Веома добро постављена тема. Покушаћу да дам своје виђење. Оно би отприлике било како слиједи.
Старина српских родова у средњевјековној Зети просто речено је неистражена. Зашто су стара (?) српска племена и родови били инфериорни према дошљацима с почетка 17. вијека остаје непознато. Да је нетрпељивости међу једнима и другима било не треба доказивати. Али представници (?) српских родова управљају "придошлицама" у име турске државе све до половине 17. вијека, Братоножићи рецимо Кучима и Васојевићима, илустративно је да су Васојевићи управо у том периоду претрпјели најтеже периоде у својој историји. Такође старокучки (мрњавчевићи) кнезови владају све док за војводу не буде изабран син придошлице Дрекала, али и тада један од кнезова припада старокучима. Веома индикативно ако се зна да су Мрњавчевићи један од најстаријих родова у ЦГ, а уз то је њихов маркер Е доказан са великом сигурношћу. Процес исламизације отпочео је са Станишиним (Црнојевић) потурчавањем када је уз њега потурчено преко стотину најугледнијих фамилија Горње Зете, из готово свих зетских села, а највише са простора Медуна, Спужа, Подгорице и Жабљака Црнојевића.
И ја се слажем да је процес исламизације и сарадње са Турцима у првим вијековима турске управе био израженији код српскословенских племена у жупама него код Брђана. Колико знам Мрњавчићи су такође дошљаци од Скадра, а прије њих у Кучима је постојао још један старији слој, по свој прилици словенски. Сем тога по неким предањима Дрекаловићи су истог поријекла са Мрњавчићима. Тако да не бих Мрњавчиће гурао у категорију старих племена.
О старинама родова на подручју Зете постоји пуно митолошког наноса који дефинитивно не одговарају фактографском стању констатованом кроз историјску литературу. Приче о досељавању појединих родова након слома српске царевине на простор Зете су се показале непоузданим већ са првим површним увидом у которске, дубровачке и архиве српске цркве. Ристо Ковијанић је својим капиталним дјелом, које је студија настала на основу детаљног и студиозног увида у огроман број сачуваних података которског архива развејао и последње недоумице везане за поријекло Куча (Старокуча), али и Васојевића, Пипера, Хота, Братоножића, Бјелопавлића и других наводних "косовских пребјега". Испоставило се да су они најмање неколико вјекова прије били становници простора на које су се наводно доселили крајем 14 и почетком 15 вијека. Дакле ништа млађи у односу на (?) стара српска племена у Црној Гори.
Уопште није битно да ли су се та племена доселила и када и да ли су била присутна на простору Зете у средњем вијеку или касније. Много је битнији њихов сточарски, брдски и можда другачији генетски карактер.Па чак и да су живјели на истом подручју заједно са жупљанима. Како год, већина њих има та предања о досељавању са истока.
Питање суживота ових (?) племена и старих српских (?) племена такође је оптерећено низом недоумица. Као прво, ми нити смо у стању да спознамо каква је била племенска уређеност тих старих (?) српских племена нити њихов положај унутар српске средњевјековне државе па чак ни да ли су сва од њих била баш (?) српска. Чињеница је да су та племена: Матагужи, Лужани, Риђани, Шпањи?, Мацуре?, Букумири?, Кричи? и други били везани за земљу. Њихов однос према српској средњевјековној држави и однос српске властеле према њима такође нам је непознат и под знаком питања. Што се тиче њихових племенских назива, са филолошке стране гледано, веома је проблематично, осим кад су у питању Лужани, сврстати их у словенски етнос.
Ја чак вјерујем да сва ова племена која си навео и нису била племена у класичном смислу ријечи, прије територијално увезане групе у жупама које су мање или више биле изоловане високим планинама. И вјероватно разнородног поријекла у којем је словенски елемент по свој прилици преовладавао. Колико је ту било оригиналних српских племена, колико словенских, колико словенизираних Германа ствар је за дискусију, могуће да је остало и романофоних старосједилачких братстава и племена, поготово у Зети, такви су по свој прилици Малоншићи, Љуботињ, Шпање. Али сви су се они значајно разликовали и по привреди и по поријеклу, можда чак и по језику од брдско-малисорских племена. Што се етимологије тиче, иако си навео само Лужане, словенски коријен се може наћи и за: Риђане, Мацуре, Букумире, Криче, Матагуже. О томе смо већ доста расправљали, па да се не понављам.
Са друге стране, проблематично је говорити о Србљацима у Васојевићима јер се тамо не ради о једнородној па чак ни племенски орагнизованој заједници. Уз то већина старосједилачких-србљачких родова у Васојевићима је кучког и арбанашког поријекла, тако да је њихова припадност некој другој групи осим Е веома проблематична.
Ми не знамо баш да су сва братства у Брдима и Малесији Е1б хаплогрупа, већ само за она која су се тестирала, још мање знамо за србљачка братства, али има србљачких братстава која су досад тестирана као И2а, нека и као Р1а. Рецимо Лутовци који потпадају под дефиницију Србљака, Балшићи код Бијелог Поља, Вељовићи са Пелева бријега у Братоножићима, исламизирани Србљаци Кочани у Бихору, читава група матарушких родова у Пљевљима и слично. Да не помињемо изразиту доминацију И2а у Западној Србији и код родова поријеклом из долине Лима и сјевера Црне Горе који су се одселили у Србију у 18.вијеку. Када говоримо о Србљацима треба прочитати студију Милисава Лутовца Србљаци у горњем Полимљу, мислим да је има у ПИБовој колекцији.
Ништа мање није недоумица ни када су ова (?) несрпска племена у питању. Познато је да су Васојевићи састављени од три племенске групе – да ли су оне генетски идентичне мислим да је под знаком питања, поготово што они припадници овог племена чији се ДНК профил налази објављен на овом порталу припадају грани Рајевића, а нема података за појединце из грана Новаковића и Мијомановића. Даље ја нијесам видио на порталу ни резултате за кучку групу Дрекаловића.
Тачно је, нема Дрекаловића, има додуше тестиран као Е1б Рајевић из Србије који би могао бити од Дрекаловића, има донекле различит хаплотип од Мрњавчића, али не сувише далек.
Илустративно за овај проблем је неслагање између ДНК резултата за Пјешивце и предања по којем су они једнородни са Грудама те заједно са опет митским Васојевић Стевом, које и дан данас постоји међу главним пјешивачким братствима а које је записао још Шобајић у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима. По резултатима на порталу ради се о И групи, а по резултатима који су дати за Васојевиће радило би се о Е групи!??
Не бих се баш држао тих предања о Немањићима и Васојевић Стеви. Данас једино генетика може дати одговоре колико су та предања тачна, а колико нису. А још ћемо се начекати док неке кости из средњег вијека буду код нас анализиране. Не знам како си повезао Пјешивце са И групом. Имамо једног тестираног Перуновића из главног пјешивачког братства који је Ј2а хаплогрупа. И имамо једног Таљановића, муслимана, који би требао бити Груда који је Ј2б М241, нису генетски блиски, видјећемо шта ће донијети будући резултати.
Уколико бисмо прихватили као полазно становиште да сви ови (?) нови досељени родови припадају лози Е онда је чак и зачудо мали постотак те групе у укупном становништву Црне Горе, јер се ради о становништву које захвата просторно највећи дио Црне Горе и демографски гледано најгушће насељен дио.
С друге стране највише топономастички потврђених романизама које наука везује за Влахе налазимо управо на просторима које не насељавају Е племена у Црној Гори. Како је дошло до историјског обрта да генетски (?)несрби буду чувари српског наслеђа, а генетски Срби основа туђег пројекта етногенезе!? – је питање које заслужује детаљно сагледавање проблема, иако видим да је генерално међу учесницима овог портала прихваћен управо такав став.
На влашком питању многи су изградили научне каријере. Послије другог свјетског рата постојала је својеврсна Влахоманија међу нашим историчарима, темељ је свакако ударио Богумил Храбак који је сваки термин који му је личио на влашки, држећи се искључиво језичких критеријума у личним именима и топономастици , проналазио свугдје, чак и тамо гдје их никад није било. Тако да то што је означавано као влашко у топономастици можда уопште није влашко. Ова тендеција била је у потпуности добро уклопљена са претходном усташком историографијом гдје су се сви Срби западно од дрине третирали као Власи. Генетика је данас срушила те заблуде, показавши да је удио словенског односно влашког елемента код Срба у Војводини, Босни, Србији, практично подједнак и да словенски елемент доминира у односу 60:40. У Црној Гори би тај омјер могао бити обрнут.
Исто тако, ми овдје и не расправљамо о данашњим Србима као савременој нацији која се формирала од више слојева и словенских и несловенских, већ управо о тим давним слоојевима. У смислу данашње нације Срби су јединствена мјешавина која се још увијек уобличава. Само у 20.вијеку су се бројен цинцарске, каравлашке и влашке групе утопиле у Србе и то је неповратан процес. Да не спомињемо Њемце и остале западњаке који су мигрирали у србију у 19.вијеку. Али ми се овдје бавимо поријеклом, а не савременим идентитетима. Мислим да погрешно то изједначаваш. Када говоримо о старим Србима ми онд аговоримо о специфичном народу који се појавлјује први пут у историјским изворима у 7. вијеку код франачког љетописца Фредегара, прије тог периода ми не можемо говорити о народу Срба, већ само о археолошким културама и народима који су споменути у историјским изворима, а за сада Срба као историјског народа прије 7. вијек једноставно нема (тј. нема му спомена у документима). Ми овдје и покушавамо да откријемо приближан генетски профил тих Срба када говоримо о вези са И2а хаплогрупом, али то већ нису Срби 15. вијека, а поготово не Срби 20.вијека. Зато мислим да су личне идентификације у том смислу бесмислене. Односно. човјек са Е1б хаплогрупом и поријеклом од брдских старосједилачких племена није ништа мање Србин од човјека са И2а хаплогрупом и поријеклом од словенског племена Срба, јер старо племе Срба и данашња нација Срба нису једно те исто. Друга је ствар што би многи хтјели да воде поријекло од Ноја и да по могућности и Ноје буде Србин и има баш њихову хаплогрупу.
Правим Србима поздрав од
Влах Алије Мијомановића
Поздрав и теби Влах Алијо од
генетски верифицираног Србина