Аутор Тема: Српски пре Вукове реформе  (Прочитано 3228 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Српски пре Вукове реформе
« послато: фебруар 03, 2016, 10:37:02 пре подне »
Драги форумаши, потребна ми је ваша помоћ. Јуче сам у Архиву Србије нашао пописни материјал из 1863. са именима неких мојих предака и задовољан сам јер се слаже са оним што сам до сада скупио. Међутим, има ту још пар имена за која нисам знао и других речи које не могу/не умем да прочитам, због рукописа и старог писма... Да ли је овде неко вичан у томе, да ми помогне, а ја ћу овде окачити слике ових имена и речи? Хвала!

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 665
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #1 послато: фебруар 03, 2016, 10:53:49 пре подне »
Дај, пробаћемо да одгонетнемо. Мени је требало пар сати гледам оне микрофилмове да би се "ушло у штос" што се тиче писма. Одакле су твоји Селаковићи?

поздрав

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #2 послато: фебруар 03, 2016, 12:15:43 поподне »
Први артикал:

[/img]http://s10.postimg.org/51dlng0rt/20160202_093750.jpg[/img]


Продан Селаковић
жена Марија
-   син Бранко
-      жена Живана
               син Андрија
               кћи Раденка ???
               кћи Смиљка
               кћи Стана
-   син Ивко
-      жена Станица
               кћи Дамијанка ???
               кћи Даница
-   син Илија
-   син Пантелија
-   синовац Лазар
-      жена Милица
               син Драгић
               син ??? (Иван???)
               кћи Петрија ???
               кћи ???
               кћи Инђија ???
               кћи Аница
-   синовац Сава
-      жена Алексија
               син Станоје
               син Јован
               кћи Јованка
-   синовац Петар
-      жена Сија ???
               син Живан
-   синовац Марко


Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #3 послато: фебруар 03, 2016, 12:20:45 поподне »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #4 послато: фебруар 03, 2016, 12:27:35 поподне »
Други проблем:



Тома Павловић
жена Анка
син Јован/Иван/Давид???? (требало би да је Иван)
кћи Драгиња???

Трећи проблем, имовинске  :) природе. Не могу да провалим коју имовину имају сем куће? воћњака? ливада? 28 плуга вреди све  :)



хвала много свима!

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #5 послато: фебруар 03, 2016, 12:30:19 поподне »
Ианче, ја сам од Селковића из Сушице код Ваљева, где су дошли из Кремана у време Првог српског устанка. Ту су дошла два брата са мајком, а већина је остала на Кремнима. А пре тога сви Селаковићи су били на Гласинцу, код Соколца (Босна), ту су стигли из Пиве или Мораче у које су пали из Куча (по једнима) или Васојевића (по другима). Укратко, то је то... :)

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 665
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #6 послато: фебруар 03, 2016, 01:05:25 поподне »
Ианче, ја сам од Селковића из Сушице код Ваљева, где су дошли из Кремана у време Првог српског устанка. Ту су дошла два брата са мајком, а већина је остала на Кремнима. А пре тога сви Селаковићи су били на Гласинцу, код Соколца (Босна), ту су стигли из Пиве или Мораче у које су пали из Куча (по једнима) или Васојевића (по другима). Укратко, то је то... :)
Ја сам из села до Кремана па знам да тамо има Селаковића, доста су нам близу засеоци, зато сам и питао, имам и колегу на послу који је од тих Селаковића, слава је Св. Јован

поздрав

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #7 послато: фебруар 03, 2016, 01:08:53 поподне »
Цитат
28 плуга вреди све

писар је погрешно написао, треба "28 дуката вреди све"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #8 послато: фебруар 03, 2016, 01:17:37 поподне »
Јесте, и ми славимо светог Јована. Зна ли тај колега Селаковић има ли каквог стабла Селаковића из Кремана, па да спојим све у једно, са овим мојим огранком?  :)

28 плуга није погрешно написано, то је ваљда јединица за површину, а на самом дну те колоне (види се на првој слици) пише да вреди све 151 дукат и да 26 талира имају од прихода/приплода? 

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 665
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #9 послато: фебруар 05, 2016, 10:14:30 поподне »
Јесте, и ми славимо светог Јована. Зна ли тај колега Селаковић има ли каквог стабла Селаковића из Кремана, па да спојим све у једно, са овим мојим огранком?  :)

Душмани су нас раздвојили прошлог лета, али могу да га питам кад будем свраћао у његову пословницу постоји ли тако нешто. Једном сам му нешто узгред поменуо тему порекла и он ми рече да су пореклом "из Херцеговине" мада овако сам стекао утисак да не зна бог зна шта о томе. Колико знам то је повелика породица, само у првом светском рату је изгинуло тридесет Селаковића из Кремана, тако да мислим да је тешко да је неко успео да направи породично стабло за тако велику породицу. У сваком случају питаћу га кад га будем видео.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #10 послато: фебруар 11, 2016, 06:01:17 поподне »
Хеј, а одакле податак за тих тридесетак Селаковића из Кремана? Пошто су тамо почели од 2 брата Селака, а у мојој Сушици од једног, рачунам да Кремански Селаковићи имају дупло већи фонд људи од Сушичких - што ће рећи да ако је изгинуло 30 Селака из Кремана, морало је бар 15 из Сушице, а мислим да није више од 7-8... Мада ок, ту је то негде...

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 665
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #11 послато: фебруар 11, 2016, 07:43:58 поподне »
Хеј, а одакле податак за тих тридесетак Селаковића из Кремана? Пошто су тамо почели од 2 брата Селака, а у мојој Сушици од једног, рачунам да Кремански Селаковићи имају дупло већи фонд људи од Сушичких - што ће рећи да ако је изгинуло 30 Селака из Кремана, морало је бар 15 из Сушице, а мислим да није више од 7-8... Мада ок, ту је то негде...
Има у књизи Милисава Ђенића "Златибор 1912-1918" поименични попис погинулих по селима

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1831
  • I2-Z17855*
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #12 послато: фебруар 11, 2016, 09:30:14 поподне »
Аха, по селима, значи ово су само Кремна... Уф, баш пуно! Хвала! Тужно...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #14 послато: октобар 18, 2019, 10:18:57 поподне »
http://www.cirilica-beograd.rs/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%88%D1%83/%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3

Особита је преверзија што је део текста ове књиге усмерене против вуковице морао бити пренесен баш - вуковицом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #15 послато: октобар 18, 2019, 10:36:11 поподне »
Особита је преверзија што је део текста ове књиге усмерене против вуковице морао бити пренесен баш - вуковицом.

Можда неки не би разумели шта пише да није  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #16 послато: октобар 18, 2019, 10:37:50 поподне »
Особита је преверзија што је део текста ове књиге усмерене против вуковице морао бити пренесен баш - вуковицом.

"Преверштина"  :D
(мој омиљени песник из младих дана)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #17 послато: октобар 18, 2019, 10:54:38 поподне »
Можда неки не би разумели шта пише да није  ;)

Наравно да не би. Обистинило се Етино пророчанство у потпуности, нажалост.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 685
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #18 послато: октобар 19, 2019, 01:15:15 пре подне »
Особита је преверзија што је део текста ове књиге усмерене против вуковице морао бити пренесен баш - вуковицом.

Каже „Обрана језика србског од изопачавања и простачења његовог и кирилице од вуковице“, а обрањава србски језик њемачкијем редослиједом ријечи.

"Ја сам уверен да је Г. Вук Караџић, кад је Писменицу своју писао, роду свом добро учинити хтео и да није мислио, да ће с преиначењем кирилице такову реформу у књижеству нашем учинити, која ће за народ србски неугодна, а може бити, и опасна следства имати."

Да србски брани, написао би исправно и србскому привично овако:
Увјерен сам, да писајући своју Писменицу, г. Караджић својему роду хтје учинити добро и не мисли преиначењем кирилице учинити таково преображење, које ће за Србе имати неугодна и опасна сљедства.

Ови вукомрази нијесу ништа бољи од свакојакијех опорника Путина, који себе предлагајући на власт, не кажу што би они урадили боље, но само баљезгају, како је лош сам Путимир. Сами русски језик обкрали и хоће то примијенити на србски говор. То иде каконо да кошуљу с Русака свучеш и на Србина навлачиш - друга је грађа, треба и други крој. Тако и писмена ваља кројити сходно грађи, а како се обје кошуље кроје из исте тканине, тако и писмена могу из истијех писама.
Зсшто би подвирепи писали по русскому начину, када је у средњем вијеку србски већма имао свој начин и свој крој.


ь и ъ уреду су, ваља имати;
ѣ србскому треба, јер га и има, а русскому не треба, јер му је изједначен с "е". А Срби сада муку муче с тијем гдје ће метнути - је -, а гдје - ије, а заправо није ништа од тију двоју;
ѧ и ѫ у србском су постали е и оу, тако да не требају

Што се тиче јоте и ите, што ће рећи, j или й, вукомрази нека мало промозгају како је било у старословинскому и зашто;
Овај имаше обје и пистављаше их по грчкому устроју, дакле по онијем правилима како и у грчком.
1. јота изгледа овако ι, а ита је "н".
2. Јота нема тачкицу, а ита нема квачицу;
3. Јота се писала пред самогласницима, а ита онда када стоји сама, што може бити само на крају ријечи.
Дакле ια, ιε, ιο(υ), ιεдинъ, ιαмα, ιο(υ)тρο,
но краи, даи, мои.
Када се пишу ια, ιε, ιο дужина је на задњем дијелу слога, а ако се хоће нагласити први дио, дакле ι, онда се писала трема изнад, дакле ϊα, ϊε, ϊο.
4. У старословенском је ι спојено попречном цртицом с сљедећим самогласником и тако су се родили
ꙗ, ѥ, ю.
Я је настало у касној Русији, подлије доба смуте, као искажење из ѧ. Руси су и ꙗ почели писати као ѧ, јер им је оно и звучало као ја, али србскому ѧ звучи као е, зато он не треба оно русско я.
5. Ꙉ је Вук написао као ћ и ђ; потиче из старосл. и без њих је немогуће писати србски.

Све у свему, Вук је ради лакшега печатања узео ј умјесто ι, а и то што је сажео ль и нь у љ и њ, те што је избацио ъ учинио је, да му трошкови печатања буду што мањи, јер љ и њ се плате као једно писмено а ль и нь као два;
Он је србски језик обранио од занешењака русским, те у србском писму, иако у прилагођену облику, сачувао првобитни старословенски облик. Ако се кому данас не свиђа ј, јер га веже са омраженим Ватиканом или ко зна зашто, нека пише онда изворне ꙗ, ѥ, ю, а не дасе брука некијем смијешним и нетачним опонашањем русскога, пишући йа, йе, йу и слично.

6. Оно што мало ко зна, је да су се у старослов. љ и њ писали не као ль и нь но се је изнад л и н стављао знак камора или циркумфлекс, као изнад A овдје Â.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Српски пре Вукове реформе
« Одговор #19 послато: октобар 19, 2019, 09:19:41 пре подне »
За Вука су његови противници били онакви какви би се само могли пожелети: ниједног филолога међу њима, а он је за собом имао Копитара и неке друге.
Они су потом мислили да је славјаносербска норма (која није још била близу нормирања) Богом дана, не марећи што су се језик и писмо тако порусили и кренули у ћорави сокак; њему је то било јасно, па их је преко тога немилице тукао.
И синтакса им је била (али не код свих!) чудновата, позајмљена од Немца или по цксл. калупу.
Њима није било јасно шта је од тога српско, а Вук је, с друге стране, за српско узимао (што се тиче језика) највише оно што је сељачко: то је с правом сметало образованима, а и мени данас смета што смо једини народ који је имао ту несрећу да му се језик кроји по кроју "овчаров и говедаров". Језик је овде много већи проблем од реформе писма. Ево и данас се протура у школи та шашава идеја да српски знадеш и говорити и писати и читати чим си се родио, а онда ти на истом месту дванаест година доказују супротно.
Ту се угурала и идеолошка национална смутња: ко није вуковац, испаде касније народни непријатељ.

Зато се ту никад није радило само о језику и писму, јер је то био, као што знамо, и политички подухват. Знао је врло добро Стратимировић ко је и шта хоће Копитар као непосредни извршилац планова бечког двора. Одвајање Срба од Русије на политичком плану, одвајање Срба од сопствене писане језичке историје на културном плану, а то је све једнако: одвајање од идентитета који се градио вековима, да би се заменио романтичарским народњачењем, редуковањем на "природно". Требало је то двоје помешати, а не тако сећи сикиром за туђе бабе здравље. Е, но омладини се свиђа свака револуција. Тако и омражена "шокачка јота": и то је био политички акт, гурање прста у око. Као да се није могао узети било који знак који је већ постојао у старословенском писму, макар и новоруском (тад је й било Србину много ближе но ј)... Но, то је био декларативни акт одмицања и одрицања.
Да не помињем мржњу на словенизме, и благонаклон став према турцизмима, само зато што је "прост народ" тако зборио. Словенизме је само требало поново посрбити, и готова ствар. Овако дођосмо одмах у ситуацију да се у Србском ученом друштву морала ковати сва сила нових речи. А језички апарат се, да простите, уштројио. Само је забрана партиципа довела до тога да се на српском морају користити односне конструкције, и тако од девојке правити инвалида. Ко је преводио нпр. богослужбену поезију, зна о чему причам. Могу и примере навести, ко хоће.

То је најважније, а писмо само по себи је на другом месту. Уосталом, ништа нама није помогла та најсавршенија азбука. У просеку смо безграмотни колико и просечан Шваба, Енглез и Францез са њиховом назадном ортографијом.

На својусрећу, Вук је имао за собом артиљеријску подршку народне поезије, која је била обожавана и од његових противника, па је уз њу могао и спровести и све друго што није било на преку потребу. То нам се осветило и у књижевности, јер се дуго сматрало да пре њега и Бранка Радичевића није ништа ни постојало. Зато нам и Свети Сава још увек стоји ко какво привиђење у нафталину.