Аутор Тема: Статистика српског ДНК пројекта  (Прочитано 126382 пута)

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #120 послато: новембар 23, 2015, 04:43:51 поподне »
Ево шта сам ја добио; Срби из БиХ (23.11.2015)  укупно (86 тестираних) Код свих где се јавља више сродних породица убачен је по један тестирани. Биће изузетак што ће бити још по један убачен од Р1а Л1280 и Ј2б М205.

Српски ДНК пројект

E1b - 10 = 11.62%
I1 - 11   = 12.79
I2a - 28 = 32.55
J1 - 6    = 6.97
J2b1 - 1 = 1.16
J2b2 - 7 = 8.13
N1a - 2 = 2.32
N1b - 1 = 1.16
R1a - 19 = 22.09
R1b - 1 = 1.16

По подгранама то изгледа овако:

                           
E1b V13 = 11.62%
I1 P109 = 8.13
I1          = 3.48
I1 Z63  = 1.16
I2a Din. = 5.81
I2a DN   = 5.81
I2a DS   = 20.93
J1          = 6.97
J2b M241 = 1.16
J2b M205 = 8.13
N1a P189.2 = 2.32
N1b P63    = 1.16
R1a M458 = 8.13
R1a CTS3402- = 4.65  Šarenci
R1a KD    =  3.48  Karpatsko-dalmatinski
R1a-L1280 = 2.32
R1a           = 2.32
R1a L366 =  1.16
R1b         =  1.16

Од 86 тестиртаних око 60 % њих су из западног дела РС (БиХ), око 40% су из источног дела БиХ са Херцеговином.






Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #121 послато: децембар 07, 2015, 03:44:26 поподне »
Срби из Хрватске, Српски днк пројекат (89 тестираних)

I2a Din. - 23 (25.84%)
R1a - 19 (21.35%)
I1 - 19 (21.35%)
J2b M205 - 11 (12.36%)
E1b - 10 (11.24%)
N1a - 2 (2.25%)
G2a - 2 (2.25%)
J1 - 2 (2.25%)
J2a - 1 (1.12%)

Тестирани су углавном пореклом из западних крајева РСК (Лика, Далмација, Кордун и Банија), а има и нешто Срба из Славоније.

Проценат I1 повећан због Мацура.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #122 послато: децембар 07, 2015, 04:07:23 поподне »
Срби из Хрватске, Српски днк пројекат (89 тестираних)

I2a Din. - 23 (25.84%)
R1a - 19 (21.35%)
I1 - 19 (21.35%)
J2b M205 - 11 (12.36%)
E1b - 10 (11.24%)
N1a - 2 (2.25%)
G2a - 2 (2.25%)
J1 - 2 (2.25%)
J2a - 1 (1.12%)

Тестирани су углавном пореклом из западних крајева РСК (Лика, Далмација, Кордун и Банија), а има и нешто Срба из Славоније.

Проценат I1 повећан због Мацура.

Недостају јошneki  хаплотиповi које ниси рачунао. Погледај посебну статистику коју сам ја урадио за Бих Србе и Србе из Војне Крајине и Хрватске: У статистику нису ушли дуплирани резултати попут Аврамијевштака, Мацура и др. http://forum.krstarica.com/showthread.php/420890-Генетичка-генеалогија/page619

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #123 послато: децембар 07, 2015, 04:09:32 поподне »
потражи статистике на страницама 619 и 620.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #124 послато: децембар 07, 2015, 04:22:02 поподне »
Недостају јошneki  хаплотиповi које ниси рачунао. Погледај посебну статистику коју сам ја урадио за Бих Србе и Србе из Војне Крајине и Хрватске: У статистику нису ушли дуплирани резултати попут Аврамијевштака, Мацура и др. http://forum.krstarica.com/showthread.php/420890-Генетичка-генеалогија/page619

За неке није сигурно да ли су Срби или Хрвати. Такође, неке попут Мркобрада можда не треба стављати у Хрватску, то је само наша претпоставка (иако постоје добре шансе за то). Презиме се помиње у Војводини и пре 300 год.

У сваком случају, проценти су слични, а са "умањеним" Мацурама и 10% I1 изгледа доста реалније.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #125 послато: децембар 07, 2015, 05:01:32 поподне »
За неке није сигурно да ли су Срби или Хрвати. Такође, неке попут Мркобрада можда не треба стављати у Хрватску, то је само наша претпоставка (иако постоје добре шансе за то). Презиме се помиње у Војводини и пре 300 год.

Ја сам био потпуно сигуран да је Мркобрад из Лике или Далмације. Ако се помиње то презиме давно у Војводини онда мислим да нема сумње да се ради о сродницима тестираног Мркобрада из Баната.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #126 послато: децембар 07, 2015, 05:22:17 поподне »
Ја сам био потпуно сигуран да је Мркобрад из Лике или Далмације. Ако се помиње то презиме давно у Војводини онда мислим да нема сумње да се ради о сродницима тестираног Мркобрада из Баната.

Мркобради се у Војводини помињу још у 18. веку, али у Бачкој. Тестирани је из Ковина, а породична имена су крајишка (Лазо, Јово, итд...), па лако могу бити пореклом из Хрватске, где их је такође било.

Ипак, немамо конкретну потврду, а и ови данашњи Мркобради преко 100 год. живе у Ковину, па их ту треба и оставити (засада), како и стоји у днк пројекту.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #127 послато: децембар 08, 2015, 06:49:47 поподне »
 У реду: статистика српског ДНК пројекта. Мркобрада има у Војводини, али на територији општине  Ковин ни једног ( публикације о Ковину ( нпр. Јован Ердељановић - Срби у Банату и др.) телефонски именик, разни спискови на основу пописа, телефонски именик фиксне телефоније, лично познавање стања на терену општине... Тестирани можда сада живи или је живио  у Ковину, послије прогона Срба из Хрватске и других српских крајева.  Била је једна породица Мркшића на последњим потомцима, али ни она није изворно из Ковина.  Живио је  и један са презименом Мркоња.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #128 послато: децембар 08, 2015, 08:25:05 поподне »
У реду: статистика српског ДНК пројекта. Мркобрада има у Војводини, али на територији општине  Ковин ни једног ( публикације о Ковину ( нпр. Јован Ердељановић - Срби у Банату и др.) телефонски именик, разни спискови на основу пописа, телефонски именик фиксне телефоније, лично познавање стања на терену општине... Тестирани можда сада живи или је живио  у Ковину, послије прогона Срба из Хрватске и других српских крајева.  Била је једна породица Мркшића на последњим потомцима, али ни она није изворно из Ковина.  Живио је  и један са презименом Мркоња.

Стеван Мркобрад је рођен у Ковину 1879. године. Његов син, Бранко, 1905. Почетком 20. века одлазе у Америку. Ако данас у Ковину нема Мркобрада, то значи да су се сви раселили.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #129 послато: децембар 08, 2015, 10:09:53 поподне »
 Небојша, занимљиво, можете ли да наведете извор. Наводите године и мјесто рођења, што је  битан показатељ.Прије двадесет година проучавао сам  прошлост Ковина. У Урбару насеља Ковин (1771.година) нема Мркобрада у Ковину.  У публикацији "Ковин до краја  18.века" из 1935.г. Исидора Купусаревића такође их нема. Ј. Ердељановић је 1923 вршио теренска испитивања у Ковину, и није их забиљежио ни међу родовима познатог поријекла, родовима чије поријекло није утврђено, изумрлим, исељеним родовима.  Претпостављам да је тај Мркобрад дошао са подручја данашње Хрватске, јер је то била Аустрија односно Аустроугарска, да су отишли за Америку и зато их сада нема.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #130 послато: децембар 08, 2015, 10:26:17 поподне »
Небојша, занимљиво, можете ли да наведете извор. Наводите године и мјесто рођења, што је  битан показатељ.Прије двадесет година проучавао сам  прошлост Ковина. У Урбару насеља Ковин (1771.година) нема Мркобрада у Ковину.  У публикацији "Ковин до краја  18.века" из 1935.г. Исидора Купусаревића такође их нема. Ј. Ердељановић је 1923 вршио теренска испитивања у Ковину, и није их забиљежио ни међу родовима познатог поријекла, родовима чије поријекло није утврђено, изумрлим, исељеним родовима.  Претпостављам да је тај Мркобрад дошао са подручја данашње Хрватске, јер је то била Аустрија односно Аустроугарска, да су отишли за Америку и зато их сада нема.

Петар Демић је својевремено истраживао Мркобраде. Ево тих података:

"Бруно Мркобрад рођен је око 1905. године.
На попису из 1930. године навео је Србију као земљу поријекла
На попису из 1940. године навео је Југославију као земљу поријекла.
Године 1940. пописани су:
- Bruno Merkobrad, глава куће, стар 35 година
- Rena Merkobrad, жена, стара 30 година
- Laverne Merkorbad, ћерка, стара 11 година
- Bruce Merkobrad, син, стар 9 година
- Douglas Merkobrad, син, стар 5 година
Могло би се закључити на основу имена дјеце да је Мркобрадова жена вјероватно била поријеклом из Шкотске.


Тражио сам све Мркобраде који се везују за државу Мичиген.
Постоје само двојица старијих од Бруна - Steve/Steven и Mito/Mike.
С обзиром на године рођења и два сусједна мјеста у којима живе, можемо закључити да се ради о браћи или блиским рођацима.

Регистрациони лист Стива Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s29.postimg.org/m8q5can3b/record_image_2.jpg
Стив је рођен 24.2.1879. године. Као најближи род навео је своју жену - Хелен (рођену 1883. године).

Регистрациони лист Мите Мркобрада из Првог свјетског рата
http://s17.postimg.org/y3q8irvz3/record_image.jpg
Мито је рођен 1.10.1883. године.
Оно што пада у очи је да Мито Мркобрад наводи Бруна Мркобрада као нећака.
Мито се касније јавља као Мајк Мркобрад, с тим да се негдје као датум рођења наводи 1.10.1884. године.
Као његово мјесто рођења наведено је мјесто Temes Gubi, Hungary, а сазнајемо да му се отац звао Самјуел (Samuel).
Мајк Мркобрад умро је 9.1.1939. године.

На основу других података са истог сајта сазнао сам да је Стив Мркобрад дошао у Америку 1909. године.
Потом сам на сајту www.libertyellisfoundation.org тражио све Мркобраде који су дошли у Америку 1909. године.
Године 1909. у Америку су дошли:
- Милић Мркобрад, стар 26 година (1883. годиште), мјесто рођења Утиња (Кордун)
- Арсенија Мркобрад, мјесто рођења Вргинмост (Банија-Кордун)
- Фелиција Мркобрад, жена Стевана Мркобрада, стара 25 година (1884. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)
- Бранко Мркобрад, син Стевана и Фелиције, стар 4 године (1905. годиште), мјесто рођења Temes Kubin (Ковин, Банат)

Дакле, можемо закључити да је наш Бруно уствари Бранко Мркобрад, син Стевана (Стива) и Фелиције (Хелен), рођен 1905. године у Ковину (Банат) и да му је Мито Мркобрад вјероватно стриц."


Изгледа да су ипак у једном тренутку боравили у Ковину. Такође, на једној исправи Мркобрад је ставио место порекла - Србија. Не верујем да је случајно то уписао, тј. да је био из Хрватске/Аустрије.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #131 послато: децембар 08, 2015, 10:33:14 поподне »
"Бруно Мркобрад рођен је око 1905. године.
На попису из 1930. године навео је Србију као земљу поријекла
На попису из 1940. године навео је Југославију као земљу поријекла.
Године 1940. пописани су:
- Bruno Merkobrad, глава куће, стар 35 година
- Rena Merkobrad, жена, стара 30 година
- Laverne Merkorbad, ћерка, стара 11 година
- Bruce Merkobrad, син, стар 9 година
- Douglas Merkobrad, син, стар 5 година
Могло би се закључити на основу имена дјеце да је Мркобрадова жена вјероватно била поријеклом из Шкотске.

Слабашан нам је овај Бранко / Бруно био патриота, кад је ђеци дао оваква имена, односно, кад је дозволио да их жена бира.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #132 послато: децембар 08, 2015, 10:42:07 поподне »
Слабашан нам је овај Бранко / Бруно био патриота, кад је ђеци дао оваква имена, односно, кад је дозволио да их жена бира.

А не могу сви бити патриоте и јунаци. ;) Шкоти иначе имају богату историју и традицију, па се вероватно и жена доста питала. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #133 послато: децембар 08, 2015, 10:46:03 поподне »
У реду: статистика српског ДНК пројекта. Мркобрада има у Војводини, али на територији општине  Ковин ни једног ( публикације о Ковину ( нпр. Јован Ердељановић - Срби у Банату и др.) телефонски именик, разни спискови на основу пописа, телефонски именик фиксне телефоније, лично познавање стања на терену општине... Тестирани можда сада живи или је живио  у Ковину, послије прогона Срба из Хрватске и других српских крајева.  Била је једна породица Мркшића на последњим потомцима, али ни она није изворно из Ковина.  Живио је  и један са презименом Мркоња.
Има ли каквих података за тог Мркоњу или евентуално неко његово потомство?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8012
  • I2a S17250 A1328
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #134 послато: децембар 08, 2015, 10:47:37 поподне »
..... па се вероватно и жена доста питала. :)

Ааааааа, код нас то не би прошло!  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #135 послато: децембар 08, 2015, 11:01:42 поподне »
Мислим да је већ било говора о тим Мркобрадима; не знам тачно на којој теми, али знам да сам читао. Мислим да имају српска имена сви, али су американизована у тим списковима.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #136 послато: децембар 08, 2015, 11:10:50 поподне »
Мислим да је већ било говора о тим Мркобрадима; не знам тачно на којој теми, али знам да сам читао. Мислим да имају српска имена сви, али су американизована у тим списковима.

Ова деца немају српска имена, али преци тестираног имају (Стеван, Бранко, име најстаријег познатог претка - Самуило).

Ово им је неки рођак, који је касније дошао код њих. Такође је из Ковина, а име упућује на Крајину:

https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:JN2K-S44

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #137 послато: децембар 09, 2015, 10:23:09 пре подне »
Погледах матичне књиге рођених у Ковину ( доступне од 1895.године у мјесту, за раније у Историјском архиву Панчево). Шандор (Бранко) Мркобрад рођен 29. маја 1904.године у 10 сати. у Ковину од оца Иштвана Мркобрада и мајке Илоне Мркобрад, рођене  Строја (треба Стоја) оба родитеља из Ковина;Иван Мркобрад рођен 6. августа 1905.г. Ковину у 18 сати, од оца Иштвана и мајке Илоне,рођ Стоја оба родитеа  из Ковина; Лазар Мркобрад од оца Деметра Мркобрада из Ковина  и мајке Данице,рођ. Вренгић са пребивалиштем у Шиготу (мјесто није на територији општине Ковин). Очигледан примјер мађаризације у давању имена. Нема других података о склапању брака, умрлим, исељавању. Иако, упозорен да подаци не могу да се шире, саопштих ово са циљем научног сагледавања за потребе српског генеалошког пројекта. Очигледно је да су Мркобради Срби, али вољни да мијењају имена. Презиме специфично, па га нијесу мијењали.
   О Мркоњама немам ближе податке, осим да су рођени 1945 и послије у Ковину. Мислим да се ради о једној породици. Знао сам једног, али је покојни, немам кога да питам.Ако нешто сазнам, јавићу. У Војводини презиме углавном не значи много, нити то кога много интересује, осим нас неке поријеклом из других крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9240
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #138 послато: децембар 09, 2015, 11:10:23 пре подне »
Погледах матичне књиге рођених у Ковину ( доступне од 1895.године у мјесту, за раније у Историјском архиву Панчево). Шандор (Бранко) Мркобрад рођен 29. маја 1904.године у 10 сати. у Ковину од оца Иштвана Мркобрада и мајке Илоне Мркобрад, рођене  Строја (треба Стоја) оба родитеља из Ковина;Иван Мркобрад рођен 6. августа 1905.г. Ковину у 18 сати, од оца Иштвана и мајке Илоне,рођ Стоја оба родитеа  из Ковина; Лазар Мркобрад од оца Деметра Мркобрада из Ковина  и мајке Данице,рођ. Вренгић са пребивалиштем у Шиготу (мјесто није на територији општине Ковин). Очигледан примјер мађаризације у давању имена. Нема других података о склапању брака, умрлим, исељавању. Иако, упозорен да подаци не могу да се шире, саопштих ово са циљем научног сагледавања за потребе српског генеалошког пројекта. Очигледно је да су Мркобради Срби, али вољни да мијењају имена. Презиме специфично, па га нијесу мијењали.
   О Мркоњама немам ближе податке, осим да су рођени 1945 и послије у Ковину. Мислим да се ради о једној породици. Знао сам једног, али је покојни, немам кога да питам.Ако нешто сазнам, јавићу. У Војводини презиме углавном не значи много, нити то кога много интересује, осим нас неке поријеклом из других крајева.

Хвала на овим информацијама, Видоје. Занимљиво да имају и мађарска, али и румунска имена.

Очигледно је да су Мркобради Срби, али вољни да мијењају имена. Презиме специфично, па га нијесу мијењали.

Ништа чудно за период пре 100 год. и то у Војводини, где је било свега. Много горе ствари се дешавају данас и то баш код модерних Црногораца. Осташе верни само Васојевићи, Пивљани и Пљевљаци. :)

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 816
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Статистика српског ДНК пројекта
« Одговор #139 послато: март 06, 2016, 11:32:08 пре подне »
Овако, господо. Планирам да направим нови статистички пресек на основу података које сада имамо. Тачније, планирам да направим два пресека. Један би се односио на податке у пројекту које имамо као такве, дакле, без икаквих измена. Други пресек би се бавио нормализованим подацима који би требали да се односе на стварно присуство појединих хаплогрупа на простору "западног Балкана". То опет значи да ћемо морати да се договоримо око начина како да редукујемо број тестираних у појединим гранама које имају повећан број узорака који је последица систематског тестирања те популације. Рецимо, Млађини вукови са Дрине су типичан пример који доноси пометњу у статистичке податке пројекта. Као што сам раније говорио, иако је Младен учинио изузетну ствар са Српски ДНК пројекат и решио енигму порекла Аврамијештака, то је имало своје реперкусије на статистику. Дакле, позивам све заинтересоване да искажи своје мишљење где и на који начин је потребно извршити нормализациују података. Да не би после било љутње и овога и онога :)

Очекујем предлоге