Старо српско становништво жупе Морача

[Zor]

За остале родове само може да се нагађа у којим су џематима живели на основу насеља која су припадала џематима, али од тога нема пуно користи. Мања братства не памте даље претке, тако да не видим неку наду да ће икада моћи да се открије који су садашњи родови живели у тадашњим џематима.

 Може да се основано нагађа на основу доказивог континуитета кнежина између нпр. дефтера 1477., 1533., и чак 1701. г. који постоји на разним подручјима.

 Има вјероватно више користи од нагађања на основу предања   јер се ради о чињеницама из извора првог реда за разлику од предања посебно за такав период од прије 250+ г.

 Такођер је основано у случајевима када различите генетике упућују на различите џемате. Посебно ако на подручју постоји неки континуитет 16 в. - 18 в. те у случајевима кад су насеобине старе.
 

Једино се Богићевци основано могу повезати са неким конкретним џематом из тих дефтера.

 Мислим да се итекако могу повезати и Љешњани по свом називу везани за село Лијешње које је засвједочено 1477. То је то зрно истине (како историчари често приступају предањима) у њиховом предању (и није само предање већ им је и родовски назив) које у осталим сегментима не само да је бизарно већ је и доказиво немогуће. Дакле очито се ради о познијој типичној конструкцији на основу топонима/подручја сличног имена другдје. А на њихову старост упућује и резултат потомака Ђураша.

 Такођер "Мацуре" по генетици су били ту. По локацији су и они Доњоморачани а не Ровци.

Међутим, мислим да ниси у праву за тврдњу да се допринос несталог са YFull стабла брише код калкулације TMRCA - то може да се види и на примеру, ево рецимо овде:


YFull заправо не брише људе који су послали резултат на анализу али га нису на крају платили. Њихов ID је само скривен (невидљив другим корисницима), али нормално улази у калкукације. Они га очас посла учине видљивим ако особа плати, ма колико прошло времена од анализе.

 Познато ми је то али знам за много примјера потпуног нестанка резултата ових који нису платили. Онда се вјероватно ради и о брисању таквих налога. Посебно код тестираних код Небуле, можда их занима само тај прелиминарни извјештај о другим негенеолошким ставкама па онда избришу налог.

[Zor]

Поред оригиналног пописа, добио сам и неке фрагменте пописа с краја 15. вијека као и из 1548. године, који су ми помогли да колико толико повежем појединце и мјеста. Захваљујем појединцима који су ми их послали.

 Није ми познат дефтер с краја 15 в. за ово подручје, постоји дефтер 1063 с краја 15 в. који има Љубовиђу, Матаруге, Кукањ, Кричак, Милешева. Овај из 1548. је кориснији од дефтера из 1533. јер 1533. села су на различитим локацијама од катунара, али увијек први катунар по реду се односи на прва села по реду итд. Види се по редољеду села да је он исти као и код ових 1548. а чак постоји скоро идентичан редосљед села као у дефтеру с краја 15 в. А и редосљед катунара је углавном исти. По том редосљеду се може погодити којем су џемату припадали тад.
 Нпр. нахија Дробњак показује доста сличности у дефтерима 1533. и чак 1701., али постоји велики проблемм са њиховом идентификацијом 1477. јер 1477. не постоји већина познијих села, и већином је редосљед индикација јер се и тај редосљед дуго понављао.


 За разлику од Горње Мораче гдје су власи били трансхумантни сточари, у Доњој Морачи су то већ 1477. била села што није баш типично за влашке  групе Херцеговине. Могуће ту има села властелинства манастира Мораче, ако га је било. И врло вјероватно није случајно да су Ђурашу припадали дијелови многих села укључујући и Лијешње и да су Чворовићи исте генетике као и Љешњани.

[drajver]

Након што сам, надам се, поменуо све родове који се јављају или су се јављали на подручју жупе Морача, постављам карту са претпостављеним стариначким родовима жупе Морача, тј. оним становништвом које је ту живјело прије доласка Турака. Има још неколико значајнијих родова који нису тестирани и коју могу употпунити ову слику, а ту прије свега мислим на морачке Ћировиће и на разгранат род Пејовића из Осредака (који су можда повезани са Главичанима). У Горњој Морачи било би интересантно тестирати родове Рнковића, Крушића и Чолевића. У Ровцима Дмитрића и Петричића.

Као што се може видјети, међу морачким старинцима присутне су у подједнаком омјеру словенске и старобалканске хаплогрупе. Чини ми се нешто већи удио старобалканских хаплогрупа него у лимској долини. Такође занимљив је детаљ да хаплогрупа R1a уопште ниje присутна (ако не рачунамо резултат Булатовића Бајовића).

[Владимир Бојановић]

Озбиљна је штета што Владо није ту да на овој теми која је по свему судећи круцијална за племе Никшића изнесе своја размишљања.

Ево и мојих размишљања, након WGS теста Булатовића-Бајовића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg207340#msg207340

Напоменуо бих да сам јутрос добио и поруке од двојице форумаша преко ПП и Вибера (не знам зашто се људи не оглашавају на теми о Никшићима, у циљу конструктивније расправе), један ми је укратко изнео ривалства Васојевића и са осталим племенима, док други оспорава да се предак Морачана-Богићеваца (или Доњоморачана, како су их на Пореклу класификовали), доселио за време слома Николе Алтомановића, или непосредно након тог догађаја, везивајући њихово право порекло за Хоте и Малесију по предању. Међутим, предање је генетичким путем оборено, о чему је било речи и на овој теми.

[stefan333]

У предањима Морачана, род Брауновића се сматра доста старим досељеничким родом. За њиховог претка Брауна се наводи да је доселио "из Куча" прије него што је у Морачу доселио Богиће, предак Доњеморачана Богићеваца. У Кучима нема досад откривених генетичких сродника Брауновића тако да предање о поријеклу "из Куча" треба узети са резервом. Браун се прво населио у засеок Прекобрђа, Вртине, а његов брат Михаило је одселио на сјевер и од њега су бихорски Михаиловићи. Ово предање о вези Брауновића и Михаиловића је и генетички потврђено. У Доњој Морачи Брауновићи насељавају села: Улице(Прекобрђе), Доња Села, а присутни су и у околини Колашина и Бихору.

Иако се у литератури често могу прочитати тезе о "саском" поријеклу Брауновића, а највише због необичног презимена, генетички резултати не иду у прилог таквој причи. Брауновићи припадају хаплогрупи J2b-M241, највјероватније грани J-PH1751. Нису дубље профилисани. Осим вриједности маркера DYS19=14 типичне за J-PH1751, Брауновићи као род имају и своју "приватну" карактеристичну вриједност, ниску DYS385b=15. Грана J-PH1751 је доста разноврсна међу албанском популацијом.У сваком случају Брауновићи би се требали дубље тестирати да би се сазнале скорије везе.

Da li ovo znači da se radi o nekim gegijskim doseljenicima u Moraču?

[drajver]

Da li ovo znači da se radi o nekim gegijskim doseljenicima u Moraču?

Могуће, али за потврду тога би било потребно да неко од Брауновића уради дубински тест и да се открију млађе везе са неким гегијским родовима. Брауновићи могу бити и потомци старијег романизованог становништва на подручју саме Мораче (бар по тој мушкој линији предака).

[stefan333]

Пре неколико дана је стигао резултат лично Дарка Шуковића који је за сада радио 111 маркера и за сада је I-Y37 највероватније ће радити и надоградњу на БИГ јер је део црногорског ДНК кода.

Što mi je milo ovo. Mislim da ovo nije baš dobro primio jer montenegrini gledaju narodnost kroz haplogrupe. Eto po tome on nosi haplogrupu koja je usko vezana za srpski narod

[Богићевац]

Дакле, предање о поријеклу Шуковића и Кујовића од његушких Ераковића је нетачнo.
Колика је удаљеност од његушких Радоњића који су исто И2а хг?

[drajver]

Дакле, предање о поријеклу Шуковића и Кујовића од његушких Ераковића је нетачнo.
Колика је удаљеност од његушких Радоњића који су исто И2а хг?

1700 година.