Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Лука]

R1a-M512:

Дмитровић, Румунија

R1a-CTS1211>CTS3402:

Јанковић, Стевањдан, Пожаревац

Мусулин, вероватно Горски Котар или Банија

I1-P109:

Бојовић, Аранђеловдан, Миоче, Бијело Поље

Ови Бојовићи би требало да су огранак Фуртула из Павиног Поља, тако би ово била потврда њихове припадности хаплогрупи I1-FGC22061.

Бојовић, Ђурђевдан, Радаљево, Ивањица

Раније објављен на овој теми, вероватно су потомци Боја Дробњака из дефтера из 1833 године.

Лапчевић, Карловац

Раније објављен на овој теми. Није ми позната крсна слава ових Лапчевића (не би требало да је Пантелијевдан као код бројнијих Лапчевића из околине Вргинмоста који вероватно припадају хаплогрупи I2-Y189076), а тестирани је потомак исељеника у Америку с почетка 20-ог века. Вероватно се ради о Лапчевићима из Удбиње код Карловца.

I1-M227:

Галијаш, Ђурђевдан, Рујевац, Двор

Раније објављен на овој теми. Више о њима ће рећи Петар Демић.

I1-Z63>BY151>S2078:

Мацура, Аранђеловдан, Горњи Јеловац, Приједор

Први припадник рода Мацура на 23andme.

R1b-U152:

Радаковић, Никољдан, Босанска Крупа

Радаковић, Никољдан, Дољани, Доњи Лапац

Раније објављен на овој теми, под Брувном код Грачаца као погрешним местом порекла. Овај резултат као и резултат изнад су потврда да род личких Радаковића који је уз Узелце најбројнији српски род са подручја Лике изворно припада хаплогрупи R-A274.

Хајдуковић, Митровдан, Церово, Бијело Поље

Хајдуковићи из Церова су наводно пореклом од Хајдуковића исте славе из Утрга у Црмници. Међутим, један Хајдуковић из Утрга је преко 23andme тестиран као припадник хаплогрупе I2-S17250, тако да је ово упитно.

R1b-L51>U152>L2:

Шапић, Трифуњдан, Маличка, Топуско

Раније објављен на овој теми. Због утврђене подгране и крсне славе могуће је да ови Шапићи припадају истом генетичком роду ком припада и род "Мотика" из Дробњака. Занимљиво је да то на подручју Баније у селу Дрљаче код Петриње такође постоје Шапићи са истом славом, али би они требало да припадају хаплогрупи E-Y160784 заједно са осталим родовима из тог села који славе Трифуњдан.

R1b-Z2103>CTS9219:

Ђоковић, Ђурђевдан, Грабовица, Горњи Милановац

Раније објављен на овој теми. Старином од Сјенице.

Ивошевић, Ђурђевдан, Огулин

Потврда да род Ивошевића из Горског Котара изворно припада овој хаплогрупи.

J2b-M205:

Топалов, Јовањдан, Елемир, Зрењанин

Топалови су у Елемиру међу најстаријим фамилијама по Ердељановићу.

J2b-M241>L283>Z638>Z631

Радовановић, Јовањдан, Београд

N-L665 (N-P189.2):

Вукобратовић, Јовањдан, Кореница

Раније објављен на овој теми. Вукобратовића је било у више села у околини Коренице, али сви славе Јовањдан.

N2-P189.2:

Бајић, Јовањдан, Доњи Лапац

Још једна потврда да род крајишких Бајића Јовањштака припада хаплогрупи N2-P189.2.

G2a-L30>L497>L42

Романовић, Аранђеловдан, Буковик, Нова Варош

Раније објављен на овој теми. Романовићи из Буковика су огранак Борисављевића. Сродни су им Поповићи исте славе из Буковика. На основу једног необјављеног резултата, може се рећи да је ово предање потврђено.

Q-M378>L245:

Малишић, Никољдан, Пелев Бријег, Подгорица

Раније објављен на овој теми.

[Петар М. Демић]

E-V13:

Бијелић, Ђурђевдан, Горњи Сјеничак, Карловац

Раније објављен на овој теми. Више о њима ће написати Петар Демић.

Радовић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост

Више о њима ће написати Петар Демић. Због крсне славе и хаплогрупе, могуће је да су повезани са родом Поштића из околине Вргинмоста.

Бијелићи су током друге половине XVIII вијека имале најмање 10 породичних задруга у селу Сјеничак.

Радовићи су током друге половине XVIII вијека имале најмање 7 породичних задруга у селу Рјечица (Дуго Село настало је спајањем већег дијела Рјечице и мањег дијела Стипана, док је од мањег дијела Рјечице настала Трепча).

[Петар М. Демић]

I1-M227:

Галијаш, Ђурђевдан, Рујевац, Двор

Раније објављен на овој теми. Више о њима ће рећи Петар Демић.

R1b-L51>U152>L2:

Шапић, Трифуњдан, Маличка, Топуско

Раније објављен на овој теми. Због утврђене подгране и крсне славе могуће је да ови Шапићи припадају истом генетичком роду ком припада и род "Мотика" из Дробњака. Занимљиво је да то на подручју Баније у селу Дрљаче код Петриње такође постоје Шапићи са истом славом, али би они требало да припадају хаплогрупи E-Y160784 заједно са осталим родовима из тог села који славе Трифуњдан.

Галијаши нису забиљежени током друге половине XVIII вијека и почетком XIX вијека у селу Рујевац. Огранци Галијаша са крсном славом Ђурђевдан присутни су од XVIII вијека у селима Горичка и Жировац.

Шапићи су током друге половине XVIII вијека имале најмање 2 породичне задруге у селу Маличка.

[Иван Вукићевић]

Вујаш, Никољдан, Мирац, Котор

Раније објављен на овој теми, под презименом Вујас. Вујаши из Мирца су огранак његушких Пуношевића; ово је први резултат из групе братстава која припадају роду Пуношевића.

Од раније имамо резултат Одаловића (Ђурђевдан, Ђеновићи/Херцег Нови), који је I2-PH908. Они по предању потичу од презимењака из Кривошија, који славе Никољдан. Славили су и у Ђеновићима пре Никољдан, па су променили славу по Накићеновићу. Ердељановић наводи да Одаловићи из Кривошија потичу од Пуношевића из Дугог Дола у Његушима.

Резултат Вујаша из Мирца је свакако меродавнији, пошто је ово братство из самих Његуша. Према предању, потичу од Марићевића из Дугог Дола, који су Пуношевићи.

Ваљало би у сваком случају да се још неко од Пуношевића тестира.