Етногенеза Јужних Словена
Татомир П. Вукановић
2.3. УДЕО CACA У ЕТНОГЕНЕЗИ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ ЕТНИЧКИХ СКУПИНА У РУДАРСКИМ РЕГИЈАМА
У средњем веку и првих столећа новога века, y балканским земљама саски рудари имали су знатно место y рударској производњи. [621] Временом, Саси еу ce y балканским земљама асимиловали са балканским Словенима a делимично и Арбанасима. Учени словенски историчар К. Јеречек истакао је, да после 1600. године y балканским земљама међу рударима Сасима, немачки језик ce више није чуо, a они су ce асимиловали с католицима: Дубровчанима и другим Далматинцима, Италијанима и католичким Арбанасима. [622] Међутим, новија истраживања српског историчара М. Динића, стављају асимилацију Саса пре доласка Турака (пре друге половине XIV столећа). [623] Католички визитатор П. Мазреки, који је 1626. год. обишао Бугарску, извештава да ce католици y Ћипровцу, Копиловцу и другим местима Бугарске називају Бугарима, само због тога што су рођени y Бугарској. Међутим, они су пореклом Албанци, делом Саси и недавно покатоличени Павлићани. [624] Уколико су ce Саси задржали до првих деценија XVII столећа, претрпели су знатне измене, стопивши ce са осталим католицима, тако да су заборавили своју народност и немачки језик. [625] Један број немачких Саса који ce налазио y регији македонских кратовских рудника, иселивши ce y новобрдску рударску зону, асимиловао ce y Хрвате. Исто тако, и бројни саски рудари новобрдске рударске регије, a делом и копаоничке, асимиловао ce y Хрвате, a y мањој мери и арбанашке католике. Њихови трагови очували су ce до данашњих дана на Косову, и то y Јањеву и Летничкој жупи, a местимично и y неким косовским градским насељима. Ова асимилација ce местимично очувала и y народној традицији дотичних предела на Косову.