Аутор Тема: Лепеница-генетски резултати  (Прочитано 2403 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Лепеница-генетски резултати
« послато: новембар 11, 2015, 11:20:38 пре подне »
На овој теми објединићу податке о пореклу за породице које су пореклом из историјског предела Лепенице, а за које постоје ДНК резултати испитивања на y хромозому.

Тај предео (углавном северно и источно од Крагујевца) у модерно време, почетком 20. века, обухватао је територију два среза - Крагујевачког и Лепеничког. Зато ћу и ја прихватити такав обим области, јер неки историјски оквир је ипак важан кад је реч о истраживању порекла.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #1 послато: новембар 11, 2015, 12:25:57 поподне »
Прва лепеничка породица чији ДНК исход је познат су ЗЛАТАНОВИЋИ (село Ботуње).

Њихово шире презиме било је ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица која слави св Николу досељена је из околине Врања у време Друге сеобе.

ЗЛАТАНОВИЋ има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у I2 din S, што би требало да указује да и његов исход спада у "јужни" динарик. На теми о хаплогрупи I2 din S на југу и истоку Србије спекулисао сам о повезаности те две породице и написао сам: "Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона).

Спекулација у вези топонима Пастуша није сасвим без основа, али уопште не тврдим да те две породице морају да имају било какву ближу везу. Број тестираних маркера је тако мали да је то за сада само обично нагађање.

На блогу "кругови српске прошлости" http://vajat.blogspot.rs/2013/03/blog-post_1525.html има доста текстова о селу Ботуње код Крагујевца, и ту се може сазнати да уопште није поуздано која породица је у Шумадију пренела назив тог села.

Наиме, реч Ботун тј. Ботуња означава воду која остаје разливена у пољу пошто се она слије у равницу из планинског односно брдског потока који у кориту нема стално воде (јаруге). Тако топонима Ботун и Ботуња има свуда - село Ботун у Зети, село Ботуња у Жупи, поток Ботуња код Чачка и истоимени поток код Вучја близу Лесковца...

За причу о пореклу тестираних Златановића-Дамњановића највећи значај има постојање топонима Ботуња у селу Ушевце у пределу Пољаница код Врања. То сам проверио и са господином Новицом Стевановићем, иначе историчарем, који је роћен у Смиљевићу у Пољаници. Он ми је потврдио да се део Ушевца одувек називао Ботуња.

Податак у литератури да су име села у Лепеници донели досељеници из Жупе веома је сумњив. Вероватно се ради о коинциденцији. Етнолози су знајући за село Ботуња у Жупи прогласили да су породице досељене из Жупе (којих поуздано има) у ствари дошле баш из Ботуња. То је изгледа погрешно, јер су Дамњановићи најстарија породица у селу (ако се изузме изумрла породица Карађорђевог војводе - господара Младена) и логично је да су они дали име селу.

Село Ботуња код Бруса чак се и не налази у Жупи у ужем смислу, и вероватно је да су поменуте "жупљанске" ботуњске породице, које су касније досељене у Ботуње и знатно су малобројније, пореклом из неког другог села у Жупи.

Врањска Пољаница је иначе, према истраживањима етнолога дала највише досељеника у Лепеницу за које се иначе каже да су "од Врања". На пример село Мечковац (данас предграђе Крагујевца-Илићево) добило је име по оснивачкој породици из пољаничког Мечковца.

Додатну збрку, али и тему за размишљање ствара и податак да у поменутом селу Ушевце постоји извор Крагујевац, а недалеко од Ушевца је село Лепеница. Мислим да се ради само о томе да су Срби свуда давали сличне називе топонимима, али то опет сведочи о приличном степену сродности Срба на врло великим удаљеностима.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #2 послато: новембар 11, 2015, 03:20:57 поподне »
Друга тестирана породица у Лепеници су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године (једна кућа) из Црвења код данашњег Књажевца. Припадају хаплогрупи I2 din S.

На српском ДНК пројекту за сада су убројани у "род K" заједно са више породица из различитих крајева, али ми се чини да нису посебно блиски ни са једном. Морало би бити њихових сродника који су остали у Источној Србији, јер су се релативно касно доселили у Шумадију. Интересантно је да су дошли у Мирашевац који је већином насељен породицама пореклом из Јелашнице код Књажевца.

Ја знам за пуно породица у сокобањском крају које су досељене баш из села Црвење код Књажевца. Мора да је то село давало доста исељеникa због свог планинског положаја.

У књизи "Лепеница" Тодора Радивојевића за Црвењаковиће пише да славе св Николу, не знам да ли су у међувремену променили славу јер на пројекту стоји св Јован.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #3 послато: новембар 11, 2015, 04:02:47 поподне »
Пошто сам се определио да Лепеницу обрадим као територију састављену од бившег Крагујевачког и Лепеничког среза, свакако у лепеничке породице треба убројати и МАКСИМОВИЋЕ из Трнаве у садашњој општини Топола. Ово зато што су села источно од пута Крагујевац-Топола у прошлости припадала кнежини и каснијем срезу Лепеница.

Тестирани Благојевић пореклом из Маслошева код Страгара сасвим поуздано потиче од поменуте породице из Трнаве (утврђено на нашем форуму). Родоначелник им је извесни Максим са седам синова. Дошао је од Пећи у Метохији. Од Максима и његових синова потичу породице:

Мијаиловићи, Ђорђевићи, Јоксимовићи, Николићи, Стевановићи, Матићи, Петровићи, Ћатићи, Јаковљевићи, има их око 180 кућа (подаци датирају из 1923. године). Славе Св. Лазара. Осим у Маслошеву имају одсељене рођаке у Блазнави и Страгарима (Горња Јасеница) и у Шумама (Лепеница).

Припадају хаплогрупи R1а1а Z280 - Z92  "R1a1a1g2d" тзв. "балтичкој" грани R1a. На српском ДНК пројекту имају подударања са Пауновићима из Сврљига, што не би требало да значи више од тога да вероватно и они припадају грани R1а1а Z280 - Z92, а што на посредан начин може да говори и о сродности Срба из Метохије са Србима у Тимоку.

То што немају сроднике у Црној Гори изгледа говори да је старо становништво околине Пећи било другачијег порекла од становништва које се касније спуштало у Метохију из правца Црне Горе и Брда.

Са забележених 191 кућом (надам се да их данас има приближно толико), ова фамилија је убедљиво најбројнија у Лепеници. Уз оне у Јасеници, укупно их има преко 200 кућа. Бројнији су и од Матејића из Рамаће (123 куће, тестиран је Гавриловић-Матејић као I2 din S ), који се у Лепеницу могу убројати јер њихово село спада у слив те реке.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #4 послато: новембар 11, 2015, 04:22:05 поподне »
АНТИЋИ из Милатовца (10 кућа), досељени у време Друге сеобе, славе св Враче.

Недавно, током српског ДНК дана, као I2 din S тестирани су Тодоровићи из Овсишта код Тополе. Огранак су Ранчића, од којих скоро сигурно потичу и Антићи из Милатовца.

Порекло Ранчића, што значи и Антића из Милатовца везује се за Космовац код Беле Паланке. Није баш до краја јасно где су се њихови преци прво доселили када су стигли у Шумадију, у лепенички Милатовац или јасеничко Овсиште.

Милатовац је мало село и Антићи су у њему најстарија породица, па изгледа да су ту били и пре него што су се њихови рођаци коначно сместили у Овсиште.

На ДНК пројекту сврстани су "род С", али ја не видим да имају неке везе с породицама из тог рода. Претпостављам да у другим крајевима Србије има њима сродних породица.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #5 послато: новембар 11, 2015, 04:51:55 поподне »
Најпре исправка, Антићи из Милатовца досељени су за време Првог устанка, када су и основали Милатовац.

А сад да кажем нешто и о свом резултату. АНТИЋИ из Црног Кала славе св Николу и део су некадашњих ДЕСПОТОВИЋА (9 кућа). Тестирани су као припадници хаплогрупе R1b.

Према Тодору Радивојевићу досељени су из Трнске Клисуре (Знепоље) у време Кочине Крајине. У самој породици није се сачувало предање о тачном месту порекла, па претпостављам да је стварно реч о Клисури. Село Црни Као у Шумадији насељено је становништвом из Црне Траве и са Власине, које му је и дало то име, а истоимено село постоји и код Ражња.

У пројекту је мој резултат сврстан заједно са Коњевићем из Суторине код Херцег Новог, који припада "келтској" западној грани R1b U152. Иако то даје извесну назнаку, не могу да знам којој грани припадам док не одрадим дубље тестирање. Коњевићи су изгледа пореклом са Крфа, који је дуго био под млетачком влашћу, па они могу бити и грчког, албанског или талијанског порекла.

Дубље порекло из рударске области на истоку Србије можда говори о немачком тј. саском даљем пореклу наше фамилије. Немам никакву јасну представу о томе, али ми то ипак делује вероватније него да смо на Балкану још од времена Скордиска или Римљана, мада ко би га знао. Деда ми је био риђ, што се изгубило у наредних пар генерација, али у старијим породицама у селу још увек има доста риђих, што наш народ каже они су "жути ки лисице". 

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #6 послато: новембар 11, 2015, 05:17:36 поподне »
То би, нажалост, за сада било то. Нема више тестираних из Лепенице. Има назнака да постоји још један резултат гастарбајтера из хаплогрупе R1a, али за то још немам потврде.

Оквирна статистика би према томе могла да износи (према стању из 1910. које у принципу одражава и стање 2015.):

R1a

Максимовићи - 191 кућа (око 80%)

I2 din

Дамњановићи - 25 кућа
Антићи -  10 кућа
Црвењаковићи - 1 кућа

укупно - 36 кућа (око 15%)

R1b

Деспотовићи - 9 кућа (око 4%)

Очекивано је да се ови проценти битно промене када буде тестиран већи број породица. Једино што се на први поглед чини да је R1a у Лепеници значајно заступљена, вероватно је има и више од I2 din. Такође, још увек нема "старобалканских" хаплогрупа.

У Гружи и Јасеници (остатак негдашње Крагујевачке нахије) има забележених припадника група Е и Ј2b1, уз доминацију I2 din. на територији суседне Смедеревске нахије има I2 din, R1b и I2c, у Ћупријској нахији има Ј2b2 и I1 Z63 па је некако вероватно да се и Лепеница уклопи у српски просек, уз евентуално наглашено присуство R1a.

Ван мреже Сораб

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #7 послато: мај 22, 2018, 11:27:37 поподне »
Ево да се придружим покренутој теми, јер сам пореклом по очевој линији из Ђурисела , које географски припада Лепеници. У Ђурисело се у време Кочине крајине, из Брњице, доселио род од 21 куће. Тодоровић је тај род означио именом "Сеничани" , напоменувши да је
"дошао у збегу". Род су сачињавале породице Мирковиићи 5 кућа, Ђурђевићи 3 куће, Вујовићи 2 куће, Вуковићи 2 куће (Милошевићи 1 кућа и Срећковићи 1кућа ), Јовановићи 2 куће , Гавриловићи ( Гајовићи ) 1 кућа, Гвозденовићи 1 кућа, Радивојевићи 1 кућа, Радомировићи 1 кућа, Стевановићи 1 кућа , Шћепановићи ( Степановићи ) после досељавања развили се у Симоновиће 2 куће и Ћирковиће 2 куће. Сви као род славе Ђурђевдан. Ја сам се као њихов потомак тестирао на 23 маркера . Добијени резултат је Е-V13
За сада мој резултат није постављен у табели. Очекујем да то ускоро буде. Истражујући нисам у оквиру до сада тестираних Е-V13 наишао на сроднике у ближем степену. Чак нисам сигуран у коју већу целину би могао да се сврста наш род.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 847
  • R1b
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #8 послато: мај 22, 2018, 11:52:57 поподне »
Добродошлица за још једног земљака!

Веома значајан резултат за наш крај. Ако је ваш род заиста дошао из Брњице, онда засигурно има још ваших сродника по Шумадији, јер се Брњица помиње на више места као место порекла.

Цитат
Чак нисам сигуран у коју већу целину би могао да се сврста наш род.

Специфичан је хаплотип, није га лако разврстати.

Ван мреже Сораб

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #9 послато: мај 23, 2018, 11:03:23 пре подне »
Хвала на добродошлици!
Да, тај род је сигигурно дошао из Брњице. Има пуно доказа и ту нема дилеме. Брњица је вероватно била успутна станица њиховог путовања. Сада треба открити где су њихови стари корени. Вероватно ће морати да се раде додатна тестирања . Иначе један део околних села је насељен са родовима из Брњице , Сјенице, Штавља . Многи славе Ђурђевдан. Ја сам од Ћирковића, чији је родоначелник сеоски кмет, Ћирко Стефановић , деда ми је рекао да је Степановић , рођак Симоновић ( Симон и Ћирко су рођена браћа) каже да је старо презиме Шћепановић. Све зависи како се у којем географском подручју изговарало то презиме. Мало је тестираних који су приказани у табели са истим маркерима као што су код мене . Можда ће се појавити неко који ми је близак , видећемо. Ово су моји маркери :
14 25 13 10 17 19 12 14 11 31 15 14 20 12 16 18 19 10 22 12 12 21 12  - Е-V13
Највише ме занима којој већој групацији припада мој род. За сада не могу да будем сигуран , требаће ми свакако помоћ искуснијих. Врло су занимљиве црквене књиге рођених, венчаних и умрлих које се сада налазе у Шумадијском архиву , ту има много тога што може помоћи у даљем истраживању. 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #10 послато: мај 23, 2018, 11:18:43 пре подне »
Иако има одступања, овај хаплотип ми личи на Шаранце. А и слава одговара, као и правац миграције...
« Последња измена: мај 23, 2018, 11:21:39 пре подне Милош »

Ван мреже Сораб

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #11 послато: мај 23, 2018, 11:42:20 пре подне »
Ја сам прво мислио, пре тестирања, да смо Дробњаци , највише због славе . А колико знам Шаранци су блиски и територијално Дробњацима . Врло могуће да смо Шаранци. Очекујем упутства за додатно тестирање.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #12 послато: мај 23, 2018, 11:50:54 пре подне »
Ја сам прво мислио, пре тестирања, да смо Дробњаци , највише због славе . А колико знам Шаранци су блиски и територијално Дробњацима . Врло могуће да смо Шаранци. Очекујем упутства за додатно тестирање.

Најбројнији род у селу Брњица су Карличићи. Требало би да они славе Лучиндан. У Добриловинском катастиху се у селу Обод спомиње задруга кнеза Војина Карлице. Они су сигурни Тарски Никшићи. Како су са Плањанима (потоњим Шаранцима) делили животни простор, вероватно је и миграција ка сјеничком крају била заједничка (попут Ђинђића)...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #13 послато: мај 23, 2018, 12:21:45 поподне »
Најбројнији род у селу Брњица су Карличићи. Требало би да они славе Лучиндан. У Добриловинском катастиху се у селу Обод спомиње задруга кнеза Војина Карлице. Они су сигурни Тарски Никшићи. Како су са Плањанима (потоњим Шаранцима) делили животни простор, вероватно је и миграција ка сјеничком крају била заједничка (попут Ђинђића)...

Видим да се и за Карличиће каже да су у Брњицу дошли из дурмиторског краја. Изгледа да је након 1648.  и изградње Колашина, дошло до померања ка северо-западу српског живља услед притиска придошлог муслиманског стновништва. Од Тарских Никшића ту видимо Карличиће, Веруовиће, Пушкиће, па и Крвавце, док су се Шаранци територијализовали...

Ван мреже Сораб

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 4
Одг: Лепеница-генетски резултати
« Одговор #14 послато: мај 27, 2018, 04:56:30 поподне »
Од 23 маркера, имам 5 различитих са тестираним из рода Шаранаца . И тачно је да сам за сада најближи том роду , а и слава нам је иста. Планирам додатно тестирање и у дилеми сам који тест да радим. Предложен ми је  Е-V13 панел код компаније Yseq i BigY-500 код FTDNA . За сада мој резултат је стављен привремено у род А .