Годијељи и Угреновићи J2b-M205>A11525>Y22059>Y146264>Y146261

[Zor]

Хвала Зор на овом прегледу. Поставићу овде шта сам сакупио о Угрену, Угриновићима кроз историјске изворе, па можемо проверити уклапа ли се нешто у ову причу:

 De nada што би реклои Шпанци. што се тиче Угрина, ја сам се водио радом Есада Куртовића о Оногошту, и ту се дотични Угрин спомиње више пута тако да је поуздано он.
https://ejournals.ff.unsa.ba/index.php/radovihhua/article/view/28

 Генерално нема неких поклапања. Ово су чини се неке друге особе. Оно што је мени занимљиво је евентуална повезаност личног имена Угрин и Крича.

 У дефтеру 1477. код Крича имамо Радана сина Угрина. У истом кричком џемату Вугрина сина Црне. Даље што је мени занимљиво код влаха Љубовиђе Угрина сина Јеле, а код исте групе се и јавља лично име Кричко, она је граничила са кричима, и поред неких индиција да је ту било Дробњака, мислим да је било и Крича.

 Наравно име се јавља и код других група, али изгледа много више код влаха него код ратара (само 1). Могуће да постоји веза са овим влашким појасом Моравице и сјеверније који претходе српској експанзији ту, а који су се граничили и били под утицајем Угра. Преко неких сад и генетских веза са српским подручјем изгледа да оно има и везе са етногенезом Молдаваца и бар доброг дијела Румуна из Ердеља. А врло могуће и Истрорумуна. А код Румуна нпр. ту и налазимо генетику Крича, Трансилванија, Орадеа.

 За тог влаха Угрина Нигуловића видимо и ту везу опет, честа румунска форма Неагул (а и по Бугарској).

 За Угрина можемо рећи и да 1401. има активног нећака, дакле требало би да има 40-50 година.

Хвала Зор!
Уљепшао си ми вечер 🙂👋

 Graag gedaan што би у Холандији рекли.   И мени је било занимљиво тражити Угреновиће у дефтеру 1477. јер сам мислио да их мора бити. ово знам већ неко вријеме, бар пар мјесеци. Још та ставка да су стари спахије је била шлаг на торту, јер у том дефтеру се само још код једне групе мислим помиње тај контекст филуриџија бивших спахија. 

[Zor]

Тамно смеђа боја
свијетло смеђа
 Тамносмеђа села 1477. се

 Ако може ово неко да преправи у сиву умјесто смеђе. Мислим да сам планирао смеђу првобитно..

[Зрно]

Ако може ово неко да преправи у сиву умјесто смеђе. Мислим да сам планирао смеђу првобитно..

Исправљено. Јел тај кнез Зрно био Никшић?

[Zor]

Исправљено. Јел тај кнез Зрно био Никшић?

 Хвала! Па ипак бих рекао да је био Угреновић пуно прије него Никшић, јер је држао Стуб, Милочан, а и Заврх се јавља у Оногошту први пут као село 1533. У нахији Оногошт 1701. имамо 9 кнезова, 6 су Никшићи сигурно, један изгледа Озринић а два Угреновићи.
 У том дефтеру 1701. има доста више пописаних презимена него у дефтерима из 15./16 в. но опет не код већине особа. Врло је користан тај дефтер, покрива приличну територију, и ево за Угреновиће због помена презимена посебно.

[Небојша]

Генерално нема неких поклапања. Ово су чини се неке друге особе. Оно што је мени занимљиво је евентуална повезаност личног имена Угрин и Крича.

У дефтеру 1477. код Крича имамо Радана сина Угрина. У истом кричком џемату Вугрина сина Црне. Даље што је мени занимљиво код влаха Љубовиђе Угрина сина Јеле, а код исте групе се и јавља лично име Кричко, она је граничила са кричима, и поред неких индиција да је ту било Дробњака, мислим да је било и Крича.

Наравно име се јавља и код других група, али изгледа много више код влаха него код ратара (само 1). Могуће да постоји веза са овим влашким појасом Моравице и сјеверније који претходе српској експанзији ту, а који су се граничили и били под утицајем Угра. Преко неких сад и генетских веза са српским подручјем изгледа да оно има и везе са етногенезом Молдаваца и бар доброг дијела Румуна из Ердеља. А врло могуће и Истрорумуна. А код Румуна нпр. ту и налазимо генетику Крича, Трансилванија, Орадеа.

Осврнућу се на овај генетички део. Нисам сигуран шта се тачно сматра појасом Моравице, али ова подграна није присутна код Словака, Чеха. Најсеверније што се јавља, у односу на Балкан, јесте управо Румунија и Мађарска (ако изузмемо неке хаплотипове Немаца о чијем пореклу не знамо више).

На простору Мађарске (Будимпешта) имамо двојицу J2b-M205>Y22059, обојица припадају тзв. роду Крича (J-Y155375).

На простору Румуније постоје четворица J2b-M205>Y22059 (двојица Секеља и двојица Румуна):

- Секељ Козма (Харгита, Западна Трансилванија)
- Секељ (анонимно истраживање, Трансилванија)
- Румун Баломиреан (Источна Трансилванија)
- Румун (анонимно истраживање, облст Бихор, Северозападна Румунија)

напомена: сви хаплотипови из Румуније вероватно припадају подграни J-Y22063, тј. по томе су ближи Угреновићима.

Нисам превише узимао у обзир ове хаплотипове када је смер миграција у питању. Ишао сам логиком да је на Балкану много већа заступљеност, па и разноврност ове подгране и да су ови из Румуније/Мађарске последица неких сеоба са југа. Ипак и тамо некаква разноврсност постоји (обе подгране), а овај Румун Баломиреан је прилично удаљен од свих српских J2b-M22059 (нема поклапања осим на 12 маркера, а има одрађених 67).

Од осталих земаља из региона увек ми је била занимљива Грчка, али тамо је J-Y22059 доста танка за сада, а чини се да је и у Грчкој и у Бугарској присутна искључиво J-Y22063. Интересантно је да са на 23andMe код Грка и Румуна појављује J-M205, али нажалост не знамо које су подгране у питању. Код Грка може бити различитих подграна, али код Румуна нисам сигуран да има ишта осим J-Y22059. 

[Небојша]

Зор, не знам да ли би онај Угрин Радиновић из Фатнице код Гацка могао бити предак ових Угриновића из околине Оногошта. Ови Радиновићи су забележени и као Плишчићи мислим.

"У XIV вијеку у дубровачким књигама помиње се више људи из Фатнице: Угрин Радиновић и Божић, са својим људима, помињу се 1381. године и против њих је поднесена тужба (...“supra Vgrin Radinouich... in Votniga“) због неког преступа."

Временски би се уклопило.

На другом месту налазим да се презиме Угриновић као такво помиње нешто касније управо у околини Билеће:

"Из дубровачких извора, види се да је сликар Ђиван Угриновић, родом Билећанин, на Сандаљев захтјев, боравио на двору у Кључу 1429. године и за дворске потребе сликао фреске. Вјероватно је дворска црква у кључком Подграђу већ тада била завршена. Према Кајмаковићу, „зуб времена збрисао је са лица земље Сандаљеву грађевину y којој је y љето 1429. године изводио фреске Ђиван Угриновић, тако да ми данас нисмо у стању одредити ни локалитет гдје је та грађевина могла да постоји и у Дубровнику, у далеко повољнијим условима, сачувао се обичан папир, данас једини докуменат о боравку овог великог дубровачког сликара у Хуму."

Или је ово слободан закључак Новака Мандића, тј Угриновић сликар уопште није одатле родом?

[Небојша]

Видех негде у изворима да је тај Угрин Радиновић имао неке (трговачке?) везе са Никшићем. Милош га је поменуо на теми о Никшићима:

Угрин Радиновић се спомиње у периоду од 1400. до 1420. у Оногошту и види се да је био главни лик тог краја. Након тога се 1427. у Оногошту спомиње очито његов син Радивој Угриновић. Како је Зета Балшића ушла у састав Деспотовине 1422. а граница је управо пролазила кроз Никшићко поље, може се претпоставити да је сукоб био на тој релацији и да су Угриновићи били Сандаљови, а Никшићи  деспотови поданици.

Помињем све ово због тога што би на тај начин можда сазнали старије презиме (па и старију матицу) Угреновића.

[Небојша]

Не сећам се да ли сам помињао, али Угреновићи, конкретно Мумовић из околине Никшића, на 23 маркера има потпуно поклапање са једном породицом из околине Скопља (Горно Лисиче, слава Никољдан). Деле чак и ону специфичну мутацију 10 на маркеру 643. Да ли је ово случајност, или је у прошлости било неких релација на потезу Македонија-Ононогшт, или обрнуто, питање је.

[Срки Вук]

↑↑↑↑ 




 Сива села 1477. се идеално поклапају са кнезом Степаном Угриновићем 1701. Сва три села која он држи држао је и џемат Мирче сина Красе.
 
 Што се тиче кнеза Зрна 1701., од његових села Мирчо је држао Стубу (гдје је по предању био двор Угрена), Заврх се не јавља 1477., јавља се 1533. у нахији Оногошт (сви или скоро сви Угреновићи), док су споменути држали Милочан.

 Такођер оно што је врло занимљиво јесте да је џемат Мирче сина Красе 1477. био пребачен из Оногошта (гдје су још били пусти дијелови ових села) у Требиње. Што може бити објашњење за ове родове око Требиња који имају предање да су од Угреновића.


 Дакле били су спахије раније па су постали власи. Ово је и индикација да су поријеклом властелини, што од Османлија затечене спахије из 15 в. махом и јесу.

 Обзиром на све ово кристално јасно је да су ово Угреновићи.

 Угрин Радиовић из Оногошта се помиње од 1400. до 1420. г. више пута И очито се мора радити о тој особи

ИСТОРИЈСКИ ЗАПИСИ

Кнежина Степана Угриновића. Најранији наговјештај постојања такве управне цјелине налазимо у турском попису санџака Босне из 1468-1469. гдје се са њом подударају прва четири
уписана оногошка села: Студенца, Кочани, Поклонци и Добровића. У
наредном попису из 1475-1477. редосљед је мало другачији, пошто је
пар Кочани - Поклонци прескочен па придодат на крају.

Назив села Чинар/Џебар очигледно није исправно записан, или
прочитан. Узимајући у обзир подручје Угреновића и нахије Оногошт,
важнија дотадашња насеља која би и у то доба требало да постоје а нијесу поменута у попису из 1701. су Сад и Орах. Другој варијанти записа
најближи је топоним Дубрава, како се назива један заселак у близини
Сада. При крају турске владавине, када је готово цјелокупно земљиште
Горњег Поља припадало муслиманима, Угреновићи су имали имања једино у Дубрави.
 
Никшићким пољем доминира брдо Уздомир. Са својим окружењем је, према наро-дном вјеровању, припадало локалној властели
Угреновића,док се Бан Угрен наводи као оснивач града Оногошта.
Потомцима Угреновића сматрају се овдашња стара братства која славе
Св. Јоакима и Ану,чија је црква постојала до прије стотинак година
у Кочанима, у јужном подножју Уздомира. Једна мања се налазила и
на самом његовом врху, што свједоче топоними Црквина и Аћимовац.
Кнежина Степана Угриновића не представља компактну територијалну цјелину јер је формирана на родовској основи. Угриновићи су
настањивали Студенца, Кочане и дио Горњег Поља, гдје им потомци и
сада живе под другим презименима. Податак о кнезу Угриновићу могао
би указивати на његово постојање почетком XVIII вијека, уколико није
истакнуто из легитимистичких разлога. Катастих манастира Хиланда￾ра открива да је кнез Степан био из Студенаца, гдје је уписан 1697. године.То је важан податак јер први помени особе из Оногошта са овим
презименом потичу управо из тог мјеста. Забиљежено је 1427. (Radiuoi
Ugrinouich de Onogoste) и 1446. године (Radiuoi Ugrinouich de Oprechiaue),први пут широм, а потом и ужом завичајном одредницом.

Наиме, Oprechiaue је Обрежје, сада дио Студенаца, што може указивати да је само тај дио рода задржао старо презиме, или је једино њему
изворно припадало. Студенчани су међу Угреновићима били најближи
тврђави Оногошт. Зато су Никшићи били нарочито упорни да их на том
сектору што више потисну.
За мост на ријеци Зети, који је према дефтеру вакуф хаџи Ахмеда,
ауторка сматра да је стари мост на Дуклу.Мало низводније је стајао
Бегов мост, кога су порушили Црногорци и Руси 1807. приликом напада на Никшић. Обновио га је књаз Никола 1888. и дао му име по Вуку
Мићуновићу. Познато је да је мост на Дуклу подигао xаџи Исмаил
Мехмедникић исте године када је порушен Бегов мост. Не зна се поуздано да ли је он том приликом изградио нови мост, или само обновио
постојећи, чиме је име претходног градитеља могло бити избрисано из
народног сјећања. На мосту се запажају двије фазе градње, али се на
садашњем нивоу истражености оне не могу прецизно датирати.
Ова кнежина је захватала земљишта која су према народном
вјеровању припадала властели Угреновића, мада нема података да су их
њихови потомци насељавали. Село Стуба се налази у Крупачком пољу,
a превојем Пријевор добро је повезано са Милочанима у Горњем Пољу.
Заселак Милочана према Стуби назива се Коњушка, свакако по коњусима који су одгајали и обучавали јахаће коње. Сјеверном падином
Уздомира и Кулине пружа се село Заврх.
Рани наговјештај постојања овакве управне цјелине могао би
бити податак пописа Херцеговине из 1475-1477. године о земљишту
у Стуби и Милочанима које су Турци додијелили горњоморачком
војводи Радосаву Стјепановом, његовом брату Хамзи и другим лицима,
које се надовезује на поменута села кнежине Угреновића.

[Иван Вукићевић]

"У XIV вијеку у дубровачким књигама помиње се више људи из Фатнице: Угрин Радиновић и Божић, са својим људима, помињу се 1381. године и против њих је поднесена тужба (...“supra Vgrin Radinouich... in Votniga“) због неког преступа."

Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

[Небојша]

Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

Интересантно би било видети колико је стара та црква. Да ли је настала касније, под утицајем исељених Угреновића, или датира у нека старија времена. Колико памтим и ови E-V13 Аћимовштаци по Херцеговини сви махом негују предање о пореклу од Угреновића. Ако се испостави да је Угренима матично подручје Источна Херцеговина, то их враћа у игру.

Било би добро испратити по дефтерима те Радиновиће. Лично сумњам у везу, иако има предуслова. За њих се верује да су сродни власима Плискама, или Плишчићима из околине Гацка. Чини ми се да су најбољи кандидати за Плиске неке R1a породице из тог краја.

Не би било лоше испитати случај овог Угрина Радиновића. Угрени из Оногошта јесу старинци у односу на рецимо Никшиће, али нису вероватно ни они одувек у том крају. Шта ако су ови J2b-M205 неки крипто-Кричи који су остали одсечени јужно од Затарја и Дробњака? Мада су по свој прилици и оригинални Угреновићи, будући да E-V13 Аћимовштака нема у околини Никшића (ако изузмемо Пиљевиће-Тољиће који су нека дргуа прича). 

[Срки Вук]

Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

И у Видровану се налази црква Јоакима и Ане, па треба видјети и она кад је подигнута. Можда би права особа за то била Горан Комар, могуће да он има податке.

[Грк]

Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

Митар и Душан Попара "Трагом једне породице" стр. 49-50, пишу да је цркву Светог Јоакима и Ане на Хумцу у Фатници саградио Аким Попара између 1660. и 1665. године.
Ко зна је ли и то тачно, мада се позивају на некој Јована Попару?

Иначе, доста сам истраживао тај фатнички крај и није ме до сада ништа натјерало да помислим на евентуалну матицу Угреновића.

[Грк]

Било би добро испратити по дефтерима те Радиновиће. Лично сумњам у везу, иако има предуслова. За њих се верује да су сродни власима Плискама, или Плишчићима из околине Гацка. Чини ми се да су најбољи кандидати за Плиске неке R1a породице из тог краја.

Према истарживању Есада Куртовића, главно насеље влаха Плишчића било село Модрић на Требињским брдима. То је заселак села Грбеши. Међу данашњим становницима Грбеша, старосједиоци су Кокићи, Шишковићи, Наранчићи и Милојевићи. Сви славе Аранђеловдан. Једини тестирани су Наранчићи и Милојевићи, осим што имају исту хаплогрупу (I2a),  разлика у маркерима не потврђује међусобну блискост. По мени је неко од њих кандидата за потомке влаха Плишчића. Мишљење да Р1а није везан за Плишчиће изнио је и Вукићевић у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

 

[Срки Вук]

Контактирао сам одређене црквене људе из епархије будимљанско- никшићке, гдје су ми исти рекли да је Видрованска црква која је посвећена св. Јоакиму и Ани, саграђена 1290 године. До уназад пар година била је посвећена  Св. Николају Мирликијском Чудотвирцу, а онда јој је враћено њено старо име  Св. Јоакима и Ане. Храм је задужбина Угреновића. Црква је кроз своју вишевјековну историју рушена па обнављана. Такођер су ми рекли да и црква у Кочанима је раније носила име Св. Јоакима и Ане, те је сад посвећена Св. Николају. У наредном периоду ћу добити и писани трак у вези цркве у Кочанима .

Остварио сам контакт и са Гораном Комаром, који  ми је рекао да се не може тачно утврдити период из којег датирају те двије цркве (Фатничка и Видрованска), али је његово мишљење да је Видрованска старија, на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

[Срки Вук]

Контактирао сам одређене црквене људе из епархије будимљанско- никшићке, гдје су ми исти рекли да је Видрованска црква која је посвећена св. Јоакиму и Ани, саграђена 1290 године. До уназад пар година била је посвећена  Св. Николају Мирликијском Чудотвирцу, а онда јој је враћено њено старо име  Св. Јоакима и Ане. Храм је задужбина Угреновића. Црква је кроз своју вишевјековну историју рушена па обнављана. Такођер су ми рекли да и црква у Кочанима је раније носила име Св. Јоакима и Ане, те је сад посвећена Св. Николају. У наредном периоду ћу добити и писани трак у вези цркве у Кочанима .

Остварио сам контакт и са Гораном Комаром, који  ми је рекао да се не може тачно утврдити период из којег датирају те двије цркве (Фатничка и Видрованска), али је његово мишљење да је Видрованска старија, на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

Ово сам нашао о цркви у Врхпољу:

Изграђен на средњовјековном Немањића гробљу. Када се први пут помиње храм на овом мјесту, наводимо према податку Мавра Орбина који спомиње посјету Цара Душана у новембру 1349. године, непосредно прије његовог доласка у Дубровник. Посјета Цара Душана Дубровнику била је заиста у мјесецу који наводи Орбин, само тачно годину дана касније, дакле у новембру 1350. године.
Према Орбину разлог Душанове посјете Љубомиру је давање помена прецима немањићке династије у мјесту њиховог поријекла у Врпољској цркви Светог Јоакима и Ане. Почетком ХХ вијека исти догађај описује и Вид Вулетић-Вукосавић у једној својој романтичарској новели. „Причек Цара Душана у Дубровнику” (Дубровник, Српска духовна штампарија А. Писарића 1901. година): „Око Аћимове цркве између Требиња и Билеће, велико је весеље, јер таквога сабора не памте паметари. Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и Божији угодници; три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна. Ту се чека Божији помазаник и испосноик, свијетли Цар Душан, с двором. Цар не води силне војске него долази као поборник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својих прађедова. Побијено је око Цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима, снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића, а Врпоље је њихова постојбина...”
Крајем ХIV, или почетком XV вијека „у пољу поред села је стара црква Светог Аћима, прича се, да је градило братство Угреновићи.” „На локалитету Гробље, налази се некропола са 18 стећака (четири плоче, 13 сандука и једна крстача). Одмах до стећака и њихових крстача је Црква посвећена Јоакиму и Ани.” Још податак постоји да је обновљена 1906. године, понајвише приложничким трудом Јефта Иванковића и духовним старањем јеромонаха Леонтија Нинковића, а освештао ју је Митрополит Петар Зимоњић. Храм је сада у добром стању и лијепо се одржава.

[Грк]

на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

Да, он је то објавио у "Ћирилични натписи Старе Херцерговине". Пронашао је надгробни споменик из 1860. године и натпис о обнови на плочи узидан у цркву: "1851. Понови се Храм Божји Јоаким и Ана".

[Срки Вук]

као прво ћу се осврнути на кнеза Степана Угриновића и кнеза Зрна из 1701 године.
Села кнеза Степан су:
Студенци - ово је село Ђапића,
Храстовача (данашњи Растовац) - ово је село Пејовића и Пантовића,
Чинар/Џебар (највјероватније се ради о селу Дубрава) - у овом селу живе фамилје Вујчићи (огранак Тољића,
Кочани - Урошевићи, Ђапићи, Мумовићи,

Села кнеза Зрна су:
Стуба - ово село је првобитно станиште Лаловића,
Милочани (доњи и горњи) - ово је село Лаловића и Божовића ,
Заврх се налази у близини Г.Поља и Милочана, тако да у то вријеме је вјероватно и ту било Угреновића,

Ово наводим управо из разлога што у свим поменутим селима живе фамилије за које је утврђено да су носиоци Ј2б1 хаплогрупе (за Ђапиће знамо преко њиховог тестираног огранка Илића из Букора, Пантовиће и Пејовиће знамо преко тестираног Пејића са Нишића, а који је огранак Пејовића, а знамо да су Пејовићи и Пантовићи једна фамилија, за Мумовиће и Лалвиће (њихов огранак Вукадини) знамо да су тестирани). Не знам, али мени се ово дјелује као веома битно, ево и што. Па некако ми звучи чудно да припадници "прибраћених породица" живе у селима у којима владају Угреновићи, а логично ми је и то да би ваљда ове фамилије које су "одсељене" ка И.Херцеговини, управо оне буду пописане у наведеним селима (ово наводим као претпоставку да су они изворни Угреновићи а ми прибраћени).

Даље, у Врхпољу живе фамилије:
Миљановићи(Имају предање да су дошли из Никшића)
Бердовићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Борковићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Иванковићи (Имају предање да су дошли из Кочана код Никшића)
Лучићи (сматрају да су старосједиоци у Врхпољу а Божидар Кљајевић за њих каже да су старином из Бањана)
Черовићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Чечури (Имају предање да су дошли из Никшића)

Миљановиће сам намјерно болдовао јер исти имају предање да су у Врхпоље доселили 1700. године. Презиме су добили по личном имену Миљан, а он је син удовице неког од поражених Угреновића (мени ово предање звучи јако занимљиво пошто се ради о "удовици"). Од Миљановића су горе поменуте фамилије Чечури, Черовићи и Бердовићи. Даље предање каже да су и Борковићи као и Иванковићи од Миљанове браће.

Ристо Милићевић "херцеговачка презимена", наводи да су Ђоровићи старином из Риђана док су Чампаре из Фатнице.
Остале Херцеговачке фамилије, по мени није ни потребно спомињати из разлога што су носиоци других хаплогрупа, а сложићете се да у причу око хаплогрупе Угреновића могу да улазе само ЕВ13 и Ј2б1.
   
Што се тиче Угрина Радиновића (ако се уопште и ради о правој особи), и приче дали је дошао из Гацка, Фатнице или Билеће, у то се не бих упуштао. По мом неком мишљењу (нисам баш упућен у генетику и распрострањеност хаплогрупа на простору Херцеговине), не видим што Угрен или Угрин не би могао бити носилац Ј2б1 хаплогрупе и ако евентуално долази са тих простора.

[Срки Вук]

у Селу Кочанима, јужније од Уздимира, постојала је стара црква, посвећена св.Јоакиму и Ани. Према предању црква је саграђена 1252 године, кад и манастир у Морачи,исти мајстори, послије манстира у Морачи, саградили су и ову цркву.
Интересантан податак сам прочитао у вези цркве у Видровану, гдје се каже следеће:
"У цркви старој код Видрована када су на мјесту старе зидали нову, нашли су у темељу неку кутију и у њој новац или хартију, па су протумачили да има преко хиљаду година да је зидана", што би значило да је зидана у 10. вијеку. постоји и друго предање, и оно је конкретније, гдје се каже: " У цркви Горњепољској", у нози часне трпезе, нађена је чаша и година 1290-та.

[Zor]

Осврнућу се на овај генетички део. Нисам сигуран шта се тачно сматра појасом Моравице, али ова подграна није присутна код Словака, Чеха. Најсеверније што се јавља, у односу на Балкан, јесте управо Румунија и Мађарска (ако изузмемо неке хаплотипове Немаца о чијем пореклу не знамо више).

На простору Мађарске (Будимпешта) имамо двојицу J2b-M205>Y22059, обојица припадају тзв. роду Крича (J-Y155375).

На простору Румуније постоје четворица J2b-M205>Y22059 (двојица Секеља и двојица Румуна):

- Секељ Козма (Харгита, Западна Трансилванија)
- Секељ (анонимно истраживање, Трансилванија)
- Румун Баломиреан (Источна Трансилванија)
- Румун (анонимно истраживање, облст Бихор, Северозападна Румунија)

напомена: сви хаплотипови из Румуније вероватно припадају подграни J-Y22063, тј. по томе су ближи Угреновићима.

Нисам превише узимао у обзир ове хаплотипове када је смер миграција у питању. Ишао сам логиком да је на Балкану много већа заступљеност, па и разноврност ове подгране и да су ови из Румуније/Мађарске последица неких сеоба са југа. Ипак и тамо некаква разноврсност постоји (обе подгране), а овај Румун Баломиреан је прилично удаљен од свих српских J2b-M22059 (нема поклапања осим на 12 маркера, а има одрађених 67).

Од осталих земаља из региона увек ми је била занимљива Грчка, али тамо је J-Y22059 доста танка за сада, а чини се да је и у Грчкој и у Бугарској присутна искључиво J-Y22063. Интересантно је да са на 23andMe код Грка и Румуна појављује J-M205, али нажалост не знамо које су подгране у питању. Код Грка може бити различитих подграна, али код Румуна нисам сигуран да има ишта осим J-Y22059.

 Мислио сам на Моравицу у западној Србији. 

 Мислим на ово подручје са зеленим линијама у З.Србији које се умногоме поклапа са власима Смедерева 1477 г. Тамошња села попут Негришора итд.

 Овдје на мапи као могући период селидбе се помиње 9-10. в., знам да се нека од тих села помињу у српским документима 1405. г. дакле сигурно су у то доба те влашке групе већ постале седентарне.

 Такођер јављају се ту код њих нека упечатљива лична имена као нпр. Угрин. Која се јављају и код Крича и Угреновића јужније. Мислим да врло могуће и Кричи потичу од ове групе (јер ту постоји сад и трећа грана која могуће има везе са овом групом). А и сами Кричи имају генетске везе опет са Трансилванијом, па би ти Румуни онда потекли од те групе. Лично име Угрин бих повезао са Угрином Чаком који је контролисао сусједно подручје. То би индицирало да је група била ту и бар крајем његовог доба. 

 Ова трећа грана "Крича" као да има везу са тим подручјем. Ако је то случај мислим и да Кричи и Угреновићи потичу од ове групе.

 Јер и код Крича се јавља ово име Угрин. Мислим да сам нашао неке влашке групе код Билеће које би могле бити повезане са J-Y22063. Не изгледа да J-Y22063 има икакве везе са Кричима.