Скорашње поруке

1

Родови и њихове хаплогрупе / Одг: Кричи J2b-M205>Y22066

« Последња порука Nenad M послато данас у 08:26:43 пре подне »

Оно што ја уочавам (при томе сам и самокритичан) да вероватно ни у једној земљи на свету или региону односно ни код једног од народа у свету (можда грешим) нема толико тестираних J2b M205 као код Срба на 23 маркера и на 111 маркера а тако мало одрађених BIGY. А да их има више можда би се постигао много већи напредак (у погледу разноврсности и старине).

Овако - један Албанац (свака му част) одради "комплет" анализу тј. BIGY, пошаље податке YFULL и добије се једна нереална слика. Нека њега. Али сам по себи - не значи много или је његов резултат ипак нечему допринео?

У вези са овом причом, која је, сама по себи, тачна, просто осећам потребу да испричам своје искуство.
Ја сам се тестирао 2008. године. Да ли ја нисам успео да нађем, или заиста ништа друго тад није постојало, тек мој избор се свео на Genographic Project америчке Националне географије и канадску фирму Genebase. Пошто су Канађани нудили више од тестирања само 23 маркера, одлучио сам се за њих. Потрошио сам силне паре, тестирао YDNA на 67 маркера i mtDNA, сазнао хаплогрупе и тако то. Сада, од тих 67 маркера у табелу са 111 маркера Српског ДНК пројекта улази тек нешто преко 50. Прво, зато што та фирма, Genebase, маркере које све друге компаније третирају као један, (DYS385 и слично) третира као два, а друго даје ми резултате од још неколико разних маркера које не тестира нико други. У међувремену су толико "напредовали" да сада рекламирају откривање гена за неверство и промискуитет. Еупедија их сада директно, поименце помиње као фирму код које не треба ићи. Yfull их, на својој страници https://www.yfull.com/order/ не помиње као компанију чије резултате прихвата. Једино ми је преостало да идем преко Yseq, што сам и урадио и добио да сам Y22063+. Када сам их питао шта даље, добио сам одговор у стилу да је то јако пуно информација за тест од осамнаест долара...
Да кренем све испочетка? Да поново потрошим 500+ евра? Од тога нема ништа. Ако овај нови ERS2364932 формира неку нову грану и ако је Yseq прихвати, тестираћу и то. Можда ћу да тестирам и нешто из Y22069 гране, мада сам убеђен да ту не припадам.

2

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука djordjejez послато данас у 07:52:57 пре подне »

63. Гњатовић, Игњатијевдан, Доњи Орловци, Приједор, E-V13>Z1057

Најближе поклапање на пројекту (19/23) има са Малешевићем из Крнула код Владимираца који слави Ђурђиц. Поседује специфичну вредност DYS389i=14.

Не знам да ли је презиме тестираног у вези са славом коју слави, али сличност је свакако занимљива. Игњатијевдан се углавном везује за Малешевце, али за њих је утврђено да припадају грани I2-PH908. Тестирани је у упитнику навео да су се у Доње Орловце доселили из околине Задра.

Шта би у случају Гњатовића био најбољи наредни тест?
На одређени маркер,хаплотип?Човјек је расположен да иде даље у истраживање па га интересује шта би било најбоље као 2.корак што се тестова тиче у његовом случају?

3

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Vidak послато данас у 12:42:45 пре подне »

70. Здравковић, Стевањдан, Батоте, Брус

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Са претходно тестираним Здравковићем из Батота има 1 разлику на 18 упоредивих маркера, док потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Перјаничићем из Доброљупаца код Александровца. Овом роду припадају још неке породице са подручја Копаоника и Рашке, попут Курандића из Трнаве код Рашке.

За Здравковиће у литератури стоји:

-Кошутанци–Здравковићи (11 кућа Св.архиђ.Стефан), су од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род с Кошутанцима–Здравковићима су Чајетинци у Доброљупцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

https://www.poreklo.rs/2018/07/24/poreklo-prezimena-selo-batote-brus/

Предање о пореклу из Куча које имају Крстојевићи у Чајетини на Копаонику је највероватније нетачно јер до сада на подручју Куча ни једно братство не припада M458>L1029 грани, мада порекло из западнијих крајева није искључено, пре свега због припадности Курандића из Трнаве код Рашке овом роду.

Sa ovom haplogrupom i predanje iz Kuća imamo Klikovce i čini mi se neko muslimanska bratstva. Po tezi Vukićevića rod Tihomira je živio u Kučima i od njih su Klikovci.

4

Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-PH908>A5913

« Последња порука Romanijski послато јул 01, 2020, 08:34:48 поподне »

Дучић, Фатница, А22312 негативан.  Дефинитивно оборено предање  о вези тих Дучића и Суботића. Ако неко жели даље да тестира овај род нек се јави у П.П.

5

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Сремац послато јул 01, 2020, 06:56:34 поподне »

С обзиром на прилично високо уклапање, можда би прво требало тестирати YP335, а у случају да буде негативан Z92.

Хвала Гујо.

6

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Црна Гуја послато јул 01, 2020, 06:23:23 поподне »

Коју би низводну грану Ољача могао тестирати? Невген предвиђа R1a Z282>Z280>> CTS3402>>YP295> YP335 са највишом вероватноћом. Херцеговац са којим је најсличнији означен је другом граном.

С обзиром на прилично високо уклапање, можда би прво требало тестирати YP335, а у случају да буде негативан Z92.

7

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Сремац послато јул 01, 2020, 05:51:11 поподне »

20. Ољача, Ђурђевдан, Бојна, Глина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу одредити на овом броју маркера. Са Стокановићем из Клења код Богатића (слава Јовањдан) има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, а врло блиско поклапање има и са једним тестираним из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Нешто даља поклапања има са Опојевлићем из Адашеваца код Шида (Св. Врачи), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, и са Љубојевићем из Петковца код Петриње (Ђурђевдан), од ког се разликује на 3 од 17 маркера.

Према попису из 1948. у Бојни је била само једна кућа Ољача, са шест чланова домаћинства. Ољаче би даљим пореклом требали бити из Лике, док им је по појединим предањима најстарија позната матица у Старој Херцеговини, у околини Никшића. На 23&Мe постоји један тестирани Ољача из Козарске Дубице који припада реткој хаплогрупи I2-L38>S2606, па би Ољаче биле још један крајишки род који је генетски хетероген.

Коју би низводну грану Ољача могао тестирати? Невген предвиђа R1a Z282>Z280>> CTS3402>>YP295> YP335 са највишом вероватноћом. Херцеговац са којим је најсличнији означен је другом граном.

8

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Лепеничанин послато јул 01, 2020, 05:25:01 поподне »

32. Мркаљ, Крстовдан, Сјеничак, Карловац

Лепо што је овим уједно разјашњено и ко је Баша Мркаљ 


<a href="https://www.youtube.com/v/cX2I4oWqSTE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cX2I4oWqSTE</a>

9

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Црна Гуја послато јул 01, 2020, 05:03:41 поподне »

32. Мркаљ, Крстовдан, Сјеничак, Карловац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни L1280. На припадност овој подграни указује неколико карактеристичних вредности (DYS385=11-13; DYS448=21 и DYS643=9), као и то што су му скоро сва најближа поклапања потврђени припадници ове гране из великог рода Аврамијештака. Једина специфична вредност која одудара од осталих припадника ове гране је прилично ниска DYS458=13. Најближи су му Петковић из Горњих Недељица код Лознице и Тадић из Борине код Малог Зворника (славе Аврамијевдан), од обојице се разликује на 3 од 17 маркера. Следи Игњатовић из Лознице (Ђурђевдан) од ког се разликује на 4 од 17 маркера, и још тројица аврамијештака: Чајић из Горњих Недељица, Ракановић из Јасенице код Зворника и Максимовић из Букора код Шапца, од којих се разликује на 5 од 23 маркера.

Од Мркаља из Сјеничка потиче и чувени српски учитељ и филолог Сава Мркаљ, међутим о самом пореклу ових Мркаља нисам успео пронаћи детаљније информације.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Сава_Мркаљ

10

Српски ДНК пројекат / Одг: Светски ДНК месец 2020.

« Последња порука Небојша послато јул 01, 2020, 04:49:17 поподне »

20. Ољача, Ђурђевдан, Бојна, Глина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу одредити на овом броју маркера. Са Стокановићем из Клења код Богатића (слава Јовањдан) има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, а врло блиско поклапање има и са једним тестираним из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Нешто даља поклапања има са Опојевлићем из Адашеваца код Шида (Св. Врачи), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, и са Љубојевићем из Петковца код Петриње (Ђурђевдан), од ког се разликује на 3 од 17 маркера.

Према попису из 1948. у Бојни је била само једна кућа Ољача, са шест чланова домаћинства. Ољаче би даљим пореклом требали бити из Лике, док им је по појединим предањима најстарија позната матица у Старој Херцеговини, у околини Никшића. На 23&Мe постоји један тестирани Ољача из Козарске Дубице који припада реткој хаплогрупи I2-L38>S2606, па би Ољаче биле још један крајишки род који је генетски хетероген.

Ољаче из Поуња Карановић сврстава у староседеоце, тј. у старије досељенике са Змијања. Сродни су им у Крајини још Владушићи и једни Петровићи.

"Ољаче–Петровићи–Владушићи славе Бурђевдан. Старином су са Змијања. Петровићи су прешли у Лику. Ољаче 16 к. у6 насеља Петровића 8 к. у 6 H. и Владушићи 1 к. Прозвани су Ољаче што су им предци јели некакве „ољве“ (мљевену комушу) за гладних година."

Милан Карановић је издвојио породичне задруге Јове Карана и Мила Ољаче, као једне од највећих међу старинцима:

"Највеће су задруге у овој области стариначке породице Јове Карана у Баштри (36 чељади) и Миле Ољаче у Великој Рујишкој (35 душа). У кући Миле Ољаче благо је прћијско, док је код Јове Карана све кућно."


Код описа психо-физичких особина староседелачких родова, Карановић се поново осврнуо на Ољаче:

"Најконзервативнији су у селу, чувају најдаље народно одело (Ђукана Ољаче у Великој Рујишкој) и народне обичаје. Имају и више склоности
за веће задруге. Релативно су имућни."

"Помињани Ђукан Ољача у Великој Рујишкој најзад је носио широке рукаве, спавао је и зими на кожуну у кући код огњишта, а није хтео никада у соби. У свему је задржавао старе навике и начин живота сточара."


У сваком случају је занимљиво, ако су Ољаче делом ова R1a-Z280, а делом I2-L38, то што су сврстани у староседеоце и не упадају у генетски профилисане родове у Крајини.