Аутор Тема: Ретко име  (Прочитано 32467 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Ретко име
« Одговор #60 послато: март 01, 2017, 03:33:54 поподне »
Занимљив је и снажан култ св. Григорија Богослова Назијанзина код Котроманића, а управо су мошти овог светитеља биле украдене у Цариграду за вријеме крсташке опсаде 1204. године и завршиле касније у Риму.

Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.

Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):

"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."


"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."

"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."


Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-Y56203
Одг: Ретко име
« Одговор #61 послато: март 01, 2017, 03:36:16 поподне »
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:

"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."

Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).

За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.
Увек сам се питао да ли стручњаци којима ни један од словенских језика није матерњи, можда могу боље да обраде и уоче те неке словенске етимолошке детаље.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4650
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #62 послато: март 01, 2017, 03:46:48 поподне »
Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.

Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):

"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."


"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."

"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."


Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.

Ево их сви ти свеци на једном месту.  :)

https://en.wikipedia.org/wiki/Gregory_Thaumaturgus
https://en.wikipedia.org/wiki/Gregory_of_Nazianzus
https://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Gregory_I

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%80_I
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #63 послато: март 01, 2017, 06:32:47 поподне »
У вези са придевом "велик", ево шта каже "Словенски етимолошки речник" од Рика Дерксена:

"The root *vel- of various Slavic adjectives meaning ‘big, great’ is *uelh1-, cf. Lat. valeo ‘be strong, well’."

Ово протоиндоевропско *uelh постоји и у енглеском нпр, у речи well (у значењу добар, здрав, итд.).

За "вук", протоиндоевропски корен је *ulkw-o-s. Дакле нису проистекли један из другог.

Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи  :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.

Хвала Николи и Сремцу на одклањању недоумице :)

На мрежи Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Ретко име
« Одговор #64 послато: март 01, 2017, 07:55:26 поподне »
Мислим да није, корени су различити, за реч велики је "вел", а за вука "влк".
Мени је падала на памет сродност са глаголом вући (влѣшти, влѣку), пошто на санскрту врк-ах, означава вука, али и плуг у Рг-Веди. Мислим да сам такође негде видео да вук значи "онај који цепа, чупа, кида"...можда је у сличном смислу и онај који вуче, развлачи  :) Углавном, не нађох потврду за ово размишљање у етимолошким речницима, тако да је на нивоу нагађања.
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1228
Одг: Ретко име
« Одговор #65 послато: март 01, 2017, 08:50:45 поподне »
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.

Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4650
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #66 послато: март 01, 2017, 09:28:48 поподне »
Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.

Мислим да је углавном у питању северна и западна Босна.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4650
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #67 послато: март 01, 2017, 10:00:10 поподне »
Занимљиво је да је од исте протоиндоевропске речи *ulkwos настала и реч у лувијском за лава, walwa. Чињеница да у свим осталим гранама индоевропских језика ова реч има значење "вук" док у анадолској (конкретно у лувијском и лидијском) има значење "лав" говори о раном одвајању прото-анадолског из ПИЕ заједнице; на хетитском walkuwa је придев који значи "опасан", па је могуће да је *ulkwos у почетку такође био придев са значењем "опасан", који је накнадно претворен у именицу; ова именица се у анадолским језицима односила на лава, а у свим осталим ИЕ језицима на другу животињу - вука. Друго тумачење речи *ulkwos је слично ономе што је Сремац већ напоменуо, конкретно, да реч треба рашчланити на *u(e)lkwo, која происходи од глагола *uel- са значењем "покидати, исећи".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Ретко име
« Одговор #68 послато: март 01, 2017, 10:59:22 поподне »
Многи, чак и историчари, замјењују Григорија Назијанског (4. вијек) са Григоријем Чудотворецем (3. вијек). Светац- патрон заштитник Котроманића, највјероватније од Стјепана II, је Григорије Чудотворац -“Aз’ свети Гр’гур’ a зовом бан’ Стипан’”.

Када, како та наводи покојни Д. Ловреновић "осцилира вјерска вага" код Котроманића, Григорије Чудотворац се замјењује Григоријем Назијанским, а након Томашевог отвореног прихватања католичанства Гргуром папом. Ево мало цитата (нећу их конвертовати у ћирилицу):

"Štovanje istočnjačkoga sveca Grgura Čudotvorca i njegova državotvorna promocija raširili su se preko Crkve bosanske."


"Sve govori da je tom prilikomSveta Stolica napravila kompromis i da je kao prijelazno rješenje tradicionalna kršćanska orijentacija bosanskih Kotromanića povezana s njegovanjem kulta istočnjačkih svetaca dobila mjesto i u novoj crkveno-političkoj (rimsko-katoličkoj) paradigmi. U kasnijim prijepisima bosanskih grbovnika - koncem XV., u XVI. i XVII. st. - Sv. Grgur Čudotvorac pod utjecajem franjevaca zamijenjen je Sv. Grgurom Papom i Sv. Sikstom."

"Pojava lika Sv. Grgura Nazijanskog (329.-388.) na novcima Tvrtka II. i Stjepana Tomaša116 - svojedobnog biskupa
te bliskog suradnika i učenika Sv. Bazilija (330.-379.)117 - govori o uspostavljanju kulta (n)ovog istočnjačkog sveca i daje do znanja da usprkos svim pastoralnim uspjesima franjevaca bosanski vladari nisu raskinuli drevne veze s Crkvom bosanskom. Tu promjenu Solovjev vezuje s Tvrtkovim prihvaćanjem katoličanstva,i ističe da su Sv. Grgura Nazijanskog podjednako poštovali pravoslavci I katolici. Umjesto Sv. Grgura Nazijanskog na novcima kralja Tomaša pojavljuje se lik Sv. Grgura pape."


Цитати истргнути из контекста могу да заварају, али "цака " је у босанској политичко-конфесионалној вази.

Александре,

знам за разлику између Григорија Чудотворца и Григорија Богослова Назијанзина. Оно што мене интересује, одакле податак да је Григорије Чудотворац уопште био заштитник Котроманића. Видим да Ловреновић то тврди, али да ли осим његовог размишљања на ту тему постоји неки конкретнији доказ да раније помињани Гргур у титулама није такође Назијанзин, а не Чудотворац.

Ово за каснијег Гргура папу ми је познато, али ми је ова веза према Григорију Чудотворцу нејасна. Назијанзин је са друге стране освједочен по имену на кованом новцу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Ретко име
« Одговор #69 послато: март 02, 2017, 09:57:03 пре подне »
Александре, знам за разлику између Григорија Чудотворца и Григорија Богослова Назијанзина.

Нисам ни сумњао. Извор је, не баш омиљени, А.Соловјев. Види се то из задњег цитата.
A. SOLOVJEV, Saint Gregoire, patron de Bosnie,

Л. Талоција нисам нашао!



Може и Ацо :)

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #70 послато: март 02, 2017, 02:10:15 поподне »
Ретко име: Сандаљ

С обзиром, да средњевековни извори Косаче старином из Бугарске сматраху, би у прилог те предпоставке ишло и необично име Сандаљ.

Једина особа са скоро истоветним именом, би  - Сандил или Сандилх - краљ протобугаро-хунских Утригура који на рачун Цара Јустинијана против својих рођака Кутригура у Тракији ратоваше



Војводе од Св. Саве старином из Бугарске "Cossacia - Duces S. Saba olim ex Bulgaria"

Цитат
The name of an Utigur prince about 550-560 occurs in two forms. Agathias and Menander call   ; in Procopius his name is . [245] Sandilchos is Sandilk, Sandil-k.

The World of the Huns. Chapter IX. Language O. Maenchen-Helfen

http://www.kroraina.com/huns/mh/mh_6.html
https://fr.wikipedia.org/wiki/Sandilkh

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Ретко име
« Одговор #71 послато: март 02, 2017, 03:44:45 поподне »
С обзиром, да средњевековни извори Косаче старином из Бугарске сматраху, би у прилог те предпоставке ишло и необично име Сандаљ.

Једина особа са скоро истоветним именом, би  - Сандил или Сандилх - краљ протобугаро-хунских Утригура који на рачун Цара Јустинијана против својих рођака Кутригура у Тракији ратоваше



Жико мало ме заинтересовала ова слика; Косаче, Војводе од Св. Саве старином из Бугарске. Ако може линк и ако је још пун приказ?

Иначе Сандилха као вођу хунских Утригура спомиње византијски хроничар Агатија када описује провалу Хунских Кутригура 588. године. Јесте Јустинијан поручује Сандилху да на  Дунаву дочека u опљачка Кутригуре. После тога губи му се сваки траг.

О основној тези се не би изјашњавао!

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Ретко име
« Одговор #72 послато: март 02, 2017, 03:57:26 поподне »

Жико мало ме заинтересовала ова слика; Косаче, Војводе од Св. Саве старином из Бугарске. Ако може линк и ако је још пун приказ?

Иначе Сандилха као вођу хунских Утригура спомиње византијски хроничар Агатија када описује провалу Хунских Кутригура 588. године. Јесте Јустинијан поручује Сандилху да на  Дунаву дочека u опљачка Кутригуре. После тога губи му се сваки траг.

О основној тези се не би изјашњавао!

Ево смернице, Александре.

Der Adel des Königreichs Dalmatien,1873
https://books.google.rs/books?id=ABBnAAAAcAAJ&pg=PR9&dq=olim+ex+Bulgaria&hl=de&sa=X#v=onepage&q=olim%20ex%20Bulgaria&f=false

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 490
  • I2-PH908 (Динарска Јужна)
Одг: Ретко име
« Одговор #73 послато: март 03, 2017, 01:35:40 поподне »
Ретко име: Вукан
Као једну од варијанти ријетког имена Вукан додао бих име: Вучен
Име Вучена Црнчевића забиљежио је Петар Д. Шеровић у свом дјелу Неколико података о становништву Шибеника крајем XVII стољећа, http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684, пронашавши у архиви парохије шибеничке рукописну књигу на италијанском језику под насловом "Libro dell' administratione delli giudici della Scola nova della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella città di Sebenico", 05. 05. 1687. године, док је због потреба државне службе боравио са породицом у Шибенику прије 1933. године. За овдје поменутог Вучена Црнчевића "основано сумњам" да је мој предак који је учествовао у борбама за ослобођење Дрниша, Книна и Врлике од Турака 1688. г., све док не будем имао прилику у задарским архивима потврдити ову моју спекулацију.

Занимљиво је да је од исте протоиндоевропске речи *ulkwos настала и реч у лувијском за лава, walwa. Чињеница да у свим осталим гранама индоевропских језика ова реч има значење "вук" док у анадолској (конкретно у лувијском и лидијском) има значење "лав" говори о раном одвајању прото-анадолског из ПИЕ заједнице; на хетитском walkuwa је придев који значи "опасан", па је могуће да је *ulkwos у почетку такође био придев са значењем "опасан", који је накнадно претворен у именицу; ова именица се у анадолским језицима односила на лава, а у свим осталим ИЕ језицима на другу животињу - вука. Друго тумачење речи *ulkwos је слично ономе што је Сремац већ напоменуо, конкретно, да реч треба рашчланити на *u(e)lkwo, која происходи од глагола *uel- са значењем "покидати, исећи".

Хвала на занимљивим прилозима, мало сам копао по етимолошким речницима и нађох нека места која повезују корен *ulkw-o-s са
кидањем, развлачењем и осталим вучјим радостима. Такође, оно што превидех је да у Рг-Веди вркају значи опасан, убитачан, што може поткретпити Николину тврдњу:



Weekley E. (1921), An etymological dictionary of modern English, John Murray, London, стр. 1645



Цыганенко Г.П. (1989), Этимологический словарь русского языка, Радянська школа, стр. 66



Macdonell A. (1893.), A Sanskrit - English dictionary, Longmans, Green, and Co., London, стр. 294

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4650
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Ретко име
« Одговор #74 послато: март 03, 2017, 02:18:36 поподне »
Хвала на занимљивим прилозима, мало сам копао по етимолошким речницима и нађох нека места која повезују корен *ulkw-o-s са
кидањем, развлачењем и осталим вучјим радостима. Такође, оно што превидех је да у Рг-Веди вркају значи опасан, убитачан, што може поткретпити Николину тврдњу:



Weekley E. (1921), An etymological dictionary of modern English, John Murray, London, стр. 1645



Цыганенко Г.П. (1989), Этимологический словарь русского языка, Радянська школа, стр. 66



Macdonell A. (1893.), A Sanskrit - English dictionary, Longmans, Green, and Co., London, стр. 294

Заборавих да напишем да сам податке о етимологији речи "вук" црпео из књиге "Encyclopedia of Indo-European Culture" где су уредници J.P. Mallory и D.Q. Adams.  :) Ту такође пише да avhrka на санскриту значи "безбедан" (супротно од "опасан"), тј. "не-дивљи".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1732
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Ретко име
« Одговор #75 послато: март 07, 2017, 10:23:34 пре подне »
извор: dnevno.rs

Цитат
Ovom prilikom odabrali smo za vas 30 “arhaičnih” imena koja nas vraćaju u prošlost i za koja ćete danas retko gde čuti. Ovde se nalaze neka najčudnija muška imena koja možda nikada niste čuli!

ARSENIJE – muževan

* Arsenije Čarnojević je bio pećki patrijarh i vođa velike seobe Srba, a potom mitropolit i patrijarh Srba u Austriji

BELOSAV – belina, simbol čestitosti, a slav označava Slovena

* Ime potiče iz staroslovenskih vremena kada su najrasprostranjenija bila tzv. “dvočlana imena”, sastavljena od dve poželjne osobine ili karakteristike.

VRATKO

* Vratko Nemanjić, u narodnoj tradiciji poznat kao Jug Bogdan, bio je otac 9 braće Jugovića i Milice koja je bila udala za kneza Lazara Hrebeljanovića.

GOSTERAD – gostoljubiv

DABIŠA/DABO/DABIŽIV – izvedeno od imena staroslovenskog boga Dajboga, božanstva koje daje život Zemlji, Sunce i kišu

ĐURAĐ – zemljoradnik

* Tako se zvao srpski despot i drugi sin Vuka Brankovića, vladar Smedereva, poslednje srpske prestonice u srednjem veku pre pada pod tursku vlast

EVGENIJE – blagorodan, plemenit

ŽITOMIR – kovanica nastala od “života” i “mira”

ZAVIDA – zaštitno ime, kome mogu samo zavideti

* Tako se zvao jedan od srpskih vlastelina iz raške dinastije Vukanovića, otac Stefana Nemanje, osnivača dinastie Nemanjić

IVŠA/IVKO/IVČEK – slovensko svešteno drvo

JABLAN – visok i lep kao istoimeno drvo

KOČOPAR

* U prošlosti je živeo Kočapar Branislavljević, srpski knez koji je vladao Dukljom od 1102. do 1103, pod upravom velikog župana Raške Vukana.

LAKETA/LAKO – onaj kome Bog pomaže

LJUBAN – rođen iz ljubavi, onaj kome se želi da u životu ima mnogo ljubavi

MUTIMIR – onaj koji narušava mir

NIKODIM/NIKODIJE – pobeda naroda, narod pobeđuje

NJEGOSLAV/NJEGOMIR/NJEGOVAN – onaj koji čuva mir

OBRETEN/OBREN/OBRENKO – koji se obreo negde

* Obren Martinović bio je otac kralja Milana Obrenovića

PRIBISLAV – onaj kome se želi da stekne slavu

* Pribislav ili Prvoslav Mutimirović bio je srpski vladar iz dinastije Vlastimirovića, koja je po zvaničnoj istoriji, Srbe dovela na Balkansko poluostrvo

RISTAN/RISTIVOJE – pomazanik

SRDAN – sluga

TVRTKO – onaj koji je tvrd, čvrst, izdržljiv

* Tvrtko I Kotromanić bio je srpski ban iz 14. veka, kralj srednjovekovne Bosne. Krunisan je i za kralja Srbije iako nikada nije uspostavio potpunu vlast u Srbiji.

ĆIRJAK – gospodnji

UMILJEN – mio, umilan

FILIMON – ljubljeni, onaj koji je ljubljen

HRANISLAV – onaj koji hrani i čuva Slovene

CVJETIN – lep poput cveta

ČASLAV – onaj koga očekuje slava

Velikaš u prošlosti – Časlav Klonimirović, srpski vladar koji je vladao Srbijom tokom druge četvrtine X veka. Poslednji poznati vladar iz dinastije Vlastimirovića.

ŠUMENKO – nastalo do reči “šuma”


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6965
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Ретко име
« Одговор #76 послато: март 10, 2017, 02:32:48 поподне »
Има и презиме Вученовић, мада не знам одакле тачно потиче.
Мислим да је углавном у питању северна и западна Босна.

Могуће, било га је некада у Северној Барањи (Батосек, Вемен, Борјад), а данас их има у Јужној Барањи, Бачкој итд.

Иначе, сусед и род ми је од тих Вученовића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7675
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #77 послато: март 24, 2017, 01:38:35 поподне »
Сандуш

Тако се зове рођак једне моје колегинице.
Човек је из Ибарског Колашина, црногорског порекла.
На мрежи нађох ово име код Чеха, али као женско име.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7675
  • I2a S17250 A1328
Одг: Ретко име
« Одговор #78 послато: април 07, 2017, 12:03:22 поподне »
Сутка

Женско име, југоисток Србије.

Вероватно од именице суд, или усуд, глагола судити, придева суђена, или сл:
суд - судка - Сутка, као у луд - лудка - лутка.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2345
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Ретко име
« Одговор #79 послато: април 07, 2017, 04:43:28 поподне »
Опролећована

Ово ме је баш шокирало...
Наводно се тако зове ћерка једног београдског професора, Опролећована Ђокић.
Kамене рабъ и госодинъ