Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Родови и њихове хаплогрупе / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Последња порука Владимир Бојановић послато данас у 01:49:54 пре подне »
Крстивојевић (Крчмар, Мионица) је Y331554 и ову грану дели са Бјелетићем (Ковачи, Никшић) и Дамљановићем (Трудово, Нова Варош)
https://www.yfull.com/live/tree/I-FT190799/
Честитке Крстивојевићу на новом груписању и придруживању новој подграни  :)
Ево још једне нове подгране међу Никшићима. У питању је мутација Y336905 на коју су позитивни Бјелетић и Крстивојевић, док је Дамљановић остао на нивоу Y331554*: https://www.yfull.com/live/tree/I-Y331554/ Подсећања ради, Бјелетићи из Ковача су по предању Требјешани, док скупина лучинштака из села Крчмар код Мионице, којој припада тестирани Крстивојевић, носи заједнички надимак Лимци, по претку Груји Лимцу који се у ово село доселио у другој половини 17. века из Полимља, тачније из Душманића. Интересантно је да су они по речима тестираног пореклом Васојевићи, што је генетика оборила. Још интересантнији податак јесте тај да у Крчмару живе још две скупине лучинштака, које су се за разлику од Лимаца доселили из околине Никшића: https://www.poreklo.rs/2013/04/18/poreklo-prezimena-selo-kr%C4%8Dmar-mionica/

-Лимци: Кад се Тодорац доселио у ово село у другој половини 17. века и Грујо Лимац из Душманића у Полимљу и населио се, где и данас постоји његова кућа, код извора Доброша. Његови потомци су данашњи Лимци: Радовановићи, Крстивојевићи, Тодосијевићи, Грујовићи и Недељковићи, сви славе Лучиндан.

-Симовићи: Мало после Тодорца доселио је ондашњи калуђер данашње Симовиће, као своје сроднике из Роваца у Никшићкој Жупи и населио их поред себе, на црквеном земљишту, славе Лучиндан.

-Абдула: Пред Кочину Крајину доселио се стари Абдула из Погане у никшићким Рудинама. Од Абдула су данашњи Марковићи, Пантелићи, Маринковићи и Јанковићи, славе Лучиндан.


Кнежевска линија Требјешана, којој припадају тестирани Ђоковић-Војводић и Вујачић припали су новоформираној Y263686, дакле утврђено је да Бјелетићи не припадају њиховој генеалогији. Поставља се питање, колико је заправо стара Y336905 и да ли се порекло Лимаца може довести у везу са Требјесом и Требјешанима Бјелетићима (с обзиром да је овај "огранак" Никшића настао тек у 16. веку) и где се десило раздвајање предака Бјелетића, Крстивојевића као и Дамљановића? Чињеница је да и Лимцима и Дамљановићима недостају предања о пореклу из Никшићке Жупе па и о Требјеси, а осим тога, као што видимо, Лимци имају досељене Никшиће лучинштаке међу својим комшијама у Крчмару. Понављам комшијама, не рођацима, јер они се никад међусобно нису рођакали. Мишљења сам да се то раздвајање међу прецима Бјелетића, Крстивојевића и Дамљановића могло догодити негде између ових области, а то је област Потарја, одакле су једни мигрирали на југ а други према Старом Влаху током 16. и 17. века када у изворима и нестаје помен Тарских Никшића, а на такву помисао ме упућује и генетика (као и братства из Потарја и Полимља са тренутним статусом Y189944+, Y250780-, Кургаши, Јовановићи, Војиновићи и братства са предањем о пореклу из тих области попут Гемаљевића-Пајевићи, Милекићи из Бихора и тд.).

По најновијој верзији стабла YTree v10.03.00. Дамљановићу је остало 5 приватних мутација најбољег квалитета испод Y331554, Бјелетићу 2 док је код Крстивојевића ситуација јoш увек непредвидива. Крстивојевић има укупно 15 приватних новела најбољег квалитета испод Y336905, вероватно ће их на YFull-у за прорачун одбацити већину али ни у ком случају неће имати мање од Дамљановића, што практично значи да се и Y331554 и Y336905 налазе негде на нивоу Y189944. Иако смо остали још увек ускраћени за реалније процене старости Y189944 од стране YFull-а, као и за процену жупљанско-ровачког Y250780, којем је званично сада старост благо померена уназад, са 450 на 500 година, појава нових узорака заиста чини прорачун прецизнијим те тако сужава интервал CI од 95% (временски интервал у коме је са вероватноћом од 95% живео заједнички предак свих узорака у некој подграни). На пример, подграна FT190799. Раније је постојао временски интервал од 1200<->325 (TMRCA 650 година је био просек интервала):
https://www.yfull.com/arch-8.05/tree/I-Y52621/
У овом тренутку, интервал је 1100<->600.
https://www.yfull.com/tree/I-FT190799/ Такође, треба имати на уму да многи нови узорци нису имали времена да се унесу у тренутни обрачун старости. На пример, у поменутој подграни Y250780, узорци Томића YF103221, П. Шћепановића YF103245 и Радовића YF103432 ће бити укључени у следећи прорачун старости (то се десило јер њихова обрада још није била завршена у време почетка претходног обрачуна старости). При том, знамо од пре да тестираном В. Шћепановићу YF083765 није укључен у обрачун ниједан приватан SNP испод Y250780 из разлога што ниједан не спада у comBED регион, као што ни сада из истог разлога није неколико нових мутација укључено, на пример за Симеуновића YF102572 SNP 5415162 иако се ради о мутацији најбољег квалитета и тд. У YFull-у имају жељу да у будућности ревидирају ове регионе у правцу њиховог повећања, али када ће то бити урађено не знају, бар такав одговор добих прошле године. У сваком случају уверен сам да ће се са новијим узорцима и резултатима који нас тек очекују доћи до помака и још прецизнијих обрачуна, мада и без њих ми знамо старост бар за Y250780, али нас свакако интересују процене осталих подграна, чије су генеалогије изгубљене у ходницима времена.
2
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука Петар М. Демић послато данас у 12:13:58 пре подне »
На подручју Баније заиста је било Игњатовића који су славили Никољдан. Било би интересантно да се то презиме тако дуго одржало и да је имало такву необичну миграциону путању. Тест Игњатовића из Глибовца, оних из Омољице и оних са Баније би брзо открио како ствари стоје.

Колико ми је познато, на ширем подручју Петриње постоје Гњатовићи који прослављају Никољдан и они су пореклом из Мачковог Села.
3
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука drajver послато Мај 17, 2022, 10:39:43 поподне »
Дакић, Јовањдан, Мала Црна Гора, Жабљак, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, као и претходно тестирани Дакић из истог места.
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=23 коју нема ниједан други тестирани припадник рода. То је уједно и једина вредност макрера која одступа од модалног хаплотипа рода Копривица и Тупањаца.

Обрен Благојевић у свом раду о Пиви наводи следеће:

Дакићи. Велико братство од око 25 кућа, а прије рата било их је много више. Живе у селу Црна Гора, и то у доњем селу, а једна кућа има и у Бојатима. Славили су Јовањдан и припадају стаблу Браниловића. Најближи су им Аџићи, Тијанићи, Тончићи и сродне гране. Дакићима су се прозвали по Аџића удовици Даки, која је имала два сина: Мића и Сима, и од њих су сви Дакићи. Симов унук Лука умро је тек недавно у Војводини од око 110 или чак више година, а Благоје Дакић имао је 11 одраслих, здравих синова, али му попотомство није имало много среће. Једном приликом је кавазбаша Ибра-хим на превару ухватио коџобашу Риста Дакића и са још 16 сељака из Црне Горе одвео и побио на Гласовитој. Дакићи су били познати и као комити за вријеме аустроугарске окупације, па и касније. Једна њихова линија иде овако: Дака-Мићо-Илија-Стојан-Миле-Симо-Радован. Из овог братства је и један од малобројних предратних чланова Комунистичке партије из Пиве, Радоје Дакић Брко, који је као металски радник живио у Београду, а у току рата 1941—1945. године био један од руководилаца устанка у Црној Гори.

Како Аџићи такође припадају роду Копривица и Тупањаца, предање Дакића се може сматрати потврђеним.

Дакићу су маркери проширени до 111, чекају се и резултати BIGY700 теста.
4
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-PH908 (Динарик Југ)
« Последња порука drajver послато Мај 17, 2022, 10:28:05 поподне »
На Српски FTDNA пројекат се учланио тестирани са презименом Сербин. Ради се о Украјинцу. Као претка је навео Ивана Федровича Сербина из 17. вијека, који је био пуковник козачке војске. На Википедији о њему нађох краћи запис на украјинском:

"Сербин Іван Федорович — полковник лубенський (1670[1] —1676, з перервами), зять кошового отамана Івана Сірка, носив герб Леліва.

Лубенський полковник у 1671 році та з травня 1672 року до серпня 1676 року. Брав участь у поході гетьмана Івана Самойловича у Правобережну Україну в 1674 році, поході на Чигирин проти Петра Дорошенка в березні 1676.[2]"


Припада хаплогрупи I2-PH908, на 111 маркера хаплотип му је прилично модалан, па има доста блиских поклапања на 67 маркера. Чека резултате BIGY700 па ћемо видјети да ли има неких скоријих веза са неким од тестираних Срба.

Стигоше BIGY700 резултата за Сербина. Не знам да ли да га одмах прогласим за Србина или да будем опрезан. Сербин цијепа постојећу грану I2-PH908>Y199272 у којој су засад само Срби (Јаковљевић, Деспотовић и анонимни из Брчког),  и то на начин  да са овом тројицом дијели SNP FT276002, али је негативан на све остале SNP-ове на том нивоу.

Ново стабло ове хаплогрупе изгледа овако:


Значи, веза са осталим Србима је стара око 1600 година, али је индикативно да је грана изразито српска и да Украјинац носи управо такво презиме.
5
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука Nebo послато Мај 17, 2022, 09:39:31 поподне »
Јесте. Изгледа да су Констрактини Игњатовићи ипак крајишког поријекла.

Одличан налаз. Уђосмо у траг Констрактином пор(иј)еклу.
6
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука Nebo послато Мај 17, 2022, 09:38:40 поподне »
Озбиљну је пометњу направила међ педерлуком европским...и чисто сумњам да је ко шта схватио о чему је певала.

Мислим да стих "немам књижицу" само ми можемо разумети...
7
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука drajver послато Мај 17, 2022, 09:35:34 поподне »
На подручју Баније заиста је било Игњатовића који су славили Никољдан. Било би интересантно да се то презиме тако дуго одржало и да је имало такву необичну миграциону путању. Тест Игњатовића из Глибовца, оних из Омољице и оних са Баније би брзо открио како ствари стоје.
8
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука drajver послато Мај 17, 2022, 09:24:43 поподне »
Јел Ердељановић обрадио и Омољицу међу банатским насељима?

Јесте. Изгледа да су Констрактини Игњатовићи ипак крајишког поријекла.

У Ердељановићевом раду за Игњатовиће у Омољици пише:

"Игњатовићи (8, св. Никола) досељени из Хрватске из Петриње, кад се село насељавало пре 200 година, има их одсељених у Србију и раније и одскора."

Иначе би ове старија крајишка насељавања по банату и Бачкој, па и Србији јужно од Саве и Дунава требало подробније истражити. На пмает ми пада онај R1a-Y2613 срђевштак Грунчић који је исто од тих старијих досељеника.

Иначе су ове насељенике из "Рватске" називали "Рватима".

Ердељановић је за Омољицу записао сљедеће:
"Omoljica se deli na Rvatski kraj i Racki kraj. Severni deo Omoljice je Zlatica ili Srpski kraj, u sredini je Rvatski kraj, dalje ka jugoistoku najpre Švapski kraj i naposletku, u "špicu", Vlaški kraj.

Približno je jednak broj Srba "rvatskog" i ostalog porekla. Ovi iz Hrvatske dovedeni su u vreme prvog i drugog naseljavanja.
Od jugoistoka ka severozapadu je Rvatski kraj ("od krsta do krsta"). Zašto se tako zove, ne zna se, ali otkako se zna tu nije bilo Hrvata, nego i sad tu žive samo pravoslavni Srbi, koje, dakle, pogrešno zovu Rvatima.

Zna se da su medju Srbima Rvatskog i Srpskog kraja bile vrlo slabe veze, štaviše nikako se nisu medju sobom uzimali, u crkvi je uvek desna strana bila onih iz Srpskog kraja, leva onih iz Rvatskog kraja, tutor stariji iz Srpskog a mladji iz Rvatskog kraja. Bilo je čak i neprijateljstava izmedju jednijh i drugih (momci se tukli i nisu puštali u svoj kraj momke iz onog drugog kraja). Tek je uticajem sveštenika Vlaškalića počelo zblavanje izmedju oba ova kraja i naročito je pojačano time što su srpske škole grupisane kod crkve, te su u njih dolazila i deca iz Rvatskog kraja i tako se odmalena zbližila sa decom iz Srpskog kraja. To i medjusobno uzimanje jako je doprinelo zbližavanju i izjednačavanju."
9
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука Rimidalv послато Мај 17, 2022, 07:42:31 поподне »


За глибовачке Игњатовиће, Боривојe Дробњаковић („Смедервско Подунавље и Јасеница“, 1925) забележио је да су се ту доселили 1892. године из Баната (Омољица), те их због тога зову „Швабама“. Славе Никољдан.



Јел Ердељановић обрадио и Омољицу међу банатским насељима?
10
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Bihorac послато Мај 17, 2022, 07:28:19 поподне »
Godine  2019 godine u arheoloskim iskopinama antickog Rima na teritoriji danasnjeg Rima otkriven je skeleton coveka koji je bio sahranjen pre 1750 godina. Analizom uzoraka je otkiveno da on pripada haplogrupi  G i preciznije G-s9591. Istu haplogrupu danas nose nekoliko prezimena u Crnoj Gori i Srbiji kao sto su Sabotic, Zverotic, Pejkovic, Petrovic, Bakic. Dali podudaranje genetske analize sa osobom koja je bila sahranjena u antickom Rimu dovodi navedena przimena u direktnu vezu jednih sa drugima i kolika je bliskost ili udaljenost izmedju njih? 
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10