А сада ево супротнога примѣра: у нашой азбуци постойи слово Џ, за глас койи не постойи нити у йедном србском или словѣнском корѣну!
Има га, по званичном бечком правопису, само у неколиких рѣчих због сумњивога правила йедначења по звучности, койиме се намѣрно квари корѣн: наруџбина, поруџбеница, уџбеник (я пишем правилно, наручбина, поручбеница, учбеник).
Ако се ово сумњиво правило изузме, глас Џ йе у врѣме бечкога прѣкраяња србскога йезика постояо само у турских рѣчих. Као што йе на примѣр турско прѣзиме извршитеља овога прљавога посла, плаћенога од Владе по порѣклу и вѣри "братске" нам Аустрийске Царевине.
Неке од њих су: "џамия, џебана, џеп, џак, џезва" итд. Према томе, разлог за увођење Бечом слова Џ йе да бише се турске рѣчи могле записивати србским писмом. Писма сѣверних Словена немайу слово за глас Џ, као ни Бугари. Йер им писмо нѣйе ни било прѣдвиђено за турски йезик, него за словѣнски. За стране рѣчи, ако им затрѣба, користе спой ДЖ. Тако и латиничарски Хрвати.
Но, данас поклоници енглеско-срПскоГ йезика обилато користе слово Џ за писање свойих рѣчий, рецимо "менаЏмент, Џокер, "
И тако нам йе исти онай койи йе забранио слово "Ѣ" (несумњиво много користнийе) наметнуо слово Џ, како бисмо његово турско прѣзиме записивали йедним словом мање.