Аутор Тема: Саси на простору Балкана  (Прочитано 16335 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4566
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #20 послато: јун 23, 2017, 02:09:23 поподне »
Ево и чланка о Сасима из "Лексикона српског средњег века":

САСИ - назив немачких рудара који су у Србију дошли средином XIII века (вероватно 1241/42), по свој прилици из Угарске. Први пут се спомињу у једној српској повељи из 1254. године у околини рударског места Брсково (код Мојковца, Црна Гора). Касније се јављају у Руднику, Трепчи, Јањеву, Рогозни, Новом Брду (једном је забележено са немачким именом №иеоег§ће), и у другим рударским местима Србије, Босне и Бугарске. Трагови у топономастици се налазе на још већем пространству, готово свуда где је у средњем веку било рударства. Временом су се Саси асимиловали у словенској средини, а њихово име се преносило на становнике рударских општина. То важи нарочито за турски период када је сваки рудар обележаван именом Саса. У овом контексту Саси нас првенствено интересују као елемент друштва и заједница са посебним правом.
Нису сачуване привилегије са којима су Саси дошли у Србију, али се из онога што се зна о њиховом положају може закључити да су садржале:
право на слободно истраживање и покретање рударских радова (в. рударство), слободу вероисповести (у рударским местима налазимо католичке цркве) и судску аутономију, која је оличена у посебном саском суду који се једном спомиње (сипа Теогошсогиш). Из владарских повеља од времена краља Милутина види се да су Саси у споровима са домаћим људима и са далматинским трговцима, пре свега Дубровчанима, имали посебан мешовити суд састављен од једнаког броја представника сваке стране. У Душановом законику (члан 123) се цитира закон светога краља (Милутина) по коме је требало да се Саси суде са властелом око земље коју су заузели. Том приликом је ограничено право Саса да секу шуме, смели су да секу само колико је потребно рударском тргу, а забрањено је било да искрчену земљу обрађују и насељавају људе. Требало је оставити да шума поново израсте.
Веома је значајан утицај Саса на рударску технику и рударско право испољен нарочито у терминологији коју преносе стари споменици и топономастика. Облици градске аутономије са већем пургара (в.) потичу такође од Саса, а нису остали ограничени искључиво на рударска места. Саси су донели елементе материјалне културе која се раширила на домаћем тлу. Већ у средњовековним споменицима сусрећемо називе шнајдар и шустер (в. занати) који несумњиво потичу од Саса и везани су за њихове карактеристичне производе.
ИЗВОРИ: Н. Радојчић, Закон о рудницима.
ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рудар-ства у средњовековној Србији и Босни I, Београд 1955, 1-27.
С. Ћирковић
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3659
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #21 послато: јун 23, 2017, 02:23:08 поподне »
O Mpaтиндaну и Cacимa, a и вeзaнo зa peзултaт из зaтвopeнoг дeлa фopумa, мeни jaкo битaн. :)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:205870-Mratu-iskopali-Sasi

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #22 послато: јун 23, 2017, 02:36:09 поподне »
Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.

Дакле ријеч је о браћи Хансу и Никлу Сасиновићу (живјели у другој  половини 14. вијека) који су дјеловали у  Остружници код Фојници, затим се  преселили у Дубровник и постали дубровачки грађани.

Потомци Ханса Сасиновића су се каније растурили по средњовјековним рудницима и словенизирали се.

Саски суд - Curia Teutonicorum



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8892
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #23 послато: јун 23, 2017, 02:38:23 поподне »
Што се генетике тиче, да ли би неки наши I2-M223 могли бити потомци Саса? У последње време се ова хаплогрупа све чешће јавља код Срба са Косова, а тамо је било више рударских центара.

Присутна је додуше и на југу Балкана, па не знам како се то уклапа у ову причу. Треба проверити стање у Трансилванији. Ово помињем зато што постоји висока концетрација I2-M223 у Саксонији.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 830
  • R1b
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #24 послато: јун 23, 2017, 02:40:24 поподне »
Цитат
А шта мислите о овоме?

Село Ба

Знам само да мештани своје село зову Баа (веома дуго а при изговору), а у попису 1834 (харачком) записано је као Баха. То ми нешто не звучи као једнина, већ више као множина, али немам појма шта значи.

У османско доба из Баа се испоручивала озбиљна количина камених ђулади за тврђаву у Београду. Село свакако треба тестирати, па да видимо има ли каквих егзотичних родова, јер га према литератури насељавају староседелачке породице досељене из Ивановаца у Качеру.

Не верујем да има потомака Саса, али нешто старијег слоја Срба вероватно има.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4566
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #25 послато: јун 23, 2017, 02:43:03 поподне »
За које хаплогрупе би претпоставили да су могле доћи са Сасима? По мени су најиндикативније:

-R1b U106; уз њу, можда су се "пришлепали" и неки U152;
-I1 Z58, I1 Y3866>S4767>M227; можда и неки Z63 (нису сви морали доћи на Балкан као Источни Германи за време Сеобе народа);
-I2a2 M223; можда и I2a2 L38;
-G2a L497 (и за њих као и за горе поменуте I2a2 важи да нису сви морали доћи овде као нпр. Келти)
-I2a1 CTS10228, нарочито PH908 (већ знамо за неке могуће родове саског порекла који су блиски са немачким припадницима ове хаплогрупе).

Поред њих, ако повежемо већу разноврсност коју N2 P189.2 показује у средњој и западној Европи, и предање бањанских родова о пореклу са простора Космета (неки кажу да су дошли директно из Бањске, која се налазила у богатој рудној области), може се рећи да је можда и ова хаплогрупа дошла са "саским таласом" у средњовековну Србију.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #26 послато: јун 23, 2017, 02:52:41 поподне »
Што се генетике тиче, да ли би неки наши I2-M223 могли бити потомци Саса? У последње време се ова хаплогрупа све чешће јавља код Срба са Косова, а тамо је било више рударских центара.

Отприлике на сличан начин размишљам. Ово болдовано је у овом тренутку примјетно!

Али и ово дјелује логично! Има ту нешто?

Поред њих, ако повежемо већу разноврсност коју N2 P189.2 показује у средњој и западној Европи, и предање бањанских родова о пореклу са простора Космета (неки кажу да су дошли директно из Бањске, која се налазила у богатој рудној области), може се рећи да је можда и ова хаплогрупа дошла са "саским таласом" у средњовековну Србију.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4566
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #27 послато: јун 23, 2017, 02:59:28 поподне »
Надам се да ће ове моје речи потврдити резултат неког косовског староседеоца из Косовско-јужносрбијанског ДНК подухвата.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #28 послато: јун 23, 2017, 03:05:24 поподне »
Штована је и њихова католичка вера. Многа католичка средишта у нашим земљама развила су се из тих рударских и дубровачких трговачких колонија, као Фојница, Сребреница, Крешево, Олово, Јањево и др.

Штавише сматра се да оснивање католичких парохија у Србији иде у корак са доласком њемачких рудара. Примјетна је јака веза Саса са дубровачким трговцима и фрањевцима. Управо у тим срединама стварју јако упориште за своју мисионарску дјелатност.

С тим у вези отвара се и питање "Јањеваца"; да ли су они заиста "остаци" дубровачких колонија.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7610
  • I2a S17250 A1328
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #29 послато: јун 23, 2017, 03:22:25 поподне »
Јуче на састанку смо баш помињали саске рударе, и неки рад Миленка Филиповића, него не могу да га нађем на диг.биб. Ако је уопште и постављен.

Не знам је ли негде помињано: Владислав Скарић етноним Шокац објашњава пореклом од саских рудара:

"Име Шокац изводи од Sachse, тј. Саса, саских рудара.
Настало је у Босни, гдје је било тих саских рудара, а одатле је емиграцијама пренесено у Славонију и даље у сјеверне крајеве."

(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, XII, 1932)
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3659
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #30 послато: јун 23, 2017, 03:43:26 поподне »
Штавише сматра се да оснивање католичких парохија у Србији иде у корак са доласком њемачких рудара. Примјетна је јака веза Саса са дубровачким трговцима и фрањевцима. Управо у тим срединама стварју јако упориште за своју мисионарску дјелатност.

С тим у вези отвара се и питање "Јањеваца"; да ли су они заиста "остаци" дубровачких колонија.



Oнo штo je Г. Eлeзoвић зaбeлeжиo o Jaњeву, пocтoje cтape дубpoвaчкe пopoдицe: Блeбaнoвићи, Глacнoвићи, Maцукићи. Aли oни cу ocтaли у кaтoличaнcтву и дaнac ce изjaшњaвajу кao Xpвaти. Meни cу зaнимљивиjи Cpби мoгућeг cacкoг пopeклa.

Пojeдинe пopoдицe нa Koпaoнику кoje cлaвe Mpaтиндaн и Mиxoљдaн, тaкoђe cвoje пopeклo вeзуjу зa Дубpoвник или Koтop. Tу cу пpe cвeгa Биcepчићи и Maкcићи, кao и изумpли poдoви Бубaлoвићи и Бивoлчићи. Oни cу из Kpивe Peкe нa Koпaoнику, a дoceљeни cу из Нoвoбpдcкe Kpивe Peкe. У Измopнику пoкpaj Kpивe Peкe имaмo Гoвeдapoвићe-Mpaтинштaкe, чиjи peзултaт знaмo и кojи нecумњивo укaзуje нa cacкo пopeклo.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3248
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #31 послато: јун 23, 2017, 04:05:59 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,дошли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3659
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #32 послато: јун 23, 2017, 05:11:10 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,доgшли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

У cуштини cви кojи cлaвe Mpaтиндaн ce нaзивajу Kулизaмa. Или caми ceбe тaкo нaзивajу или иx дpуги тaкo зoву. Пoкaзaлo ce дa ниcу cвe Kулизe cacкoг пopeклa. Aли пocтojи вeликa вepoвaтнoћa дa ce paди o кaтoличкoм cтaнoвништву нeмaњићкe Cpбиje кoje je у jeднoм мoмeнту кoнвepтoвaлo нa пpaвocлaвљe, нajpeaлниje зa вpeмe цapa Душaнa (нe кpaљa).

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1474.msg41731#msg41731

Cтудeнички кpaj и читaвa Гoлиja je jeдaн oд цeнтapa Caca, aли и њиxoвиx пoтoмaкa.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4566
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #33 послато: јун 23, 2017, 06:09:32 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,дошли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

Студенички крај јесте био рударски, а о томе сведоче и одређени сачувани историјски подаци. Цитираћу одломке из монографије "Студеница" из 1986. године, аутора Гордане Бабић, Војислава Кораћа и Симе Ћирковића:

"У односу на друге манастире, Студеница је поред старине и угледа имала још неке предности. Једна од предности је била и близина рударских трговишта, која су и под турском влашћу, нарочито у XVI веку, живела у релативном просперитету, где су се могли наћи људи довољно имућни који су и желели и могли да приложе манастиру." (стр. 148)

"За ово путовање је везана једна занимљивост, која је, вероватно, утицала на боље примање Студеничана на руском двору, на њихово издвајање из масе представника многих манастира. Игуману Неофиту се при повратку прикључио Степан Милорадовић, бољар српског порекла, који је послат у Студеницу да упозна и доведе у Русију стручњаке за добијање златне и сребрне руде. Милорадовић је провео пола године у Студеници, упоређивао је узорке руда, посматрао начин рада и оставио о томе занимљив извештај. Мајсторе, међутим, није повео јер они нису могли да крену на далеки пут о свом трошку, а он, изгледа, није имао овлашћења да финансира њихово путовање. Тако се десило да један извор сачуван у Москви, сасвим узгред осветљава везе Студеничана са рударством, које су морале бити врло старе јер се у близини и на Голији и на Копаонику, вадила и прерађивала руда бар од XV века. (стр. 150)

Горепоменуто путовање се десило 1654. године.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3248
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #34 послато: јун 23, 2017, 06:30:25 поподне »
Хвала Никола и Милоше...претпостављам да с обзиром на славу, становници те области који славе Св.Мрату,би могли имати везе са Сасима, а крај је имао везе са рударством...баба је иначе била јако вредна,штедљива,разборита,рационална,а кад сам видео да би њен род могао да има везе са Сасима,некако су ми се њене особине уклапале у немачку прецизност и рационалност :) то је можда субјективно мишљење,али ко зна...и говорила је увек "ја" уместо "да"...(што опет не мора да има икакве везе,него човек кад размишља у једном смеру,тражи некад неке ствари које иду у том смеру,као евентуалну потврду тога)
« Последња измена: јун 23, 2017, 06:35:21 поподне ДушанВучко »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3659
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #35 послато: јун 23, 2017, 06:52:39 поподне »
Зна ли неко нешто о становништву Понора (Студенички крај )са славом Св.Мрата,тј.да ли и и они могли имати везе са Сасима (убрајају их у Кулизе)...Моја баба по мајци је из фамилије Топаловић ,Св.Мрата, село Чумић ,Шумадија,дошли из Понора, тзв.Понорци...да ли и тј крај има везе са рударством?

Aкo пoзнajeш нeкoг oд тиx Toпaлoвићa, билo би дoбpo дa иx убeдиш дa ce тecтиpajу. Taкo би и oдгoнeтнули дa ли cу cacкoг пopeклa или нe...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3248
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #36 послато: јун 23, 2017, 06:57:20 поподне »
Aкo пoзнajeш нeкoг oд тиx Toпaлoвићa, билo би дoбpo дa иx убeдиш дa ce тecтиpajу. Taкo би и oдгoнeтнули дa ли cу cacкoг пopeклa или нe...
Било би добро, имам два брата из те фамилије,не виђам их баш често,на славама само, па ћу да пробам,мада сам скептик искрено,не делује ми да их занима та прича...али ћу да пробам :) (народ у Шумадији (по селима)се задовољава ипак магловитим предањима и размишља пре свега о пољопривреди,егзистенцији и свакодневним стварима, чисто због тога сам сумњичав,али ништа не кошта да попричам о томе са њима...
« Последња измена: јун 23, 2017, 07:05:10 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 236
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #37 послато: јун 24, 2017, 02:53:25 пре подне »
Прилажем форуму на увид Рударство у средњовјековној српској држави , 2015., завршни рад Вељка Максића са Фипозофског фак. у Осијеку, синтезу до сада објављене релевантне литературе (као и попис исте) у цјелости посвећеном доласку и активности њемачких рудара Саса у Србију од времена краља Уроша I. (1243.-76.) и њиховог утицаја на развој и ширење српског средњевјековног рударства.

https://repozitorij.ffos.hr/islandora/object/ffos%3A255/datastream/PDF/view

Занимљивост је да су Саси, почетком XIV. вијека, отворили чак седам рудника сребра и злата широм Србије. То су били рудници у Брскову, Руднику, Трепчи, Рогозни, Јањеву, Новом Брду, Трешњици и Липику. Касније, током XIV. и XV. вијека отворено је још 15 нових, а Ново Брдо, као највећи и најпознатији саски рудокоп доносио је годишњи приход од 200.000 дуката деспоту Ђурђу Бранковићу (1427—1456).

Ван мреже Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 236
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>FGC28483-
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #38 послато: јун 24, 2017, 12:18:30 поподне »
O Mpaтиндaну и Cacимa, a и вeзaнo зa peзултaт из зaтвopeнoг дeлa фopумa, мeни jaкo битaн. :)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:205870-Mratu-iskopali-Sasi

Има нешто и о Видовдану и Сасима ...

https://www.juznasrbija.info/lat/vesti/danas-je-vidovdan.html

https://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_Вид

Да ли међу Србима има породица које славе Видовдан као крсну славу ?

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #39 послато: јун 24, 2017, 12:21:31 поподне »
Вујаклије са Кордуна славе Видовдан.