Марковић, Јовањдан, Гацко, Херцеговина, E-V13
МАРКОВИЋ (п.к). Марковићи (п) су настањени у Жакову (Подбрђе, Требиње), Мркоњићима и Дријењанима (Попово), Калађурђевићима (Шума требињска), Меданићима (Гацко), Мостару… Поријеклом су, вјероватно, из Туља у Попову гдје су некада живјели. Има и мишљења да су далеком старином Рачићи из Грбића у Лугу (Тре- биње). Прије доласка у Меданиће боравили су и у другим гатачкима мјестима: Колторини, а потом и у Наданићима. Марковићи су стара мостарска породица која води поријекло из Туља. У првој половини 19. вијека помиње се Марковић Ато Сломо за кога сц каже да је био „једини светионик у мостарском књижевном језгру“. Сломо је описивао народне обичаје у Херцеговини и објављивао их у Српско- далматинском магазину. Био је истовремено и „етнолог и књижевни стваралац и истраживач“ (177:55). Сви Марковићи у наведеним мјестима славе Јовањдан (59:202,271:75:1200:84:170,171172). Марковићи (к), у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). У Аладинићима су поријеклом из Боројевића (Столац), одакле су им доселили „прадједи“ Стојан, Влахо и Михо. Влахо је имао „10 година кад је дошао, живио је 120 година, а умро прије 15 година“ (око 1885). У Тријебањ су дошли из Крушева (Мостар) око 1750. године. У Клепце је Марковић дошао „с Кошћеле“ у Крушеву, Сви су славили Ђурђевдан (59:257,258.262,263). Има их и у Мостару.