Наиђох данас случајно на овај блог:
https://www.knezevina-hercegovina.com/sr_RS/potomak/
У сваком случају занимљиво. Има ли гдје шта у литератури забиљежено о Косачама послије пада Херцеговине под Турке?
Натегнута му је прича прилично, а докази прилично потанки...
Што се тиче Косача после пада Босне под Турке, Јован I Косача као син Влатка Херцеговића Косаче и жене Млеткиње, после пада Босне и Хергевоцине под Турке живео је у Млетачкој републици, где је спадао у племство и био на одређеним управљачким позицијама. Имао је три сина, од који је најстарији био Влатко III Косача, такође ожењен италијанском племкињом. Такође су имали три сина: Јован II Косача, Алфонсо Косача и Хорације Косача. Овај Влатко Косача долазио је у Дубровник (јер су Дубровчани исплаћивали Косачама неки годишњи порез на име старих уговора), а ишао је и у Цариград да се нађе са потурченим рођацима, ради решавања неких имовинско-правних односа. Јован II Косача био је такође ожењен италијанском племкињом и имао је сина Влатка IV Косачу, који умире 1642. и то је крај ове мушке линије Косача. Иза себе је оставио ћерку.
Више чланова породице се и потурчило. Најистакнутији је свакако Ахмед-паша Херцеговић, који је више пута био Велики везир и управник османске флоте. Сахрањен је на обалама Мраморног мора и оставио је веће потомство. Водећи се том логиком, требало би наследнике Косача тражити међу Турцима.
Био је и један огранак у Угарској: Никола Балша Херцеговић Косача који је био син Матије Херцеговића Косаче и Ирине Јакиш из српске великашке породице Јакшића, која је по паду Србије прешла у Угарску. Овај Никола Балша се у сукобу између Хабзбурга и Запоље определио за Запољу, па је тако изгубио поседе које је имао у Славонији и отишао да служи Запољи у Трансилванију. Имао је три сина и две кћерке. Умро је негде око 1562. Изгледа да није играо неку озбиљнију улогу јер Ивић га нпр. уоште не спомиње у својим урадцима о српској властели у Угарској након пада Смедерева па до Велике сеобе.