Годијељи и Угреновићи J2b-M205>A11525>Y22059>Y146264>Y146261

[Срки Вук]

Срећна слава свима који сутра славе богородичине родитеље Јоакима и Ану!

[ДушанВучко]

Срећна слава свима који сутра славе богородичине родитеље Јоакима и Ану!

Срећна слава! 

[Срки Вук]

Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?

По мени, село Студеница се односи на данашње село Студенца одакле су Ђапићи, село Храстовача може бити данашње насеље Растовац, Доњи и Горњи Кочан су данашњи Кочани, једино не знам које село може бити Чинар/Џебар.

[Небојша]

По мени, село Студеница се односи на данашње село Студенца одакле су Ђапићи, село Храстовача може бити данашње насеље Растовац, Доњи и Горњи Кочан су данашњи Кочани, једино не знам које село може бити Чинар/Џебар.

Да, ово може бити значајан податак. Одговара положају Угреновића данас. Са друге стране, говори нам да је можда Угрен заиста раније бележен као Угрин, те да су Угреновићи могли бити заправо Угриновићи.

[Срки Вук]

Да, ово може бити значајан податак. Одговара положају Угреновића данас.

Студенца и Растовац се налазе у Г. Пољу, док у Кочанима и данас постоји кула Лековића за коју се каже да је најстарија у старој жупи Оногошт

[Посо]

Не знам да ли је неко користио непреведен попис из 1701. године или неки други извор, али у литератури се спомиње Шћепан Тољић Угреновић, кнез наведених села (наводно ради се о 1699. години). Може на интернету да се пронађе ово.

Иначе, тај попис из 1701. године је веома користан, јер се могу преко њега провјерити информације из других извора. На примјер, попис Никшића из 1648/49. године (Марко Јачов, "Католичка мисија на Балкану током Кандијског рата"):
1701. спомиње се кнез Вукашин, син Петра
1649. вођа Никшића био је Петар Гавриловић

1701. кнез Батрић-оглу Вук
1649. кнез Батрић

1701. кнез Пејо
1649. сазнајемо његово презиме: кнез Пејо Властелиновић (прошло 50 година, а овај жив)

Такође, међу кнежевима Никшића, 1649. године, пописан је и кнез Лале.

[Небојша]

Не знам да ли је неко користио непреведен попис из 1701. године или неки други извор, али у литератури се спомиње Шћепан Тољић Угреновић, кнез наведених села (наводно ради се о 1699. години). Може на интернету да се пронађе ово.

Интересантно. Тестирани су једни потомци тих Тољића-Угреновића и они за сада немају днк поклапања међу осталим Угреновићима. Припадају једној подграни E-V13. Реч је о Пиљевићима. Иначе ти Тољићи имају и неко предање о пореклу са Чева, па су  се вероватно касније "прибили" уз Угреновиће. Како је забележен овај Угреновић у оригиналном документу, са е, или са и?

[Посо]

Оригинални документ нисам видио, али аутор тог текста јесте.
Суштински, Угриновић или Угреновић, то је небитно, зато што ова или она варијанта зависи од онога који пише или преводи документ, а не од тога како је носилац стварно изговарао своје презиме. Зато се нпр. 1701. спомиње Степан, а 1699. Шћепан.

[Иван Вукићевић]

Не знам да ли је неко користио непреведен попис из 1701. године или неки други извор, али у литератури се спомиње Шћепан Тољић Угреновић, кнез наведених села (наводно ради се о 1699. години). Може на интернету да се пронађе ово.

Оригинални документ нисам видио, али аутор тог текста јесте.
Суштински, Угриновић или Угреновић, то је небитно, зато што ова или она варијанта зависи од онога који пише или преводи документ, а не од тога како је носилац стварно изговарао своје презиме. Зато се нпр. 1701. спомиње Степан, а 1699. Шћепан.

А који је то оригинални документ?

Видео сам и ја раније тај податак код Шибалића, али ни у једном извору нисам нашао да се помиње Шћепан са два презимена. Питам се да ли је та конструкциа Тољић-Угреновић настала због предања.

[Посо]

И ја тако мислим. Аутор је вјероватно гледао непреведен попис из 1701. године  (јер набраја села малтене истим редом) и затим је накнадно убацио оно Тољић. Једино то има смисла.

[Посо]

Чини се да су у списку Никшића из 1648/49. године, који је објавио Јачов, пописане особе из шире никшићке области, а да су Никшићи истакнути у први план зато што су били најмоћнија компонента, будући да им је свима вођа био војвода Петар Гавриловић.

Други на списку, кнез Лале (conte Lale) могао би бити родоначелник Лаловића - Угреновић.

Такође, споменуте су двије цркве: св. Луке и св. Николе. Можда се друга односи на цркву у Риђанима? Додуше, конструкција је јасна: "San Nicolo di Nixichi".

[Срки Вук]

у поменутом турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године, поред кнеза Степана Угриновића, помињу се и Кнез Зрн чија су села:
село Стуба, кућа 8
село Горња Милочан, кућа 16
село Доња Милочан, кућа 4
Село Заврх, кућа 8

Стуба је село у општини Никшић, првобитно станиште Лаловића одакле су се раселили у Страшевину, Милочане и Гребицу.
Милочани су село сјеверно од Никшића.
Заврх, село у општини Никшић, уз само Крупачко језеро.

[Срки Вук]

Други на списку, кнез Лале (conte Lale) могао би бити родоначелник Лаловића - Угреновић.

[Срки Вук]

једино не знам које село може бити Чинар/Џебар.

Џебар је вјероварно Дубрава гдје је било Угреновића  (Вујичићи) . Дубраве су близу села Дуга одакле су Мумовићи.

[Срки Вук]

Занимљив податак везан за Угреновиће нађох у недавно објављеном турском попису дијелова Херцеговине из 1701. године. Наиме ту се спомиње кнез Степан Угриновић на простору Никшића.Ово су његова села. У попису се каже да су то кнежине од давнина.

Drugi knez Stepan Ugrinović
Selo Studenica, kuća 32
Selo Hrastovača, kuća 32
Selo Činar?/Džebar?, kuća 32
Selo Gornja Kočan, kuća 8
Selo Dolnja Kočan, kuća 16

Колико сам видио у убикацијама, ради се о селима западно и сјеверозападно, уз сам град Никшић.

Да ли је овај кнез далеки? потомак бана Угрена из народних предања?

[Посо]

Године 1446. биљежи се Radiuoi Ugrinouich de Oprechiaue;
године 1491. спомиње се Radiçius Radossalich de Onogosta de loco vocato Opretine.

Мислим да се овдје ради о истој локацији и то данашњем локалитету Опратине код Јасеновог Поља, неких 7 километара од Растовца.

У османским пописима с почетка 16. вијека Опратине (Obretin) су се налазиле у дробњачкој нахији, као и подоста других насеља у близини Оногошта.

[Срки Вук]

Године 1446. биљежи се Radiuoi Ugrinouich de Oprechiaue;
године 1491. спомиње се Radiçius Radossalich de Onogosta de loco vocato Opretine.

Мислим да се овдје ради о истој локацији и то данашњем локалитету Опратине код Јасеновог Поља, неких 7 километара од Растовца.

У османским пописима с почетка 16. вијека Опратине (Obretin) су се налазиле у дробњачкој нахији, као и подоста других насеља у близини Оногошта.

Oprechiaue је Обрежје, дио села Студенаца. Студенчани су међу Угреновићима били најближи тврђави Оногошт, зато су Никшићи на том дијелу настојали да их што више потисну.

[Срки Вук]

СПИСАК СРПСКИХ РОДОВА У ДАБРО-БОСАНСКОЈ ЕПАРХИЈИ КОЈИ СЛАВЕ ЈОАКИМА И АНУ, СА ПРИКАЗАНИМ ПАРОХИЈАМА И ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТИМА

1.Вукадин- Горажде- Рогатички
2.Мрдаковић- Горажде- Рогатички
3.Мијатовић- Соколовић- Рогатички
4.Јешић- Соколовић- Рогатички
5.Боровина- Соколовић- Рогатички
6.Мушовић- Соколовић- Рогатички
7.Мијатовић- Гласинац- Рогатички
8.Урошевић- Гласинац- Рогатички
9.Мумовић- Гласинац- Рогатички
10.Мумовић- Кошутница- Рогатички
11.Андрић- Кошутница- Рогатички
12.Лековић- Кошутница- Рогатички
13.Вукадин- Пале- Сарајевски
14.Тешановић- Пале- Сарајевски
15.Васовић- Сарајево- Сарајевски
16.Васиљевић- Сарајево- Сарајевски
17.Јелић- Сарајево- Сарајевски
18.Крунић- Сарајево- Сарајевски
19.Кукић- Сарајево- Сарајевски
20.Милановић- Сарајево- Сарајевски
21.Васић- Сарајево- Сарајевски
22.Кртолина-Сарајево- Сарајевски
23.Перендија- Сарајево- Сарајевски
24.Ера- Пофалићи- Сарајевски
25.Васић- Осијек Блажуј- Сарајевски
26.Неретљак- Осијек Блажуј- Сарајевски
27.Мумовић- Ракова нога- Сарајевски
28.Зекић- Сребреница- Сребренички
29.Лазаревић- Сребреница- Сребренички
30.Миљановић- Сребреница- Сребренички
31.Симић- Сребреница- Сребренички
32.Петровић- Дубравица- Сребренички
33.Аћимовић- Дубравица- Сребренички
34.Јовановић- Височник- Сребренички
35.Борковић- Власеница- Власенички
36.Краишниковић- Власеница- Власенички
37.Савић- Власеница- Власенички
38.Савић- Стрмница- Власенички
39.Вујичић- Стрмница- Власенички
40.Мићић- Стрмница- Власенички
41.Неретљак- Кралупи- Височки
42.Перендија- Високо- Височки
43.Пејић- Вареш- Височки
44.Топалија- Вареш- Височки
45.Тривковић- Вареш- Височки
46.Симић- Бугојно- Бугојански
47.Кртолина- Дервента- Дервентски
48.Кука- Бусовача- Травнички
49. Рађа- Нова Варошица- Дубички

9 ПРОТОПРЕЗВИРАТА
22 ПАРОХИЈЕ
49 ЈАВЉАЊА

У књизи "Пејићи са Нишића", аутора Угљеше Пејића,

гдје аутор пише о поријеклу породице Пејић и Тривковић може се видјети да наведене породице воде поријекло од Угреновића, тј. од братства Пејовића из Г.Поља.

[Срки Вук]

Драго ми је што се потврдило предање и Пејића (а самим тим и Пејовића из матице) са Нишића да су од Угреновића, а овај резултат иде у прилог и мојој тези да се највећи број исељених Угреновића налази управо на подручју Сарајевско - романијске регије. Надам се да ће и будућности  бити још тестираних из ове регије као и из Матице, прије свих Ђапићи, Пантовићи и други.

[Неродимац]

О Лековићима изузетан податак о њиховом претку Вукашину.