Мислим да је раније Сол помињао Висућ град код Дрвара, у контексту N2 ХГ и њиховим власницима Косаћама. Ако су ови Милаковићи из Мрђа N2 онда би то ишчо у прилог тој тези.
Поштовани господине Црнчевићу, да ли се можда у вашем породичном предању осим дупиоских Црнчевића, спомиње и град Висућ који се источно граничи са Црнчића брдом?
Град Висућ је био најзападнији град Херцега Стефана и Влатка. Његов последњи бранитељ пред пад (1466;) би Радич Бановић -Обрадовић (из могуће споредне гране Косача-Обрадовића)
https://de.scribd.com/document/55357282/Kurtovic-Sandalj-Hranic-Kosaca
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
Ова, више него интересантна, теза г. Сола о повлачењу-миграцији тврђавских посада под освајачким налетом османлија на још слободна подручја Далмације, Лике и сјеверозападне Босне завријеђује нашу истраживачку пажњу. Једну од таквих сеоба забиљежио је Душан Љ. Кашић у својој монографији Манастир Гомирје, 1975., у дијелу о досељавању Срба у Гомирје, гдје каже :
"Главно досељавање Срба у Гомирје, Врбовско и Моравице догодио се крајем XVI века. Ти досељеници дошли су из Далмације, "са воде Крке" како вели предање. Они су са генералом Јурјем Ленковићем до 1596. бранили од Турака утврђени град Клис, који су Турци те године помоћу Млечића отели од ускочких посада и њиховог заповедника ... Тако су се онде доселили 1597. године избегли браниоци града Клиса, али много веће досељење Срба у Гомирје уследило је 1599. и 1600. године, ... "
Када г. Сол помиње "град Висућ који се источно граничи са Црнчића брдом" треба узети у обзир опис и смјештај града Висућа код Дрвара, најбољи сам нашао у Дабро-босанском Источнику, 1888., Томови 1-2, стр. 62, гдје под насловом Опис града "Висућа" стоји :
"Град Висућ граничи са сјеверне стране градином и Доњ. Унцем, са источне Црнчића брдом; са јужне стране водом Висућицом и Видовим селом, а са западне стране селом Надграђем. Град Висућ је саграђен на једном врло узвишеном куку, који изгледа попут каквог чуна, (т. ј. са свију је страна равно узвишен, само је до Градине на сјеверну страну у савезу са градином, те је овај савез просјечен, тако, да се тешко ко може на исти град попети, ... "
Као занимљивост о паду града Висућа у турске руке дајем један детаљ са 63. стране : "Ево како предање народно и казивање још живих стараца о освојењу града Висућа гласи: да су Турци намјестили около 300 црни овнова на брдо Црнчић, само да они из града кад виде да помисле да су то дивљи крмци (вепрови). Турци се по ноћи привуку уз воду Висућицу, управо под град: стража градска кад опази и угледа овнове, помисле збиља да су дивљи крмци подигну војску из града, набаце узвијајући мост, те оду да лове вепрове, ... "
Овдје поменути Косачин Висућ, код г. Сола "Град Висућ је био најзападнији град Херцега Стефана и Влатка" јесте описан у Гласу (Српске Краљевске Академије), 1940., на страни 190 :
"Висућ (Висећ) планина на левој страни Цетине близу Омиша. У тој планини имају зидине од градића за који се приповиједа да га је зидао Херцег Стјепан, и да је у њему најпослије сједио и од Турака се бранио ..."
Нешто више података о Косачином омишком граду Висућу, на ријеци Цетини, као и његова слика, може се наћи у прошлогодишњем раду Маринка Томасовића :
Gotička umjetnost u Primorju, Gorskoj župi i Radobilji u vremenu hercega Stjepana Vukčića Kosače - Između stvarnosti i predaje