Породица Косача
Исходиште земље коју су Косаче поседовале чинила је област око састава Пиве и Таре, око Фоче, где се налазило село Косац по коме је породица добила име. Влатко Вуковић, син Вика Косаче, први пут се помиње 1378. године као посланик краља Твртка 1. у преговорима с Дубровником. Као војвода босанске војске потукао је Турке 1388. године код Билеће. Ипак ће војвода Влатко остати познатији као ућесник боја на Косову 1389. године. Умро је 1392. године, а његове земље преузео је његов синовац Сандаљ Хранић Косача. Сандаљ је од стрица наследио и титулу војводе. Преко четири деценије активног политичког живота овог најмоћнијег великаша свог времена обележене су знатним проширењима територије Косача. Цела Сандаљева област је практично била изузета од власти босанског краља, те је водио потпуно самосталну политику. Због помоћи краљу Ладиславу да дође на угарски престо добио је градове Скрадин и Островцу. Учествовао је и у збацивању са власти краља Остоје и својој територији припојио је области породице Санковиц. Сандаљ Хранић, "по милости Божијој велики војвода босански", умро је изненадном смрцу 15. марта 1435. године. Сахрањен је у цркви Св. Стефана на Шћепан пољу. Сандаљева браћа, Вук и Вукац Хранић, живели су у сенци свог старијег брата. Управљали су земљом у Горњем Подрињу и жупама Говше и Јелача. Иван Вуковић, син Вука Хранића, био је једно време уз свог брата од стрица, Стефана Вукчића, али је касније ступио у службу Млетачке Републике. Стефан Вукчић Косача, "велики војвода русага босанског", потоњи "херцег од светог Саве", био је један од најмоћнијих великаша средњевековне Босне и најзначајнији Косача. Већ од 1432. године управљао је земљама наслеђеним од оца Вукца, а после 1435. године преузео је место свог стрица Сандаља Хранића у тадашњим историјским збивањима. У сукобу са породицом Павловић успео је да заузме неке њихове територије. Честе сукобе са Твртком 2. продужио је и са Стефаном Томашем, али су ти сукоби престали када је постао угрожен од стране Млечана. Крајем 1448. године, Стефан је почео да се назива херцегом. Није познато од кога је добио ову титулу али се претпоставља да је титулу узео сам. Његов покушај да град Нови - касније по њему назван Херцегнови - развије у трговачку луку, довео га је у сукоб са Котором и Дубровником. До завршетка ових сукоба дошло је средином 1454. године. После пада Босне, 1463. године, његове земље постепено освајају Турци и Млечани. Пред крај живота, херцегу Стефану је од његове простране земље остало само узано подручје око града Новог. Умро је 22. маја 1466. године. Владислав Херцеговић, најстарији син херцега Стефана, био је у сукобу са оцем још од рата са Дубровником. Године 1453. султан Мехмед 2. уступио је војску Владиславу, са којом је он нанео пораз оцу и преузео власт над једним делом херцегове земље. Иако се измирио са оцем, није био задовољан поделом земље па је зато био искључен из очевог тестамента, а након 1469. године трајно ће се населити у Угарској. Влатко Херцеговић, баштиник херцега Стефана, наследио је од оца титулу херцега и поседе око Новог. У својој политици ослањао се на угарског краља и Венецију. Умро је 1489. године на Рабу. Најмлађи син Стефана, Стефан Херцеговић, потурчен је 1470. године и добио име Ахмед-паша. Убијен је у лето 1517. године, а сахрањен је у "дворишту џамије у касаби Херцег".
ИЗВОР:
http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.