Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Колико би то рано било Сунце? Јасно је који су били утицаји на фонетику и граматику али ме занима који су аргументи да је то било рано.
2
Како истраживати породично порекло / Одг: Црквене матичне књиге
« Последња порука zare послато данас у 12:08:59 пре подне »
Hvala oboma, da, to je sigurno to. Pretpostavljao sam i ja ali sam hteo da budem siguran. List je iz beogradske knjige pa se "ovdašnji" odnosi na stanovnike Beograda, a ovi drugi ljudi čija su mesta prebivališta navedena su iz tih mesta.
3
Организоване акције тестирања / Одг: Српски ДНК месец 2024
« Последња порука Милош послато Децембар 06, 2024, 11:26:54 поподне »
125. Димитријевић, Горње Јарушице, Крагујевац, Лучиндан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио 481=29 и 635=22. Потпуно поклапање има са једним тестираним из Зеока код Лазаревца, са истом славом. Оно што је сигурно, не припадају роду Никшића. Зато би било добро да одраде неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

Према речима тестираног, Димитријевићи, Мирчетићи, Ивановићи, Обрадовићи,  Радосављевићи, су према предању пореклом из Старе Херцеговине. Слично је забележено и у лутератури.

https://www.poreklo.rs/2013/10/30/poreklo-prezimena-selo-jarusice-gornje-aerodrom-kragujevac/
4
Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Последња порука M_Glavonjic послато Децембар 06, 2024, 11:25:52 поподне »
(Други део)

С обзиром на горе изнесене податке и обрасце, Владина најновија претпоставка је да ће Ђилас из Заграда припасти његовој грани! Уколико се то деси, то ће значити још једно фантастично откриће, конкретно,  гранање једне до сада ретке FT190799 никшићке гране и прибраћене гране I2-Z17855>А20300>Y135654, пре њихових независних исељења из Бихора/Бијелог Поља у Жупу Грачаницу (предака тестираних Ђиласа, Ђуровића и Чворовића) и ивањичку Брезову (предака Бојановића и Радошевића). Услов за тако нешто који би се морао испунити, јесте мањи број заједничких SNP маркера испод FT190799, између тестираних Бојановића и Ђиласа, што би потврдило њихову даљу генетичку сродност, која не би требала бити млађа од половине 14. века. Хаплотипови не указују на посебну блискост Бојановића и Ђиласа, посебно разлике на 481 маркеру, којих има 3, али Влада се ипак нада да је на прагу открића својих даљих рођака.  Да подсетим само, Ђилас и Ђуровић су добили позитивне резултате на FT190799, а негативне на Y250780, на Y189944 нису тестирани већ је Ђилас одмах након FT190799+ поручио WGS тест. WGS је ушао у 5. месец секвенцирања, надамо се да ће резултат бити познат до краја године. Биће занимљиво видети да ли ће се остварити и ова најновија прогноза, у сваком случају, са резултатом Ђиласа напокон биће реализована и пуна генетичка профилизација Жупљана.

Још неколико лепих вести су нам стигле, које се тичу дубинских тестирања даљих рођака Никшића у бочним Y52621 гранама. Познато је да је и овај правац истраживања подједнако битан, у јаснијем разумевању матице Никшића. Да је матица за Y52621 Стара Рашка, тачније њено само језгро, сјеничко-бихорски простор, нисмо тиме ништа ново рекли, јер досадашњи резултати и сама грана Y52621, посебно преко племена Никшића, показује везу са Старом Рашком, али потребни су нам и други резултати.

Влада је успешно придобио за WGS тестирање Цветића из Ковачевца код Младеновца, са славом Стевањдан и пореклом из Сјенице-Нове Вароши. По хаплотипу нема сумње да припада хаплогрупи Y52621 и бочној грани у односу на Никшиће. Након његовог резултата знаћемо старост генетичког раздвајања са исељеним Стевањштацима у Босанској Крајини, и када се оквирно догодила миграција њиховог претка из Старе Рашке.

Такође, дошли смо и до узорка Лазаревића-Биорца из Кусовца код Кнића са славом Јовањдан, за SNP тест у YSEQ на Y52621. У литератури за Лазаревиће пише да су пореклом из Бихора: https://www.poreklo.rs/2015/02/21/poreklo-prezimena-selo-kusovac-knic/

"-Биорци (Симићевићи, Весовићи, Ћировићи, Радосављевићи, Лазаревићи и Биорци). Чукунбаба данашњих довела је из Бихора синове Симића и Веса а са њима су дошли рођаци Витко и Радосав. Најпре су се населили у Борач са осталом својом фамилијом Биорцима, која је још велика у Борчу. Касније су дошли овде. Славе Јовањдан."

Лазаревић по маркерима делује да ће припасти Y52621, уколико се то догоди, најизвесније је да се открије веза са тестираним Чикарићем из села Златари код Бруса, испод Y52621>BY77359, због исте славе и сличног хаплотипа.

Од потенцијалних Y52621+ са крсном славом Јовањдан, и тестираном Трифуновићу из Беоца код Рашке поручен је тест на Y52621. Пореклом је из Рикова, то је заселак села Врачево код Лепосавића. По хаплотипу Трифуновић је исти генетички род са тестираним Јелићима из Ерчега, слава такође Јовањдан, који су пореклом "из Васојевића".

У случају позитивних резултата ових Јовањштака на Y52621, посебно Лазаревића-Биорца, назире се и матица Јовањштака у Бихору, где су постојале две цркве посвећене Св. Јовану (вероватно их је било и више), и обе су из преднемањићког периода, у селима Сутиван и Затон. И називи Сутиван (старији Светиван) као и село Ивање, сведоче да је култ Св. Јована овде у прошлости био развијен и јак. Село Лозна се налази недалеко од њих. Иначе, у селу Лозни је лоцирано чак 5 црквишта, а и у осталим бихорским селима их има по неколико, што довољно говори о високом степену духовног развоја стариначког бихорског становништва. Да ли су некадашњи православни храмови у Лозни били посвећени Св. Луки, Св. Марку, или Св. Ћирилу, можда и Св. Јовану? Врло вероватно.

Према Медојевићу и Лутовцу, бројна бихорска села су опустошена након 1690. године. Лозна, Сутиван, Затон, Ивање, Азане, само су нека од њих. Управо у Азанама већ имамо потврду присуства Y52621, са позитивним резултатом муслимана Новалића код Бовог Пазара, који је пореклом од Јовањштака из овог села. Као што смо видели у претходној анализи, у Азанама су у прошлости живеле и породице са славом Лучиндан (исељени Госпавићи). С обзиром на већ утврђену разноврсност никшићких грана у Бихору и Полимљу, то би значио један континуитет бивствовања на овом простору неколико Y52621 огранака, још од раног средњег века.

Влада је стигао до још једног узорка, Басарића из Губереваца код Лучана са славом Ђурђиц, такође за тест на SNP маркер Y52621. Разлог генетичког испитивања јесте што и порекло Басарића упућује такође на Бијелопољски крај. Басарићи су исти генетички род са Татовићима из Тисовице, Грујићима из Метохије, и једном породицом чији резултат није јаван, са презименом које указује на порекло из околине Бијелог Поља (сви славе Ђурђиц). Басариће и Татовиће повезују и са бројним Азањцима из Васиљевића код Ивањице, пореклом очито из бихорских Азана. Интересантно, у Азанама је 1913. године пописана и једна кућа Ивезића, који су се касније иселили у Суви До код Тутина, а касније у Краљево, који такође славе Ђурђиц.

Поред ових нових акција, и даље чекамо WGS резултат Поповића из Равне Горе код Ивањице, са добијеним SNP резултатом Y52621+, који је представник разгранатог рода Старорашких Јелисејевштака (са крсном славом Св. Јелисеј, познато је да овај култ нигде није развијен изван Старе Рашке). И даље постоји могућност да Поповићев WGS резултат "поцепа" никшићки FT190799.
5
Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Последња порука M_Glavonjic послато Децембар 06, 2024, 11:25:31 поподне »
Поштовани,

догодила се још једна интересантна и помало неочекивана промена на генетичком стаблу Никшића. Ерић из Лисовића код Барајева оформио је нову грану испод Y250780, под ознаком MF795585/MF681733, са непознатим резултатом из прошле године:

https://www.yfull.com/live/tree/I-MF681733/

Обавештење из YFULL:

“Hello.

This sample created a subclade with sample YF119195, which was hidden
from the tree as unpaid.

Best regards, Tatiana
YFull Team”

Иза узорка YF119195 највероватније стоји резултат неког бијелопољског муслимана или косовског Албанца. Ерић је планирао да уради Т2Т надоградњу, YFULL није имао приступ налогу јер није продужена претплата па је надоградња изостала, али видимо да се и без ње догађају промене са старим узорцима, што је одлично сазнање. Не знамо каква је ситуација на другој страни са новелима, Ерић их има укупно 8 испод MF795585/MF681733, најбољег квалитета 5, тако да је његова старост најмање 600 година. Нажалост, YSEQ га није уврстио у понуду, тако да је на њега неизводљиво појединачно тестирање.

Преносим још неколико веома важних запажања, до којих долазимо захваљујући непрестаним анализама генетичких резултата, историјских развоја и миграција рода Никшића, као и прибраћених родова. Упоређујући и анализирајући њихове резултате и заједничке миграције са одређеним подродовима Никшића, између осталог долазимо и до одговора када, где и којим никшићким гранама су се дешавала прибраћивања њихових предака. Од самог почетка нашег истраживања један је од циљева био да помоћу дубинских тестова покушамо доћи и до одговора на таква питања, и испоставило се да је тај правац истраживања веома користан, и од посебног значаја и за саме Никшиће.

Влада Бојановић одавно сматра да су очигледно носиоци I-Z17855>А20300>Y135654 и I-Z17855>А20030>BY55537 грана заједно мигрирали у Стару Рашку, тачније у Бихор, са истока (осим што деле заједнички SNP маркер А20300, у њиховим гранама се налазе и Бугари и Македонци), где се за припаднике ових грана догодила судбоносна интеракција са Никшићима, по њихов даљи развој. Делује да је изворна крсна слава овог рода била Ћириловдан, што је карактеристика за поједине Y135654 огранке (није искључено и за BY55537), поштовање овох култа такође доказано сведочи о њиховом источном пореклу. Осим тога, нешто касније су поједини огранци Y135654 и BY55537 узели Св. Николу за крсну славу, очито по досељењу у Бихор, јер имамо Никољштака Y135654 и у околини Сјенице као и Никољштака BY55537 са предањем о пореклу из Бијелог Поља.

Следеће заједничке карактеристике ових родова су прибраћивања Никшићима, али и миграција једног припадника I-Z17855>А20300>Y135654>Y135653 са славом Ћириловдан (Богдана, претка Љешњана-Војинића) и једног припадника I2-FT190799>Y189944>Y483870>3SNP(Y596558*Y251117*Y251345)>Y250780 (Никше Никшића, претка Жупљана Гезимировића и Ровчана Гојаковића) у Ровца и Жупу Грачаницу. Највероватније је ова миграција имала војни карактер, за време пада Николе Алтомановића 1373. године и освајања Мораче и Роваца од стране војске Лазара Хребељановића и Вука Бранковића, или још вероватније око 1380. године, у циљу очувања и обезбеђивања јужних граница од Балшића и караванског пута према приморју (где је управо у Ровцима било једно од главних караванских чворишта, осим тога тада су већ и Гезимир и Гојак били војно способни мушкарци, с обзиром на њихове године рођења око 1360-1365.).

С обзиром на сва досадашња открића, матица за Y250780 (могуће и за 4 SNP маркера узводно од Y250780, до Y189944) је несумњиво негде у данашњем бијелопољском крају. По Владином мишљењу, матица је највероватније село Лозна у Бихору, као и за Y135653, одакле је Богдан по реци Љешници понео родовски назив у Ровца, поред које се његов род првобитно настанио, још током 13. века врло вероватно. Крунић из бијелопољског Врха Y250780+ је пореклом управо из Лозне, и по свему судећи ће формирати нижу грану са неким на Y250780* нивоу, или припасти новој грани Y250780>MF681733. 

С тим у вези, један интересантан податак могао би бити релевантан за ову причу, као и за Вучковиће Y250780* из Медвеђе код Трстеника, пореклом из Котора у Метохији, податак који смо добили од господина Милована Филимоновића. Раичевићи из Стројинаца (Брус), који су припали Y135654, досељени су у Стројинце пре Другог српског устанка, и пописани 1833. године (две задруге). Имају близак род истог презимена у Малој Дренови која је близу Медвеђе. Оно што је за њих својствено јесте да славе стару славу прилично разгранатог рода (Љешњаци), који се јавља у околини Бијелог Поља и у Ибарској долини - Св. Ћирик. Такорећи, преци Вучковића и Раичевића су следили један од познатих образаца миграција бихорског становништва, које су се одвијале након 1690. године, преко Ибарске долине у Расину (Лозна>Метохија>Расина), а не можемо искључити ни могућност да се ради о заједничкој миграцији. Због тога смо Раичевића анимирали за дубинска тестирања, као што нам је већ годинама пракса, да сваку хипотезу генетичким путем проверимо и испитамо.

Навео сам да је заједничка карактеристика за I-Z17855>А20300>Y135654 и I-Z17855>А20030>BY55537 осим Никољдана и развоја у околини Бијелог Поља и прибраћивање Никшићима.

У претходној анализи за I2-Z17855>А20030>BY55537 сам навео породице са Лучинданом и Марковданом у Топлици, којима би дубље тестирање Аврамовића из Доње Сабанте дало одговор на питање којој се тачно грани Никшића њихов предак прибратио у прошлости, пре 5-6 векова. Образац је исти, помоћу којег смо као што сте видели, дошли и до одговора којој генеалогији Никшића (Y483870) се прибратио припадник I2-Y134578>Y134585>Y190065, пре отприлике 6 векова, на основу њихових заједничких развоја и миграција, или одговора на питање којој грани Никшића (FT190799*) се прибратио припадник I2-Z17855-FT20796>BY190177>FT154835 у прошлости, такође у околини Бијелог Поља: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg200639#msg200639
6
Историја и генетика / Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Последња порука ⲥуⲛцⲉ послато Децембар 06, 2024, 11:16:05 поподне »
Ови Словени, победници Асбада, пустошећи редом све до мора, заузеше и приморски град Топер, иако је у њему стајала војна утврда. Овај град бијаше први на обали Тракије и удаљен од Византије дванаест дана хода. Заузели су га овако: Већи дио непријатеља бијаше се скрио испред утврђења у нериступним мјестима, док су се у малом броју били појавили кон источних врата и узнемиравали Римљане на зидинама. Римски војници помисливши да непријатеља нема више него видјеху, одмах узеше оружја и сви изидоше против њих. Варвари кренуше у повлачење претварајући се да су уплашени и да беже а Римљани ужару гоњења удаље се подалеко од утврђења. Тада други изидоше из засједе и нашавши се за прогониоцима, одсјекоше им пут назад у град. А они који се претвараше да узмичу, окренуше се против Римљана, тако да су их ставили између два огња. Варвари су их све побили, а затим пошли на зидине. Градски житељи, лишени подржке војника, бијаху беспомоћни, али су ипак покушавали да одбију нападаче колико су могли у том тренутку. Пређе свега, на нападаче су лили кључало уље и смолу и сви су бацали камење, али одпор није дуго трајао. Варвари су их, обасувши стријелама, приморали напустити зидине и поставивши љестве уз утврђења, силом заузели град. До петнаест тисућа мужких одмах су убили, опљачкали сва блага, а жене и дјетцу одвели у робље. У почетку нису штедјели ни старих ни пола, пошто су оба ова одреда, од тренутка када су упали у област Римљана, убијали све, не правећи разлику у годинама, тако да је цијела земља Илирије и Тракије била прекривена непокопаним тијелима.


Извор: Прокопије из Кесарије. О Словенима и Антима [Текст] // Хрестоматија из историје СССР-а. Том I. Од најстаријих времена до краја XVII века / под ур. В. И. Лебедева, М. Н. Тихомирова, В. Е. Сиројечковског. - М., 1951. - С. 16


Овдје је некакав указ на то да би римски хаплотипови могли бити утјеловљени у Словијене већ у првим фазама додира преко робља, то јест отрока. Ови би веома брзо учили словијенски језик али са својом фонологијом или граматичким својствима влашкога језика стварајући креолски језик на што подсјећају данашњи бугарски и македонски. Чини ми се да је такав језик настао веома рано, а не да се је касније преобличио из старословенскога који би био језик чисто словенских средина, властеле и цркве.
7
Организоване акције тестирања / Одг: Српски ДНК месец 2024
« Последња порука Милош послато Децембар 06, 2024, 11:04:21 поподне »
112. Јовичић, Јовањдан, Пиносава, Вождовац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 439=14, 382II=32, 481=28. Нема сумње да му је близак Јовић из Породина код Жабара. Деле споменуте вредности, као и славу. Чак су им и презимена слична.

40. Јовић, Јовањдан, Породин, Жабари

Јовичићима у Пиносави је надимак Црљенци, што указује на њихов долазак из села Црљени код Лазаревца.

https://www.poreklo.rs/2013/11/18/poreklo-prezimena-selo-pinosava-vozdovac-beograd/

Свакако предлажем неки од напреднијих тестова, како за Јовичића, тако и за Јовића из Породина.
8
Организоване акције тестирања / Одг: Српски ДНК месец 2024
« Последња порука Милош послато Децембар 06, 2024, 10:46:08 поподне »
111. Миловановић, Ђурђевдан, Пољна, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 19=15, других карактеристика нема. Због ове вредности, славе и предања, врло могуће да је у генетичкој вези са Николићем из Доњег Рибника, као и Шљивићем и Милосављевићем из Ботуње.

За Миловановиће се у литератури наводи да су из Александровачке Жупе.

https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-poljna-trstenik/

Предлажем неки од напреднијих тестова, попут WGS-a или BigY-a.
9
Верски обичаји / Одг: Протестантизам у Срба
« Последња порука drajver послато Децембар 06, 2024, 09:14:42 поподне »
Прије неког времена на овој теми поменута је једна интересантан личност везана за историју Срба у Угарској. Ради се о угарском магнату српског поријеклу Петру Петровићу. Може се слободно рећи да је у периоду власти краљева Запоља у 16. вијеку, Петровић вјероватно био и најмоћнији угарски великаш. Након смрти Јована Запоље, Петровић је именован једним од двојице тутора малољетног краља Јована Жигмунда. Ово не треба да чуди јер су  Јован Запоља и Петровић били најближи рођаци (извори додуше не наводе по којој линији). Петровића извори из тог периода уско повезују са Србима, таквим га сматра и мађарска историографија, што онда отвара питање и о поријеклу самих Запоља. Запоље су биле поријеклом из пожешке околине у Славонији (тачније из села Запоље код Нове Градишке), а Петровић је судећи по свим доступним подацима био поријеклом из подручја око ријеке Врбаса. Крајем 15. и почетком 16. вијека простор и јужно и сјеверно од Саве били су дио једне управне цјелине. Оно што би се могло поставити као питање јесте: да ли су и саме Запоље  биле српског поријекла?

Има истраживача који наводе ту могућност, а управо због ове блиске родбинске везе са Петровићем, али и титуле војвода које су преци Запоља у почетку имале. Тако наводе:
"Possibly even Serbian because the first members of the family were referred  to as voivodes of Zapolia, in the sense of estate owners rather than of office holders,  as was the case of the Voivode of Transylvania. The title of voivode, typical of the  Romanians and Serbs, was fairly commonly encountered in the medieval Hungarian  kingdom."

Запоље нису неки претјерано стар угарски род. Испливали су на површину за вријеме Хуњадија и веома брзо су се као и сами Хуњадији пробијали на друштвеној љествици. Петровићи се чине дио исте приче. Све је то ново племство које израста у Угарској током 15. вијека, а по друштвеним везама би се могло трасирати до круга око Жигмунда Луксембуршког и деспота Стефана Лазаревића.

Да се вратим на Петровиће. Отац Петра Петровића, Михајло Петровић био је посланик врбаске жупаније крајем 15. вијека у угарском сабору. По неким историјским поменима у угарским изворима оног доба евидентно је да је имао посједе негдје на простору данашње Градишке, Лакташа, Бања Луке. Петровићи су носили додатак "de Suraklin" "de Zwraklin". У турском попису из 1604. године, на подручју бањалучке нахије помиње се и неубицирано село Свракалине (вјероватно подручје данашњег Карановца јужно од Бања Луке, у долини ријечице Свракаве). Не би ме чудило да је то матично мјесто Петровића. Истовремено на подручју данашње Градишке и Дубице у попису из 1604. године се помиње неубицирано село Петровићи, што би могло указивати на посједе овог рода.

Нема никаквих посебних показатеља о вјерској припадности Петра Петровића прије него што је постао један од најистакнутијих калвина протестаната у Угарској. Оно што је евидентно јесте да је касније имао прилично изразит антикатолички став. Али такав став су имале и Запоље, а млади краљ Запоља је на крају постао и екстремни протестант- унитаријанац.

Без обзира на свој калвинизам, Петровић је фигурисао и као својеврсни вођа Срба у Угарској и Срби су чинили главнину његове војске.

Више о Петру Петровићу може се прочитати у сљедећим радовима:
https://en.wikipedia.org/wiki/P%C3%A9ter_Petrovics
https://www.academia.edu/21545541/Peter_Petrovi%C4%87_and_Protestantism_Aspects_concerning_the_patronage_of_the_Reformation_during_its_early_period
https://www.academia.edu/4029957/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA_The_Sancak_of_Petar_Petrovi%C4%87
https://www.academia.edu/88273620/P%C3%A9ter_Petrovics_1487_1557_in_the_Service_of_Queen_Isabella

Печат Петра Петровића из 16. вијека



Међу Србима никада није протестантизам ширен плански и систематски као католицизам, нпр. Први проповедници који долазе на наше просторе заправо нису ни долазили да проповедају међу Србима, већ међу онима који су већ били протестанти, као што су Словаци, Немци и Мађари.
Као што Симо написа у предходним постовима вероватно први познати Србин протестант био је гроф Петар Петровић. Био је губернатор Ердеља, велики угарски земљопоседник и веома пуно је радио на ширењу протестантизма на том терену, тачније "хелветског вероисповедања"-калвинизма. Први пут се појавио после погибије Јована Ненада. Био је на страни Јована Запоље, са којим је био у родбинским везама. Ево шта каже J.A. Wylie, The History of Protestantism, volume III:
''Петровић је уклонио све ликове из цркава, обратио је манастире у школе, уклонио је папске свештенике из парохија, ковао је сребрни и златни новац са ликовима пехара, преузимао је власништво католичке цркве у име државе, и обезбедио да три четвртине од прихода иде за плате протестантског свештенства. Тако је било по читавој Трансилванији, уз одобравање и сарадњу свег народа, ослобођеног јурисдикције римске хијерархије, па је велика већина становника прешла у протестантске вероисповести.''
Мени се по овоме чини да је Петровић пре свега радио на ширењу калвинизма међу римокатолицима. Немамо историјских извора из овог периода који нам говоре да су православни прелазили на калвинизам. Ова борба у Угарској је пре свега били политичка. На једној страни стајали су Фердинад Хабзбуршки, претендент на угарски престо, Свето Римско Царство и папа, као љути противници протестантизма, а на другој краљица Изабела Јагелонска и њен малолетни син Јован II Жигмунд Запоља, који је на скупштини у Торди прогласио равноправност католика и протестаната у Угарској, како би створио јединство у својој краљевини стиснутој између Хабзбурга и Османлија.
О овоме пише Бранко Бјелајац у свом чланку "Рани протестантизам у Србији".
10
Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови
« Последња порука Кековац послато Децембар 06, 2024, 08:37:30 поподне »
Свеједно, то је опет у Прикаквказју, а поменути узорак је аутосомални outlier у односу на остале узорке из тог подручја, што су и у раду констатовали. При томе, у осталим индоевропским зонама у Русији, око Волге, Дњепра нема L283, а није да то подручје није истестирано. При томе нема потврде да је поменути узорак предачки за европске L283.

Мени је интересантнији детаљ у кластеризацији објављеној у овом посљедњем раду, гдје се бронзанодопски узорак KDC001 са Кавказа и бронзанодопски узорак I5080 из Далмације, налазе у истом општем кластеру Med1.2_WesternAsia_Europe_CE_S_26000BP_300BP. Оба узорка су из истог периода, око 1700 г.пне, оба су директно датирани и оба су J2b-L283. Не кажем да је то директна веза, али је интересантно да овај узорак из Хрватске (прото-илирски) није упао нити у FarmerRel.1.1_Europe_W_CE_S_E_N_7400BP_520BP кластер којег током Бронзаног доба још увијек има у Италији, а нити у SteppeRel.4.3_6900BP_800BP којег такође има у Бронзаном добу у непосредном сусједству.



Која год да је варијанта доласка Ј2b-L283 у Европу, ниједна није без логичких рупа. Рупа постоји у том сјеверном степском правцу, али не могу рећи да рупа не постоји и у јужном анадолско-медитеранском правцу.

Слажем се да недостају узорци многих хаплогрупа Јамне културе, а посредно можемо основано да сумњамо да их је било. На пример цела хаплогрупа R-L51 недостаје, па онда R-PF7562.

Када се погледа филогенетско стабло ових хаплогрупа види се сличност са R-Z2103. Прво TMRCA који упада у време када се десило популационо уско грло у степи процењено на основу ROH анализе. Друго, најстарији огранци хаплогрупа J-L283, R-Z2103 и R-PF7562 се деле на Јермене и остале, исто као и у случају хаплогрупе R1b-Z2103.

Што се тиче узорака из Далмације и њихове IBD кластеризације, мислим да је поменути узорак изузетак, а сви остали, укључујући и остале узорке из Хрватске, Црне Горе и Албаније, су сврстани у Bell Beaker кластер, па се може рећи да су Далмати, Либурни, Јаподи, па и Илири били Bell Beaker-и. Свиђало се то неком или не, тако је.

У вези са Сардинијом бих скренуо пажњу на узорке из Шпаније који припадају истом кластеру као и нурагијски, али и тамо доминира хаплогрупа R1b-P312, коју без икакве дилеме везујемо за Bell Beaker. Изгледа да је кластер 0_1_1 некако повезан са прединдоевропским језицима који су били у широкој употреби на том подручју дуго након Bell Beaker културе, а чији је једини живи представник језик Баска. Изумрли сардинијски није остао сачуван, али сам негде прочитао да се на основу неких топонима може повезати са баскијским. У сваком случају се исти феномен може приметити и у бронзаном добу Шпаније, као и на Сардинији, а то је изразита доминација степске хаплогрупе без значајне промене аутозомалног профила у односу на период пре доласка тих хаплогрупа.
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10