вечерње новости", а говори о неким врлинама, манама и страдањима Срба, а запазила их је америчка новинарка Рут Мичел.
.... - За три и по године проведене на Балкану у студирању и осматрању разних народа, ја, једна Американка, видех шта се десило... Од малих народа, нацисти мрзе Србе највише зато што су се они најбоље одупирали. Ја сам заједно са њима патила у оној пакленој рупи, гестаповској тамници Београда, и посматрала сам стотине величанствених људи, жена и младих девојака како храбро и без страха одлазе пред нацистичке пушке да умру ни због чега другога већ само из љубави према слободи... То је била та мала српска нација која је, затварајући узани железни мост између Европе и Азије, 1389. спасла Европу да не буде освојена од Турака, који су онда желели да освоје цео свет. Да Срби нису десетковали цвет турских борбених снага на Косову, Беч, ондашња тврђава Европе, пао би, а тиме би Европа и наша цивилизација били отоманизирани... И српска реакција 1941. била је слична: Срби су изабрали да се боре и умру за слободу и демократију које они воле, радије него да се покоре. Једном они спасише Европу од Азије; сада спасише Азију и Африку од освајача Европе... Наш дуг Србима је дуг части - писала је Рут Мичел.
АМЕРИЧКА новинарка није избегла да се позабави и манама Срба:
- Срби су поуздани и лојални као раса и спадају у највеће борце и демократе Европе. Али они се такође налазе међу њеним најгорим пропагандистима. Они не знају како да употребе речи у своју личну корист, верујући да њихова дела довољно говоре о њима, нама, њиховим савезницима. Хрвати, с друге стране, дуго вежбани у интригама аустроугарске политике, јесу вешти пропагандисти. Због тога је врло важно да Американци најзад чују потпуну документовану истину о Југославији, о Србима, Хрватима, као и о самом генералу Михаиловићу и партизанима...
РУТ МИЧЕЛ је известила америчку јавност да Срби, једини на Балкану, представљају америчке идеале слободе и демократије.
- Они су жртвовали све - све што су имали за ове идеале. Они су били наши једини савезници којима ми практично нисмо били способни да помогнемо - и они још увек стоје и боре се усамљени. Они траже једино ово: безусловну слободу, ону слободу коју смо им ми свечано обећали у атлантској карти. Они су јасно доказали њихову искрену жељу да сарађају као слободан народ, али они неће да примају никакве заповести ни од кога, нити из Берлина, нити из Москве, нити од нас. Срби су прешли на нашу страну не чекајући да се погађају с нама за њихов отпор. Они су оставили да њихова награда буде одређена нашом чашћу! Ми смо им обећали помоћ. То је био џентлменски споразум. Срби су извршили њихов део, а ми нисмо наш - писала је Рут Мичел.
…….
- Немци мрзе Србе највише зато што су се они најбоље борили. Они су масакрирани горе но иједна нација у модерној историји, сем јеврејске, али они још увек стоје непоколебљиви. Њихова земља, њихови домови, опустошени су више но иједне друге нације без икакве сумње - и они још увек стоје... Још увек они налазе снагу да настављају отпор од зоре до зоре - са вером, и вером да ће слобода, једина награда коју они траже за сва страдања, која се не могу замислити, најзад доћи уз помоћ великих демократија.