Ћосовић, Ђурђевдан, Жабљак, Црна Гора,
J2b-M205
О пореклу Ћосовића писао је Андрија Лубурић у свом делу ”Дробњаци – племе у Херцеговини” (стр. 196 и 197). Ћосовићи су огранак Милошевића. Из Плане код Колашина прешли су у Вашково нешто пре 1700. године. У другој пловини 18. века било их је више кућа у Вашкову. Наиђу туда једанпут харачлије и сврате на конак код кнеза Томе Ћосовића. Поред конака, затраже и неку девојку Голубовића, која је била ванредне лепоте. Кнез окупи братственике те побише харачлије и лешеве им бацише у неко мање језеро. Ћосовићи се одатле разбежаше на више страна. У Вашкову је остао само Радоје и синовац му Ђоко.
Радоје је имао синове: Зарија, Вучића и Танасија. Заријеви синови су: Илија, Марко и Максим. Ћосовићи су из Маоча прешли на Косаницу, а 1875. године. Илијини синови: Драго, Јован, Мићо, Милосав, Перо и Иван су прешли у Језера и ту се населили као ускоци. Били су чувени хајдуци и после 1878. године. Они су четовали по пљеваљском крају и Херцеговини. Драго је био у вези са Петром Карађорђевићем и за време његовог боравка у Црној Гори ишао је преко Санцака у Србију за његове потребе.
Ћосовићи у пљеваљском крају су од два брата: Марка и Максима који су живели на Косаници. Маркови синови су: Зако, Јакша (калуђер) и Симо, а Максимови: Јосиф, Дико, Раде и Јаков. Једна њихова линија иде: Радоје – За- рије – Максим – Дико – Милета – Милосав.
Илија Ћосовић је убио у Косаници два Турчина који су хтели да му праве насиље по кући и нападају жене. Илија је имао скоро 50 година кад је отишао у хајдуке. Павле и Голуб су дошли са Жабљака 1900. године и населили се у Селцу.
У балканском рзту, октобра 1912. године, у борби против Турака, погинуо је Илија Ћосовић у Влаховићима. У I светском рату у црногорској војсци учествовало је 13 Ћосовића. Рањени су: Млађен, Мирко и Милета. Водници су били Вуксан и Милета а Радоје перјаник. Интернирани су 1916. год.: Милета, Малеђен, Вуксан, Голуб, Живко и Јоко. Голуб је умро у ропству у Мађарској. Ћосовићи причају да их је 30 погинуло од турске пушке.
ЋОСОВИЋИ(у Ускоцима и Борју)
Ћосовићи су огранак Шаранаца. Не знају кад су се тачно од њих одвојили. Постоје двије верзије. По А. Лубурићу, прешли су из колашинске Плане у село Вашково, у Затарју, на десној обали Таре, гдје су се намножили. Тада им је био кнез Тома Ћосовић код кога једном приликом заноћи група Турака и затраже лијепу дјевојку Голубовића да им буде наложница на конаку. Кнез Тома са својим братственицима поубија све Турке напаснике, а лешеве им сакрију. За ово се сазнало и Ћосовићи се бојећи освете, раселе на разне стране – у Грбаљ, околину Фоче, на Гласинац и у Србију. У Вашкову остане Радоје са синовима Заријом, Вучићем, Танасијем и синовцем Ђоком, који се преселе у село Маоче, код Муша Мицановића. Послије неке буне Мушо постане паша са сједиштем у Бијелом Пољу. Мушо тада постави Зарију Радојева за старјешину страже на планини Коријену, како би спречавао пролаз Турака из Босне и Колашина.
Босански Турци на превару упадну у Бијело Поље, гдје посијеку Муша Мицановића и главу му понесу. Мушов малољетни син Кујо узбуни Колашинце, те их ови сустигну и све побију, изузев онога који је носио Мушову главу; он је побјегао у Босну и однио Мушову посјечену главу. Послије овог догађаја Турци босанског везира ударе на Пљевља, посијеку Зарија, а посаду му растјерају. Колашинци су Зарија осветили тако што су спалили Потпеће и дио Пљеваља. Од Зарије су остала три сина: Илија, Марко и Максим.
Вуле Кнежевић у свом дјелу Племе Шаранци о поријеклу Ћосовића наводи да је један шарански братственик био ожењен дјевојком из кричко-затарског краја. Он је рано погинуо у једном боју против Турака. Његова жена, оставши удовица, врати се у род са синчићем. Преудала се за неког Ћоса (није имао браде и бркова). Пошто у овом браку нијесу имали дјеце, Ћосо свог пасторка посини и остави му имање у насљеђе. Потомци усвојеног Шаранца се по Ћосу прозваше Ћосовићи.
Из обје ове верзије види се да су Ћосовићи шаранског поријекла.
Било како било, о братству Ћосовића се даље казује да су дали доста знаменитих људи и јунака.
У Херцеговачком устанку истакао се Радоје, који је погинуо на Пренћанима 1875. године у борби против Турака. Илија Заријев је имао шест синова, који за вријеме Херцеговачког устанка пређоше на Језера и ту се настанише као ускоци. Учествовали су у устанку, а касније четовали по Затарју. Од њих се посебно истакао Драго, познати хајдук и харамбаша свога доба. Драго је био и лични пратилац Петра Карађорђевића, који се тада називао Петар Мркоњић. Док је Петар боравио у Црној Гори, Драго је ишао више пута у Србију да обаља повјерљиве послове за њега.
Од овог братства били су познати још калуђер Данило и Вучић, од кога је братство Ћоровићи на Пирликтору и Селини.
У НОР-у се истакао Миле Радов, борац НОП-а од 1941. године. Био је у саставу Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде од њеног формирања као замјеник командира чете, а након ослобођења налазио се на функцији предсједника Дурмиторског среза; носилац је Партизанске споменице 1941. И Велимир Новаков из Нинковића је био борац НОР-а; погинуо је код Спужа 1944. године као борац 7. омладинске бригаде. Има их у Бачком Добром Пољу, гдје су као колонисти отишли 1945. године, Новак са синовима Војиславом и Томиславом из Нинковића и Бошкови синови Вукосав, Вукоман и Владо из Ускока.
Од овог братства треба поменути још Станка Миланова из Ускока, врсног правника који се истакао у раду из области правосуђа: налазио се на одговорним функцијама у Републици.
Ћосовића данас има у Ускоцима, Борју и Жабљаку, на Косаници и Мијаковићима.
Славе Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2014/02/10/poreklo-prezimena-selo-kosanica-pljevlja/https://www.poreklo.rs/2012/03/18/poreklo-prezimena-cosovic/