Иванишевић, Јовањдан, Богодол, Мостар, N-P189.2
ИВАНИШЕВИЋ (п.к). Иванишевићи (п) су разгранат род у Пољицу и Величанима (Попово). Њихови огранци су: Љепаве, Мостарице, Сетенчићи, Глигићи, Рунде и Пенде. Старином су из Риђана, гдје су се звали Драгојевићи. Из Риђана су се иселили због свађе са Турцима који су им „нападали жене“. Један од браће Драгојевића, Иван, настанио се у Пољицу „гдје су од њега Иванишевићи”. Славе Лучиндан. Иванишевића има и у другим мјестима Херцеговине: Бежђеђу (Невесиње), Ортијешу и Богодолу (Мостар). Поријеклом су из Петровића у Бањанима, одакле су их „давно истјерали хајдуци“. Живјели су неко вријеме у Давидовићима и Лукавцу, одакле су прешли у Бежђеђе. У Ортијеш и Богодо доселили су из Невесиња. Славе Јовањдан. Иванишевићи су некада били веома угледна породица у Мостару. Поријеклом су из Попова. Познати припадник ове породице је Илија Иванишевић, велики љубитељ старина. Забиљежено је да је код себе чувао Манојлово или Мостарско јевандеље, „значајан споменик преписивачке и илуминаторске делатности 19. века“. Најстарији представник ове породице је Петар Иванишевић, сахрањен на Бјелушинском гробљу 1767. Године. Неке породице Иванишевића у Мостару славе Јовањдан, а неке Лучиндан (236:165:84:142,156,177; 59:216.244,266.315). Иванишевићи (к) су живјели у Глумини (Неум) и неким селима Попова поља. Године 1716. спомиње се Мијо Иванишевић као католички жупник у Попову, са резиденцијом у Беленићима. У једном документу наводи се да је рођен у Глумини „прије 70 година“, а то значи „око 1680. године“
Имамо тестиране и ове Иванишевиће из Ортијеша на 23andme, али нису N-P198.2, већ I2-S1720. Међу необјављеним резултатима имамо и ову "грану" која слави Лучиндан, као и једне Иванише, али они не припадају ни N2, нити I2. Дакле у питању је разгранато презиме, чији носиоци очигледно нису сви сродни по мушкој линији.
Џамоња, католик, Херцеговина, I2-S17250
Радојичић, непознато, I2-S17250
Костић, БиХ, J2b-M205