Прва лепеничка породица чији ДНК исход је познат су З
ЛАТАНОВИЋИ (село Ботуње).
Њихово шире презиме било је ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица која слави св Николу досељена је из околине Врања у време Друге сеобе.
ЗЛАТАНОВИЋ има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у I2 din S, што би требало да указује да и његов исход спада у "јужни" динарик. На теми о хаплогрупи I2 din S на југу и истоку Србије спекулисао сам о повезаности те две породице и написао сам: "Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона).
Спекулација у вези топонима Пастуша није сасвим без основа, али уопште не тврдим да те две породице морају да имају било какву ближу везу. Број тестираних маркера је тако мали да је то за сада само обично нагађање.
На блогу "кругови српске прошлости"
http://vajat.blogspot.rs/2013/03/blog-post_1525.html има доста текстова о селу Ботуње код Крагујевца, и ту се може сазнати да уопште није поуздано која породица је у Шумадију пренела назив тог села.
Наиме, реч Ботун тј. Ботуња означава воду која остаје разливена у пољу пошто се она слије у равницу из планинског односно брдског потока који у кориту нема стално воде (јаруге). Тако топонима Ботун и Ботуња има свуда - село Ботун у Зети, село Ботуња у Жупи, поток Ботуња код Чачка и истоимени поток код Вучја близу Лесковца...
За причу о пореклу тестираних Златановића-Дамњановића највећи значај има постојање топонима Ботуња у селу Ушевце у пределу Пољаница код Врања. То сам проверио и са господином Новицом Стевановићем, иначе историчарем, који је роћен у Смиљевићу у Пољаници. Он ми је потврдио да се део Ушевца одувек називао Ботуња.
Податак у литератури да су име села у Лепеници донели досељеници из Жупе веома је сумњив. Вероватно се ради о коинциденцији. Етнолози су знајући за село Ботуња у Жупи прогласили да су породице досељене из Жупе (којих поуздано има) у ствари дошле баш из Ботуња. То је изгледа погрешно, јер су Дамњановићи најстарија породица у селу (ако се изузме изумрла породица Карађорђевог војводе - господара Младена) и логично је да су они дали име селу.
Село Ботуња код Бруса чак се и не налази у Жупи у ужем смислу, и вероватно је да су поменуте "жупљанске" ботуњске породице, које су касније досељене у Ботуње и знатно су малобројније, пореклом из неког другог села у Жупи.
Врањска Пољаница је иначе, према истраживањима етнолога дала највише досељеника у Лепеницу за које се иначе каже да су "од Врања". На пример село Мечковац (данас предграђе Крагујевца-Илићево) добило је име по оснивачкој породици из пољаничког Мечковца.
Додатну збрку, али и тему за размишљање ствара и податак да у поменутом селу Ушевце постоји извор Крагујевац, а недалеко од Ушевца је село Лепеница. Мислим да се ради само о томе да су Срби свуда давали сличне називе топонимима, али то опет сведочи о приличном степену сродности Срба на врло великим удаљеностима.