Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: Воихна Јануар 25, 2026, 12:22:08 пре подне
-
Поштовање свима а посебно добрим познаваоцима ове области,
Тражећи податке о прибојском селу Бучју у турским дефтерима, недовољно упућен у ову материју, уочио сам засигурно више насеља са овим именом. У дефтерима из 15. и 16. века, наводи се да пописано село Бучје (негде и као Горње, Средње, Доње) припада нахијама Самобор, Прибуд, Поблаће и Кукањ. Према тумачењу преводиоца ради се о селима "у околини Горажда", а за (велико) село које припада нахији Кукањ пише да је у "околини Пљеваља, месно подручје Потоци". Дакле, нигде данашњег прибојског Бучја?
Да све постане компикованије, Мирјана Детелић у свом лексикону о епским градовима (Детелић, Мирјана, Епски градови, Лексикон, САНУ, Балканолошки институт, Београд, 2007), наводи следеће:
БУЧЈЕ
Етимологија
Чест топоним, колективно образовање од бук 'буква', назив за букову шуму.
Атрибуција
Без атрибуције: Узе мене пушку џефердана, / Која бјеше у Бучју ковата (из епске народне песме „Бајо Пивљанин“, прим. Воихне).
Географски положај
Село у Херцеговини, у Поблаћу (с/и од Пљеваља).
Историјат
Помиње се у турском попису Херцеговине 1477. године као рудник гвожђа у царском хасу, са 47 домова и 10 неожењених, и са два самокова. У њему се лако могло ковати оружје, како песма изричито тврди.
Епски контекст
У епици се као место где се праве добре пушке обично помиње италијански град Бреша (и име пушке: бреша, брешка, брешкиња) или уопштено Немачка (пушка аламанка), исто као што се за сабљу иде у Дамаск (димискија). То су стална места у епици која не воли импровизације кад је у питању оружје. Бучје из ове црногорске песме утолико је занимљивије што су Црногорци у тим стварима природно гравитирали Млецима, Котору и Дубровнику.
Još i: u Srbiji – kod Knjaževca, Bora, Priboja i Trstenika; selo Buče u Deževskom srezu kod Novog Pazara; u Hrvatskoj – kod Pakraca; u BiH – kod Srebrenice, kod Goražda; u Crnoj Gori – selo Buče kod Berana.
Много би ми значило да решим овај проблем убикације истоимених села, па молим за (стручну) помоћ. За почетак толико.
-
Мирјана Детелић наводи и литературу: Aličić 1985. (поименични попис Херцеговине 1475/77); Даничић (није наведено дело) 1, 90; 3, 565; Imenik (места у Југославији) YU (стр) 83.
-
Поштовање свима а посебно добрим познаваоцима ове области,
Тражећи податке о прибојском селу Бучју у турским дефтерима, недовољно упућен у ову материју, уочио сам засигурно више насеља са овим именом. У дефтерима из 15. и 16. века, наводи се да пописано село Бучје (негде и као Горње, Средње, Доње) припада нахијама Самобор, Прибуд, Поблаће и Кукањ. Према тумачењу преводиоца ради се о селима "у околини Горажда", а за (велико) село које припада нахији Кукањ пише да је у "околини Пљеваља, месно подручје Потоци". Дакле, нигде данашњег прибојског Бучја?
Да све постане компикованије, Мирјана Детелић у свом лексикону о епским градовима (Детелић, Мирјана, Епски градови, Лексикон, САНУ, Балканолошки институт, Београд, 2007), наводи следеће:
БУЧЈЕ
Етимологија
Чест топоним, колективно образовање од бук 'буква', назив за букову шуму.
Атрибуција
Без атрибуције: Узе мене пушку џефердана, / Која бјеше у Бучју ковата (из епске народне песме „Бајо Пивљанин“, прим. Воихне).
Географски положај
Село у Херцеговини, у Поблаћу (с/и од Пљеваља).
Историјат
Помиње се у турском попису Херцеговине 1477. године као рудник гвожђа у царском хасу, са 47 домова и 10 неожењених, и са два самокова. У њему се лако могло ковати оружје, како песма изричито тврди.
Епски контекст
У епици се као место где се праве добре пушке обично помиње италијански град Бреша (и име пушке: бреша, брешка, брешкиња) или уопштено Немачка (пушка аламанка), исто као што се за сабљу иде у Дамаск (димискија). То су стална места у епици која не воли импровизације кад је у питању оружје. Бучје из ове црногорске песме утолико је занимљивије што су Црногорци у тим стварима природно гравитирали Млецима, Котору и Дубровнику.
Još i: u Srbiji – kod Knjaževca, Bora, Priboja i Trstenika; selo Buče u Deževskom srezu kod Novog Pazara; u Hrvatskoj – kod Pakraca; u BiH – kod Srebrenice, kod Goražda; u Crnoj Gori – selo Buče kod Berana.
Много би ми значило да решим овај проблем убикације истоимених села, па молим за (стручну) помоћ. За почетак толико.
И у мојим трагањима наилазим на исти проблем али ти роћко несарађујеш,ти си у својој перцепцији. Имаш Аврамовића вапи за сарадњом али јок, ти не одустајеш...тако да срећно даље.
-
И у мојим трагањима наилазим на исти проблем али ти роћко несарађујеш,ти си у својој перцепцији. Имаш Аврамовића вапи за сарадњом али јок, ти не одустајеш...тако да срећно даље.
Договор је остао да се видимо, и то ће надам се бити учињено. Зима није за неке акције које трба направити на терену: године су тешке а леђа нејака. Ипак, мислим да је ово питање доста компликовано и експертско. Али ево најефективнијег пута - сви зналци добре воље могу да потраже одговор.
Ауторка поменутог Лексикона наводи податак из пописа (1475/77) да предметно Бучје припада Поблаћу (иначе хас цара), а онда додаје да је с/и од Пљеваља, што може бити само данашње прибојско Бучје. Међутим, ауторка на крају набраја остала места са именом Бучје, па каже "Још и: у Србији - код Књажевца, Бора, Прибоја и Трстеника; ...у БиХ-код Сребренице, код Горажда; у Црној Гори - село Буче код Берана.", практично негирајући да је то прибојско Бучје, које је једино с/и од Пљеваља. Узгред, аутор-преводилац пописа (А.Аличић) наводи у фусноти да се ради о данашњем селу у општини Горажде, које је по мени северно, чак мало с/з, од Пљеваља. Ако занемаримо непрецизност ауторке онда немамо друге аргументе против тумачења аутора-преводиоца?
Не помињући пописе пре и после наведеног, овај пример сам само истакао као репрезентативни јер се ради о хасу цара. А проблем је, иначе, још сложенији, пошто данас постоје три Бучја у тој широј области: прибојско Бучје, Бучје код Горажда и насеље Бучје, мислим да је у месном подручју Потоци, близу и мало јужније од Пљеваља.
-
Данашње село Бучје између Прибоја и Пљеваља се помиње:
1477. у дефтеру Херцеговачког санџака као Хас султана, припада нахији Поблаће
1520. у дефтеру Херцеговачког санџака у тимарима стражара тврђаве Самобор, припада нахији Прибуд.
1530. у Мухасеб дефтеру, припада нахији Поблаће
1572. у дефтеру Херцеговачког санџака, припада нахији Поблаће
1585. у дефтеру Херцеговачког санџака, у зеамету Мехмеда, припада нахији Кукањ
На крају је прешло у зеамет бега из Кукња а на кратко је било и у тимарима мустахфиза Самобора. Од тад 1520. се почињу јављати три дијела, Горње, Средње и Доње Бучје које прерастају 1585. у махале Доња села - друго име Понор, Средња Села и Горња Села.
1572. су ту Горње и Доње Бучје а Средње Бучје је под Горњим Бучјем.
То је сво вријеме добро насељено село од 56 кућа 1477. до 89 кућа 1585. До 1585. било је нешто муслимана који чине већину становника Средњег Села.
-
1711. је у спахијском дефтеру у нахији Кукањ и село "Буква", може бити да је Бучје обзиром да у Кукњу није било других села сличног имена.
-
Данашње село Бучје између Прибоја и Пљеваља се помиње:
1477. у дефтеру Херцеговачког санџака као Хас султана, припада нахији Поблаће
1520. у дефтеру Херцеговачког санџака у тимарима стражара тврђаве Самобор, припада нахији Прибуд.
1530. у Мухасеб дефтеру, припада нахији Поблаће
1572. у дефтеру Херцеговачког санџака, припада нахији Поблаће
1585. у дефтеру Херцеговачког санџака, у зеамету Мехмеда, припада нахији Кукањ
На крају је прешло у зеамет бега из Кукња а на кратко је било и у тимарима мустахфиза Самобора. Од тад 1520. се почињу јављати три дијела, Горње, Средње и Доње Бучје које прерастају 1585. у махале Доња села - друго име Понор, Средња Села и Горња Села.
1572. су ту Горње и Доње Бучје а Средње Бучје је под Горњим Бучјем.
То је сво вријеме добро насељено село од 56 кућа 1477. до 89 кућа 1585. До 1585. било је нешто муслимана који чине већину становника Средњег Села.
Ово је већ нешто конкретно. Велико хвала Зор! Само требаће ми времена да ово апсолвирам. Ако се свугде ради о једном Бучју онда је све једноставније.
Овај пример који сам навео из књиге М. Детелић, где пише да Бучје припада нахији Поблаће, односи се баш на попис из 1477. У попису из 1585. наводи се да Бучје (Доња, Средња и Горња Села) припада нахији Кукањ. У првом случају преводилац пописа (Аличић) наводи да је то данашње сло у општини Горажде, а у другм да је то насеље у месном подручју Потоци (који опет нису између Прибоја и Пљеваља)?
Ова друга 3 дефтера (из 1520, 1530. и 1572) нисам имао, па бих замолио да ме упутите где их могу наћи да погледам.
У сваком случају, још једном хвала за ове информације!
-
Данашње село Бучје између Прибоја и Пљеваља се помиње:
1520. у дефтеру Херцеговачког санџака у тимарима стражара тврђаве Самобор, припада нахији Прибуд.
Биће да је ово ипак село Бучје у садашњој општини Ново Горажде, у непосредној близини некадашње тврђаве Самобор.
-
Биће да је ово ипак село Бучје у садашњој општини Ново Горажде, у непосредној близини некадашње тврђаве Самобор.
И ја сам исто то закључио, па не могу лако да прихватим другу локацију (између Прибоја и Пљеваља), бар када се ради о попису из 1475/77. године. Такође и аутор-преводилац овог пописа закључује да је то данас село у околини Горажда.
На почетку овог пописа су пописани хасови цара, пре свега рудници гвожђа: сами Пазар Чајниче (порез на чисто гвожђе 3316, од сваког ложишта одн. пећи узима се по 8 акчи, самокова 6 по 150, годишње 900), села Клушчићи (домова 6) и Мркојич (20), данас оба у општини Чајниче и село Кржава (порез на чисто гвожђе 250, одн. 8 акчи по пећи, самокова 10 по 100, годишње 1000). Сва ова места су у околини Чајнича, које је близу Горажда, без обзира што је данас село Кржава у општини Пљевља.
Одмах иза самог Пазара Чајниче, пописано је село Бучје, "припада Поблаћу, хас цара, домова 47, неожењених 10, испенџа 1425" (порез на гвожђе 120, самокова 2 - порез 250). Није наведено да је рудник гвожђа, али због овог пореза на гвожђе, очигледно, имало је пећи за топљење руде. Због тога је тешко поверовати да је руда топљена тако далеко - у Бучју између Прибоја и Пљеваља.
С друге стране, истим пописом, у Нахији Самобор са Прибудом и Виницком, у жупанлуку Ивана, пописан је у селу Средње Бучје "тимар Радивоја..., припада Прибуду", селу Доње Бучје "тимар Алије Факиха посадника тврђаве Самобор, припада Прибуду", а део села Горње Бучје дато је ћехаји Самобора Хизиру (пописана само два немуслимана, који су раније вршили разне оправке на тврђавама, а сада постали раја). Укупно у ова три села пописано је 30 домова (само 1 муслимана) и неожењених 9. Не помињу се никакви порези на гвожђе и самокови. Аутор-преводилац овог пописа закључује да се ради о данашњем селу у околини Горажда. Другим речима, требало би да се ради о претходно пописаном селу Бучју, хасу цара? Не знам да ли је могуће да у истом попису (у макс. размаку од 2 године) Бучје, хас цара, припада Поблаћу, а ови тимари у истом селу Бучју (Средње, Доње, Горње) припадају Прибуду?
Такође, у попису Херцеговине из 1585, у нахији Прибуд (каза Фоча и Чајниче), у селу Горње Бучје, пописан је тимар Бећиров (3 раније баштине немуслимана, а сада у руци муслимана). То су свакако потомци раније пописаних немуслимана који су вршили разне оправке на тврђавама, па постали раја).
Међутим, у попису Херцеговине из 1585, у нахији Кукањ (каза Пљевља), пописан је зеамет Мехмедов у три махале села Бучја (махале Доња Села, други назив Понор, Средња Села и Горња Села). У махали Доња Села пописана 21 баштина и 25 неожењених, све немуслимани. У махали Средња Села пописано 10 баштина муслимана, 16 муслимана и 4 немуслимана без баштине. У махали Горња Села, пописане 4 баштине немуслимана и 5 баштина немуслимана у руци бакала Хасана. Како је претходно наведено, у истом попису (из 1585) имамо пописано и Горње Бучје у нахији Прибуд, које је препознатљиво из ранијег пописа (1475/77), па се поставља питање о ком се овде Бучју (из три махале) у нахији Кукањ ради? Аутор-преводилац овог пописа закључује да је то "данас насеље Бучје у месном подручју Потоци, у околини Пљеваља". Ово данас насеље постоји, али оно није између Прибоја и Пљеваља. Можда је аутор-преводилац у праву, мада ми ове махале (Горња, Средња и Доња Села) делују просторно прегломазно за поменуто данашње (мало) насеље? Можа је и у реду, не познајем тај географски простор.
Ето, навео сам суштину приче. Можда се коначно разрешење крије у дефтерима које је Зор навео (из 1520, 1530, 1572), али не знам где се могу пронаћи.
-
Биће да је ово ипак село Бучје у садашњој општини Ново Горажде, у непосредној близини некадашње тврђаве Самобор.
Да, пропустио сам да су ова 3 Бучја ипак данашње село Бучје код Горажда.
Дакле ради се о два потпуно различита села.
Аличић је такођер у дефтеру 1468/69 погрешно превео Бучје у Поблаћу као "Подца", б/п и се пишу истим словима (са различитим тачкама), а свако ц може бити и ч.
То се види јасно по осталим рудницима пописаним 1468 и 1477, (Чајниче, Мрковићи, Клушнићи, Крбава). А и налази се у Поблаћу. Нема сумње да је то село.
Такође и аутор-преводилац овог пописа закључује да је то данас село у околини Горажда.
Аличићева убикација је погрешна, а и група турских аутора је ту јасна, они имају доста мање грешака код убикације (а и превода, мада вјероватно је и квалитет копија фактор). Бучје код Горажда и Бучје код Пљеваља су два одвојена села.
Такође, у попису Херцеговине из 1585, у нахији Прибуд (каза Фоча и Чајниче), у селу Горње Бучје, пописан је тимар Бећиров (3 раније баштине немуслимана, а сада у руци муслимана). То су свакако потомци раније пописаних немуслимана који су вршили разне оправке на тврђавама, па постали раја).
Да, јесу потомци тесара муселема, и имена баштина су иста као њихова.
1520
https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/osmanli-arsivi-yayinlar/91,%20164,%20MAD%20540%20ve%20173%20NUMARALI%20HERSEK,%20BOSNA%20VE%20%C4%B0ZVORN%C4%B0K%20L%C4%B0V%C3%82LARI%20%C4%B0CMAL%20TAHR%C4%B0R%20DEFTERLER%C4%B0.pdf
1530
https://www.devletarsivleri.gov.tr/cdn?fileId=95
1572 Олга Зиројевић је превела нахију Поблаће 1982.
https://www.google.ba/books/edition/Simpozijum_seoski_dani_Sretena_Vukosavlj/sGJpAAAAMAAJ?hl=en&gbpv=0&bsq=%22%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%20%D0%94.%20%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%22
Дио о Бучју
(https://books.google.ba/books/content?id=sGJpAAAAMAAJ&pg=PA185&img=1&pgis=1&dq=%2220+%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%22&bul=1&sig=ACfU3U2FjlK6nI-Ga-FTsFry-OQ9SFUbVg&edge=0)
Кад се пореди број баштина у дефтерима из 1572. и 1585. јасно је да су Средња Села настала из Горњих Бучја.
Дакле
Бучје код Пљеваља
1468. Бучје, Поблаће, рудник жељеза, хас султана
1477. Бучје, Поблаће, иако се не каже да је рудник има два самокова, очито је било рудник. Хас султана
1530. Бучје, Поблаће, хас султана
1572. Бучје, Поблаће, хас султана, јављају се Горње и Доње
1585. Бучје, Кукањ, зеамет Мехмеда са три махале
1711. Буква, Кукањ (??)
Бучје код Горажда
1468.
Горње Бучје, Прибуд, тесари тврђаве Самобор
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар Радивоја
1477.
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар Радивоја
1520.
Горње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
1530.
Горње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
1585.
Горње Бучје, Прибуд, баштине у посједу двојице муслимана
Прво село је некадашњи рудник, увијек типично за руднике у хасу султана до кад га није преузео оближњи бег. Друга група села уско повезана са тврђавом Самобор. Не изгледа да имају икакве везе осим имена.
Да нема логике да се тако далеко топи руда, али Бучје у Поблаћу јесте било деценију раније рудник жељеза тако да у том грму лежи зец..
-
Да, пропустио сам да су ова 3 Бучја ипак данашње село Бучје код Горажда.
Дакле ради се о два потпуно различита села.
Аличић је такођер у дефтеру 1468/69 погрешно превео Бучје у Поблаћу као "Подца", б/п и се пишу истим словима (са различитим тачкама), а свако ц може бити и ч.
То се види јасно по осталим рудницима пописаним 1468 и 1477, (Чајниче, Мрковићи, Клушнићи, Крбава). А и налази се у Поблаћу. Нема сумње да је то село.
Аличићева убикација је погрешна, а и група турских аутора је ту јасна, они имају доста мање грешака код убикације (а и превода, мада вјероватно је и квалитет копија фактор). Бучје код Горажда и Бучје код Пљеваља су два одвојена села.
Да, јесу потомци тесара муселема, и имена баштина су иста као њихова.
1520
https://www.devletarsivleri.gov.tr/varliklar/dosyalar/eskisiteden/yayinlar/osmanli-arsivi-yayinlar/91,%20164,%20MAD%20540%20ve%20173%20NUMARALI%20HERSEK,%20BOSNA%20VE%20%C4%B0ZVORN%C4%B0K%20L%C4%B0V%C3%82LARI%20%C4%B0CMAL%20TAHR%C4%B0R%20DEFTERLER%C4%B0.pdf
1530
https://www.devletarsivleri.gov.tr/cdn?fileId=95
1572 Олга Зиројевић је превела нахију Поблаће 1982.
https://www.google.ba/books/edition/Simpozijum_seoski_dani_Sretena_Vukosavlj/sGJpAAAAMAAJ?hl=en&gbpv=0&bsq=%22%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%20%D0%94.%20%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%22
Дио о Бучју
(https://books.google.ba/books/content?id=sGJpAAAAMAAJ&pg=PA185&img=1&pgis=1&dq=%2220+%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%22&bul=1&sig=ACfU3U2FjlK6nI-Ga-FTsFry-OQ9SFUbVg&edge=0)
Кад се пореди број баштина у дефтерима из 1572. и 1585. јасно је да су Средња Села настала из Горњих Бучја.
Дакле
Бучје код Пљеваља
1468. Бучје, Поблаће, рудник жељеза, хас султана
1477. Бучје, Поблаће, иако се не каже да је рудник има два самокова, очито је било рудник. Хас султана
1530. Бучје, Поблаће, хас султана
1572. Бучје, Поблаће, хас султана, јављају се Горње и Доње
1585. Бучје, Кукањ, зеамет Мехмеда са три махале
1711. Буква, Кукањ (??)
Бучје код Горажда
1468.
Горње Бучје, Прибуд, тесари тврђаве Самобор
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар Радивоја
1477.
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар Радивоја
1520.
Горње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
1530.
Горње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Доње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
Средње Бучје, Прибуд, тимар мустахфиза Самобора
1585.
Горње Бучје, Прибуд, баштине у посједу двојице муслимана
Прво село је некадашњи рудник, увијек типично за руднике у хасу султана до кад га није преузео оближњи бег. Друга група села уско повезана са тврђавом Самобор. Не изгледа да имају икакве везе осим имена.
Да нема логике да се тако далеко топи руда, али Бучје у Поблаћу јесте било деценију раније рудник жељеза тако да у том грму лежи зец..
Ја сам приметио да се село Подца већ у следећем дефтеру (из 1477) изгубило, па сам помислио да је рудник у овом селу био израубован и затворен.
У сваком случају, ова Подца (ако је погрешан превод) и подаци из дефтера које нисам имао, изгледа да решавају проблем баш овако како је Зор навео!
-
Можда се и поријекло ваше славе може довести у везу са црквом која је посвећена Св.Николи.
-
Можда се и поријекло ваше славе може довести у везу са црквом која је посвећена Св.Николи.
Интересантно, све је могуће?
-
Интересантно, све је могуће?
Народно предање каже да је цркву подигао Мехмед паша Соколовић на гробу своје мајке, конкретних доказа засада нема.
-
Народно предање каже да је цркву подигао Мехмед паша Соколовић на гробу своје мајке, конкретних доказа засада нема.
Наш Вито Радовић је написао књигу о цркви у Крајчиновићима (https://www.poreklo.rs/2021/01/27/hram-u-poblacu-nova-knjiga-u-izdanju-porekla/?script=cir) у којој аргументовано побија ту легенду.
-
Наш Вито Радовић је написао књигу о цркви у Крајчиновићима (https://www.poreklo.rs/2021/01/27/hram-u-poblacu-nova-knjiga-u-izdanju-porekla/?script=cir) у којој аргументовано побија ту легенду.
Има ли је у дигиталној?
-
Има ли је у дигиталној?
Мислим да нема.
-
Мислим да нема.
Надам се да је разјаснио дилему коме је посвећена црква јер се у попису наводи црква Св.Николе а у другим изворима је Архангела Михајла. Можда се не ради о истој цркви.
-
Надам се да је разјаснио дилему коме је посвећена црква јер се у попису наводи црква Св.Николе а у другим изворима је Архангела Михајла. Можда се не ради о истој цркви.
Колико је мени познато, посвећена је Св. Архангелу Михаилу. Ишчитај овде објаве, можда има нешто о томе:
https://www.facebook.com/groups/870220537973491
-
Колико је мени познато, посвећена је Св. Архангелу Михаилу. Ишчитај овде објаве, можда има нешто о томе:
https://www.facebook.com/groups/870220537973491
Значи да овај извод из пописа који је Зор издвојио није меродаван?
-
Значи да овај извод из пописа који је Зор издвојио није меродаван?
Појма немам, нисам се удубљивао у тематику.
-
Колико је мени познато, посвећена је Св. Архангелу Михаилу. Ишчитај овде објаве, можда има нешто о томе:
https://www.facebook.com/groups/870220537973491
Храм у Поблаћу су подигли Немањићи по женској крви, на темељима старог храма који је био посвјећен Св. Параскеви а разрушен у вријеме Косовскога боја. Године 1833. је била велика обнова храма који је сада посвјећен Св. Архангелу Михаилу. Податак да је храм подигао Мехмед паша Соколовић датира од 1958. године, када је један муслиман из Међувршја казао професору Светозару Душанићу да је храм подигао Мехмед паша. По моме истраживању храм у Поблаћу су подигли Војновићи својој сестри...
-
Храм у Поблаћу су подигли Немањићи по женској крви, на темељима старог храма који је био посвјећен Св. Параскеви а разрушен у вријеме Косовскога боја. Године 1833. је била велика обнова храма који је сада посвјећен Св. Архангелу Михаилу. Податак да је храм подигао Мехмед паша Соколовић датира од 1958. године, када је један муслиман из Међувршја казао професору Светозару Душанићу да је храм подигао Мехмед паша. По моме истраживању храм у Поблаћу су подигли Војновићи својој сестри...
Знам да сте велики познавалац цркава и црквеног живота тога краја па Вас питам имате ли идеју о којој цркви Св.Николе би се могло радити у изводу из овог пописа. Преводилац јесте ставио знак питања на крају,значи није био сигуран да се ради о Крајчиновићима али где може бити? Манастир Бања није баш суседно село?
-
Ради се о старој цркви у Бучју која се налазила код школе.
-
Ради се о старој цркви у Бучју која се налазила код школе.
Какав је њен историјат,зна ли се ко је градио,како је страдала,било шта?
-
Ради се о старој цркви у Бучју која се налазила код школе.
У Бучју и Крњачи постоје локалитети Црквине, верује се да је на оба места некад била црква - у Крњачи једно време и дрвена (за време Турака). У Калуђеровићима има локалитет Манастирине, верује се да је ту некада постојао манастир. По мом мишљењу овде треба тражити поменуту цркву Св. Николе, пре него даље према Крајчиновићима. Уосталом Крајчиновићи са знаком питања могу бити и Калуђеровићи. Чини ми се да је и простор данашње Крњаче тада припадао Бучју? Река Бучевка настаје у данашњем Бучју од извора у Крњачи који понире. У попису се помиње Горње Бучје и Доње Бучје, у каснијем попису звано и звано Понор.
-
Црквине у Крњачи су у ширем рејону ливада Кобиљаче. Према изјави једног најстаријег мештанина, касније је у Кобиљачама подигнута црква од дрвета скривена у шуми да је Турци не би приметили. Опстала је врло кратко, око 50 година, јер су је Турци открили за време Карађорђевог устанка и запалили. Извор: Душан Милићевић, Крњача код Прибоја и братство Милићевића.
Да ли се уопште зна како се ова дрвена црква звала? Мада је тешко поверовати да би назив раније (првобитне) цркве опстао до тог времена.
-
Црквине у Крњачи су у ширем рејону ливада Кобиљаче. Према изјави једног најстаријег мештанина, касније је у Кобиљачама подигнута црква од дрвета скривена у шуми да је Турци не би приметили. Опстала је врло кратко, око 50 година, јер су је Турци открили за време Карађорђевог устанка и запалили. Извор: Душан Милићевић, Крњача код Прибоја и братство Милићевића.
Да ли се уопште зна како се ова дрвена црква звала? Мада је тешко поверовати да би назив раније (првобитне) цркве опстао до тог времена.
Ако ће ико знати одговоре онда је то госн.Витомир....какав би тек помак направио сопственим дубоким тестом на своја знојем заливена истраживања. Ја му предвиђам припадност вашој грани. Права је штета што се није одлучио на најсигурнији методу истраживања порекла.
-
Ако ће ико знати одговоре онда је то госн.Витомир....какав би тек помак направио сопственим дубоким тестом на своја знојем заливена истраживања. Ја му предвиђам припадност вашој грани. Права је штета што се није одлучио на најсигурнији методу истраживања порекла.
Не сумњам да ће Вито потражити одговоре ако их је могуће пронаћи, а радовао бих се и овом другом.
-
М. Ристић у својој књизи (Стари Влах: до ослобођења од Турака, фототипско издање из 1963, Београд, 1996) пише:
„Осим манастира Св. Николе у Дабру (данас манастир Бања), у овом крају се налазе и остаци средњовековних задужбина. То су црква на Растини (Прибојска Голеша), затим црква Св. Петке у Бучју, рушевине `грчке цркве` испод Бића, црква Св. Ђорђа, манастир Ораховица, Јеринин град у Сјеверину итд. Рашка држава је из политичких разлога подизала насеља дуж граница према Босни. Тако је још у 12. веку никао онда чувени град Бања (1153. године)."
Аутор овде пише о Прибоју на Лиму (тема: вароши у турско доба) и позва се на Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. и Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960.
Сумњам да се овако звала стара црква у Бучју. Мислим да је овај податак накнадо настао, као аналогија називу (или због назива) бучјанске парохијалне цркве Св. Петке у Пљевљима (саграђена 1927). Ако је аналогија, изгледа да је погрешна јер је црква у Пљевљима посвећена Св. Петки због дана ослобођења Пљеваља 1912. (на Св. Петку).
-
М. Ристић у својој књизи (Стари Влах: до ослобођења од Турака, фототипско издање из 1963, Београд, 1996) пише:
„Осим манастира Св. Николе у Дабру (данас манастир Бања), у овом крају се налазе и остаци средњовековних задужбина. То су црква на Растини (Прибојска Голеша), затим црква Св. Петке у Бучју, рушевине `грчке цркве` испод Бића, црква Св. Ђорђа, манастир Ораховица, Јеринин град у Сјеверину итд. Рашка држава је из политичких разлога подизала насеља дуж граница према Босни. Тако је још у 12. веку никао онда чувени град Бања (1153. године)."
Аутор овде пише о Прибоју на Лиму (тема: вароши у турско доба) и позва се на Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. и Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960.
Сумњам да се овако звала стара црква у Бучју. Мислим да је овај податак накнадо настао, као аналогија називу (или због назива) бучјанске парохијалне цркве Св. Петке у Пљевљима (саграђена 1927). Ако је аналогија, изгледа да је погрешна јер је црква у Пљевљима посвећена Св. Петки због дана ослобођења Пљеваља 1912. (на Св. Петку).
Значи да осим Бање немамо других цркава које су биле посвећене светом Николи. Манастир Бања је ,иначе, повезан и са кућом Војиновића. Занимљиво.
-
Значи да осим Бање немамо других цркава које су биле посвећене светом Николи. Манастир Бања је ,иначе, повезан и са кућом Војиновића. Занимљиво.
Црква манастира Дубочице, а негде сам у пописима нашао и у близини села Штитарица, не знам да ли данас постоји.
-
Црква манастира Дубочице, а негде сам у пописима нашао и у близини села Штитарица, не знам да ли данас постоји.
Ова прича вуче неку другу за собом, два и по века касније већ увелико је период Османлија и распоред односа је другачији. Статус православне цркве није споран,а ко је био ваљан да у том периоду подиже цркву...може бити да је неко био повлашћен😉 Можда неки огранак лојалне властеле...???
-
М. Ристић у својој књизи (Стари Влах: до ослобођења од Турака, фототипско издање из 1963, Београд, 1996) пише:
„Осим манастира Св. Николе у Дабру (данас манастир Бања), у овом крају се налазе и остаци средњовековних задужбина. То су црква на Растини (Прибојска Голеша), затим црква Св. Петке у Бучју, рушевине `грчке цркве` испод Бића, црква Св. Ђорђа, манастир Ораховица, Јеринин град у Сјеверину итд. Рашка држава је из политичких разлога подизала насеља дуж граница према Босни. Тако је још у 12. веку никао онда чувени град Бања (1153. године)."
Аутор овде пише о Прибоју на Лиму (тема: вароши у турско доба) и позва се на Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. и Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960.
Сумњам да се овако звала стара црква у Бучју. Мислим да је овај податак накнадо настао, као аналогија називу (или због назива) бучјанске парохијалне цркве Св. Петке у Пљевљима (саграђена 1927). Ако је аналогија, изгледа да је погрешна јер је црква у Пљевљима посвећена Св. Петки због дана ослобођења Пљеваља 1912. (на Св. Петку).
Све ово што је написао Милован Ристић у својој књизи „Стари Влах“, а тиче се Бучја и старе цркве, није тачно. Ристић се позива у фусноти на:
Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. год.; Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960. год. и на Путопис Евлије Челебије о српским земљама у 17. веку, Београд, 1905. год.
У овим поменутим дјелима које он наводи, нигдје се не помиње Бучје и црква Св. Петке.
Само је Лутовац поменуо Бучје на страни 10, када је писао о ФАПУ, а та реченица гласи:
„Сем тога, једанпут недељно се одвозе и довозе радници у удаљена места као што је Бучје“.
Милован Ристић није са простора Доњег Поблаћа, па му није ни била намјера да истражује овај крај, то се види читајући његову књигу.
Зашто је поменуо Бучје и цркву Св. Петке није ми јасно, али је направио велику грешку и обмануо читаоце, помињући литературу коју је користио за ове наводе.
Ја завршавам књигу о Доњем Поблаћу и ту ће бити описана и стара црква у Бучју и све што се тиче ње.
-
Мислим да је г. Витомир Радовић у праву кад се тиче навода М. Ристића, али и назива цркве у Д. Бучју - Св. Никола.
Ево најзад прочитах и закључак из поменутог рада Олге Зиројевић (и П. Влаховића): "Даље, из пописа се види да су се на релативно малом простору, још у то време, налазиле хришћанске богомоље, као: црква Св. Николе у Д. Бучју, црква Св. Ивана у Прифорици, црква Св. Симеона у Колорину, Св. Николе у Рубачи и слично."
Дакле, назив цркве (коме је свецу посвећена!) смо апсолвирали, што није мала ствар, јер нико од старијих мештана и зналаца прошлости Бучја није знао да ми каже.
Сада да покушамо другу ствар - када је, онда, могла бити срушена (чини се да више није обнављана?)? Неки зналци су ми рекли да је то било приликом похода султана Мехмеда II Освајача 1463. Имам утисак да је његова војска протутњала (касније названим) Цариградским друмом и да није залазила у тај "џеп". Помислим да би то пре могло бити 1465. током Битке на Брезници. Али, изгледа ништа од наведеног - црква се појављује (вероватно здрава и читава) у попису из 1572. године.
Па кад би то могло бити: да су Турци до темеља срушили цркву Св. Николе у Бучју, а чије су име мештани овог села поодавно заборавили???
-
Мислим да је г. Витомир Радовић у праву кад се тиче навода М. Ристића, али и назива цркве у Д. Бучју - Св. Никола.
Ево најзад прочитах и закључак из поменутог рада Олге Зиројевић (и П. Влаховића): "Даље, из пописа се види да су се на релативно малом простору, још у то време, налазиле хришћанске богомоље, као: црква Св. Николе у Д. Бучју, црква Св. Ивана у Прифорици, црква Св. Симеона у Колорину, Св. Николе у Рубачи и слично."
Дакле, назив цркве (коме је свецу посвећена!) смо апсолвирали, што није мала ствар, јер нико од старијих мештана и зналаца прошлости Бучја није знао да ми каже.
Сада да покушамо другу ствар - када је, онда, могла бити срушена (чини се да више није обнављана?)? Неки зналци су ми рекли да је то било приликом похода султана Мехмеда II Освајача 1463. Имам утисак да је његова војска протутњала (касније названим) Цариградским друмом и да није залазила у тај "џеп". Помислим да би то пре могло бити 1465. током Битке на Брезници. Али, изгледа ништа од наведеног - црква се појављује (вероватно здрава и читава) у попису из 1572. године.
Па кад би то могло бити: да су Турци до темеља срушили цркву Св. Николе у Бучју, а чије су име мештани овог села поодавно заборавили???
Нема сумње да је то Вито добро проучио али си отворио сад простор дискусији да крене и у другом правцу. Јесу ли ова села набројана убицирана са посебним освртом на цркву Св.Ивана? Биће да је Јован и које је то село данас ако га има уопште?
-
Нема сумње да је то Вито добро проучио али си отворио сад простор дискусији да крене и у другом правцу. Јесу ли ова села набројана убицирана са посебним освртом на цркву Св.Ивана? Биће да је Јован и које је то село данас ако га има уопште?
За све цркве у попису пише да су у близини села, што изгледа да значи да су негде у близини насеља/махале односно мезре, али су ипак ту у истом селу. То видимо на примеру цркве Св. Николе у Бучју (мезра Д. Бучје). По истом принципу, црква Св. Ивана је у селу Г. и Д. Придворица (мезра Придворица), Св. Симеона у селу Враће (у загради пише: данас Враже), мезра Колорин, а друга црква Св. Николе у селу Штитарица (мезра Рубача). Дакле, не помиње се убикација, осим што из наслова знамо да се ради о попису тимара, мезри, чифлука... у Поблаћу.