Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Србија / Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Последња порука gillle послато данас у 11:21:01 пре подне »
Код старијих Рогожњана, а верујем и код људи у широј околини, и данас може да се чује "кулиза" за превртљивца, потуљену или подмуклу особу. Подразумева се да ми није намера да било кога овим увредим, већ да скренем пажњу на нешто што је опште позанто у том крају. Нека ме демантују или потврде два Милоша. Јуначанин и Грабовчанин :)

Иначе, кумови мојих Живковића и Јаковљевића Рујиштана су Соврлићи (Св. Мрата), а да су односи и дан данас добри потврђује кумство које је ушло у трећи век.
2
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Небојша послато данас у 11:03:51 пре подне »
Пајић, Никољдан, Широка Ријека, Војнић, Кордун, R1a-Z280>CTS3402


извор: 23andMe
3
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Лука послато данас у 10:51:55 пре подне »
Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:

Раде Ракита у својој књизи „Јањ" за Миличиће наводи да су досељени из Далмације у првој половини 18. века (из врличког краја). Међутим, његова методологија код одређивања порекла становништва Јања ми није баш најјаснија, да ли се ради о подацима тј. предањима забележених код родова који живе на Јању, или се ради о најобичнијем повезивању на основну истих или "сличних" презимена како то Ракита у једном делу своје књиге и наводи. Ракита чак и неке породице за које је на основу крсне славе (најочигледнији пример, Григоријевдан) јасно да су стариначке на подручју Јања, сврстава у досељенике.

С обзиром на резултат Миличића и везу са Станојевићем из околине Прњавора и Алексићем из Славоније, највероватније је да су Миличићи доста стара породица на подручју Јања и да нису досељеници из околине Врлике. Међутим, с обзиром на то да Јањ код Шипова са једне и Врлика и Сињ са друге стране имају доста јаку везу што се порекла становништва тиче (наиме, у Бителић код Сиња је харамбаша Вукадин Лалковић довео 1689. године око двадесетак породица са Јања код Шипова, оно што је такође занимљиво је то да у Дабру код Врлике постоји "најзападнији" род који слави Симеона Богопримца, род Стојанаца, ову славу на Јању слави род Тешића), па ме можда у будућности неки резултат са подручја Врлике демантује.
4
Аутосомална ДНК / Поделите нове 23андМе резултате!
« Последња порука Босанац послато данас у 10:37:50 пре подне »
Ово су моји резултати.

Ми смо муслимани из Османског царства и имамо Српско-Грчко порјекло преко тих Османлија вјероватно:

Како стоје православци баш ме занима, дајте подјелите!

Ово су моји:

5
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Romanijski послато данас у 09:28:05 пре подне »
Ови су из Нехорића, Пале.
Sve uredu , ali to je podnožje Jahorine  :) :) :)
6
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Clavdivs послато данас у 09:24:45 пре подне »
Миличић, Ђурђевдан, Подосоје, Шипово

Припада хаплогрупи I1-Y13946. Нема потпуних поклапања а најближи би му могао бити Станојевић из Прњавора који слави исту славу (разликују се на 2 од упоредива 23 маркера, од чега је једна разлика двострука).

Тестирани је о свом пореклу написао следеће:
Цитат
У Подосоје су се преци доселили 8 колена претходно. Поседујем родослов 8 колена уназад. По предању, преци су се доселили из околине Никшића, нако што су побили Турке. По предању, два брата су се одселила у село Врлика код Книна, где постоје трагови презимена Миличић. Два брата су се одселила у Подосоје код Шипова, а један брат у околину Добоја, где је основао село Миличиће, које постоји до данашњих дана. Преци су пре бега од Турака славили Светог Луку, којег Миличићи из села Дучице код Никшића и данас славе, а нако бега Ђурђевдан. На породичној лози је и бивши кошаркаш и репрезентативац Србије и Црне Горе Дарко Миличић.
7
Српски ДНК пројекат / Одг: Српски N-P189.2
« Последња порука Златан послато данас у 09:21:34 пре подне »
Познајем једну фамилију Штрбца који су данас у Војводини.

Каже да по породичном предању верује да му пра-постојбина на територији старе Херцеговине. А онда су се преселили у Крајину, да би после Другог светског рата дошли да живе у Војводину. Поручио је синоћ прибор за тестирање Y код ФТДНА.
8
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Небојша послато данас у 09:10:04 пре подне »
Чалакић, Тривуњдан, Вилуси, Бања Лука, I2-M423

Ово је потврда за Чалакиће из тог краја, будући да имамо тестиране Чалакиће из Радманића, I2-Y3120. Ово је онај "Чолаковић" са 23andMe.
9
Србија / Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Последња порука ДушанВучко послато данас у 08:16:31 пре подне »
Извињавам се због преобимног цитирања, могу да се и избришу поруке, али поента је да је кроз историју била нека врста стигматизације Кулиза, па би после тестирања испало да је међу Србима било оних "добрих" ПХ908 Срба, и "лоших" ПХ908 Срба, који су Кулизе (а та грана је за сад најбројнија код родова који славе Св. Мрату)...
10
Србија / Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Последња порука ДушанВучко послато данас у 08:01:23 пре подне »
"Свакако да је песнику Ђ. Јакшићу била позната ова „прича“ коју је објавио М. Ђ. Милићевић, а могло се догодити и то да је ово предање, о истом кнезу и његовом тешком злочину, Јакшић сам лично чуо и забележио у народу. Било како било, тек Јакшић „грми“ против народног издајника:

Главаш:
Што је, још зачет, учио
Шпијунски занат оца наказног,
Јер знади, душо, твоје маћехе
Пређашњи муж је био Кулиза.

Спасенија: Кулиза ? …

Главаш:
Јесте он
Кога са грозом народ спомиње!
Та он је пород срца њезина
Покварен измет злобе очеве
Што је окове тешке опремајућ’
Неорећној браћи рода оопственог
У срце овоме сину улио
Претворство, злобу, лажу, превару“.

"Прота Сг. Димитријевић слушао је да кулизама (тако) зову извесна села на окомцима Копаоника према Ибру, а и извесну породицу на Косову. Прича се за њих да су око косовске битке (1389) чинили Турцима неке услуге, те су им доцније дата била од њих нарочита права и ослобођени су били од државних дација...Опет мислим да и она прекорна казивања о мратинштацима (што славе св. Мрату), па и ова казивања о кулизама (тако) и довођење преславе у везу с Вуком Бранковићем , није ништа друго, него остатак оних издвојених погледа народних на њихове далеке претке Сасе рударе који су са собом доносили и део митолошког култа св. Мартину, а који су, као странци, могли бити неутрални у току оног једновековног прелажења владања у турске руке, па стећи и име кулиза (тако) што у народу звачи улизица, наметљивац, шпијун“.
"Кулизићи (10 к., св. Мина) у Почековини. Они су „мимо свет, зли људи и глобаџије“ (зеленаши). Један сељак из суседног села Стопање овако их даље описује „ониски људи, дежмекасти и црномањасти“.
"Максићи (3 к., св. Мина) у Александровцу у Крушевачкој Жупи. Од ових Максића један приложио неко земљиште александровачкој цркви у Кожетину; кажу да је то учинио „због неког злог дела“.
"За потомке овога Боже (Милетиће и Божиће) кажу у селу: „Готови су да, туђе имање заузму, да сваког оптуже; опашће те, слагаће, а извући ће се испод кривипе иако је крив.“
"Додаћемо још неке напомене о душевним особинама Кулиза:

Ови су штедљив свет. Штеде у свему и раде истрајно и марљиво у тежњи да стекну велика имања, многу стоку, да пограде велике и добре куће за становање и зграде, да дођу до угледа и положаја, до „власти“ од којих ће они и њихови имати стварне и непосредне користи...
Побожни су, али та њихова побожност није искрена. Подижу цркве, дају им поклоне (у земљи и стоци), на пр. Мркша Сићевски подигао је цркву у Штави, а један Максић поклонио је неко земљиште александровачкој цркви у Кожетину. Дају радо свештенику и цркви, али то чине „ради искупљења од злодела“ (Максићи у Кожетину).
Брзо се љуте и за увреду се тешко свете — убиством. Често су падали „на крв“ и бежали од освете (Понорци из Остатије односно Понора, Кулизе ив Саса и Кулизиног Села на Голији). И у наше време у Кулиза има случајева крвне освете (Јовићевићи у Рибници).

Кулизе ласкају, улагују се оиима од којих имају користи или којих се боје. Стварно мрзе их и чекају прву прилику да им се освете. Варају их, свете се убиством, беже, излажу се прогонима и недаћама и потуцају се од места до места. У том погледу веома је занимљив пут Понораца у Црвњу и Доброј Букви у Гокчаници.
У градском друштву заузимају често највише положаје. Сем тога многе породице истакле су се као свештеничке, трговачке и занатлијске.

Своје хвале и претерано уздижу, а туђин је за њих нижи. Као и други старинци Кулизе према досељеницима су нетрпељиви (у Штави и Бозољину). Отуд читава села, засеоци, па и крајеви остају „од одавна” настањени само Кулизама,

И даље се настављају примери...Очигледно је да је само повезивање Кулиза са Бранковићима и издајом, или сарадњом са Турцима, стигматизовало у народу целу групу родова који славе Св. Мрату и приписавала им негативне особине (а негативних примера ако је било, само је доносило "потврду" и генерализовање)
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10