Аутор Тема: Светски ДНК дан  (Прочитано 135646 пута)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #140 послато: мај 12, 2016, 08:01:35 поподне »
Ништа необично. Велики број Црногораца "крсташа" колонизован је у запустеле крајеве Топлице и Јабланице после 1878. године. Има о томе доста писане грађе.
Тај део ми је познат, него ми је необично што је овакав један хаплотип пореклом из Црне Горе, то ми је некако источно доста.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #141 послато: мај 12, 2016, 08:02:33 поподне »
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D

Помислио сам да ће бити оваквих коментара.  :) И мени су ови Динарик досадни, иако им сам припадам. У смислу генетике код нас, убједљиво најдосаднија хаплогрупа.

Објављујем резултате како пристижу.
« Последња измена: мај 12, 2016, 08:05:08 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 584
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #142 послато: мај 12, 2016, 08:05:45 поподне »
Ако је веровати wikipedia. Зорана Ђинђића је усвојио официр ЈНА Драгомир Ђинђић из Прекупца код Прокупља који је био премештен у Босни. Дакле по овоме испада да презиме Ђинђић није Зораново презиме по његовом оцу.

кратка биографија са wikipedia:

Ђинђић је рођен у Босанском Шамцу. Као мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању породице Изетбеговић. Завршио је Девету гимназију у Београду, где се преселио када је његов поочим Драгомир, човек који га је усвојио, премештен као официр ЈНА. Ђинђићев поочим је родом из села Прекопуце у општини Прокупље.[1]

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7988
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #143 послато: мај 12, 2016, 08:16:11 поподне »
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

То би могли бити Димићи пореклом из села Острвица у Лици. Они између осталих слава славе и Аранђеловдан. Има их много, па је то можда разлог и што су поузимали различите славе. У том селу постоји и цео заселак Димића. На порталу и форуму се могу наћи по другим местима баш ти што славе Аранђеловдан, а за које стоји да су пореклом из Острвица у Лици.

Рођак ми се оженио од тих Димића, Аранђеловштака, што бисмо овде рекли, па сам се распитивао мало, ко су Димићи и одакле су.

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #144 послато: мај 12, 2016, 08:17:48 поподне »
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

Према попису СР Хрватске из 1948. године у Чомборју (општина Подравска Слатина) пописана је само једна кућа Димића са осам душа. На читавом подручју општине Подравска Слатина не постоји ни једно мјесто у коме је била већа концентрација Димића (свега три мјеста са Чомборјем, у сва три по једна кућа). Вјерујем да се овдје ради о Личанима.

Једина већа концентрација Димића на подручју СР Хрватске била је на подручју Лике, у Растичеву код Грачаца (24 куће) и у Островици код Госпића (12 кућа). Знам да је крсна слава Димића из Островице Аранђеловдан (као и код тестираног), док за Димиће из Растичева нисам сигуран.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #145 послато: мај 12, 2016, 08:20:55 поподне »
Валахорум и Амикус, вјероватно сте у праву у вези Димића. Нисам ни провјеравао Лику. Имало би логику, због Родића, а и модрички Врањешевићи су поријеклом из Крајине.

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #146 послато: мај 12, 2016, 08:26:13 поподне »
Валахорум и Амикус, вјероватно сте у праву у вези Димића. Нисам ни провјеравао Лику. Имало би логику, због Родића, а и модрички Врањешевићи су поријеклом из Крајине.

Занимљиво да је у самом Чомборју те 1948. године пописано пет кућа Родића.

Ноћас ћу видјети има ли шта сачувано од црквених књига за тај крај. У црквеним књигама славонских парохија постоји доста информација о родовима који су насељени крајем XIX и почетком XX вијека (велика већина њих је управо са подручја Лике, барем на основу оних црквених књига које сам имао прилику прегледати).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #147 послато: мај 12, 2016, 08:26:57 поподне »
Виријевић, Аранђеловдан и Илиндан, Жуње, Брус

Припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ. Малоприје поменусмо Радовића као припадника кластера 19=14, а ево га сад и Виријевић. Што је најинтересантније изгледа да су и Радовићи и Виријевићи на путу из Црне Горе прошли кроз Ибар, Ибарски Колашин и Рогозну на путу до других дијелова Србије. И једни и други помињу Доњи Крњин у свом предању, а Виријевићи колико видим још увијек и живе тамо. И Виријевићи су блиски западнохерцеговачким Краљевићима 3/19.

О поријеклу Виријевића је доста писано на сајту: http://www.poreklo.rs/2012/03/04/virijevi%C4%87/

Требало би промијенити назив овог рода буњевачки, не само што има доста Срба и муслимана који му припадају, већ што овај род није ексклузивно буњевачки. Можда би род требало назвати DYS19=14
« Последња измена: мај 12, 2016, 08:42:46 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9770
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #148 послато: мај 12, 2016, 08:41:27 поподне »
Изузетно много I2a. Мислим, знам да је то најбројнија група у Срба, али нисам мислио да ће бити баш оволико. Мада, тек се почело с објављивањем резултата и не треба прерано излазити с коначним резултатима; није ово CeSID. :-) :-D

Чуди што нема хаплогрупе E1b, која је увек 2., или 3. по заступљености код Срба. Али као што рекосте, тек је почело објављивање резултата.

Такође, ови резултати на неки начин потврђују оно што смо већ знали, а то је да огроман број Срба I2a DS води порекло са простора Црне Горе, и/или Херцеговине (а ово ја убедљиво најзаступљенија хаплогрупа код нас).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #149 послато: мај 12, 2016, 08:59:11 поподне »
Петровић, Стевањдан, Красава, Крупањ, Рађевина, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Прилично уобичајен хаплотип. Чини ми се да је најближи муслиману Камбићу, који је скоро убачен у Пројекат. Разликују се у 3/23 маркера. Можда то и није чудно, узимајући у обзир да су Камбићи (непотврђено) из околине Тузле, а Рађевина није далеко и раније је била везана за босанско Подриње.

Иако Петровићи нису поименце споменути у монографији о Красави претпостављам да су дио разгранатог (јединог?) рода у Красави који обухвата много породица и који славе св. Стефана. Ови родови су означени као старинци.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1913
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #150 послато: мај 12, 2016, 09:03:55 поподне »
Динарик југ разваљује  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #151 послато: мај 12, 2016, 09:16:16 поподне »
Код Милојевића у "Рађевина и Јадар" у Красави нема Петровића, али све пописане породице славе Светог Стефана. Можда су они неки огранак који је касније добио то презиме. За све пише да су староседеоци.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #152 послато: мај 12, 2016, 09:25:53 поподне »
Димић, Аранђеловдан, Чомборје, Подравска Слатина/ХР

Припада хаплогрупи I2a Динарик Сјевер. Блиски су му крајишки Родићи, Милисављевићи из Стењевца у Ресави и Врањешевићи из Ботајице код Модриче. Занимљиво је да све ове породице славе Аранђеловдан као и Димићи.

Нисам провјеравао откад Димићи живе у Славонији. Можда Амикус више зна, то је Подравина, вуче ка Барањи.

Православци се у Чомборју помињу први пут тек 1929. године, када је пописано 45 православних кућа.
У самом мјесту број становника је између 1921. и 1931. године скочио са 7 становника (1921) на 283 становника (1931).

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #153 послато: мај 12, 2016, 09:31:20 поподне »
Посљедњи за вечерас, а није Динарик Југ ;)

Петијевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Петијевићи, Херцег Нови

Припада хаплогрупи E-V13. Има доста уобичајен E-V13 за наше просторе на првих 12 маркера. Међутим, кад сам видо славу и упоредио хаплотип са Божовићем из загоре, мислим да упада у род Орловића, мада би могао стајати у роду А, који је више род блиских, а не распоређених. У сваком случају са Бјелицом се разликује у 3/18, а са Божовићем из Загоре у 4/18.

Петијевићи се спомињу као досељеници у Боку 1692. из Херцеговине. Накићеновић их биљежи са славом Ђурђевданом што још више збуњује.

На првих 12 маркера идентични су са Аџићима из Пиве, али и са још неколико породица из Србије и Крајине.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #154 послато: мај 12, 2016, 09:35:15 поподне »
Православци се у Чомборју помињу први пут тек 1929. године, када је пописано 45 православних кућа.
У самом мјесту број становника је између 1921. и 1931. године скочио са 7 становника (1921) на 283 становника (1931).

Онда не би требало бити сумње да се ради о Димићима из Лике, изузев ако нису насељеници из Поткозарја гдје их је такође доста било са славом Аранђеловдан. Како год, и ови поткозарски су свакако исти род са личким.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #155 послато: мај 12, 2016, 09:38:27 поподне »
Да, кад сам коментарисао родове из Херцеговине (и тамо је тестиран један Петијевић), и мени су Петијевићи били енигма.
Поготову што их нема у Крушевицама, где би требало да је заселак са називом по њиховом презимену. А има их у Игалу, али са славом Ђурђевдан.
Можда би могао тестирани да нам се јави и објасни порекло Петијевића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #156 послато: мај 12, 2016, 09:38:57 поподне »
Онда не би требало бити сумње да се ради о Димићима из Лике, изузев ако нису насељеници из Поткозарја гдје их је такође доста било са славом Аранђеловдан. Како год, и ови поткозарски су свакако исти род са личким.

Морао би тестирани знати нешто више, не ради се о неком далеком периоду, већ од 3-4 генерације које су могле живјети у Чомборју.

Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #157 послато: мај 12, 2016, 10:38:21 поподне »

Радовић, Лучиндан, Прекопуце, Прокупље, Србија

Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Има вриједност 19=14 која је карактеристична за буњевачки (како смо га неформално назвали) род, а и најближи Радовићу је Краљевић из Широког Бријега у западној Херцеговини. Разлика је 3/19. Краљевићи су католичка породица. Занимљиво је да Радовић има сасвим ниску вриједност 458=14 што може бити и посебна породична мутација у задњих неколико генерација.



Мислим да је овако ипак боље.

Све честитке руководству ''Порјекла'' и ''Српског ДНК-а пројекта''. Овај наш форум постаје сјајно мјесто, а историјски извори, предања и нове чињенице, извиру на све стране.
Постаје изузетно тешко пропратити ову велику количину информација, и коментаре који се само смјењују, један за другим. Прелећемо са теме на тему, веома брзо. Шта ли ће бити када крену резултати из Херцеговине, и резултати из овога новога тестирања које је тек пред нама, а тек смо на 1/4 тестираних на Свјетски ДНК дан.
Хтјео сам наставити да пишем даље развијање теме о Кучима, о настанку и формирању племена у Црној Гори и Брдима, када сам се затекао размишљајући о Радаковићима и Дивјацима, а ево ме сада пишем пар редака о презимену Краљевић које је Јерковић помјенуо као најближе Радовићима из Прокупља.
Презиме Краљевић је настало на ширем подручју Херцеговине, а тај род је старином са Цетиња и звали су се Андрићи. У  Змијавцима код Имотског постоје православни Краљевићи, а ево видимо да у Широком Бријегу има и католичких Краљевића. Једна грана породице, потиче од Симе Краљевића, који као млетачки војник (17.вјек) прелази на католичку вјеру, и они се даље називају Шимићи (Симо/Шиме). Ти Шимићи одлазе у Книнску крајину и око 1721.године као сердарска породица (сердар Иван Шимић)  из Голубића досељавају у Плавно. Наредних скоро 300 година, Шимићи, се крштавају, вјенчавају и сахрањују у храму Св.Ђорђа у Плавну. 
Ево одмах идем да пишем о Радаковићима и Дивјацима.
« Последња измена: мај 12, 2016, 10:40:31 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #158 послато: мај 12, 2016, 10:41:38 поподне »
Мислим да је овако ипак боље.

Све честитке руководству ''Порјекла'' и ''Српског ДНК-а пројекта''. Овај наш форум постаје сјајно мјесто, а историјски извори, предања и нове чињенице, извиру на све стране.
Постаје изузетно тешко пропратити ову велику количину информација, и коментаре који се само смјењују, један за другим. Прелећемо са теме на тему, веома брзо. Шта ли ће бити када крену резултати из Херцеговине, и резултати из овога новога тестирања које је тек пред нама, а тек смо на 1/4 тестираних на Свјетски ДНК дан.
Хтјео сам наставити да пишем даље развијање теме о Кучима, о настанку и формирању племена у Црној Гори и Брдима, када сам се затекао размишљајући о Радаковићима и Дивјацима, а ево ме сада пишем пар редака о презимену Краљевић које је Јерковић помјенуо као најближе Радовићима из Прокупља.
Презиме Краљевић је настало на ширем подручју Херцеговине, а тај род је старином са Цетиња и звали су се Андрићи. У  Змијавцима код Имотског постоје православни Краљевићи, а ево видимо да у Широком Бријегу има и католичких Краљевића. Једна грана породице, потиче од Симе Краљевића, који као млетачки војник (17.вјек) прелази на католичку вјеру, и они се даље називају Шимићи (Симо/Шиме). Ти Шимићи одлазе у Книнску крајину и око 1721.године као сердарска породица (сердар Иван Шимић)  из Голубића досељавају у Плавно. Наредних скоро 300 година, Шимићи, се крштавају, вјенчавају и сахрањују у храму Св.Ђорђа у Плавну. 
Ево одмах идем да пишем о Радаковићима и Дивјацима.

Владимире, мислио сам да ћете прокоментарисати јуче објављене резултате Зељковића и њихову везу са Бурсаћима.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Светски ДНК дан
« Одговор #159 послато: мај 12, 2016, 11:08:36 поподне »
Васић, Јовањдан,Доља Љубовиђа, Љубовија

Припадају хаплогрупи I2a Динарик југ. Најближи су им Гачевићи из Матаруга (Пљевља) и Марковићи из Беле Цркве код Крупња.

Колико сма успио видјети Васићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника (Љубовија) гдје се за њих каже: "Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу (Бајина Башта) за ове Марковиће се каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Можда онда и не треба да чуди ова бликсост са пљеваљским Гачевићима. треба испитати и везу са Марковићима код Крупња.

Зар не би могао и Парабуцки (род АД) да буде са њима?