Аутор Тема: Гласови у српском језику за које немамо графеме?  (Прочитано 3793 пута)

Maxthon Cloud

  • Гост
Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« послато: фебруар 12, 2013, 01:02:57 поподне »
Приметио сам да у српском језику поред 30 стандардних гласова постоји још барем 3 које не примећујемо када их изговорамо.

Палатално Н - налази се у имену Бранка. То н просто није оно н које се налази у имену Ненад.

ДЗ (S) - глас који се чује приликом изговарања речи звезда. Није тако карикирано као у македонском, али се чује.

ə - глас који редовно изговарамо, а најзраженији је у речи р(ə)т – рт (добре наде).

Не знам зашто се правимо као да ови гласови не постоји. Рецимо, Енглези кажу да њихова абецеда има 26 слова, али још барем 10-так гласова.

Постоји ли још оваквих гласова, а да нису црногорски локализми попут ш́ и ж́ ?

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #1 послато: фебруар 12, 2013, 06:47:07 поподне »
Приметио сам да у српском језику поред 30 стандардних гласова постоји још барем 3 које не примећујемо када их изговорамо.

Палатално Н - налази се у имену Бранка. То н просто није оно н које се налази у имену Ненад.

ДЗ (S) - глас који се чује приликом изговарања речи звезда. Није тако карикирано као у македонском, али се чује.


У Црной Гори се може чути у рѣчих: биѕа (кучка), биѕин (мужски пас), бронѕин (врста лонца). Све три рѣчи су италиянскога порѣкла.
Иначе, овай глас йе старословѣнски, нѣйе посебно македонски. Има га и у йугоисточной Србийи (рецимо ѕинѕа - слина). Иначе овай глас се добия стапањем ДЗ.

ə - глас који редовно изговарамо, а најзраженији је у речи р(ə)т – рт (добре наде).

Ово йе у ствари старословѣнски полуглас (Ъ). Ово слово йе данас забрањено. У Београду се може често чути, рѣцимо у "девъйка" (мѣсто дѣвойка), или у "Небъйша" (мѣсто Небойша). Чуях га и у других рѣчих.

У йугоисточной Србийи йе знатно чешће: има га у рѣчих: "дънъс", "съд", "бъзди", "дън", "бъш", "чъчкалица", "лъже" (лаже), "къд", "тъд"...
И углавном прѣдставља остатак из старийега србскога.

Не знам зашто се правимо као да ови гласови не постоји. Рецимо, Енглези кажу да њихова абецеда има 26 слова, али још барем 10-так гласова.
Постоји ли још оваквих гласова, а да нису црногорски локализми попут ш́ и ж́ ?
ш́ йе сливено СЙ, и може се чути и понегдѣ у йугозападной Србийи. А ж́ йе сливено ЗЙ и чуях га само у рѣчи кож́е = козйе. И можда у ж́еница = зѣница.

А сада найважнийе забрањено слово. Слово Ѣ. Његовим избацивањем и забраном йе постигнут раздор између Срба екаваца и Срба ийекаваца.
Исто йе учињено Лењином у Русийи, како би се направио раздор између Русъ (екаваца) и Украйинаца (икаваца).
У двадесетом вѣку изворни изговор (нешто између И и Е) бѣше очуван код Галипољских Срба.
Кажу да се изговара изворно и негдѣ у западной Србийи (ваљда око Пожеге и Косйерића?), мада га я нѣсам чуо. Чак йе нацртан у многих нарѣчних тлоцртах србских говоръ.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #2 послато: фебруар 12, 2013, 10:35:37 поподне »

Исто йе учињено Лењином у Русийи, како би се направио раздор између Русъ (екаваца) и Украйинаца (икаваца).
У двадесетом вѣку изворни изговор (нешто између И и Е) бѣше очуван код Галипољских Срба.
Кажу да се изговара изворно и негдѣ у западной Србийи (ваљда око Пожеге и Косйерића?), мада га я нѣсам чуо. Чак йе нацртан у многих нарѣчних тлоцртах србских говоръ.

Зар Руси нису јекавци? Иако се пише е оно се у руском увијек чита као је. Док за наше е имају сасвим други знак- э.

Мени је лично у руском најтеже било изговорити глас ы на примјер у ријечи сын. Ја сам то готово по правилу читао као наше и, а Русима није било схватљиво да не могу да разликујем ы и и. Тачније могу да разликујем, али тешко изговарам, немам ваљда тај облик вилице, шта ли. А тог ы има у заиста много ријечи.

Иначе, рекао бих да језик који ми Срби можемо да изговарамо без икаквог напора је италијански (нема ниједног гласа који не можемо изговорити), па онда можда њемачки (има неколико компликованијих гласова , али може се савладати) и тек на крају бих у исти степен сложености за изговор ставио (енглески и руски).

Иначе Руси су ми говорили да им наш језик звучи сувише грубо.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #3 послато: фебруар 13, 2013, 06:01:22 пре подне »
Зар Руси нису јекавци? Иако се пише е оно се у руском увијек чита као је. Док за наше е имају сасвим други знак- э.

И я ранийе мишљах да йесу, али обично у књигах кажу да су Руси екавци а не йекавци. У многих рѣчих йе изговор е (река, а не рйека, место а не мйесто, север а не сйевер...). Мада се у многих рѣчих изговара као "йе" (дйевушка...). Тако да йе руски у ствари мѣшано екавско-йекавски. Ийекавскога изговора мислим да нема.

Мени је лично у руском најтеже било изговорити глас ы на примјер у ријечи сын. Ја сам то готово по правилу читао као наше и, а Русима није било схватљиво да не могу да разликујем ы и и. Тачније могу да разликујем, али тешко изговарам, немам ваљда тај облик вилице, шта ли. А тог ы има у заиста много ријечи.
Тврдо и йе старословѣнско, коришћено йе некада давно и од йужних Словена, мада га данас нема очувано нийедно йужнословенско нарѣчйе. И нам би могло бити користно, за разликовање бити (тући) од быти (постояти).
А што се тиче изговора, све йе ствар навике. И њим йе тешко разликовати Ч и Ћ, и поломе се када трѣбайу казати ЧАЧАК или ДАЧИЋ. :-)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 816
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #4 послато: фебруар 13, 2013, 03:04:44 поподне »
Мени је лично у руском најтеже било изговорити глас ы на примјер у ријечи сын. Ја сам то готово по правилу читао као наше и, а Русима није било схватљиво да не могу да разликујем ы и и. Тачније могу да разликујем, али тешко изговарам, немам ваљда тај облик вилице, шта ли. А тог ы има у заиста много ријечи.

Ствар је више психолошке природе. Када је човек навикнут на непостојање неког гласа онда му се и уста тешко "увијају" да би се изговорио такав глас. Међутим, када се човек опусти и не мисли на то, ствар функционише много лакше. То је заправо изговарање гласа "у" испред гласа "и" или нешто као брзо "уи"

Ствар врло слична проблему са гласом "th" из енглеског this. Када се опустиш, иде много лакше :)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #5 послато: фебруар 15, 2013, 07:37:35 пре подне »
А сада ево супротнога примѣра: у нашой азбуци постойи слово Џ, за глас койи не постойи нити у йедном србском или словѣнском корѣну!
Има га, по званичном бечком правопису, само у неколиких рѣчих због сумњивога правила йедначења по звучности, койиме се намѣрно квари корѣн: наруџбина, поруџбеница, уџбеник (я пишем правилно, наручбина, поручбеница, учбеник).
Ако се ово сумњиво правило изузме, глас Џ йе у врѣме бечкога прѣкраяња србскога йезика постояо само у турских рѣчих. Као што йе на примѣр турско прѣзиме извршитеља овога прљавога посла, плаћенога од Владе по порѣклу и вѣри "братске" нам Аустрийске Царевине.
Неке од њих су: "џамия, џебана, џеп, џак, џезва" итд. Према томе, разлог за увођење Бечом слова Џ йе да бише се турске рѣчи могле записивати србским писмом. Писма сѣверних Словена немайу слово за глас Џ, као ни Бугари. Йер им писмо нѣйе ни било прѣдвиђено за турски йезик, него за словѣнски. За стране рѣчи, ако им затрѣба, користе спой ДЖ. Тако и латиничарски Хрвати.

Но, данас поклоници енглеско-срПскоГ йезика обилато користе слово Џ за писање свойих рѣчий, рецимо "менаЏмент, Џокер, "

И тако нам йе исти онай койи йе забранио слово "Ѣ" (несумњиво много користнийе) наметнуо слово Џ, како бисмо његово турско прѣзиме записивали йедним словом мање.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Никола Јанковић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 26
  • Р1а, Србин
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #6 послато: јун 15, 2017, 09:53:12 поподне »
Шта ћемо са чувеним проблемом јоте? Је ли исто ј у јабука, мој и који?  ;D
Све се човјек брука за човјеком.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #7 послато: новембар 07, 2017, 08:29:54 поподне »
Цитат
52. Милетић, Тмава, Куршумлија, Свети Никола, G2a-L497

Имам малу молбу, тражим некога ко би ми могао разрѣшити малу недоумицу. Ради се о имену села "Тмава" из списка испитаних.
Не знам како се ово чита: двосложно "Тмава" (Тма-ва), или тросложно Тъмава (Тъ-ма-ва). Молим ако има некога из куршумлийскога края упозната са изговором имена села да ми рѣши загонетку.







Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 664
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #8 послато: новембар 07, 2017, 09:01:07 поподне »
Цитат
Палатално Н - налази се у имену Бранка. То н просто није оно н које се налази у имену Ненад.

Веларни назал/задњонепчани носник нема фонемски статус у нашем језику, јер се налази у комплементарној (допуњујућој) дистрибуцији (распоређености) са денталним назалом/зубним носником, тј. не могу се наћи у истом гласовном окружењу. Зато је непотребно представљати га посебном графемом, јер се ради о различитим гласовним остварењима, тј. алофонским варијацијама једне исте фонеме (фонема је апстрактна разликовна јединица у гласовном систему одређеног језика).
У првим стадијумима нашег језика, К и Ч су били алофони једне исте фонеме, при чему се је К јављало само пред вокалима задњег реда, а Ч пред вокалима предњег реда. Међутим, након што се је, усљед одређених гласовних промјена, Ч почело јављати пред вокалима А, О и У, оно је постало засебном фонемом, јер су тад и К и Ч могли стајати у идентичном/истоветном гласовном окружењу.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1113
  • I1 P109
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #9 послато: новембар 07, 2017, 09:26:28 поподне »
Имам малу молбу, тражим некога ко би ми могао разрѣшити малу недоумицу. Ради се о имену села "Тмава" из списка испитаних.
Не знам како се ово чита: двосложно "Тмава" (Тма-ва), или тросложно Тъмава (Тъ-ма-ва). Молим ако има некога из куршумлийскога края упозната са изговором имена села да ми рѣши загонетку.
Теча ми је из тог села. Чита се двосложно.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #10 послато: новембар 07, 2017, 09:48:08 поподне »
Да, тмьа - тма, па од те основе Тмьава - Тмава. Да је основа тьма, онда би било тросложно Тьмава.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #11 послато: новембар 08, 2017, 05:53:02 пре подне »
Теча ми је из тог села. Чита се двосложно.

Хвала за помоћ, Дробњаче.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1113
  • I1 P109
Одг: Гласови у српском језику за које немамо графеме?
« Одговор #12 послато: новембар 08, 2017, 10:24:18 пре подне »
Хвала за помоћ, Дробњаче.
Нема на чему. :-)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.