51
Традиционална музика и фолклор / Одг: Новокомпонована народна музика
« Последња порука ДушанВучко послато Јун 28, 2026, 12:02:01 пре подне »ЛАЗАРИЦА - Урош Живковић
https://www.youtube.com/v/2nkKVr8tma4&list=RD2nkKVr8tma4&start_radio=1
Да, али нема ниједан још да је из Херцеговине и из рода Влаховића.
чекамо да видимо.Кубуровићи су од Радовића из Сељашнице код Пријепоља. Један младић Радовића опсовао је турске сватове с друге стране Лима, а они су то чули, прегазили Лим на коњима и убили га кубуром. По томе их прозваше Кубуровићи. Причају да су их била 4 брата, па један отишао код Љига и тамо их има више од 100 кућа; други отишао у Лијеву Ријеку, трећи у Сељашницу и четврти у Бабине. Од њега су се сељакапи даље.
На Вијенац је дошао Симеунов син Милош, из Бабина. Према Танасију Пејатовићу, Кубуровићи су из Душманића (пријепољски крај). Памте имена предака од Стевана (1810). Родио се у Сељашници, а касније, пошто је одрастао, прешао је у Бабине. Тамо му се родио син Мићо (1840). Стеван се преселио на Вијенац око 1843. године, као чифчија на имању Ризамулића. Имао је 6 синова: Мића, Мијата, Јована, Васа, Данила и Михајила. Године 1917. било их је 43 члана и те су се године поделили. Мићов је Стеван, а његов Лале.
Шакотићи су некада живели у Шакотићима, засеоку који данас делом припада насељу Плана, а делом насељу Ђече. Почетком 20. века тамо су живели Авдићи. Одатле су се Шакотићи иселили у Давидовиће. Порекло свог презимена објашњавају тиме што је један Кресојевић имао велике шаке, па су га прозвали Шако, а његове потомке Шакотама. Из Давидовића је један Шакотић прешао око 1870. године у Вријеку, заселак Бијељана у Дабру. Има их и Дивину код Фатнице, као и у Билећи, где поред Лазареве Суботе славе и Аранђеловдан. Званично се презивају Шакота једино у Коритима у Билећким Рудинама, где су 1850. године уместо Лазареве Суботе за славу узели Аранђеловдан.
Да, Пајовића сам и ја приметио, међутим разликују се на 5 маркера, од тога су две разлике двоструке, па делује да нису ближи род.
Митровић нема 13-15 на DYS385, него модалну 13-14. Е сад, да ли је DYS385=13-15, из славу Никољдан и порекло из околине Сјенице довољно за закључак да Коковић пропада грани I1-FGC22061>FGC22054, не знам, јер се 13-15 јавља код родова који славе и Ђурђевдан и Савиндан, а чији припадници јесу и из Сјенице, Пријепоља, Бијелог Поља, Нове Вароши. И међу родовима који славе Никољдан са тог подручја има оних који нису радили дубински тест. Да ли су сви они I1-FGC22061>FGC22054 ? Искрено не верујем.
Одраније постоји резултат Пајовића исте славе и хаплогрупе из Љутица, међутим не делује да је ближе повезан са Митровићем, због ових специфичних вредности у његовом хаплотипу.
Коковић из Пискаља има вредност 13-15 на 385, па би уз то због ранијег географског порекла и крсне славе требало да припада FGC22054 подграни. Мислим да су због крсне славе (до сад непостојећа код потврђених припадника FGC22054) мале шансе да јој Митровић припада, нарочито ако нема вредност 13-15 на 385.
Очекивани резултати за Србина из Мачве. Као што смо мислили, немаш никакве везе са Далмацијом , на шта си указивао код неких аутосомалних резултата.
156. Ђоровић, Јовањдан, Лисина, Рашка, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS549=15 (ова вредност се издваја као карактеристична) и снижену вредност маркера DYS456=15. На три маркера се разликује од хаплотипа Антића (Јовањдан, Бела Вода/Крушевац), који такође поседује доста повишену вредност маркера DYS549=15. С обзиром на исту славу и релативну географску блискост, скоро извесно су истог порекла.
Радослав Павловић у свом раду о Копаонику наводи следеће:
-Ђоровићи – Самокресовићи (12 кућа, Св. Јован зимски и Св. Јован Претеча), старином из Котора (ном. место акуз. је Которе) у Дреници. Пре Велике сеобе доселили се у Јошаничку Бању – Бању. У Бањи је велики и разгранат род: Ђоровићи, Котурановићи, Вековићи, Пајовићи и др. Исељеници из Лисине су Лисинци у Осрецима; у Граду, засеоку Осредака су Грађани. У Подибру и Александровачкој Жупи зову се само Лисинци.
Тестирани је навео да је његов чукундеда Чедомир рођен око 1870. године и да је живео у Лисини.
Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.