Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Црна Гора / Одг: Шекулар
« Последња порука mb_predrag послато данас у 03:04:38 пре подне »
Хвала Видоје, разјаснили сте ми много мојих питања, дилема и усмерили пажњу на један правац.
Очигледно да требам одржати фокус на Васојевиће уоко Берана јер се остало не уклапа у причу.
Можда који викенд у Беранама и мало обилажења наоколо … 😀
Искрено се надам да ћу можда успети дда нађем неке информације о попу Алекси Божовићу у литератути или преко неких црквених извора или можда неких Турских дефтера.
Ја се јављам с апитањима ако их будем имао, а у међувремену, хвала још једном и све најбоље желим!

2
Вуковићи су изгледа једини у Врличком крају који славе Враче, а у Дрнишком крају осим Вуковића из Миочића, још и Ћакићи из Кричака (можда су род). Врло су разгранати и једни други и требали би бити старији слој. У Миочићу Вуовићи имају надимак Покосица.
3
Савети за тестирање / Одг: Попусти на тестирање
« Последња порука Atlantische послато данас у 12:48:42 пре подне »
Владимире, мислим да би требало да организујеш вебинар за нас којима су муке Танталове убедити једног човека за обично SNP тестирање, макар му оно било плаћено. Ово је невероватан подухват, свака част.
4
Савети за тестирање / Одг: Попусти на тестирање
« Последња порука ДушанВучко послато данас у 12:45:34 пре подне »
Ево и мојих кандидата :)

Dante Labs

Никшићи:
Радовић, Љуша, Куршумлија
Томић, Шутци, Љиг
Симеуновић, Бјелуша, Ариље,
Вићовић, Драгојевац, Ариље
Дамљановић, Трудово, Нова Варош
Ђоковић, Југовићи, Никшић
Бјелетић, Ковачи, Никшић (прво тестирање)
Матијашевић, Суторина, Херцег Нови
-----------------------------------------------------
Ивановић, Митровдан, Беревце, Штрпце (E-L791)
Ћика, Јовањдан, Перјасица, Бариловић (прво тестирање)

Nebula

Никшићи:
Ерић, Лисовић, Барајево
Булатовић, Реткоцер, Медвеђа
Матијашевић, Ђераћ, Лучани
Рацковић, Љубић, Чачак
Млађеновић, Бистрица, Нова Варош
Војиновић, Церово, Бијело Поље
Пековић, Ливеровићи, Никшић
----------------------------------------------------
Малешић, Св. Константин и Јелена, Виницка, Пријепоље (PH908)

Поручио сам још три WGS теста (Nebula), можда некоме затребају, ако их до марта нико од Никшића не купи уступићу их било коме по набавној цени (179$).
Ово се зове "пробијање Никшића и "генетских зидова""  8) Браво Владо и браво за све будуће тестиране!

5
Савети за тестирање / Одг: Попусти на тестирање
« Последња порука Владимир Бојановић послато данас у 12:19:19 пре подне »
Ево и мојих кандидата :)

Dante Labs

Никшићи:
Радовић, Љуша, Куршумлија
Томић, Шутци, Љиг
Симеуновић, Бјелуша, Ариље,
Вићовић, Драгојевац, Ариље
Дамљановић, Трудово, Нова Варош
Ђоковић, Југовићи, Никшић
Бјелетић, Ковачи, Никшић (прво тестирање)
Матијашевић, Суторина, Херцег Нови
-----------------------------------------------------
Ивановић, Митровдан, Беревце, Штрпце (E-L791)
Ћика, Јовањдан, Перјасица, Бариловић (прво тестирање)

Nebula

Никшићи:
Ерић, Лисовић, Барајево
Булатовић, Реткоцер, Медвеђа
Матијашевић, Ђераћ, Лучани
Рацковић, Љубић, Чачак
Млађеновић, Бистрица, Нова Варош
Војиновић, Церово, Бијело Поље
Пековић, Ливеровићи, Никшић
----------------------------------------------------
Малешић, Св. Константин и Јелена, Виницка, Пријепоље (PH908)

Поручио сам још три WGS теста (Nebula), можда некоме затребају, ако их до марта нико од Никшића не купи уступићу их било коме по набавној цени (179$).
6
5. Вуковић, Св. Козма и Дамјан - Врачевдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250.

Вуковиће је у Цетину доселио харамбаша Radogna Vucovich из Миочића у Петровом пољу, код Дрниша. Сматра се да су дошли после 1720. године, пошто се на подручју Врличке крајине први пут помињу у периоду 1726-1728. године. Населили су се у западном делу села, на простору Јаребица. Испод својих кућа, од Пећина моста до извора Беговац, Вуковићи су обрађивали земље које су припадале породици Спар. Цетински Вуковићи се деле на огранке који носе породичне надимке: Мијачевићи, Мандићи и Којићи.

Део братства Вуковића остао је да живи у Миочићу, где их је било до последњих ратних збивања у Хрватској, а могуће да их има и данас.  У историјским изворима Вуковићи се у Петрову пољу помињу од 17.  века. Године 1692. забележен је Lazo Vucovich са породицом од шест чланова, као припадник бандерије харамбаше Николе Шарца. Јован Вуковић, капетан Петровог Поља, помиње се међу потписницима једног документа који су православни Далматинци упутили 1759. године млетачком сенату. Капетан Тодор Вуковић из Миочића се јавља међу потписаним далматинским православцима на једном документу из 1796. године.

Вуковићи су 1810. године у Цетини имали шест породица с 34 члана (Којо 15, Симо 2, Лука 5, Јаков 5, Лука 3 и Тома 4 члана). Деветорица су Вуковића 1846. године власници и сувласници шест стојних кућа (Tommaso куће бр. 2, Giorgio и Pietro qm Giovanni куће бр. 5, Michele куће бр. 6, Todore и Spiridone куће бр. 7, Pietro qm Giacomo и Natale куће бр. 8, а Marco куће без броја). Године 1878. били су највећи род у Цетини, који је имао и највише кућа: њих осамнаесторица били су власници 24 куће на подручју села. Вуковићи су били и главари села.
Један огранак Вуковића иселио се из Цетине у Ливањско поље, у тамошње насеље Бастаси.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 105-106 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 485-486.)

Хаплотип тестираног Вуковића припада генетичком роду који чини више крајишких породица са славом Врачевдан. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Штулић (Горња Плоча/Ловинац), Његомир (Вребац/Госпић), Мишчевић (Вребац/Госпић), Лончина (раније презиме Владушић, Деветаци/Нови Град), а за очекивати је да ће се њихови генетички сродници појавити и међу другим породицама са славом Врачевдан на подручју Крајине: Павлић, Почуча, Бјелан/Бјелановић, Остојић, Галоња, Прерада, Латас.
Када је у реч о модалном хаплотипу овог рода, па и о резултату тестираног Вуковића, он не поседује специфичне вредности на сету од 23 маркера. Међу хаплотиповима до сада тестираних припадника рода као стабилније уочавају се вредности DYS19=15 и DYS389ii=32, које нису модалне, али ни ретке да би се могле сматрати карактеристичним. Од припадника овог рода једино је Ерор (Клокоч/Војнић) радио тест на више од 23 маркера и код његовог резултата је уочена ретка, изразито снижена вредност маркера DYS557=1̀3, што би могла бити и карактеристика хаплотипа рода, о чему је давно писао симо:

Мислим да би се у оквиру S17250* хаплогрупе могла издвојити нова подгрупа коју карактерише вриједност 557=13,а којој засад припадају личко-кордунашки Ерори и Италијан Кјара из Фурланије. И Ерор и Кјара су тестирани као S17250* тј. позитивни су на S17250, а негативни на све остале гране испод. При томе, треба нагласити да ни Кјара ни Ерор нису тестирали PH908. Иако су 448=20, предложио сам својевремено Ерору да уради и тест на PH908 за сваки случај.

Помјерање 557=13 је значајно у односу на модално 557=16, па мислим да готово да нема сумње да су Кјара и Ерор дио једног огранка. Ни географски гледано нису предалеко, а требало би видјети и упоредити породична предања да би се евентуално пронашла веза. Фурланија је гранично подручје са Словенијом и словенски утицај ту није безначајан. Такође Ерор и Кјара у укупном растојању маркера не стоје далеко, 8 маркера разлике на 67.

453557   Chiara   Valentino Chiara, b. ~1828 in Friuli region
330061   Eror   Jovan Eror, abt 1850 Babin Potok or Klokoč (Cro)
7
По први пут отворено и директно о различитим облицима живота који нападају Порекло и Српски ДНК пројекат (тамо негде од 35. минуте разговора).

<a href="https://www.youtube.com/v/hhaL7COCE4k&amp;t=35s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hhaL7COCE4k&amp;t=35s</a>
8
Историја / Одг: Карађорђевићи
« Последња порука Небојша послато Новембар 30, 2021, 11:17:19 поподне »


Пало ми је на памет да проверим да ли је неко од Карађорђевића имао пријаву у Архиву Београда, зачуђен био је уписан краљ Александар. Поред тога што сам ме то изненадило је то што је у пријави на другој страни где пише када је умро, оливком додато ЦРКО ћирилицом, што се види из приложеног. Изгледа да није баш био толико вољен међу народом за време његовог живота. Мислим да је ситуација што се поглавара, председника или како год се он звао до данас остала иста, сви ћуте и "воле га" док му не виде леђа. Ту се поставља још једно питање а то је какви смо ми то људи и да ево и данас све то изгледа готово исто као и пре 30, 50 или 100 година а вероватно ће тако бити и за наредних 50, 100 година, ако нас уопште и буде. Некако ме је гануло што сам ово видео и некако видим да то не престаје не зато што сам на страни једног или другог већ зато што се ту намећу још 100 питања о економском, социјалном, друштвеном, емотивном статусу људи који живе на рачун тих краљева, председника а онда када могу забију му нож у леђа и само зато што тако одређени број људи, или један део народа мисли и убеди их у то да и они то мисле.

То ти је динарски менталитет. Не трпи никакве ауторитете, претерано. Такви људи су плаховити, кратког даха, брзо те дигну у небеса, величају, али те још брже убију. Такав менталитет је више него пожељан био док смо били под Турцима, али за мирнодопско време и тадашње (садашње) владаре, никако није добар. ;)
9
Историја / Одг: Карађорђевићи
« Последња порука Неродимац послато Новембар 30, 2021, 11:12:13 поподне »


Пало ми је на памет да проверим да ли је неко од Карађорђевића имао пријаву у Архиву Београда, зачуђен био је уписан краљ Александар. Поред тога што сам ме то изненадило је то што је у пријави на другој страни где пише када је умро, оливком додато ЦРКО ћирилицом, што се види из приложеног. Изгледа да није баш био толико вољен међу народом за време његовог живота. Мислим да је ситуација што се поглавара, председника или како год се он звао до данас остала иста, сви ћуте и "воле га" док му не виде леђа. Ту се поставља још једно питање а то је какви смо ми то људи и да ево и данас све то изгледа готово исто као и пре 30, 50 или 100 година а вероватно ће тако бити и за наредних 50, 100 година, ако нас уопште и буде. Некако ме је гануло што сам ово видео и некако видим да то не престаје не зато што сам на страни једног или другог већ зато што се ту намећу још 100 питања о економском, социјалном, друштвеном, емотивном статусу људи који живе на рачун тих краљева, председника а онда када могу забију му нож у леђа и само зато што тако одређени број људи, или један део народа мисли и убеди их у то да и они то мисле.
10
Жртве рата / Одг: Хрватско-усташки злочинци
« Последња порука Небо_Сав послато Новембар 30, 2021, 10:16:56 поподне »
Недавно сам гледао играни филм о овом експерименту. У суштини, експеримантално је доказано нешто што се иначе могло претпоставити, а што је најбоље исказано у изреци: куд сви Турци туд и мали Мујо!

Али шта да се ради,већина савремених друштава, па и она која се називају изразито демократским и просвјећеним, функционишу управо по том принципу. Одумирању личне савјести и одговорности. Битно је само наћи одговарајуће оправдање.

Штавише, та изразито либерална друштва и предњаче у том процесу...Сетих се Колаковског и његове критике одумирања осећаја личне одговорности у либералној цивилизацији, цитирам:

"...Видимо, дакле, да се наша либерална цивилизација постепено ослобађа саме идеје моралне одговорности. Овај процес се свуда може пратити: у судницама, у штампи, у популарним психолошким дискусијама, у свакодневним разговорима. Нисам ја одговоран за своје преступе већ друштво: анонимно друштво преузима све наше грехове, као Христ на карикатури. Можда сам већ негде цитирао забрињавајући разговор који сам чуо на америчкој телевизији, између новинара и ветерана вијетнамског рата, који издржава вишегодишњу затворску казну за пљачку. Новинар је саговорнику сугерисао идеју да су његови преступи били последица доживљаја у том окрутном рату у којем је био приморан да учествује; затвореник је, међутим, одговорио: уопште не, урадио сам то што сам урадио и нећу да за то сваљујем одговорност на владу или на моје претпостављене.

Тај човек је имао храбрости да прихвати одговорност за своја (не)дела; кроз глас новинара проговорила је цивилизација у којој је "друштво" оно што је страшно и непоправиво, док је свако од нас појединачно безгрешан. Тада сам помислио да -  ако свет буде спашен- то ће бити захваљујући људима као што је овај одважни преступник, а ако пропадне, онда ће то бити због таквих као што је овај новинар добрих намера... Чак је и хришћанство, које је вековима наглашавало наш статус грешника и проповедало да морамо пред богом признати своје грехе, чак и оне чисто менталне и невидљиве, да говоримо mea culpa и да обављамо детаљна испитивања савести - чак и хришћанство дозвољава да се тај жаљења вредан став увуче у његово учење..."..
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10