Форум - Порекло
ДНК порекло => Историја и генетика => Тему започео: drajver Новембар 27, 2024, 11:17:25 пре подне
-
Настављам са обрадама средњовјековних српских жупа, односно покушајем да се истражи најстарије становништво и родови сваке од тих жупа. Послије комплекса жупа Плав-Будимље-Лим мислио сам прећи на Љубовиђу, али сам схватио да је смисленије да се обраде три жупе које чине један миграциони ток (Морачу, Брсково и Љубовиђу) и то почевши од најјужније, тј. оне од које су кретале миграције према сјеверу,а то је жупа Морача. Територија ове три жупе је на међи херцеговачкој, али ипак изван ње, иако је у неким административним подјелама у прошлости помињана као дио Херцеговине. Ипак у предтурском периоду то је била територија српске деспотовине, а не херцегових области. Становништво ове три жупе је интересантније за могуће везе са Крајином, јер већ у њима има више родова за које се чини да имају и своје крајишке огранке.
Сама жупа Морача је једна од најстаријих српских жупа забиљежена у изворима. Помиње се крајем 13. вијека у Љетопису попа Дукљанина као једна од жупа Подгорја (Submontane). Није дакле улазила у првобитну Порфирогенитову Дукљу већ је од најранијег периода сматрана дијелом Порфирогенитове Србије. За историју ове жупе значајан моменат је изградња манастира Мораче 1252. године, о чему је изнад улазних врата манастирске цркве остао и запис са поменом ктитора, Стефана Вукановића Немањића. Недуго након овог, из 1278. године, имамо и веома вриједан запис из дубровачког архива који гласи ,,Petrus filius Peruosclaui, Blacus monаsteriј de la Моraca“. Видимо да су на простору морачке жупе већ веома рано живјели манастирски власи.
Иначе сам простор Мораче, а који обухвата сљедеће предионе цјелине: Ровца, Горњу и Доњу Морачу, прилично је добро истестиран и није остао велик број породица које нису тестиране. Данас се овај простор скоро у потпуности налази на подручју општине Колашин, док веома мали дио улази у подгоричку општину (дио Роваца-Трмање).
(https://i.postimg.cc/jjgz1xPT/zupa-moraca.jpg)
-
Ровца су предиона цјелина у југозападном дијелу морачке жупе. Најчешће се повезују са родовском групом Никшића настањених у Ровцима, а који се и сами зову Ровчанима. У најужем смислу Ровца су подручје које са сјевера затвара кањон ријеке Мртвице, са истока кањон Мораче, а са југа и запада планински масиви Маганика, Прекорнице, Лукавице. Из овог троугла преци Никшића Ровчана су прелазили у сусједна насеља, са друге стране Мртвице, па и Мораче, тако да данас ровачка територија обухвата сљедећа насеља: Веље Дубоко, Вишње, Влаховићи, Горња Ровца-Булатовићи, Лијешње, Међуријечје, Мртво Дубоко, Сретешка Гора, Трмање, Церовица.
Најранији историјски извор гдје се помињу Ровца јесте турски попис џемата кнеза Вуксана у оквиру нахије Ровци из 1477. године (Поименични попис санџака Херцеговина), на чијем челу се налази кнез Вуксан. Џемат обухвата 51 кућу а међу носиоцима домаћинстава могу се препознати личности из ровачког предања о четири родоначелника, Гојакова сина: Булата (Вуксана), Шћепана, Срезоја и Влаха. Евидентно је да овај првобитни џемат (катун) не сачињавају само потомци Гојакови, већ и неки други појединци. Да ли се ту ради о рођацима Гојакових синова или о неким старинцима поменутог подручја тешко је рећи. Насеља овог џемата могу се лоцирати на ужој ровачкој територији, оној која није прелазила Мртвицу и Морачу.
(https://i.postimg.cc/76JHVMSg/rovca.png)
Овдје треба поменути да на тој ужој ровачкој територији досад нису регистровани старинци који не би припадали никшићком роду, тј. и за неколико тестираних "стариначких" родова показало се да су генетички повезани са главним ровачким родом. Узимајући ово у обзир, мислим да се може претпоставити да је присуство Никшића у Ровцима свакако старије од 15. вијека. О генетичким раслојавањима Ровчана може се више рећи у наредним постовима.
-
Сви досад тестирани Никшићи Ровчани припадају грани:
I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944>Y483870>Y250780
Ровчани су заправо огранак ове гране у којој се још могу наћи неки жупски родови који по предањима потичу од Гезимира. Засад још није изолована мутација (Гојакова?) која би објединила све Ровчане, али су добрим дијелом профилисане гране Булатовића (Y250780>A29200), Влаховића (Y250780>Y571460) и Шћепановића-Срезојевића (Y250780>A32852). Могло би се рећи да се генетика прилично добро поклапа са предањима,а предања са историјским подацима. Додуше по тренутним подацима, чини се да су Шћепановићи и Срезојевићи међусобно ближи него што су блиски Булатовићима и Влаховићима, тј. питање је да ли су била четири рођена брата или можда стричевићи. Ова ближа генетичка веза Шћепановића и Срезојевића има логике ако узмемо у обзир чињеницу да су и на ровачкој териорији Шћепановићи и Срезојевићи дијелили иста насеља (Међуријечје прије свега).
Ипак, најинтересантнија је ствар са роавачким старинцима који славе Лучиндан, који имају доста противрјечна предања, а неки од њих су генетички тестирани као припаданици рода Никшића Ровчана. Ради се о сљедећим породицама:
Петричићи, Лучиндан, у Међуријечју. Нису тестирани. За њих се наводи да су или старинци или досељеници из Босне. Мада има и оних који су их везивали за Срезојевиће. Имали су надимке Мурићани и Шокци.
Јукићи, Лучиндан, у Међуријечју. Тестирани су маркерно, припадају хаплогрупи I2-PH908, могли би се уклопити у додуше модални никшићки хаплотип. Од карактеристичних вриједности имају DYS437=14, DYS481=28, DYS533=14. Због вриједности DYS437=14 могли би се повезати са другим ровачким старинцима (Синђићима и др.) а због врједности DYS533=14 и са Влаховићима. За њих предања наводе чак скорије досељавање из Босне, зову их и Пуовићима.
Милетићи, Лучиндан, у Мртвом Дубоком. Тестирани су позитивно на A32852, дакле би требали бити ближи Шћепановићима и Срезојевићима. И код њих су предања противрјечна, помиње се досељавање из Бјелопавлића, да су старинци, а неки их везују за Срезојевиће (што је вјероватно и најтачније). Везују се за ровачки заселак Мочила. И Милетићи имају DYS437=14 што их можда повезује са Јукићима и Синђићима.
Дмитрићи, Лучиндан у Сретешкој Гори, нису тестирани. И они имају предање да су или старинци или од Срезојевића. Називају их Мочиларима, по засеоку Мочилима гдје су живјели, мада их везују и за старо ровачко насеље Грабље.
Синђићи Лучиндан у Сретешкој Гори. Тестирани маркерно и могли би се уклопити у хаплотип Никшића. Од карактеристичних вриједности издваја се DYS437=14 што их можда повезује са Милетићима и Јукићима. Са друге стране дијеле слична предања и мјеста живљења са Дмитрићима, и за њих се наводи да су или старинци или повезани са Срезојевићима, као и да су раније живјели у Мочилима или у насељу Грабље.
Укратко, на ужој ровачкој територији нема других старинаца осим горе набројаних,а који су опет чини се повезани са Ровчанима.
Овдје не говорим о територији сјеверно од Мртвице, гдје је свакако било других старијих родова, попут Љешњана Војинића или исељених Жижића.
-
Милетићи, Лучиндан, у Мртвом Дубоком. Тестирани су позитивно на A32852, дакле би требали бити ближи Шћепановићима и Срезојевићима. И код њих су предања противрјечна, помиње се досељавање из Бјелопавлића, да су старинци, а неки их везују за Срезојевиће (што је вјероватно и најтачније). Везују се за ровачки заселак Мочила. И Милетићи имају DYS437=14 што их можда повезује са Јукићима и Синђићима.
Влада Бојановић ми је скренуо пажњу да тестирани Милетић ипак није позитиван на A32852, већ на SNP Y251448, један од приватних SNP-ова Шћепановића из Гојаковића код Мојковца. Шћепановић такође има вриједност DYS437=14, а на исти SNP су позитивни Ђекићи и Ровчани из околине Пријепоља, који такође имају DYS437=14. Очигледно постоји јака корелација DYS437=14 са Y251448, бар на подручју Роваца (не треба додуше заборавити ни да Пајевићи из Чадиња који припадају грани I-Y358110 такође имају DYS437=14, али се та вриједност могла код њих и паралелно јавити). Дакле, имамо на подручју Роваца и четврту грану Y250780>Y251448.
Владимир сматра да Y250780>Y251448 дефинише праве Шћепановиће, док мени у том погледу ствари и даље нису сигурне.
У прилог Владине тезе би ишло то да се четири гране испод Y250780 добро уклапају са предањем о четири брата, Гојакова сина. Ствар би ту била идеално посложена. А кад се нешто у генетици идеално посложи, већ звони на узбуну. :)
Оно гдје видим недоумице, да не кажем рупе у горе поменутој тези је сљедеће:
- има приличан број Шћепановића, укључујући и њихов огранак Драшковиће који потврђено не припадају овој грани Y250780>Y251448 већ Y250780>A32852. По Владином тумачењу то су све Срезојевићи који су се утопили у Шћепановиће
- родови који су DYS437=14 на подручју Роваца у првом реду се у предањима помињу као старинци, потом се доводе у везу са Срезојевићима,али не и са Шћепановићима
- у попису из 1477. године, поред наведених Гојакових синова, у оквиру Вуксановог џемата, наведен је и већи број појединаца који очигледно не потичу од њих.. Неко од потомака тих појединаца је морао преживјети у Ровцима, не само Гојакови синови.
Али како год да се ово посложило,кључно је питање, да ли се Никшићи Ровчани могу сматрати средњовјековним старинцима на подручју племена Роваца? Моје мишљење ја да да, поготово ако говоримо о најужнијем дијелу ровачке територије. Да ли је на тој територији прије Ровчана било још неког становништва? Могуће. Ровачка предања помињу стару цркву св. Николе у Горњим Ровцима која је наводно остала од старинаца. Да ли су ти старинци славили Никољдан? Помињу се на подручја Влаховића и неки исељени Мрвошевићи који би могли бити од старинаца. Ту су и увијек помињане Мацуре, које Ровчани помињу као старије становништво. Не заборавимо ни онај један резултат Драшковића из Вељег Дубоког са мацурским хаплотипом.
-
Озбиљна је штета што Владо није ту да на овој теми која је по свему судећи круцијална за племе Никшића изнесе своја размишљања.
-
Мени је ипак сувише једнообразна генетска структура Никшића у Ровцима да би се радило о неком дужем присуству пре 15. века. Само су присутне Гојакови огранци, нема за сада чини ми се других никшићких грана (ако би напр. имали претпоставку да су Никшићи изворни манастирски "власи" манастира Морача, требало би бити и других грана))
-
Мени је ипак сувише једнообразна генетска структура Никшића у Ровцима да би се радило о неком дужем присуству пре 15. века. Само су присутне Гојакови огранци, нема за сада чини ми се других никшићких грана (ако би напр. имали претпоставку да су Никшићи изворни манастирски "власи" манастира Морача, требало би бити и других грана))
Не бих уводио у овај дио приче влахе манастира Морача па ни Никшиће у цјелини. Овдје је ријеч само о огранку никшићког рода-Ровчанима. А он је прилично стар у том крајњем југозападном углу жупе Морача. Ако су у попису из 1477. године пописани Гојакови унуци као одрасли људи, онда је и сам Гојак вјероватно живио негдје на прелазу из 14. у 15. вијек. Не говори се дакле о Ровцима као матичном подручју за све Никшиће, али мислим да јесу матично подручје овог огранка Никшића.
-
Стање у Ровцима по попису из 1533. године (неких 60 година послије пописа 1477. године) показује да се првобитни Вуксанов катун разгранао у два катуна. Могу се уочити и нека насеља која нису присутна у попису из 1477. године.
Bogutovdol k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (Богутов до, засеок Влаховића)
Duboka k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (вјероватно данашње Мртво Дубоко, мање вјероватно Веље Дубоко)
Gorna Rofça k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашња Горња Ровца-Булатовићи)
Grabya k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашње Грабље, засеок Горњих Роваца)
İsmoliçe k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашњи засеок Смолице уз ријеку Мртвицу)
Meguraç k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашње Међуријечје)
На челу два катуна (џемата) помињу се:
Vuçte bşt., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/255
Gorin bşt., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/255
Први је вјероватно Вучета, који се помиње у родословима Булатовића као унук или праунук Вуксанов (из 1477), док за другог Gorin сам у дилеми како би му се требало читати име.
-
Везано за горе поменутог Вучету из пописа 1533. године, треба поменути и ровачког кнеза Вукића Вучетића, који је био нови ктитор манастира Мораче 1570-тих. Приказан је на фрескопису самог манастира у ктиторској композицији.
(https://i.postimg.cc/zG9hvqZJ/vukic-vucetic.png)
У литератури о Ровцима се може прочитати и сљедеће:
"Презиме Вучетић није познато у Ровцима и претпоставља се да је то презиме уписано по имену његовог оца, као што је то било уобичајено y давно прошлим временима."
Мислим да је основано претпоставити да је Вучета из пописа 1533. године отац Вукићев. Уколико је Вучета потомак Вуксанов, имали бисмо читаву линију катунара од Булата.
Вукић Вучетић се помиње и као учесник сабора српских главара у манастиру Морачи 1608. године. Морао је тада већ бити сасвим стар, јер је и на фресци из 1574. године приказан сијед. Типичан је представник обновљеног српског "племства" 16. вијека, којег сачињавају махом влашки кнезови. Очигледно су у том периоду ови кнезови имали знатну и финансијску и политичку моћ кад су могли предузимати грађевинске подухвате попут обнове средњовјековних немањићких задужбина. Чини ми се да је ту много битнија била самосвијест да су управо они настављачи и насљедници немањићких традиција.
-
Мислим да је основано претпоставити да је Вучета из пописа 1533. године отац Вукићев. Уколико је Вучета потомак Вуксанов, имали бисмо читаву линију катунара од Булата.
У ствари, Вучета највјероватније није био жив 1533. То назначено је баштина која је носила име Вучете.
А 1533. била су двојица катунара у Ровцима
Vukik veled-i Vuçte, katunar: 255
Radosav veled-i Gorin, katunar: 255
Влашки катунари, кнезови, војводе 1533. су имали тимаре који су се састојали од баштина које су носиле имена њихових очева.
Дакле Вукић Вучетић је био активан још 1533. Онда је 1608. имао вјероватно и 100-њак година.
Што се тиче другог, вјероватно је Gorin и најближе читање, можда Горан, ако није било уписаног самогласника између р и н.
-
Што се тиче другог, вјероватно је Gorin и најближе читање, можда Горан, ако није било уписаног самогласника између р и н.
Ипак је најлогичније Гјурин - Ђурин. Јер тако је турски преводиоц уписивао слична имена Ђурај (Goray), Ђурашин (Goreşin), Ђорђе (Gorg). Очито су "ђ" као и "ћ" тад у фази пуног формирања од гј/кј, и уписивани су са "г" и "к" (Vukik...).
-
У ствари, Вучета највјероватније није био жив 1533. То назначено је баштина која је носила име Вучете.
А 1533. била су двојица катунара у Ровцима
Vukik veled-i Vuçte, katunar: 255
Radosav veled-i Gorin, katunar: 255
Влашки катунари, кнезови, војводе 1533. су имали тимаре који су се састојали од баштина које су носиле имена њихових очева.
Дакле Вукић Вучетић је био активан још 1533. Онда је 1608. имао вјероватно и 100-њак година.
Што се тиче другог, вјероватно је Gorin и најближе читање, можда Горан, ако није било уписаног самогласника између р и н.
Ово је добро што си пронашао, својеврсна потврда да је Вукић Вучетин син. Што се тиче сабора у Морачи, јесте мало натегнуто да је Вукић био жив и 1608. године, треба видјети оригинални запис.
-
Ово је добро што си пронашао, својеврсна потврда да је Вукић Вучетин син. Што се тиче сабора у Морачи, јесте мало натегнуто да је Вукић био жив и 1608. године, треба видјети оригинални запис.
Нисам успио наћи овај оригинални запис писма српских главара са потписима из 1608. године. Објављен је у хрватском зборнику 1930-тих. Списак главара је у препису наведен у раду: "Пећки патријарах Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву : 1592-1614 : историјска студија / Јов.[Јован] Н. Томић. - Земун : Задружна штампарија Живковића и Стојчића, 1903."
(https://i.postimg.cc/28nmVX8N/1608-zbor-moraca.png)
Међутим, било би га добро видјети у оригиналу. Ако неко нађе онлајн сљедећи рад нека јави:
"Pismo crnogorskih i albanskih prvaka papi Pavlu V : (26.IV.1608) / Dragutin Kamber" Croatia sacra : arhiv za crkvenu povijest Hrvata, God.2 (1932), 4, str. 287-292
Иначе у писму српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту крајем 16. вијека, није поменут Вукић Вучетић и Ровчани иако се помињу неки други главари који су учествовали на морачком сабору 1608. године.
"...И ту је близу Новог жупа Драчевица и иза ње су Зупци и ту је глава Раде Вукашиновић. И преко њих Риђани и Оногоште и ту је глава Грдан војвода. И ту је близу племе Бањани и Пива и Дробњаци и Морача и Требиње и Рудина и Гацко. И у Бањанима глава је Иван војвода Петро-вић, а у Требињу Милош Витковић, а у Рудинама Милко Вучетић, а у Гацку Ђуро Томашевић, а у Пиви Раосав војвода, а у Дробњацима Иван Калуђеровић, у Морачи Радоица војвода. Преко тих жупа је и Плана и Колашиновићи и Никшићи ту је глава Радич кнез..."
-
Нисам успио наћи овај оригинални запис писма српских главара са потписима из 1608. године. Објављен је у хрватском зборнику 1930-тих. Списак главара је у препису наведен у раду: "Пећки патријарах Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву : 1592-1614 : историјска студија / Јов.[Јован] Н. Томић. - Земун : Задружна штампарија Живковића и Стојчића, 1903."
(https://i.postimg.cc/28nmVX8N/1608-zbor-moraca.png)
Међутим, било би га добро видјети у оригиналу. Ако неко нађе онлајн сљедећи рад нека јави:
"Pismo crnogorskih i albanskih prvaka papi Pavlu V : (26.IV.1608) / Dragutin Kamber" Croatia sacra : arhiv za crkvenu povijest Hrvata, God.2 (1932), 4, str. 287-292
Иначе у писму српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту крајем 16. вијека, није поменут Вукић Вучетић и Ровчани иако се помињу неки други главари који су учествовали на морачком сабору 1608. године.
"...И ту је близу Новог жупа Драчевица и иза ње су Зупци и ту је глава Раде Вукашиновић. И преко њих Риђани и Оногоште и ту је глава Грдан војвода. И ту је близу племе Бањани и Пива и Дробњаци и Морача и Требиње и Рудина и Гацко. И у Бањанима глава је Иван војвода Петро-вић, а у Требињу Милош Витковић, а у Рудинама Милко Вучетић, а у Гацку Ђуро Томашевић, а у Пиви Раосав војвода, а у Дробњацима Иван Калуђеровић, у Морачи Радоица војвода. Преко тих жупа је и Плана и Колашиновићи и Никшићи ту је глава Радич кнез..."
Можда је погрешно пренето име кнеза Вукућа Вуковића
(https://i.postimg.cc/SKpgXnGf/Screenshot-20241128-194415-All-PDF-Reader.jpg)
(Љ. Стојановић Стари српски записи и натписи из 1902.)
-
Можда је погрешно пренето име кнеза Вукућа Вуковића
(https://i.postimg.cc/SKpgXnGf/Screenshot-20241128-194415-All-PDF-Reader.jpg)
(Љ. Стојановић Стари српски записи и натписи из 1902.)
Веома могуће. И у препису од Томића помиње се само "кнез Вукић" без других одредница. Једино ако у оригиналу не пише нешто више.
-
Везано за горе поменутог Вучету из пописа 1533. године, треба поменути и ровачког кнеза Вукића Вучетића, који је био нови ктитор манастира Мораче 1570-тих. Приказан је на фрескопису самог манастира у ктиторској композицији.
(https://i.postimg.cc/zG9hvqZJ/vukic-vucetic.png)
Ово је вероватно најстарији приказ неког племенског кнеза код Срба, занимљиво је и како изгледа одећа (далеко од тога да је то онако како замишљамо тадашње сточарско становништво, ово је господска одећа). Потенцијални потомци Вукића Вучетића могу да се похвале портретом њиховог претка из 16. века (и наравно завештањем и обновом манастира Морача, али то је и на понос свих Ровчана као и других родова који су учествовали сигурно у обнови, јер је то био подухват који је захтевао вероватно колективно учешће, уз вођство кнеза Вукића Вучетића)
-
Као што сам поменуо раније, првобитно род Ровчана није живио у селима са лијеве стране Мртвице и лијеве стране Мораче. Ту се мисли на села: Церовица, Лијешње, Веље Дубоко, Вишње и Сретешка Гора. Такво је стање било и у првој половини 16. вијека. Села са лијеве стране Мртвице пописана су у оквиру нахије Доња Морача, а не нахије Ровци. У наредном периоду су се ровачка братства проширила и на те предјеле, па се данас цијели тај простор сматра дијелом ровачке територије. У Церовици и Лијешњу су се тако развијали Булатовићи Богићевци, у Сретешкој Гори Влаховићи, у Вељем Дубоком и Вишњама Шћепановићи.
И поред ширења ових ровачких братстава, у тим селима, ван ужег ровачког подручја, остала су присутна братства другачијег поријекла. Ово је краћи преглед тих братстава:
Радовићи у Међурјечју и Вељем Дубоком, огранак су Шуковића тј. рода Ераковића Доњоморачких, славе Аранђеловдан (славили су Василијевдан), о овом роду биће ријечи касније, матица им је у доњоморачком селу Миоска. Требали би припадати хаплогрупи I2-PH908>FT14506>A13912
Радоњићи и Радојевићи у Лијешњу, огранак су рода Јасеноваца срђевштака, славе Срђевдан, матица рода је у доњоморачком селу Јасенова. Требали би припадати хаплогрупи I2-PH908
Јањушевићи у Вељем Дубоком , славе Никољдан, по предању би требали бити досељеници из Бањана од рода Копривица. Међутим нису тестирани, тако да ово још треба да се провјери.
Поповићи у Лијешњу би требали бити од Поповића из Љешкопоља, славе Лучиндан прислужују Ђурђиц. Ако су заиста од љешкопољских Поповића требали би припадати хаплогрупи I2-PH908.
Пижурице у Вељем Дубоком су наводно поријеклом од Куча Дрекаловића. Нису тестирани, па би ово требало провјерити. Славе Никољдан.
Радмановићи, Никољдан, у Вељем Дубоком су по предању од Радмановића из Загарача. Радмановићи из Загарача славе Петковдан и прислужују Никољдан и требали би припадати роду Доброгорана L-M349. У сваком случају требало би провјерити тестом ове ровачке Радмановиће.
Ковачевићи у Влаховићима, по предању су досељеници из Бјелопавлића. Тамо је заиста било Ковачевића који су I2-Y3120, али је ровачке Ковачевиће потребно тестирати да би се потврдила ова веза.
Оно што је прилично поуздано јесте да на подручју лијеве стране Мртвице, а на данашњој ровачкој територији, имамо два рода која се могу сматрати стариначким, тј. да су на том подручју живјели и прије Никшића Ровчана. То су сљедећи родови:
Љешњани Војинићи, славе на подручју Мораче три славе: Аранђеловдан, Ћириловдан и Срђевдан. Матица им је у селу Лијешњу. О њима у наредним постовима. Припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413>Y135653.
Жижићи, у селу Вишње, који су исељени под притиском Ровчана (иселили у правцу Дробњака и Ускока). Генетички тест исељених Жижића показао је везу са доњоморачким Бакићима, па се вјероватно ради о старијем становништву на територије Мораче. Припадају хаплогрупи R1b-U152>L2
-
Ово је у коментару написао Радоица Калајџић на теми Порекло презимена, село Милатовићи (Лучани, Горње Драгачево),
Вукићевићи
Кнез Вукић (1599 – 1693) који се из Лопата доселио у Трешњево 1691. године је имао пет синова. Један од синова му се звао Павић (1634-1711). Павић је имао синове Радослава, Милована, Вука и Вукића. Радослав је био хајдук. Он је са браћом Вуком и Вукићом 1737. године био у походу Васојевића, Климента, Куча, Пипера и Братоножића ка Шумадији до Јелице планине. Циљ похода је био да се уз помоћ аустријске војске, која је у то време заузела целу Шумадију, до Јелице планине, ослободе од турака. У том походу су били поражени. После пораза неки се враћају назад, неки прелазе на аустријску територију, а Вука и Вукић остају у Србији где су засновали породице. Од Вукића Павићевог највероватније потичу Вукићевићи у Милатовићима. Од Вукићевића је настала фамилија Поповићи, по свештеничком звању. Први свештеник или поп за кога знамо је Милић Поповић који је пописан 1822. као поп Милић, у тефтеру чибука за ту годину. Слава Вукићевића и Поповића је Ђурђевдан.
У књизи Надибар 1 - Антропогеографска истраживања аутор: Драгољуб В. Корићанац (Датум издавања: 1992), у селу Пекчаница наводи Вучетиће, друго презиме Јовановић.
У табели ДНК имамо резултате тестраних
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY68536* > , род А
Катанић Бечањ/Чачак Шумадија Ђурђевдан,
Јовановић Пекчаница/Краљево Рашка Ђурђевдан,
Поповић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан,
Вукићевић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан,
Лазовић Властељице/Лучани Стари Влах Св. Врачи,
Вукићевић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан BY68536
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY149000 > R-FT257011 > , род А
Мијач Утрг/Бар Зета Митровдан FT257011
Булатовић Мртво Дубоко/Колашин Брда Лучиндан
Питање за драјвера, његово мишљење да ли се међу горе тестираним налази потомак Вукић Вучете ?
-
Ово је у коментару написао Радоица Калајџић на теми Порекло презимена, село Милатовићи (Лучани, Горње Драгачево),
Вукићевићи
Кнез Вукић (1599 – 1693) који се из Лопата доселио у Трешњево 1691. године је имао пет синова. Један од синова му се звао Павић (1634-1711). Павић је имао синове Радослава, Милована, Вука и Вукића. Радослав је био хајдук. Он је са браћом Вуком и Вукићом 1737. године био у походу Васојевића, Климента, Куча, Пипера и Братоножића ка Шумадији до Јелице планине. Циљ похода је био да се уз помоћ аустријске војске, која је у то време заузела целу Шумадију, до Јелице планине, ослободе од турака. У том походу су били поражени. После пораза неки се враћају назад, неки прелазе на аустријску територију, а Вука и Вукић остају у Србији где су засновали породице. Од Вукића Павићевог највероватније потичу Вукићевићи у Милатовићима. Од Вукићевића је настала фамилија Поповићи, по свештеничком звању. Први свештеник или поп за кога знамо је Милић Поповић који је пописан 1822. као поп Милић, у тефтеру чибука за ту годину. Слава Вукићевића и Поповића је Ђурђевдан.
У књизи Надибар 1 - Антропогеографска истраживања аутор: Драгољуб В. Корићанац (Датум издавања: 1992), у селу Пекчаница наводи Вучетиће, друго презиме Јовановић.
У табели ДНК имамо резултате тестраних
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY68536* > , род А
Катанић Бечањ/Чачак Шумадија Ђурђевдан,
Јовановић Пекчаница/Краљево Рашка Ђурђевдан,
Поповић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан,
Вукићевић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан,
Лазовић Властељице/Лучани Стари Влах Св. Врачи,
Вукићевић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан BY68536
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY149000 > R-FT257011 > , род А
Мијач Утрг/Бар Зета Митровдан FT257011
Булатовић Мртво Дубоко/Колашин Брда Лучиндан
Питање за драјвера, његово мишљење да ли се међу горе тестираним налази потомак Вукић Вучете ?
Извињавам се за овај упад али морам да питам,има ли шансе да се Калајџићи дубље тестирају?
-
Ово је у коментару написао Радоица Калајџић на теми Порекло презимена, село Милатовићи (Лучани, Горње Драгачево),
Вукићевићи
Кнез Вукић (1599 – 1693) који се из Лопата доселио у Трешњево 1691. године је имао пет синова. Један од синова му се звао Павић (1634-1711). Павић је имао синове Радослава, Милована, Вука и Вукића. Радослав је био хајдук. Он је са браћом Вуком и Вукићом 1737. године био у походу Васојевића, Климента, Куча, Пипера и Братоножића ка Шумадији до Јелице планине. Циљ похода је био да се уз помоћ аустријске војске, која је у то време заузела целу Шумадију, до Јелице планине, ослободе од турака. У том походу су били поражени. После пораза неки се враћају назад, неки прелазе на аустријску територију, а Вука и Вукић остају у Србији где су засновали породице. Од Вукића Павићевог највероватније потичу Вукићевићи у Милатовићима. Од Вукићевића је настала фамилија Поповићи, по свештеничком звању. Први свештеник или поп за кога знамо је Милић Поповић који је пописан 1822. као поп Милић, у тефтеру чибука за ту годину. Слава Вукићевића и Поповића је Ђурђевдан.
У књизи Надибар 1 - Антропогеографска истраживања аутор: Драгољуб В. Корићанац (Датум издавања: 1992), у селу Пекчаница наводи Вучетиће, друго презиме Јовановић.
У табели ДНК имамо резултате тестраних
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY68536* > , род А
Катанић Бечањ/Чачак Шумадија Ђурђевдан,
Јовановић Пекчаница/Краљево Рашка Ђурђевдан,
Поповић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан,
Вукићевић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан,
Лазовић Властељице/Лучани Стари Влах Св. Врачи,
Вукићевић Милатовићи/Лучани Стари Влах Ђурђевдан BY68536
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY149000 > R-FT257011 > , род А
Мијач Утрг/Бар Зета Митровдан FT257011
Булатовић Мртво Дубоко/Колашин Брда Лучиндан
Питање за драјвера, његово мишљење да ли се међу горе тестираним налази потомак Вукић Вучете ?
Дејане, не мислим да се међу горе тестираним налази потомак Вукића Вучетића из сљедећих разлога:
- на основу уписа из турских дефтера и записа у манастиру Морачи евидентно је да је Вукић ровачки кнез који је живио у 16. вијеку и да се његов родослов прилично поуздано може уклопити у постојеће ровачке родослове (што се тиче предака, а мање што се тиче потомака). Кнез Вукић којег ви наводите у свом предању чини ми се да би, бар предањски, имао више везе са Васојевићима (Лопате и Трешњево су васојевићка насеља), а и временски је живио, бар како предање каже, у 17. вијеку, дакле један вијек након ровачког кнеза Вукића Вучетића
- ваши генетички резултати не говоре о ближој вези вас и Булатовића из Мртвог дубоког, односно веза постоји тек у периоду отприје 1200 година. Ни хаплотип вам није близак, иако се сам Булатовић није дубински тестирао. Па ако сте алудирали на ову генетичку везу, она није скорија.
- резултат Булатовића из Мртвог Дубоког који је R1a-YP6098 је вриједан пажње, јер може указивати на неки старији слој у самим Ровцима, који се утопио у Никшиће Ровчане. Међутим, мале су шансе да је тај старији слој могао наметнути свог кнеза у 16. вијеку, тј. мислим да кнез Вукић Вучетић прилично извјесно припада главној никшићкој линији Булатовића
-
Дејане, не мислим да се међу горе тестираним налази потомак Вукића Вучетића из сљедећих разлога:
- на основу уписа из турских дефтера и записа у манастиру Морачи евидентно је да је Вукић ровачки кнез који је живио у 16. вијеку и да се његов родослов прилично поуздано може уклопити у постојеће ровачке родослове (што се тиче предака, а мање што се тиче потомака). Кнез Вукић којег ви наводите у свом предању чини ми се да би, бар предањски, имао више везе са Васојевићима (Лопате и Трешњево су васојевићка насеља), а и временски је живио, бар како предање каже, у 17. вијеку, дакле један вијек након ровачког кнеза Вукића Вучетића
- ваши генетички резултати не говоре о ближој вези вас и Булатовића из Мртвог дубоког, односно веза постоји тек у периоду отприје 1200 година. Ни хаплотип вам није близак, иако се сам Булатовић није дубински тестирао. Па ако сте алудирали на ову генетичку везу, она није скорија.
- резултат Булатовића из Мртвог Дубоког који је R1a-YP6098 је вриједан пажње, јер може указивати на неки старији слој у самим Ровцима, који се утопио у Никшиће Ровчане. Међутим, мале су шансе да је тај старији слој могао наметнути свог кнеза у 16. вијеку, тј. мислим да кнез Вукић Вучетић прилично извјесно припада главној никшићкој линији Булатовића
Bulatović Bajović iz Mrtvog Dubokog je potvrdjen u Ysequ BY149000>FT257011,a čeka se i njegov WGS iz iste kompanije.
Bajo bi po rovačkom rodoslovu trebao biti rodjen krajem 16 veka.Potomci njegovog brata Vukosava (Nenadići)su potvrdjeni Bulatovići-Batrićevci.
Rodoslov Bajovića koji sam dobio od Vlade( a on opet od nekih Bulatovića iz Kolašina) ide ovako:Bajo-Stanoje-Radovan-Nikola.
Testirana su dvojica Bulatovića-Bajovića i obojica su BY149000>FT257011.Jedan je od Nikolinog sina Miluna a drugi je od drugog sina Mirka.
Nikola bi trebalo biti rodjen krajem 17 veka.
Znači pribraćivanje Bulatovićima(ili šta se već desilo) ako su tačni ovi rodoslovi se dogodilo u periodu 1580-1700 godine.
-
Bulatović Bajović iz Mrtvog Dubokog je potvrdjen u Ysequ BY149000>FT257011,a čeka se i njegov WGS iz iste kompanije.
Bajo bi po rovačkom rodoslovu trebao biti rodjen krajem 16 veka.Potomci njegovog brata Vukosava (Nenadići)su potvrdjeni Bulatovići-Batrićevci.
Rodoslov Bajovića koji sam dobio od Vlade( a on opet od nekih Bulatovića iz Kolašina) ide ovako:Bajo-Stanoje-Radovan-Nikola.
Testirana su dvojica Bulatovića-Bajovića i obojica su BY149000>FT257011.Jedan je od Nikolinog sina Miluna a drugi je od drugog sina Mirka.
Nikola bi trebalo biti rodjen krajem 17 veka.
Znači pribraćivanje Bulatovićima(ili šta se već desilo) ako su tačni ovi rodoslovi se dogodilo u periodu 1580-1700 godine.
Хвала на информацијама.
-
На подручју Роваца имамо неколико резултата који се не поклапају са предањима. Није искључено да се овдје ради о старинцима, који су се утопили у главни ровачки род, али могу лако бити и досељеници код којих се десио исти процес. Ради се о сљедећим резултатима:
Булатовићи Голубовићи из Лијешња припадају хаплогрупи E-V13 Имају веома специфичан и препознатљив хаплотип који најближа поклапања има са тестиранима у Банату, Шумадији, Башкој, Врањском Поморављу. На подручју Црне Горе нема оваквог хаплотипа, па би било добро да се још неко од ових Булатовића Голубовића или њима блиских братственика тестира.
Булатовићи Бајовићи из Мртвог Дубоког припадају хаплогрупи R1a-Y2608>YP6098>BY14900>FT257011. На подручју Црне Горе најближи су им Мијачи из Зете. Не знам да ли би се ови Булатовићи могли сматрати старинцима који су се утопили у Ровчане.
Драшковићи из Вељег Дубоког припадају хаплогрупи I1-Z63>Y16434 и добро се уклапају у род далматиснких Мацура. Мацуре се заиста помињу као најстарије становништво у Ровцима, али на ширем подручју Црне Горе досад нисмо налазили овај хаплотип који носе далматинске Мацуре. Тестирани Драшковић је једини. Постоје двојица тестираних на сјеверу Косова који славе Лучиндан као и Драшковић и имају близак хаплотип и предање о поријеклу из Црне Горе, али свакако би било добро да се још који мацурски хаплотип нађе на подручју Црне Горе.
Радуловићи из Лијешња припадају хаплогрупи I2-PH908. По предању би требали бити Љешњани Војинићи, али очигледно нису. Додуше код њих предања нису тако сигурна, па се наводило и оно да су "од старог свијета" што је највјероватније и тачно. Они сами помињу поријекло из Комана. Хаплотип им је модалан, али имају неке немодалне вриједности попут DYS385ab=14-16 и DYS458=19, које их вежу са једним тестираним из Милаковића код Пријепоља. Можда постоји веза и са географски блиским Чепићима из Редица у Горњој Морачи, који би по предању требали бити од Морачана Богићеваца, али заправо нису, јер су I2-PH908. Оно гдје се Чепић и Радуловић разликују јесте управо DYS458, али без обзира на то оставио бих отвореном могућност везе. Како год, мислим да би се Радуловићи основано могли сматрати најстаријим слојем становништва жупе Мораче сем ако нису повезани са команским Бездановићима који такође имају DYS458=19.
-
Један од најзначајнијих родова на простору жупе Мораче су Љешњани Војинићи. Насељавају више морачких насеља,а матично насеље им је Лијешње. Лијешње је тек касније укључено у ровачку територију, али раније је то било село у оквиру Доње Мораче. Из Лијешња су се Љешњани доста давно исељавали у Горњу Морачу и у доњоморачка насеља Рашко и Ђуђевина. Оригинална слава Љешњана је Ћириловдан, али су у Лијешњима промијенили на Аранђеловдан, а у Ђуђевини на Срђевдан. Остали Љешњани у Mорачи су остали на Ћириливдану. Иако се у предањима Љешњани наводе као старији слој у односу на Никшиће Ровчане, и они се сматрају досељеницима. Главно љешњанско предање говори да су првобитно дошли из Љеша у Албанији у село Лијешње у Љешанској нахији по којем су добили име, да су затим једно вријеме боравили у селу Војинићи на Чеву гдје су добили други дио имена, да су се потом опет вратили у љешанско Лијешње, гдје су побили неке Турке и да се на крају њихов предак Богдан доселило у морачко Лијешње. Засад нема неких генетичких, али ни историјских потврда за овакво предање. Оно што би се могло сматрати прилично сигурним јесте да су на подручју Мораче бар од 14. вијека.
Љешњани Војинићи су потврђени као I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y263173>A20030>Y135654>Y135653. Старост рода се процјењује на око 600-700 година што је доста блиско старости присуства самог рода у Морачи. Генетички Љешњанима су најближи припадници узводне гране I-Y135654 гдје је присутан и један крајишки род са славом Никољдан (Гаћеше, Лабуси, Паројчићи и др.), старинци Чворовићи из Никшићке жупе, , неки родови са подручја Боке, Старог Влаха и Шумадије. Цијелу грану I-Y135654 карактерише вриједност маркера DYS385ab=15-16 или 15-15. Старост хаплогрупе I-Y135654 се процјењује на око 900 година. У сваком случају је матично подручје ове хаплогрупе било негдје на подручју средњовјековних српских државних творевина у 11. и 12. вијеку. Источни дијелови Дукљаниновог Подгорја се намећу као најлогичнија претпоставка.
Једна лијепа слика села Лијешње са интернета. Село је иначе на преко 1000 метара надморске висине. Иако у планинском предјелу, само село је приличнор равно.
(https://lh3.googleusercontent.com/p/AF1QipMhB0QD4VvuSSXI8FjeHwa-Li0KKKqEvbQk8-9l=s680-w680-h510)
-
Кратки преглед љешњанских братстава на подручју морачке жупе, надам се да нисам неко пропустио.
Љешњани Војинићи у Лијешњу, слава Аранђеловдан:
Јанковићи у Лијешњу
Букилићи у Лијешњу и Пожњи
Јововићи у Лијешњу
Јоковићи у Лијешњу
Вуковићи у Сретешкој Гори и вељем Дубоком
Љешњани у Горњој Морачи тзв. Кикојевићи, слава Ћириловдан:
Стојановићи у Старчу и Пожњи
Куковићи у Старчу
Марковићи у Старчу
Мујовићи у Старчу
Перутићи у Старчу
Љешњани Рашчани, слава Ћириловдан:
Кљајићи у Рашком
Ћетковићи у Рашком
Љешњани у Ђуђевини, слава Срђевдан
Ђурђићи у Ђуђевини
Лакетићи у Ђуђевини
Бошковићи у Ђуђевини
Трипковићи у Ђуђевини и Жирцима
Јанкетићи у Ђуђевини
Ковијанићи у Ђуђевини
Тошковићи у Јасенови
Бијелићи у Драговића пољу
-
Поштовани Drajver,
Желео бих да Вас похвалим за покретање ове интересантне теме.
Дотакао бих се теме порекла Кнеза Вукића Вучетића. Истраживао сам доста по литератури и нисам успео да нађем предање о његовом пореклу, тако да је врло упитно од ког ровачког братства је кнез. Додатно сам спроводио истраживачки рад летос, на терену, у Ровцима и нико са сигурношћу није знао да ми каже од ког братства је кнез Вукић Вучетин.
Дошао сам у додир са предањем Минића, који су од Булатовића и интересантно је да они међу 30 најзначајних Ровчана (помињу кнеза Вуксана Булатовог, Мутама, Милутина кнеза, војводу Коћу Минића, итд…) не наводе Кнеза Вукића Вучетића, који је као један од ктитора обнове Манастира Морача 1574, свакако један од најзначајнијих Ровачких кнезова. Претпостављам да је кнез Вукић Вучетић био од Булатовића, да би сигурно међу првима био поменут.
Моје мишљење је да је много већа могућност да је Кнез Вукић Вучетић од Срезојевића или од неких од стариначких родова (нпр. Мацура), а на крају крајева он може да буде и Љешанин. Нашао сам у литератури да су крајем 16. и почетком 17. века Срезојевићи били најбројније Ровачко братсво и да је Војвода Иваниш Радоњин 1613. изабран за старешину Ровчана због тога. Ако је исти принцип важио и пре њега, врло вероватно је да је и Кнез Вукић Вучетић из Међуријечја и да је највероватније Срезојевић.
Надовезао бих се на податак који је изнео господин Zor.
У ствари, Вучета највјероватније није био жив 1533. То назначено је баштина која је носила име Вучете.
А 1533. била су двојица катунара у Ровцима
Vukik veled-i Vuçte, katunar: 255
Radosav veled-i Gorin, katunar: 255
Влашки катунари, кнезови, војводе 1533. су имали тимаре који су се састојали од баштина које су носиле имена њихових очева.
Дакле Вукић Вучетић је био активан још 1533. Онда је 1608. имао вјероватно и 100-њак година.
И допунио са подацима из дефтера из 1548. године за Међуријечје и Горња Ровца.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=858.msg10432#msg10432 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=858.msg10432#msg10432)
Гледајући попис из 1548 за село Горња Ровца, могућност да је Кнез Вукић Вучетић од Булатовића је мала. У Горњим Ровцима се помиње Вучета, син Вукмана, али то дефинитивно није отац од Вукића, који тада није ни био жив. Вучета из Горњих Роваца је највероватније вршњак Кнеза Вукића Вучетића.
Са друге стране у попису села Међуријечје 1548. помиње се Вучета који у то време вероватно није био жив, али су били живи његови унуци, који су пописани 1548., па се теоријом пасова може претпоставити да је Вучета оквирно рођен 1460. године. Узимајући у обзир процењену годину рођења Срезоја (1400. година), Вучета је највероватније Срезојев унук (највероватније син Срезојевог сина Лукача пописаног 1477). У попису из 1548. године пописане су баштине у власништву Вучетиних унука и то:
• Иваниша сина Радичевог Вучетиног,
• Илије сина Радичевог Вучетиног,
• Јелше сина Лукачевог Вучетиног.
Унук Вучетин Иваниш Радичев, је највероватније синовац Кнеза Вукића, рођен оквирно 1500-1520. године и не треба га мешати са Војводом Иванишем Радоњиним Срезојевићем рођеним 1580. године, за кога постоји велика вероватноћа да је унук Иваниша пописаног 1548. године. Иначе, Војвода Иваниш Радоњин Срезојевић је био војвода Ровачки у периоду од 1613. до 1660. године, тако да је он највероватније наследио старешинство над Ровчанима од Кнеза Вукића Вучетића. Оно што је интересантно јесте дуговечност старешинства Кнеза Вукића Вучетина и Војводе Иваниша Радоњина. Практично ова два човека покривају период бар од 1533. године до 1660. године.
Наравно може да се деси и да је Кнез Вукић Вучетић и од неког од Шћепановића или можда неког од прибраћених родова. Имајући у виду причу о бројности Срезојевића међу Ровачким братствима у том периоду, већа је вероватноћа да је Војвода Вукић Вучетић из Међуријечја него из Мртвог Дубоког. Само се поставља питање да ли је потомак Гојака или је од неког од стариначких родова.
У прилог овој теми достављам и слику повеље из манастира Морача која је постављена у улазном холу манастира, где се наводи да је Кнез Вукић Вучетић, кнез Ровачки.
(https://i.ibb.co/KbsnY9r/Povelja-manastira-Moraca.jpg)
Повеља у Манастиру Морача
У циљу даље разраде теме, додао бих и запис који је сачуван у књизи Морачка Крмчија, која је писана по заповијести игумана Гаврила 1615. године. Срећа у несрећи је да је ова књига пуком случајношћу сачувана од великог пожара у Манастиру Морача, који је избио после Другог светског рата. Књига је првобитно нестала још 1893. године и завршила у колекцији покојног професора Радослава Грујића, који је књигу завештао Српској Православној Цркви. Пожар је подметнут у школи поред Манастира Морача од стране комуниста, чија је идеја била да изгоре рукописи са међама манастирске земље. У пожару је правим чудом црква остала нетакнута, али је изгорела комплетна црквена архива и небројено верско, култруно и историјско благо.
Данас може да се нађе препис Морачке Крмчије који је написао 1877. године Нићифор Дучић, српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве.
У књизи се помиње Војвода Радич, Радоња и кнез Вукоје из доње Плане, који су 1613. године били ктитори књиге писане у Морачи за време Пећког Патријарха Пајсија Јањевца и Митрополита Херцеговачког Лонгина.
(https://i.ibb.co/Jt9GX97/Moracka-Krmcija.jpg)
Морачка Крмчија
-
Дотакао бих се теме порекла Кнеза Вукића Вучетића. Истраживао сам доста по литератури и нисам успео да нађем предање о његовом пореклу, тако да је врло упитно од ког ровачког братства је кнез. Додатно сам спроводио истраживачки рад летос, на терену, у Ровцима и нико са сигурношћу није знао да ми каже од ког братства је кнез Вукић Вучетин.
Дошао сам у додир са предањем Минића, који су од Булатовића и интересантно је да они међу 30 најзначајних Ровчана (помињу кнеза Вуксана Булатовог, Мутама, Милутина кнеза, војводу Коћу Минића, итд…) не наводе Кнеза Вукића Вучетића, који је као један од ктитора обнове Манастира Морача 1574, свакако један од најзначајнијих Ровачких кнезова. Претпостављам да је кнез Вукић Вучетић био од Булатовића, да би сигурно међу првима био поменут.
Моје мишљење је да је много већа могућност да је Кнез Вукић Вучетић од Срезојевића или од неких од стариначких родова (нпр. Мацура), а на крају крајева он може да буде и Љешанин. Нашао сам у литератури да су крајем 16. и почетком 17. века Срезојевићи били најбројније Ровачко братсво и да је Војвода Иваниш Радоњин 1613. изабран за старешину Ровчана због тога. Ако је исти принцип важио и пре њега, врло вероватно је да је и Кнез Вукић Вучетић из Међуријечја и да је највероватније Срезојевић.
Надовезао бих се на податак који је изнео господин Zor.
И допунио са подацима из дефтера из 1548. године за Међуријечје и Горња Ровца.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=858.msg10432#msg10432 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=858.msg10432#msg10432)
Гледајући попис из 1548 за село Горња Ровца, могућност да је Кнез Вукић Вучетић од Булатовића је мала. У Горњим Ровцима се помиње Вучета, син Вукмана, али то дефинитивно није отац од Вукића, који тада није ни био жив. Вучета из Горњих Роваца је највероватније вршњак Кнеза Вукића Вучетића.
Са друге стране у попису села Међуријечје 1548. помиње се Вучета који у то време вероватно није био жив, али су били живи његови унуци, који су пописани 1548., па се теоријом пасова може претпоставити да је Вучета оквирно рођен 1460. године. Узимајући у обзир процењену годину рођења Срезоја (1400. година), Вучета је највероватније Срезојев унук (највероватније син Срезојевог сина Лукача пописаног 1477). У попису из 1548. године пописане су баштине у власништву Вучетиних унука и то:
• Иваниша сина Радичевог Вучетиног,
• Илије сина Радичевог Вучетиног,
• Јелше сина Лукачевог Вучетиног.
Унук Вучетин Иваниш Радичев, је највероватније синовац Кнеза Вукића, рођен оквирно 1500-1520. године и не треба га мешати са Војводом Иванишем Радоњиним Срезојевићем рођеним 1580. године, за кога постоји велика вероватноћа да је унук Иваниша пописаног 1548. године. Иначе, Војвода Иваниш Радоњин Срезојевић је био војвода Ровачки у периоду од 1613. до 1660. године, тако да је он највероватније наследио старешинство над Ровчанима од Кнеза Вукића Вучетића. Оно што је интересантно јесте дуговечност старешинства Кнеза Вукића Вучетина и Војводе Иваниша Радоњина. Практично ова два човека покривају период бар од 1533. године до 1660. године.
Наравно може да се деси и да је Кнез Вукић Вучетић и од неког од Шћепановића или можда неког од прибраћених родова. Имајући у виду причу о бројности Срезојевића међу Ровачким братствима у том периоду, већа је вероватноћа да је Војвода Вукић Вучетић из Међуријечја него из Мртвог Дубоког. Само се поставља питање да ли је потомак Гојака или је од неког од стариначких родова.
Поштовани Главоњићу, што се тиче поријекла кнеза Вукића Вучетића, изнио сам претпоставку да би могао припадати Булатовићима само на основу чињенице да Булатовићи у свом родослову имају Вучету, који временски отприлике одговара историсјком Вучети с почетка 16. вијека. Међутим свјестан сам да то није довољно за тврдњу тако да је могуће да сте са својим претпоставкама о поријеклу Вукића Вучетића од Срезојевића или неког другог ровачког братства у праву. Једино што не вјерујем да је Вукић био од неког старијег братства (Мацура или сл), јер је евидентно да већ крајем 15. вијека Гојакови потомци доминирају племеном, не видим зашто би се то промијенило већ у сљедећој генерацији, поготово имајући у виду и каснију њихову доминацију.
Оно што јесте интересантно јесте да се у предањима уопште не помињу Вукићеви потомци, што можда може значити да није ни оставио потомства.
-
Један од генетички дубље профилисаних морачких стариначких родова су и Ераковићи доњоморачки (тако сам их назвао). Ради се о неколико братстава која славе св. Василија Великог а прислужују св. Илију и имају предање о заједничком поријеклу. Ту спадају:
Кујовићи из Миоске/Колашин, тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908>FT14506>A13912>FTB32566, најближу филогенетичку везу (из раног средњег вијека) имају са једном католичком прородицом из дубровачке околине (Ошље)
Шуковићи из Миоске/Колашин, тестирани као I2-Y3548, вјероватно такође FTB32566 (тестирани су исељени Шуковићи из околине Бијелог Поља)
Радовићи из Вељег Дубоког и Међуријечја, огранак су Шуковића, промијенили славу у Аранђеловдан.
Све ове породице су се исељавале на подручје Колашина, Мојковца и Вранеша, па их и тамо има у доста насеља.
По предању овом роду припадају и Дидановићи који су раније исељени из Мораче, што су потврдили и генетички тестови. Генетички тестови су показали да овом роду припадају и Вуковићи који славе св. Василија из Дебеље код Нове Вароши.
Основно предање рода је да су поријеклом од Ераковића из Његуша, да су боравили у чевском насељу Ожег и да су онда због крвне освете преселили у Морачу. Класични наратив. За којег нема упоришта у генетичким везама. Боравили су потом у селу Вочје у непосредној близини морачког манастира, али су село изгубили у неком пребијању дугова са манастиром, па су се преци Шуковића и Кујовића преселили у катун Миоска, преци Дидановића одселили у Србију, а преци Обрадовића одселили у Лубнице код Берана. Видјели смо да је предање потврђено у случају Дидановића, али што се тиче Обрадовића из Лубница није, иако и Обрадовићи заиста славе исту славу. (Обрадовићи су тестирани као I2-Y3120, али нису I2-PH908).
Мислим да је овај род прилично стар у Морачи, и једино не знам да ли му се за матицу треба сматрати село Вочје у близини Мораче или планинска Миоска. У сваком случају се требају сматрати морачким старинцима.
Овом роду припада и познати монтенегрински пропагандиста Дарко Шуковић.
-
Овом роду припада и познати монтенегрински пропагандиста Дарко Шуковић.
Пре неколико дана је стигао резултат лично Дарка Шуковића који је за сада радио 111 маркера и за сада је I-Y37 највероватније ће радити и надоградњу на БИГ јер је део црногорског ДНК кода.
-
Пре неколико дана је стигао резултат лично Дарка Шуковића који је за сада радио 111 маркера и за сада је I-Y37 највероватније ће радити и надоградњу на БИГ јер је део црногорског ДНК кода.
Да, примјетио сам скоро, имам га у маркерним поклапањима. Биће пресретан кад види BIGY блискост са овим католиком из околине Дубровника. ;D
-
Пре неколико дана је стигао резултат лично Дарка Шуковића који је за сада радио 111 маркера и за сада је I-Y37 највероватније ће радити и надоградњу на БИГ јер је део црногорског ДНК кода.
Онај водитељ? Не да је део него је један од коловођа.
-
Као један од најстаријих морачких родова предање издваја Главичане из села Осреци. За њих се каже да су у Морачи живјели још у вријеме подизања манастира Мораче. Славе Никољдан. Главичани су тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908, нису дубље профилисани.
Судећи по генетичким резултатима још два морачка братства могла би бити дио морачког рода Главичана , аико предања говоре другачије.
Јовановићи из Осредака, Љуте и Коса/Колашин, славе Никољдан. Предање за њих каже да су досељени Кучи Вујошевића, што генетички није потврђено. Припадају хаплогрупи I2-PH908. По хаплотипу, слави, мјестима која насељавају чине се блиски Главичанима и Бјелићима.
Бјелићи из Осредака, Љуте и Ђуђевине/Колашин, славе Никољдан. По предању би требали бити досељници из Братоножића, што није генетички потврђено. Припадају хаплогрупи I2-PH908, и по хаплотипу, карактеристичним маркерима, слави, мјестима која насељавају, чине се блиски Јовановићима и Главичанима.
Само дубински тестови могу до краја дефинисати карактер веза између наведених братства и дати пуну генетичку профилацију. Било би добро кад би бар Главичани урадили дубински тест. Матица овог рода би могла бити у селу Осреци/Колашин.
-
Један од вјероватно старијих родова на подручју жупе Мораче су Бакићи и Жижићи, који припадају хаплогрупи R1b-U152>L2. Бакићи и даље живе у више морачких насеља, док су Жижићи у 19. вијеку исељени на подручје Ускока и Дробњака. И једни и други славе Аранђеловдан.
Жижићи су некада живјели у морачком насељу Вишњама, које је данас на ровачкој територији. По неким причама бавили су се ковачким занатом, што већ само по себи у друштвима Брда подразумјева нижи друштвени статус. По предањима Ровчана, Жижићи се нису фино понашали, па су их Ровчани, када су загосподарили њиховом родовском територијом у Вишњама, замолили да напусте исту. Прича Ровчана је да Жижићи имају не превише јасно поријекло, да потичу од неког ковачa из Куча за ког се удала преткиња Жижа, по којој су и добили презиме. По причи Ровчана Жижа је била хрома и од неког старијег и угледнијег морачког братства (Буришевића). Жижићи са друге стране помињу да су са Чева од Домазетовића и да су прије доласка у Морачу прошли кроз подручје Бјелопавлића (Добро Поље). Као њима сродна породица помињу се Зечевићи у Југовићима, у Никшићкој жупи. Жижићи данас живе у Стругу/Шавник и Милошевићима/Шавник.
Бакићи у Доњој Морачи сматрају да је њихов предак дошао у Морачу заједно са Богићем, претком Морачана Богићеваца. Славе исту комбинацију славе и приславе као и Богићевци- Аранђеловдан и Велику Госпојину, али то је случај са још неким старинцима (Брауновићима). Поред овог постоји и предање да су досељени негдје "од Србије". Матично им је насеље Поди/Колашин, а присутни су још у Равнима и Жирцима у Доњој Морачи.
Треба поменути да овом генетичком роду поред Жижића и Бакића припада још и род Милутиновића са дробњачке територије. Милутиновићи су са презименима Никитовић, Кавеџић и Вуковић Мотика присутни у више насеља подручја Језера, Дробњака и Шаранаца. Сматрају се најстаријим, предробњачким становништвом насеља Комарнице, што веома лако може значити да су и најстарији род саме средњовјековне жупе Комарнице.
На подручју Никшића, у насељу Прага, овом генетичком роду припадају и Гезовићи (славе Аранђеловдан) за које такође постоје противрјечна предања, да су од Озринића (што генетички свакако нису) и да су од Матијешевића (не наводи се од којих, а у том крају има их разнородних).
Припадност овог рода хаплогрупи R1b-U152>L2 установљена је преко SNP теста Шендековића из Вирова/Ариље. Овом роду припадају још неке породице из околине Горњег Милановца. Нико из овог рода досад још није урадио дубински тест. Сам хаплотип на 23 маркера више се уклапао у хаплогрупу R1b-U106 него у R1b-L2. Најкарактеристичнија вриједност маркера у њиховом хаплотипу је DYS635=22.
Мислим да је овај род доста стар на тромеђи три подгорске (Submontana) средњовјековне жупе: Мораче, Комарнице и Оногошта. Старост и међуодносе појединих огранака могао би ријешити само дубински тест, а онда се може и процјењивати гдје би могло бити матично подручје рода.
По неким предањима овом роду припадао је Анта Богићевић, српски војвода из Првог српског устанка.
-
Припадност овог рода хаплогрупи R1b-U152>L2 установљена је преко SNP теста Шендековића из Вирова/Ариље. Овом роду припадају још неке породице из околине Горњег Милановца. Нико из овог рода досад још није урадио дубински тест. Сам хаплотип на 23 маркера више се уклапао у хаплогрупу R1b-U106 него у R1b-L2. Најкарактеристичнија вриједност маркера у њиховом хаплотипу је DYS635=22.
Жижићи (Аранђеловдан) из Шавника су тестирани на 23andMe и припадају R1b-L2. Тако да јесу потврђено ова подграна.
-
Жижићи (Аранђеловдан) из Шавника су тестирани на 23andMe и припадају R1b-L2. Тако да јесу потврђено ова подграна.
Добро, то је додатна потврда, види се и преко резултата Шендековића. Само сам написао да им хаплотип по предикторима често упада у грану U106.
-
Припадност Бакића грани R1b-L2 је доста упитна, барем када је у питању њихова изворна хаплогрупа. Један Бакић из Будимлије, засеока Бијелог Брда код Руда, по предању потиче од Бакића из Доње Мораче и припада роду Доњоморачана, коме припадају још и Богићевци и Дрљевићи. Богић, Бака и Дрље су по предању заједно дошли у Морачу и сматрало се да су вероватно били рођаци. Мислим да је вероватније да Бакићи изворно припадају том роду. Ваљало би да се још неко од њих тестира.
-
Припадност Бакића грани R1b-L2 је доста упитна, барем када је у питању њихова изворна хаплогрупа. Један Бакић из Будимлије, засеока Бијелог Брда код Руда, по предању потиче од Бакића из Доње Мораче и припада роду Доњоморачана, коме припадају још и Богићевци и Дрљевићи. Богић, Бака и Дрље су по предању заједно дошли у Морачу и сматрало се да су вероватно били рођаци. Мислим да је вероватније да Бакићи изворно припадају том роду. Ваљало би да се још неко од њих тестира.
Није искључено да је тачно ово што пишеш, међутим не може се лако игнорисати ни резултат Бакића у самој Морачи, поготово што и тај резултат има своју логику, јер припада грани која је присутна или била присутна у Морачи (преко резултата Жижића). А предање Бакића о вези са Морачанима Богићевцима је далеко од поузданог , јер истовремено постоји и предање да су "негдје од Србије" па и предање које их везује за васојевићке Бакиће. Чим крену та предања "може да бидне, а не мора да значи" мени се увијек чини да се ради посебно маштовитим старинцима.
-
Међу поуздане старинце у Морачи, у готово свим предањима, рачунају се Даниловићи из Ђуђевине/Колашин. Живе и у Морачкој Бистрици и Жирцима. Славе Јовањдан. Сматра се да су на истом мјесту живјели у вријеме изградње манастира Мораче. Никад их није било пуно, нити су поред Богићеваца, са којима су се крвили, могли да заузму неку важнију улогу у Морачи. Спомињу се њихови исељеници у Прачи код Рогатице. Не знам да ли је од ових из Праче можда неко тестиран, али не видим да су присутни у Пројекту.
Даниловићи припадају хаплогрупи E-V13. У пројекту су сврстани у подграну E-V13>L241>Y142744, вјероватно због блискости хаплотипа, међутим, мислим да би их до SNP профилисања ипак требало оставити на нивоу E-V13,евентуално на нивоу E-V13>Z5018, највише због вриједности DYS643=12 која није тако честа код E-L241. Хаплотип му је иначе прилично модалан за хаплогрупу E-V13. Колико видим засад нема ниједног хаплотипа који би указивао на недвосмислену везу са Даниловићем.
-
У предањима Морачана, род Брауновића се сматра доста старим досељеничким родом. За њиховог претка Брауна се наводи да је доселио "из Куча" прије него што је у Морачу доселио Богиће, предак Доњеморачана Богићеваца. У Кучима нема досад откривених генетичких сродника Брауновића тако да предање о поријеклу "из Куча" треба узети са резервом. Браун се прво населио у засеок Прекобрђа, Вртине, а његов брат Михаило је одселио на сјевер и од њега су бихорски Михаиловићи. Ово предање о вези Брауновића и Михаиловића је и генетички потврђено. У Доњој Морачи Брауновићи насељавају села: Улице(Прекобрђе), Доња Села, а присутни су и у околини Колашина и Бихору.
Иако се у литератури често могу прочитати тезе о "саском" поријеклу Брауновића, а највише због необичног презимена, генетички резултати не иду у прилог таквој причи. Брауновићи припадају хаплогрупи J2b-M241, највјероватније грани J-PH1751. Нису дубље профилисани. Осим вриједности маркера DYS19=14 типичне за J-PH1751, Брауновићи као род имају и своју "приватну" карактеристичну вриједност, ниску DYS385b=15. Грана J-PH1751 је доста разноврсна међу албанском популацијом. У сваком случају Брауновићи би се требали дубље тестирати да би се сазнале скорије везе.
-
У непосредној близини манастира Морача, у селу Јасенова, присутан је род Јасеноваца срђевштака. Њихова предања говоре да су досељеници и то из села Јасеница у Попову пољу у Херцеговини, па чак и да је само село Јасенова добило име по поповској Јасеници. Ово тешко да је тачно, јер се морачка Јасенова помиње још у турским дефетрима из 15. вијека. Нека друга предања присутна у Морачи говоре да су Јасеновци били присутни у Морачи још приликом градње манастира. Осим тога, колико ми је познато у Попову пољу у Херцеговини нема родова који славе Срђевдан нити је правац досељавања са тог подручја према Морачи уобичајен. Јасеновци би веома лако могли бити и морачки старинци.
Јасеновцима припадају сљедеће породице:
Симоновићи из Јасенове
Радојевићи из Јасенове и Лијешња
Илићи из Јасенове и Оцке Горе са огранцима:
Радоњићи из Јасенове и Лијешња
Радуловићи из Јасенове са огранком Пандурицама
Пандурица има још у Лепенцу и Подбишћу/Мојковац.
Од горе наведених тестирани су Симоновићи из Јасенове и припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају прилично модалан хаплотип са само једном немодалном вриједношћу YGATAH4=11. С обзиром да нису дубински тестирани тешко је успостављати неке поуздане везе. У југозападној Србији има више породица које славе Срђевдан и припадају хаплогрупи I2-PH908, али те породице имају карактеристичну вриједност DYS448=18, коју Симоновић не посједује. Ипак, због модалности хаплотипа једних и других не би било лоше SNP провјерити ову везу, поготово што неке од тих породица наводе Колашин и Брда као мјеста поријекла, а и сами Јасеновци у предањима наводе да је добар дио њиховог рода иселио према југозапдној Србији. С обзиром на блиска насеља и једним дијелом дијељену славу Срђевдан, вјероватно је одавно било неке интеракције Јасеноваца са Љешњанима Војинићима.
-
У непосредној близини манастира Морача, у селу Јасенова, присутан је род Јасеноваца срђевштака. Њихова предања говоре да су досељеници и то из села Јасеница у Попову пољу у Херцеговини, па чак и да је само село Јасенова добило име по поповској Јасеници. Ово тешко да је тачно, јер се морачка Јасенова помиње још у турским дефетрима из 15. вијека. Нека друга предања присутна у Морачи говоре да су Јасеновци били присутни у Морачи још приликом градње манастира. Осим тога, колико ми је познато у Попову пољу у Херцеговини нема родова који славе Срђевдан нити је правац досељавања са тог подручја према Морачи уобичајен. Јасеновци би веома лако могли бити и морачки старинци.
Јасеновцима припадају сљедеће породице:
Симоновићи из Јасенове
Радојевићи из Јасенове и Лијешња
Илићи из Јасенове и Оцке Горе са огранцима:
Радоњићи из Јасенове и Лијешња
Радуловићи из Јасенове са огранком Пандурицама
Пандурица има још У Лепенцу и Подбишћу Мојковац.
Од горе наведених тестирани су Симоновићи из Јасенове и припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају прилично модалан хаплотип са само једном немодалном вриједношћу YGATAH4=11. С обзиром да нису дубински тестирани тешко је успостављати неке поуздане везе. У југозападној Србији има више породица које славе Срђевдан и припадају хаплогрупи I2-PH908, али те породице имају карактеристичну вриједност DYS448=18, коју Симоновић не посједује. Ипак због модалности хаплотипа једних и других не би било лоше SNP провјерити ову везу, поготово што неке од тих породица наводе Колашин и Брда као мјеста поријекла, а и сами Јасеновци у предањима наводе да је добар дио њиховог рода иселио према југозапдној Србији. С обзиром на блиска насеља и једним дијелом дијељену славу Срђевдан, вјероватно је одавно било неке интеракције Јасеноваца са Љешњанима Војинићима.
У преговорима сам са једним Радоњићем, обећао је да ће се тестирати.
-
Један од најстаријих, ако не и најстарији род у Доњој Морачи су Ћировићи. Сви аутори који су писали о Морачи наводе их као морачке старинце. Додуше, негдје може да се нађе податак да су доста стари досељеници од Скадра (село Рака) и да им је предак био поп Ћиро. Присутни су у морачком насељу Баре. Међутим, нигдје нисам успио наћи поуздан податак шта ови Ћировићи славе. У коментарима се наводе и Аранђеловдан и Јовањдан, а ниједан од етнографа није навео славу Ћировића. Такође се наводи да су од Ћировића из Мораче и Ћировићи насељени у Штрбцима код Вишеграда, али ови вишеградски славе Стевањдан, па не знам колико је и то предање тачно.
Морачки Ћировићи, колико ми је познато, нису тестирани. Ћировићи у Морачи никада нису били бројни, а има их насељених и у Подбишћу/Мојковац.
-
Један од најстаријих, ако не и најстарији род у Доњој Морачи су Ћировићи. Сви аутори који су писали о Морачи наводе их као морачке старинце. Додуше, негдје може да се нађе податак да су доста стари досељеници од Скадра (село Рака) и да им је предак био поп Ћиро. Присутни су у морачком насељу Баре. Међутим, нигдје нисам успио наћи поуздан податак шта ови Ћировићи славе. У коментарима се наводе и Аранђеловдан и Јовањдан, а ниједан од етнографа није навео славу Ћировића. Такође се наводи да су од Ћировића из Мораче и Ћировићи насељени у Штрбцима код Вишеграда, али ови вишеградски славе Стевањдан, па не знам колико је и то предање тачно.
Морачки Ћировићи, колико ми је познато, нису тестирани. Ћировићи у Морачи никада нису били бројни, а има их насељених и у Подбишћу/Мојковац.
За те морачке Ћировиће везују се пореклом Ћировићи из Затарја. Такође и остале сродне породице (Голубовићи и Пејовићи), а мислим и Чамџићи. Сви славе Аранђеловдан и припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Писао је Петар детаљно о тој вези: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.msg4608#msg4608
Иако се Кричи јесу простирали на једном широком простору, а и слава упућује на Морачу, питање је постоји ли веза са овим Ћировићима, или је пак реч о староседеоцима у области Затарја.
-
За те морачке Ћировиће везују се пореклом Ћировићи из Затарја. Такође и остале сродне породице (Голубовићи и Пејовићи), а мислим и Чамџићи. Сви славе Аранђеловдан и припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966. Писао је Петар детаљно о тој вези: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=574.msg4608#msg4608
Иако се Кричи јесу простирали на једном широком простору, а и слава упућује на Морачу, питање је постоји ли веза са овим Ћировићима, или је пак реч о староседеоцима у области Затарја.
Сјећам се те тезе, међутим она се ослања на прилично несигурно предање које преноси Војиновић, али не и Пејатовић који је писао раније. Поред тога ни у Морачи не постоји никакво предање да су затарски Ћировићи поријеклом од морачких. Много ми је логичније да су затарски Ћировићи и сродне им породице старосједиоци у Затарју и Кричку.
Ваљда ће се у будућности тестирати неко од Ћировића из Мораче и Подбишћа па ће се и ово сазнати.
-
Највећи и најдоминантији морачки род су Доњоморачани Богићевци. О њиховом поријеклу има више различитих предања, али се већина слажу у сљедећем:
- предак Богић са синовима доселио се из Хума Хотског у Зети. Хум Хотски и данас постоји као локалитет на обалама Скадарског језера југоисточно од Подгорице. Досељавање у Морачу је ишло преко области Куча и Братоножића, неки помињу и Лијеву Ријеку. О времену досељавања постоје разне верзије. Главно предање је да се то десило по паду Зете под Турке половином 15. вијека. Неки помињу и раније досељавање у вријеме градње манастира Мораче, а неки опет да је то било тек у 17. вијеку (Добричанин). С обзиром на разгранатост рода, неке старе исељеника, као и на податак из турског дефтера 1477. године, гдје се као вођа џемата на територији данашњих Доњоморачана Богићеваца помиње Богић син Братоја, прилично је извјесно да је овај род на подручју Доње Мораче присутан од 15. вијека, а могуће и раније
- предања Богићевце везују уз Мрњавчевиће, а присутна су и предања, рјеђа додуше, која их повезују са Балшићима. По балшићкој верзији, Богићевци би могли бити повезани и са муслиманима Крњићима из Подгорице. За све ово засад нема неког опипљивог доказа.
- предања помињу сукобе Богићеваца са Хотима у старој постојбини и са Климентама у Морачи
- матично насеље Богићеваца у Доњој Морачи је село Петрова Раван, одатле су се проширили на насеља Баре, Равне, Врујце. На ова насеља су се Богићевци проширили након што су истиснули старинце. Помињу се тако исељени старинци Кошани (становници села Кос). По турском дефтеру из 1477. године, видимо да је Богић управљао и селом Кос са лијеве стране Мораче. Неки од тих исељених старих Морачана (по Копаонику, Топлици, Расини, Ибарском Колашину) тестирани су као припадници истог рода као и Морачани Богићевци, па се може поставити питање да ли су сами Богићевци са племенске територије потискивали припаднике и властитог рода. Прави старинци су свакако били Брауновићи од којих су по предању Богић и његови синови узели ватру за огњиште. Дрљевићи, које предања не рачунају у потомке Богићеве, већ у његове рођаке, припадају истом генетичком роду као и Богићевци, а Бакићи за које важи слично предање о блиској вези са Богићем припадају другој грани хаплогрупе R1b-U152 (иако постоји могућност да су сами Бакићи разнородни и да их има и који су ближе повезани са Богићевцима).
- сви данашњи Доњоморачани Богићевци потичу од двојице синова Богићевих, Ракоча и Добрије
На подручју некадашње жупе Мораче Богићевци живе у сљедећим насељима:
Богићевци Добријевићи
Вујисићи у Морачкој Бистрици и Горњим Селима
Добричани у Улици (Прекобрђе)
Дамјановићи у Јасенови (од Добричана)
Обреновићи у Јасенови (од Добричана)
Поповићи у Петровој Равни (од Добричана)
Лакићевићи у Барама
Меденице у Црквинама, Оћиби, Петровој Равни, Равнима, Доњим Селима, Улици (Прекобрђу)
Мишнићи Меденице у Врујцима
Рашовићи у Улици (Прекобрђу) и Врујцима (од Меденица)
Перовићи у Барама (Јасиковици)
Радовићи у Барама и Морачкој Бистрици
Војводићи у Драговића Пољу (од Радовића)
Богићевци Ракочевићи
Ракочевићи у Раичевинама, Доњим Селима и Жирцима
Чепићи у Бојићима
Вуксановићи у Раичевинама
-
Доњомоморачани Богићевци и сродни им Дрљевићи припадају хаплогрупи R1b-U152>Z37>Y94538>Y175368 YFull je старост ове гране процијенио на 1250 година, међутим, чини ми се да би у тој процјени могло бити још промјена, јер нису сви тестирани ушли у калкулацију.
Ова грана засад је издвојена само на YFull стаблу гдје је присутно неколико тестираних који сви своје поријекло могу на неки начин повезати са Морачом иако се у неким случајевима ради о доста старим исељеницима. Сви дијеле и исту комбинацију слава/прислава као и Доњоморачани.
Испод гране R1b-Y175368 присутне су сљедеће млађе подгране:
R1b-Y175368* Татићи из Тулара/Прокупље, поријеклом од Морачана са Копаоника
R1b-Y175368>FGC90545* Ракочевић из Раичевина/Колашин од Доњоморачана Богићеваца и Жуњанин из Камењаче/Трстеник поријеклом од Морачана са Копаоника
R1b-Y175368>FGC90545>Y504829 Тестирани из Београда и тестирани из Расинског округа
Нисам упратио ко су ова двојица који припадају најмлађој грани R-Y504829? Колико видим ни у пројекту нису уписани.
Из горе изложених података види се да су Доњоморачани један мало разгранатији и већи род од којег су Богићевци само огранак. Такође, чини се да је старост Доњоморачана на подручју Мораче мало већа и да се они требају сматрати стариначким морачким родом.
Што се тиче даљих веза, Доњоморачани немају никог блиског уназад 3000 година, а најближи су им припадници гране R-Y94538>Y82494 гдје има Португалаца, бразилаца, Енглеза Американаца. Сама узводна грана R1b-U152>Z37 којој припадају Доњоморачани чини се да се могла развити у оквиру итало-келтске Протовиланова културе у сјеверној Италији.
-
У селу Осрецима поред већ помињаног рода Главичана старинаца који су I2-PH908, присутан је и род Пејовића који су по предању поријеклом од главног братоношког братства, дакле би требали бити Q-Y172657. Међутим нико од рода Пејовића Доњоморачких није тестиран. Са друге стране, предања ове Пејовиће повезују са Бјелићима из Осредака који су I2-PH908 и вјероватно повезани са старинцима Главичанима. И то на начин да се и за Бјелиће тврди братоношко поријекло. Нека друга предања повезују дробњачке Ашане и Зековиће са Пејовићима. Зековићи су тестирани као R1a-Y290723 и они сами своје поријекло везују за Куче, а не за Братоножиће.
Како год, док се неко из рода Пејовића не тестира може се само нагађати о поријеклу овог рода. На подручју Мораче роду Пејовића припадају сљедеће породице:
Машковићи у Осрецима и Љутој
Милошевићи у Осрецима
Лазаревићи у Осрецима
Стевановићи у Осрецима
Станковићи у Осрецима
Пејовићи Доњоморачани славе Никољдан.
-
На подручју Доње Мораче присутно је неколико родова који су досељенички.
Ђукићи, Усјековање у Равнима/Колашин
По предању поријеклом из Брскута у Братоножићима. Тестирани су и припадају хаплогрупи братоношког рода Q-Y172657. Судећи по слави и мјесту поријекла требали би припадати братству Братоножића Прогоновића.
Луковци, св. Врачи у Пожњи и Старчу/Колашин
По предању су од Пророковића из Његуша. У Старче у Горњој Морачи дошли су из Лукова код Никшића, по којем су вјероватно и добили презиме. Има их и на подручју Ускока. Нису тестирани, али би се на основу резултата његушких Залажана могло претпоставити да припадају хаплогрупи I2-PH908 (наравно, уколико су предања тачна)
Јанковићи, Никољдан у Равнима и Жиркама/Колашин
По предању поријеклом из Безијова у Кучима, огранак Вучевића. Дакле би требали бити Кучи Мрњавчићи. Нису тестирани. Уколико је предање тачно, требали би бити E-BY165837
Ђурковићи, Аранђеловдан у Ђуђевини/Колашин
По предању огранак Ђурковића Лутоваца, старином Пипери. Нису тестирани, али се може по предању претпоставити да припадају хаплогрупи R1b-FT49714
Јушковићи, Аћимовдан у Пожњи и Љевиштима/Колашин
По предању, поријеклом из Горњег Поља код Никшића, од рода Угреновића. Нису тестирани, али требали би припадати хаплогрупи J2b-Y22059. Има их исељених у околини Мојковца.
Рнковићи у Старчу и Трновици/Колашин
Тодоровићи у Старчу и Морачкој Бистрици
По предању доселили су из Бањана из села Петровића из засеока "Рнкове Влаке". Тодоровићи су огранак Рнковића. Не знам коју славу славе и колико је њихово предање поуздано. Нису тестирани.
-
Највећи и најдоминантији морачки род су Доњоморачани Богићевци. О њиховом поријеклу има више различитих предања, али се већина слажу у сљедећем:
- предак Богић са синовима доселио се из Хума Хотског у Зети. Хум Хотски и данас постоји као локалитет на обалама Скадарског језера југоисточно од Подгорице. Досељавање у Морачу је ишло преко области Куча и Братоножића, неки помињу и Лијеву Ријеку. О времену досељавања постоје разне верзије. Главно предање је да се то десило по паду Зете под Турке половином 15. вијека. Неки помињу и раније досељавање у вријеме градње манастира Мораче, а неки опет да је то било тек у 17. вијеку (Добричанин). С обзиром на разгранатост рода, неке старе исељеника, као и на податак из турског дефтера 1477. године, гдје се као вођа џемата на територији данашњих Доњоморачана Богићеваца помиње Богић син Братоја, прилично је извјесно да је овај род на подручју Доње Мораче присутан од 15. вијека, а могуће и раније
- предања Богићевце везују уз Мрњавчевиће, а присутна су и предања, рјеђа додуше, која их повезују са Балшићима. По балшићкој верзији, Богићевци би могли бити повезани и са муслиманима Крњићима из Подгорице. За све ово засад нема неког опипљивог доказа.
- предања помињу сукобе Богићеваца са Хотима у старој постојбини и са Климентама у Морачи
- матично насеље Богићеваца у Доњој Морачи је село Петрова Раван, одатле су се проширили на насеља Баре, Равне, Врујце. На ова насеља су се Богићевци проширили након што су истиснули старинце. Помињу се тако исељени старинци Кошани (становници села Кос). По турском дефтеру из 1477. године, видимо да је Богић управљао и селом Кос са лијеве стране Мораче. Неки од тих исељених старих Морачана (по Копаонику, Топлици, Расини, Ибарском Колашину) тестирани су као припадници истог рода као и Морачани Богићевци, па се може поставити питање да ли су сами Богићевци са племенске територије потискивали припаднике и властитог рода. Прави старинци су свакако били Брауновићи од којих су по предању Богић и његови синови узели ватру за огњиште. Дрљевићи, које предања не рачунају у потомке Богићеве, већ у његове рођаке, припадају истом генетичком роду као и Богићевци, а Бакићи за које важи слично предање о блиској вези са Богићем припадају другој грани хаплогрупе R1b-U152 (иако постоји могућност да су сами Бакићи разнородни и да их има и који су ближе повезани са Богићевцима).
- сви данашњи Доњоморачани Богићевци потичу од двојице синова Богићевих, Ракоча и Добрије
На подручју некадашње жупе Мораче Богићевци живе у сљедећим насељима:
Богићевци Добријевићи
Вујисићи у Морачкој Бистрици и Горњим Селима
Добричани у Улици (Прекобрђе)
Дамјановићи у Јасенови (од Добричана)
Обреновићи у Јасенови (од Добричана)
Поповићи у Петровој Равни (од Добричана)
Лакићевићи у Барама
Меденице у Црквинама, Оћиби, Петровој Равни, Равнима, Доњим Селима, Улици (Прекобрђу)
Мишнићи Меденице у Врујцима
Рашовићи у Улици (Прекобрђу) и Врујцима (од Меденица)
Перовићи у Барама (Јасиковици)
Радовићи у Барама и Морачкој Бистрици
Војводићи у Драговића Пољу (од Радовића)
Богићевци Ракочевићи
Ракочевићи у Раичевинама, Доњим Селима и Жирцима
Чепићи у Бојићима
Вуксановићи у Раичевинама
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.8800#msg186106
Тестирани Чепић је испао И2-ПХ908
-
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.8800#msg186106
Тестирани Чепић је испао И2-ПХ908
Да, заборавих то да поменем. Питање је само да ли су сви Чепићи I2-PH908 или је ово неки посебан случај.
-
Манастир Морача на фотографији из 1908. године и на савременој фотографији, фотографисано из сличне позиције.
(https://eliber.me/wp-content/uploads/2021/04/Moracki-manastir-1908.-godine.jpg)
(https://sharemontenegro.me/wp-content/uploads/2021/05/IMG_0108-1200x900.jpg)
-
Ђукићи, Усјековање у Равнима/Колашин
По предању поријеклом из Брскута у Братоножићима. Тестирани су и припадају хаплогрупи братоношког рода Q-Y172657. Судећи по слави и мјесту поријекла требали би припадати братству Братоножића Прогоновића.
Слава и није баш типична за Прогоновиће, који славе Зачеће Св. Јована. Нигде у литератури се не наводи да Ђукићи из Доње Мораче славе Усековање. То је податак који смо добили од самог тестираног. Требало би да потичу од Ђукића из Брскута, који су од Прогоновића и славе Зачеће Св. Јована.
-
Слава и није баш типична за Прогоновиће, који славе Зачеће Св. Јована. Нигде у литератури се не наводи да Ђукићи из Доње Мораче славе Усековање. То је податак који смо добили од самог тестираног. Требало би да потичу од Ђукића из Брскута, који су од Прогоновића и славе Зачеће Св. Јована.
Временски су близу та два празника посвећена св. Јовану Крститељу, па сам их помијешао. Усјековање није баш честа слава с обзиром да се ради о посном дану. Колико ми је познато једино Дробњаци Милошевићи славе ову славу или као славу или као приславу. Присутна је и код једне групе породица у Спичу у Приморју.
-
Временски су близу та два празника посвећена св. Јовану Крститељу, па сам их помијешао. Усјековање није баш честа слава с обзиром да се ради о посном дану. Колико ми је познато једино Дробњаци Милошевићи славе ову славу или као славу или као приславу. Присутна је и код једне групе породица у Спичу у Приморју.
Интересантно да ову славу славе и неки J2a-Y14439 родови из Рашке и са Косова. Подграна је такође типична за неке старе дробњачке родове (Милашиновићи и Кујунџићи).
-
Везано за Доњу Морачу треба поменути још два исељена братства:
Сандићи из Ђуђевине, иселили су се из Мораче у Луково код Никшића и то послије читавог ланца крвних освета које су почеле тако што је приликом чувања стоке неко неког јахао као коња (нисам разабрао ко кога, има код Добричанина). Тада се већи дио старих морачких родова иселио у Луково, али су се послије склапања мира, сви вратили у Морачу осим Сандића. Нисам успио пронаћи шта Сандићи у Лукову славе. Сандића има у Бобову код Пљеваља, они славе Никољдан и требали би бити од тамошњих Терзића, мада има по мрежи тврдњи да су управо ови Сандићи од луковских тј. морачких. Такође, у Дробњаку су присутни Сандићи који су огранак Дробњака Абазовића, дакле не би требали бити повезани са овима. Колико ми је познато, Сандићи из Лукова нису тестирани.
Пурићи из Старог Влаха који славе Аранђеловдан по предањима требали би бити поријеклом из Мораче. То се прије свега односи на Пуриће у нововарошким насељима Дрмановићи и Радијевићи. Требали би припадати хаплогрупи E-V13.
Већ сам помињао исељене старе Кошане који би требали бити генетички повезани са Доњоморачанима Богићевцима и Дрљевићима.
-
Скренута ми је пажња да би горе поменути Сандићи могли бити I2-PH908, односно да би могли бити повезани са Ђурђевцима из Лукова, који имају предање о доласку из Мораче и да им је старије презиме било Сандић (а и само презиме Ђурђевац упућује на Ђу(р)ђевину). Ови Ђурђевци који славе Јовањдан повезани су са групом породица из Старог Влаха које славе Срђевдан и имају карактеристичну вриједност DYS448=18.
-
Скренута ми је пажња да би горе поменути Сандићи могли бити I2-PH908, односно да би могли бити повезани са Ђурђевцима из Лукова, који имају предање о доласку из Мораче и да им је старије презиме било Сандић (а и само презиме Ђурђевац упућује на Ђу(р)ђевину). Ови Ђурђевци који славе Јовањдан повезани су са групом породица из Старог Влаха које славе Срђевдан и имају карактеристичну вриједност DYS448=18.
Сандића нема у Доњој Морачи још од почетка 19. века. Рајко Раосављевић их не наводи међу староседеоцима, већ их само узгред спомиње у одељку о Даниловићима:
Почетком XIX вијека завадили су се са Меденицама из Равни, те су заједно са осталим Ђуђевцима нагазили на крв због неког сијена у Морачкој Бистрици. Ту је са обје стране погинуло 6 људи, због чега су морали да бјеже у Луково, гдје су са Сандићима, Јанкетићима, Ковијанићима, Бошковићима и Трипковићима остали пуних 7 година. Најзад су се измирили и окумили посредовањем владике Петра I и вратили се сви, сем Сандића, у Ђуђевину.
Секула Добричанин их у свом раду о Доњој Морачи наводи међу исељеним староседеоцима. Наводи и да је Сава Марков Сандић био дугогодишњи племенски капетан у Лукову.
Додатна потврда да их нема у Доњој Морачи већ дуже време је што нису пописани 1904. године у Доњојморачкој капетанији.
Ти Ђурђевци из Лукова су очито исељени Сандићи који су узели ново презиме.
-
У Горњој Морачи, у засеоку Љевишта Телач до, присутан је један род који је највјероватније стариначки, иако су и у овом роду присутна предања да су досељеници из Бањана. Ради се о Лакетићима из Телач дола/Љевишта и њима сродним Крковићима из Љевишта. Славе Јовањдан и прислављају Илиндан. Управо ова комбинација славе и приславе понукала је Раосављевића да их повеже са бањанским Мркајићима и Бјеловићима. Међутим, Бјеловићи су тестирани и припадају грани I2-Y3120, док Лакетићи из Телач дола припадају хаплогрупи I2-PH908. Друга предања повезују Лакетиће са Мићићима који су некад живјели у Телач долу, а има и предања која Лакетиће повезују са Владисавићима из Гацка и говоре о њиховом дужем боравку у Морачи.
Да су Лакетићи прилично дуго у Морачи иде у прилог и чињеница да имају блиско генетичко поклапање са Милосављевићима из Козарева/Зубин Поток који опет имају предање да су из Мораче дошли прије 200 година. Поред блиске генетике, предања, Лакетићи и породица из Козарева дијеле и исту комбинацију славе и приславе па не би требало бити сумње у повезаност. Ово потврђује и миграциону руту која је ишла из Брда према Ибарском Колашину и долини Ибра, што видимо код још неких родова. Овој групи породица вјероватно припадају и Тимотијевићи из Костиног Потока/Лепосавић, који иако немају предања и славу која их повезују са Лакетићима, генетички дијеле исте карактеристичне маркере.
Хаплотип Лакетића и с њима повезаних породица има неколико карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS391=12, DYS570=17, DYS635=21.
Можда би се овај род могао назвати Телачдољани Горњоморачани, с обзиром на најстарију матицу у Телач долу.
-
Да су Лакетићи прилично дуго у Морачи иде у прилог и чињеница да имају блиско генетичко поклапање са Милосављевићима из Козарева/Зубин Поток који опет имају предање да су из Мораче дошли прије 200 година. Поред блиске генетике, предања, Лакетићи и породица из Козарева дијеле и исту комбинацију славе и приславе па не би требало бити сумње у повезаност. Ово потврђује и миграциону руту која је ишла из Брда према Ибарском Колашину и долини Ибра, што видимо код још неких родова. Овој групи породица вјероватно припадају и Тимотијевићи из Костиног Потока/Лепосавић, који иако немају предања и славу која их повезују са Лакетићима, генетички дијеле исте карактеристичне маркере.
Тимотијевићи јесу Дробњаци из Рујишта. И у турском попису из 1850/51. се спомиње Тимотије син Живка, тада стар свега 2 године и најмлађи је син.
Тимотијевићи су од Живковића у Рујишту (Ибарски Колашин), и њихов родослов од доласка у Костин Поток (Лепосавић) може да се прати и у матичним књигама. Сумњам да је "доводак" у питању, пре свега што је тестирани потомак трећег Тимотијевог сина. Потрудићу се да тестирам потомке осталих синова Тимотија и Божице, како бисмо имали јаснију слику :)
Иначе поред Костиног Потока, у Тврђану, има Козареваца, па можда ту треба тражити решење слагалице за тестираног Тимотијевића.
-
Све нахије Мораче су чинили власи.
Један од најстаријих родова је род Мацура. Често су се јављале спекуллације о њиховом поријеклу. Некакво "неодређено" романско, "старо предсловенско". "Дошли Словени и давно у раном средњем вијеку се помјешали са романским живљем", што се и овдје нашироко користи а без основа.. Осим што романско живље тог подручја није било влашко и што трансхумантни Власи везе немају са њима..
Потпуно беспотребно јер историјски извори јасно говоре шта је поријекло Мацура а покажем вам да није "неодређено романско" већ супротно.
Гдје се јавља овакав антропоним?
- 1465. селоМетох сјеверно од Сера – у 20 в. Језик бугарско-македонски но у 15 в. прије грчки по именима, као да има влашког утицаја
16 в.
- албанска обала Охридског језера - Говорници москопољског цинцарског дијалекта.
- СЗ Грчке – у модерно доба грчки али у 16 в. Извјесно говорници грамоског цинцарског дијалекта.
- Слична форма Мицура, село Грамос - говорници грамоског цинцарског дијалекта.
- Сервија – мацура у селу Мачкохор – говорници пиндског цинцарског дијалекта.
Мислим да је то и коријен овог имена, власи Пијајинци 1316, Мачукат и сличне форме.
Дакле Мацуре су зачетници влашког статуса на том подручју који настаје зидањем Мораче и настављањем већ устаљене праксе довођења влашких група од стране Немањића.
У овом случају доведени су Куцовласи Мацуре из Македоније или могуће директно са Пинда/Грамоса.
Питање је ко је још с њима дошао у пакету.
Мацура имамо и југоисточно од Солуна, а врло близу и лично име Дурла у једном врло мијешаном контексту.
Ријетки антропоним Дурла асоцира на Дрљевиће.
Међутим ово име налази се и код Охридског језера, и то код говорника гопешко-беличког цинцарског дијалекта.
Ово су врло ријетки антропоними и итекако су типични за Цинцаре-Куцовлахе, ови антропоними прођоше кроз сву лепезу цинцарских дијалеката, а ван Цинцара их врло мало има. Посебно не може бити сумње за антропоним Мацура да је индикација куцовлашког поријекла.
Ови турски дефтери нису били познати ранијим ауторима, или их нису баш ни гледали јер су многи били преведени од македонских аутора још подавно.
Има неких I1 код Цинцара али немају баш довољно маркера за класификацију. Код R-Y175368, нисам их досад нешто ни тражио, они имају неке дистинктне маркере.
-
Главарски, најбројнији и вјероватно најстарији род у Горњој Морачи су Селаковићи Горњоморачани. Овај генетички род који припада хаплогрупи G2a-M406>L14, сачињавају двије групе братстава са прилично различитим предањима о поријеклу, Селаковићи у ужем смислу и Раичевићи. Селаковићи у ужем смислу имају предање да су давни досељеници из Херцеговине (помињу и Попово Поље) и да им је у Горњу Морачу доселио предак Обрад Селаковић од којег су се касније разгранали на неколико братстава. Раичевићи са друге стране имају предање да потичу од Раичевића из Љешкопоља у Зети и да нису повезани са Селаковићима. Међутим, генетичка тестирања показала су јасну везу ове двије групе, а нису потврдила неке везе ниједног од братстава ван подручја Горње Мораче. И једни и други славе исту славу и приславу Стевањдан и Илиндан. Највјероватније се ради о горњоморачким старинцима. Матична насеља су им у Горњој Морачи Сврке и Трновица, а касније су се проширили и на подручје Крње Јеле. Има их доста и на подручју Колашина, а као исељеника на подручју Бихора, Сјенице, вишеградског Старог Влаха, јужне Србије и Метохије. У вишеградском Старом Влаху су доста давни исељеници.
Од Селаковића у ужем смислу имамо сљедећа братства:
Селаковићи Милетини
Пајовићи у Трновици и Крњој Јели
Дуловићи
- Дуловићи у Трновици и Крњој Јели
- Ђокићи (од Радована)
- Драговићи (од Радисава) у Крњој Јели
- Мијатовићи (од Радисава) у Крњој Јели
- Јанковићи (од Васиља) у Крњој Јели
- Мандићи (од Васиља) у Крњој Јели
- Секулићи (од Васиља)
Селаковићи Радулови
Пековићи у Свркама и Крњој Јели
Од Раичевића имамо сљедећа братства:
Јекнићи у Свркама и Крњој Јели
Живковићи (од Раичка) у Свркама и Крњој Јели
Чогурићи (од Раичка) у Свркама и Крњој Јели
Већина братстава је тестирана маркерно, а на основу SNP резултата Јекнића из Сврка зна се да припадају грани G2a-M406>L14. Хаплотип им је доста специфичан и препознатљив и у досадашњим тестирањима на нашим просторима није се наилазило на родове који би им били генетички блиски. Сама мутација L14 је стара преко 5000 година и има доста широку територијалну распрострањеност, од Блиског истока до Европе. Само на основу ње се не може закључивати о скоријем поријеклу. Дубински тестови неког од Селаковића би могли помјерити ствари унапријед.
-
На овом месту рефереришем на више родова који су у последње време поменути под овом темом, те бих молио Уреднике Форума да у блиској будућности садржаје који су резултати скорашњих истраживања придодају релеватним посебним темама које су посвећене родовима Ломигора, Лопаћана са Рогозне и Морачана Богићеваца.
За Ломигоре (Св. Јован, Св. Илија) из Лучке Р(иј)еке је урађен WGS и за сада се налазе на нивоу I2-BY189748*, који деле са још једним тестираним из колубарског округа, који је највероватније потомак Арсенија Ломе.
Козаревци (Св. Јован, Св. Илија), којима припада и наведени Милосављевић, су један од исељених огранака Ломигора, који су се средином или крајем 18. века спустили или из Лучке Реке, или из Брђана на Рогозни, села за које се претпоставља да је матица Ломигора.
Ломигоре и Лопаћани са Рогозне, у које спадају тестирани Костић из Смиловог Лаза, Димитријевић из Ораова код Рашке, као и Витаковци, Бубљани и Драиновићи су два различита рода, што је очигледно пошто су Смиловци (Св. Јован, Недеља по Петровдану), као и Димитријевић, чији је род 1833 године пописан у Ораову као Лопаћани, тестирани на 23 маркера и припадају још неутврђеној дубљој подграни R1a.
И сваком случају, оба рода, и Ломигоре и Лопаћани са Рогозне (који назив носе по брду Лопате које се налази на Рогозни, на тромеђи села Јунаке, Зечевиће и Шипова) су староседелачки родови ибарске долине, чији период насељавања се не може тачно утврдити, али се због бројности, и већег броја локација ка којима су се крајем 18. и током 19. века исељавали њихови огранци, може оправдано претпоставити да су у поменуту област досељени најкасније током прве сеобе, али вероватно и пре тога.
Постоји могућност да Ломигоре у тој области предатирају и периоде великих сеоба, јер по распореду њихових генетских сродника по српским етничким крајевима, подсећају на дистрибуцију старог становништва Дренице и сродника Крлигаћана, који су употпуности исељени после 1879. године у Топлицу, а који имају генетске сроднике управо у западним српским крајевима, односно Босанској Крајини.
Према стаблу на Yfull-у, грана I2-BY189748 је стара 1.000 година, и чине две низводне паралелне гране:
BY189748* (Ломигора из Л. Реке, Св. Јован, Св. Илија) и тестирани из колубарског округа), и
FT124969 (Иветић из Бастаса, Грахово, и Благојевић из Дренове код Прњавора, обојица Св. Стефан Дечански).
Веза Козареваца, односно Ломигора са Лакетићима из Мораче је могућа, с обзиром да је веза између Бихора, Полимља и суседних крајева са староседелачким становништвом ибарске долине већ потврђена у више случајева, и ако постоји, онда по свој прилици потиче из средњег века, међутим, правци миграције су овом случају, за разлику од миграција Никшића и низводних грана I2 -Y134578, упутни, који су несумљиво у јеку развоја рударства и трговине у ибарској долини досељени из поменутих крајева.
Што се изворне матице неких родова који су последњих 300-400 година забележени у Морачи тиче, сматрам да бисмо требали опрезно да приступимо тумачењу и изношењу претпоставки о изворним матицама истих.
Овде превсходно мислим на Богићевце, чија многобројна братства имају неколико различитих верзије предања о пореклу и периоду досељавања у Морачу.
Оно што за сада дефинитивно индикују резултати генетских тестирања јесте да Богићевци немају генетичке везе са Хотима, и Малесијом генерално, већ са копаоничком облашћу, односно ибарском долином у целини, где су врло разгранати родови који славе комбинацију слава Аранђеловдан и Велика Госпојина, од којих је неколико који припадају старијим, узводним гранама од оне којој припадају Богићевци потврђено тестирањем.
Као и у другим поменутим случајевима, није искључено да се ради о некој раној средњевековној миграцији ка ибарској долини, односно подгоринама исте, али у случају Богићеваца, постоји реална могућност да је њихово матично подручје управо планински предео Копаоника, Рогозне и Мокре, па чак можда и Дренице, и да је као и у случају са прецима Крлигаћана, па чак и Ломигора, један део са продором Турака, и учвршћивањем њихове власти у Рашкој области, потиснут из тих крајева ка западу, где данас видимо њихове сродне огранке.
Чини ми се да се због недовољне истражености појединих крајева Рашке области, и то превасходно оних источних, који су били несразмерно развијенији и насељенији у средњем веку од области које се им се атрибутују као изворишна, ова област не узима у обзир као матица многих родова чији се огранци данас налазе у западним крајевима.
Теорије о запустелости ових крајева након великих сеоба су одавно изгубили на значају услед недостатака извора који би потврдили присуство тог становништва у севернијим крајевима који су били исходиште миграција током великих сеоба, а до сада су огранци родова из овог дела рашке области, заједно са исељеницима из Полимља, Бихора, и Пештера забележени и потврђени превасходно у јужнијим деловима Шумадије, односно по обронцима планина и областима поред Ибра, Западне и Велике Мораве, Лепенице и Јасенице, и досадашња генетичка тестирања су управо са великом вероватноћом индиковала или потврдила ту везу.
Иначе, што се Богићеваца и њихових сродника тиче, тестирани су и Мијачић и Краговић, и резултати снп тестова су оповргли било какву везу између ова два рода у последњих 1.000 година.
Док је за Мијачиће из Калудре (Зубин Поток) потврђено да заједно са Ракочевићем и Жуњанинон припадају подграни FGC90545, за Краговиће из Кобиље Главе (Зубин Поток) је потврђено да јој не припадају, што управо говори о великој разноврсности подграна R1-Y175368, као и преовлађујућем присуству истих управо у источним деловима средњевековне Рашке области до данас.
-
За Ломигоре (Св. Јован, Св. Илија) из Лучке Р(иј)еке је урађен WGS и за сада се налазе на нивоу I2-BY189748*, који деле са још једним тестираним из колубарског округа, који је највероватније потомак Арсенија Ломе.
Козаревци (Св. Јован, Св. Илија), којима припада и наведени Милосављевић, су један од исељених огранака Ломигора, који су се средином или крајем 18. века спустили или из Лучке Реке, или из Брђана на Рогозни, села за које се претпоставља да је матица Ломигора.
Ломигоре и Лопаћани са Рогозне, у које спадају тестирани Костић из Смиловог Лаза, Димитријевић из Ораова код Рашке, као и Витаковци, Бубљани и Драиновићи су два различита рода, што је очигледно пошто су Смиловци (Св. Јован, Недеља по Петровдану), као и Димитријевић, чији је род 1833 године пописан у Ораову као Лопаћани, тестирани на 23 маркера и припадају још неутврђеној дубљој подграни R1a.
Хвала на овим подацима, Equinox. Нисам у литератури нашао описану ову везу између Козареваца и Ломигора. Је ли ова веза Ломигора и Козареваца дио неког породичног предања? Може ли се доћи до хаплотипа Ломигоре? Интересују ме прије свега ови карактеристични маркери Козареваца, да ли су исти присутни и код Ломигора?
-
Један од најстаријих, ако не и најстарији род у Горњој Морачи и Морачи уопште су Томићи из Старча који славе Петровдан. Маркерно су тестирани и припадају хаплогрупи E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395>Y176957 тј. веома су блиско повезани са Васојевићима. Нико од рода Томића морачких није радио дубински тест, па се тачан однос и старост везе са Васојевићима тренутно не може прецизније одредити, али судећи по хаплотипу та веза не би требала бити старија од средњег вијека.
Предање за Томиће говори да су првобитно имали земљу на мјесту гдје је манастир Морача, и да је њиховог претка, попа Соу, сам ктитор Стеван Вукановић Немањић преселио у Горњу Морачу како би ослободио мјесто за манастир. Од Томића морачких су на подручју Брда настали сљедећи родови:
Томићи у Старчу/Колашин
Ђедовићи у Сировцу/Шавник
Сошићи у Равној Ријеци/Бијело Поље
Стијеповићи у Љевиштима(Јаворју)/Колашин, Комарници и Мотичком Гају/Шавник
Ћировићи (од Стијеповића) у Тушини/Шавник
Род Томића морачких иако стариначки, није богзна како разгранат у Брдима, али је дао велики број исељеника многим српским крајевима. Од значаја је што је овај род евидентно мигрирао и према Крајини током 16. вијека. С обзиром на присуство у сјевероисточној Босни, а одсуство у Херцеговини, чини се да су до Крајине мигрирали правцем: Стари Влах-Источна Босна- међурјечје Босне и Врбаса и даље према Змијању, а поједини њихови огранци завршили су чак у Лици (Влаисављевићи). Род је дао и доста старе исељенике у Срему, Бачкој и Банату гдје су припадници овог рода евидентирани још од почетка 18. вијека. На подручју југозападне Србије, у ужичком крају, од овог рода се изгледа прилично добро развио род тзв. Пјевића, Пјеваца, Пјевчића који се некад зову и Радуке, а којих има у више насеља Ужица и Пожеге. Роду Томића морачких припадају и Стојадиновићи из Виницке, Пријепоље.
Оригинална слава рода је Петровдан, али су неке породице почеле славити Часне вериге св. апостола Петра, због лакшег слављења у зимском периоду.
-
Хвала на овим подацима, Equinox. Нисам у литератури нашао описану ову везу између Козареваца и Ломигора. Је ли ова веза Ломигора и Козареваца дио неког породичног предања? Може ли се доћи до хаплотипа Ломигоре? Интересују ме прије свега ови карактеристични маркери Козареваца, да ли су исти присутни и код Ломигора?
Нема на чему. Као што сам више пута скретао пажњу, етнографску литературу треба узети са резервом. Међу старијим Козаревцима има предања о вези са Ломигорама, а нарочито код исељених Илића у Доњем Точану (Куршумлија), које аутори нису забележили. Поред тога, етнолози су направили забуну користећи наизменично називе Лопаћани и Ломигоре за родове који славе различите комбинације слава. У овом случају, слављеника Св. Јована Крститеља и Св. Илије, с једне, и Св. Јована Крститеља и Недеље по Петровдану.
Већина маркера који би помогли поређењу код Ломигоре нису очитани, и то:
DYS390, DYS19, DYS385, DYS389, DYS458, DYS576, DYS570, DYS438, DYS481, DYS549, DYS635 и DYS643.
Од упоредивих, имају поклапања на:
DYS393: 13
DYS391: 12
DYS439: 13
DYS392: 11
DYS437: 15
DYS448: 19
DYS456: 15
Разлике имају на:
YGATH4: 11 (Милосављевић) 10 (Ломигора)
DYS533: 12 (Милосављевић) 11 (Ломигора)
Ломигори су још очитани:
DYS426: 11
DYS388: 13
-
Нема на чему. Као што сам више пута скретао пажњу, етнографску литературу треба узети са резервом. Међу старијим Козаревцима има предања о вези са Ломигорама, а нарочито код исељених Илића у Доњем Точану (Куршумлија), које аутори нису забележили. Поред тога, етнолози су направили забуну користећи наизменично називе Лопаћани и Ломигоре за родове који славе различите комбинације слава. У овом случају, слављеника Св. Јована Крститеља и Св. Илије, с једне, и Св. Јована Крститеља и Недеље по Петровдану.
Већина маркера који би помогли поређењу код Ломигоре нису очитани, и то:
DYS390, DYS19, DYS385, DYS389, DYS458, DYS576, DYS570, DYS438, DYS481, DYS549, DYS635 и DYS643.
Од упоредивих, имају поклапања на:
DYS393: 13
DYS391: 12
DYS439: 13
DYS392: 11
DYS437: 15
DYS448: 19
DYS456: 15
Разлике имају на:
YGATH4: 11 (Милосављевић) 10 (Ломигора)
DYS533: 12 (Милосављевић) 11 (Ломигора)
Ломигори су још очитани:
DYS426: 11
DYS388: 13
Да, мало је маркера за поређење, али индикативни су DYS391=12 и DYS533=11 (ова вриједност се среће код Тимотијевића који би требао припадати истом роду). Ако је комбинација слава и прислава иста и сачувана предања помињу везу, мислим да не би требало бити сумње у везу Ломигора и Козареваца. Самим тим ово би требала бити и SNP профилација горњоморачких Лакетића.
Што се тиче смјера миграције из Брда ка Ибарском Колашину, који видим сматраш спорним, не бих улазио у расправу, јер имам своје виђење ствари (за које не тврдим да је сасвим тачно, али ми на основу доступних података изгледа највјероватније). Ово се односи и на друге брдске родове у ибарској долини. Тежиште на теми ми је да лоцирам који су родови живјели у жупи Морачи до доласка Турака, а о миграцијама у предтурском периоду мислим да има веома мало података да би се било шта тврдило сигурно.
-
Што се тиче смјера миграције из Брда ка Ибарском Колашину, који видим сматраш спорним, не бих улазио у расправу, јер имам своје виђење ствари (за које не тврдим да је сасвим тачно, али ми на основу доступних података изгледа највјероватније). Ово се односи и на друге брдске родове у ибарској долини. Тежиште на теми ми је да лоцирам који су родови живјели у жупи Морачи до доласка Турака, а о миграцијама у предтурском периоду мислим да има веома мало података да би се било шта тврдило сигурно.
Драги Синиша,
Наравно да поштујем твоје и свачије право своје виђење. Иако не сматрам да су сви староседеоци ибарске долине уједно и њени старинци, што сам у више наврата и наводио, сматрам да је тај крај имао, и да и даље има остатке становништва које предатира долазак Турака.
Оно што мене мало буни јесте нпр. тумачење досадашњих резултата. Конкретно мислим на Богићевце на овој теми.
Доњомоморачани Богићевци и сродни им Дрљевићи припадају хаплогрупи R1b-U152>Z37>Y94538>Y175368 YFull je старост ове гране процијенио на 1250 година, међутим, чини ми се да би у тој процјени могло бити још промјена, јер нису сви тестирани ушли у калкулацију.
Ова грана засад је издвојена само на YFull стаблу гдје је присутно неколико тестираних који сви своје поријекло могу на неки начин повезати са Морачом иако се у неким случајевима ради о доста старим исељеницима. Сви дијеле и исту комбинацију слава/прислава као и Доњоморачани.
Испод гране R1b-Y175368 присутне су сљедеће млађе подгране:
R1b-Y175368* Татићи из Тулара/Прокупље, поријеклом од Морачана са Копаоника
R1b-Y175368>FGC90545* Ракочевић из Раичевина/Колашин од Доњоморачана Богићеваца и Жуњанин из Камењаче/Трстеник поријеклом од Морачана са Копаоника
R1b-Y175368>FGC90545>Y504829 Тестирани из Београда и тестирани из Расинског округа
Нисам упратио ко су ова двојица који припадају најмлађој грани R-Y504829? Колико видим ни у пројекту нису уписани.
Из горе изложених података види се да су Доњоморачани један мало разгранатији и већи род од којег су Богићевци само огранак. Такође, чини се да је старост Доњоморачана на подручју Мораче мало већа и да се они требају сматрати стариначким морачким родом.
Да ли сматраш да су Доњоморачани носиоци Y175368, која је најстарија узводна грана са којима они могу да се повежу? Уколико је то случај, када су могли најстарији исељеници да се иселе из ове области и који би то могао да буде потицај који их је натерао на миграцију у толиком броју? С обзиром да Богићевци припадају једној од две, за сада откривене низводне гране, коју такође деле са припадницима на Копаонику и Ибарској долини, на основу чега се може тврдити или претпостављати да су сви они Доњоморачани?
Да ли само на основу закључивања Павловића о сродству са родом Богићеваца, који су претходно били описани у литератури, и које је Павловић повезао по критеријуму слава?
Појава Богића у Морачи није ни мало спорна, и временски би се могла поклопити са стаблом на YFull-a, по коме је старост FGC90545 око 1250ybp, а Богић је према попису који наводиш, живео 700-800 година након настанка FGC90545. Да ли је могуће да је Богић један од до сада утврђених потомака FGC90545 који се иселио из неке друге матичне области у којој и данас потенцијално имамо већи број насумично тестираних и потврђених представника узводне, исте и паралелне гране којој припадају Богићевци? Или имамо друге изворе осим етнолога, на основу којих можемо да тврдимо да су сви носиоци Y175368 Доњоморачани? Мало сам збуњен, јер по једном млађем роду закључујемо да су и старији, и они исте старости као и тај, а који се налазе ван Мораче, морачки старинци.
-
Драги Синиша,
Наравно да поштујем твоје и свачије право своје виђење. Иако не сматрам да су сви староседеоци ибарске долине уједно и њени старинци, што сам у више наврата и наводио, сматрам да је тај крај имао, и да и даље има остатке становништва које предатира долазак Турака.
Оно што мене мало буни јесте нпр. тумачење досадашњих резултата. Конкретно мислим на Богићевце на овој теми.
Да ли сматраш да су Доњоморачани носиоци Y175368, која је најстарија узводна грана са којима они могу да се повежу? Уколико је то случај, када су могли најстарији исељеници да се иселе из ове области и који би то могао да буде потицај који их је натерао на миграцију у толиком броју? С обзиром да Богићевци припадају једној од две, за сада откривене низводне гране, коју такође деле са припадницима на Копаонику и Ибарској долини, на основу чега се може тврдити или претпостављати да су сви они Доњоморачани?
Да ли само на основу закључивања Павловића о сродству са родом Богићеваца, који су претходно били описани у литератури, и које је Павловић повезао по критеријуму слава?
Појава Богића у Морачи није ни мало спорна, и временски би се могла поклопити са стаблом на YFull-a, по коме је старост FGC90545 око 1250ybp, а Богић је према попису који наводиш, живео 700-800 година након настанка FGC90545. Да ли је могуће да је Богић један од до сада утврђених потомака FGC90545 који се иселио из неке друге матичне области у којој и данас потенцијално имамо већи број насумично тестираних и потврђених представника узводне, исте и паралелне гране којој припадају Богићевци? Или имамо друге изворе осим етнолога, на основу којих можемо да тврдимо да су сви носиоци Y175368 Доњоморачани? Мало сам збуњен, јер по једном млађем роду закључујемо да су и старији, и они исте старости као и тај, а који се налазе ван Мораче, морачки старинци.
Покушаћу одговорити на твоја питања како би би било јасно како видим ствари.
Да ли сматраш да су Доњоморачани носиоци Y175368, која је најстарија узводна грана са којима они могу да се повежу?
Да, сматрам да су Доњоморачани носиоци нивоа Y175368, јер све досад тестиране породице у оквиру ове гране имају неко предање које их веже уз Морачу и славе исту комбинацију слава/прислава као Доњоморачани.
Уколико је то случај, када су могли најстарији исељеници да се иселе из ове области и који би то могао да буде потицај који их је натерао на миграцију у толиком броју?
У складу са подацима из етнографске литературе, то се десило у 18. вијеку, приликом општег кретања брдских и малисорских родова према запустјелим крајевима Рашке области. Потицај је свакако био у првом реду економски, јак демографски притисак и оскудица у матици и слободна земља за насељавање на другој страни. Укратко, изгледа да је у матици остало економских ресурса само за најјаче родове, у конкретном случају Богићевце.
Да ли само на основу закључивања Павловића о сродству са родом Богићеваца, који су претходно били описани у литератури, и које је Павловић повезао по критеријуму слава?
Не само на основу писања Павловића, већ на основу писања и других аутора, Лутовца, Добричанина, а који сви наводе још увијек жива предања Морачана досељених у ибарску долину.
Појава Богића у Морачи није ни мало спорна, и временски би се могла поклопити са стаблом на YFull-a, по коме је старост FGC90545 око 1250ybp, а Богић је према попису који наводиш, живео 700-800 година након настанка FGC90545. Да ли је могуће да је Богић један од до сада утврђених потомака FGC90545 који се иселио из неке друге матичне области у којој и данас потенцијално имамо већи број насумично тестираних и потврђених представника узводне, исте и паралелне гране којој припадају Богићевци? Или имамо друге изворе осим етнолога, на основу којих можемо да тврдимо да су сви носиоци Y175368 Доњоморачани? Мало сам збуњен, јер по једном млађем роду закључујемо да су и старији, и они исте старости као и тај, а који се налазе ван Мораче, морачки старинци.
Као што сам и претходно написао, стабло гране Y175368 на YFullu није добро урађено. Што се уосталом и види, јер је за све гране стављена старост од 1250 година. Најраније одвојени на стаблу, Татић, има само 2 новела па кад бисмо само њега узимали у обзир морали би закључити да је сва грана Y175368 стара око 200-300 година, што наравно није случај. Зато се и узима средња вриједност, а на YFull то стабло очигледно још нису средили. Моја слободна процјена, коју не мораш узети у обзир, а имајући у виду новеле тестираних, је да је сав ниво Y175368 старости од 600-700 година.
Одговор на твоје питање би био у сљедећем. Доњоморачани су стар и разгранат род на подручју Мораче и ту су живјели и прије доласка Турака. У 16. и 17. вијеку, били су већ у Морачи разгранати на неколико удаљених огранка. Као што обично бива у брдском племенском животу са оскудним животним средствима, једно братство издоминира и потискује слабије, па била та братства и сродна јачем(примјер Озринића). У предањима се затим често и негира родовска веза са слабијим братствима и они су најбољи кандидати за исељавање. Богићевци знају за таква исељена "стара" братства са своје територије. Добричанин конкретно помиње Кошане (из морачког села Кос) и поименце Татиће.
Надам се да сам колико толико разјаснио своје размишљање.
-
Покушаћу одговорити на твоја питања како би би било јасно како видим ствари.
Да ли сматраш да су Доњоморачани носиоци Y175368, која је најстарија узводна грана са којима они могу да се повежу?
Да, сматрам да су Доњоморачани носиоци нивоа Y175368, јер све досад тестиране породице у оквиру ове гране имају неко предање које их веже уз Морачу и славе исту комбинацију слава/прислава као Доњоморачани.
Као што сам и претходно написао, стабло гране Y175368 на YFullu није добро урађено. Што се уосталом и види, јер је за све гране стављена старост од 1250 година. Најраније одвојени на стаблу, Татић, има само 2 новела па кад бисмо само њега узимали у обзир морали би закључити да је сва грана Y175368 стара око 200-300 година, што наравно није случај. Зато се и узима средња вриједност, а на YFull то стабло очигледно још нису средили. Моја слободна процјена, коју не мораш узети у обзир, а имајући у виду новеле тестираних, је да је сав ниво Y175368 старости од 600-700 година.
Одговор на твоје питање би био у сљедећем. Доњоморачани су стар и разгранат род на подручју Мораче и ту су живјели и прије доласка Турака. У 16. и 17. вијеку, били су већ у Морачи разгранати на неколико удаљених огранка. Као што обично бива у брдском племенском животу са оскудним животним средствима, једно братство издоминира и потискује слабије, па била та братства и сродна јачем(примјер Озринића). У предањима се затим често и негира родовска веза са слабијим братствима и они су најбољи кандидати за исељавање. Богићевци знају за таква исељена "стара" братства са своје територије. Добричанин конкретно помиње Кошане (из морачког села Кос) и поименце Татиће.
Надам се да сам колико толико разјаснио своје размишљање.
Хвала, Синиша, разумео сам твоје размишљање. И заиста, уколико се старост Y175368 спусти на, као што кажеш, од 600-700 година, онда ћу сматрати да је претпоставка о матици свих ових родова заиста у Морачи, а не изван ње.
Надам се за ће поручени WGS Краговића допринети мало бољем разумевању и профилизацији овог рода, односно Y175368, уколико се буде испоставило да њему припада.
О живим предањима
Упознат сам прилично са заставштином Секуле Добричанина, као и његовим потомцима, и блиским рођацима који су 1905. исељени у Топлицу.
Ако се пажљиво чита одељак о Исељеним староседеоцима (стране 46-47) у књизи Доња Морача, евидентно је да о исељеним староседеоцима, осим у делу посвећеном Вучети Кошанину, Добричанин говори искључиво на основу посредних сазнања и информација које је прикупио Радосав Павловић, у којима се наводе села Земаница, Левиће, Судимље, Ливађе и Борчане, од којих су само села Борчане и Горње Левиће имала становништво које је славило Аранђеловдан, али није имало, преславу Велику Госпојину, током 18. и 19. века.
Када се позива на Павловићева истраживања, Добричанин наводи да је он идентификовао 35 рода са 554 чланова, и закључује да је од интереса да копаонички Морачани славе ову комбинацију слава, као морачани Богићевци, што говори о томе да пре Павловићевих истраживања, није имао никаква сазнања о том становништву. Дакле, Секула Добричанин не наводи предање о исељеним Морачанима већ се позива и цитира Павловића, баш као што се Атанасије Урошевић (погрешно) позивао на Секулу Добричанина, који је у својој књизи навео Чубрке у Крлигатама, а Урошевић, на однову помена Чубрка у Крлигатама, генерализовао назив Чубрци на све староседеоце Крлигата, што је неодрживо из разлога које сам навео пре неколико година са терена, и то на основу разговора управо да Радуловићима које је Добричанин навео, који се већ више од 150 година узимају међусобом са осталим Крлигаћанима, са којима иначе деле исту заједничку славу Аранђеловдан, без преславе Велике Госпојине.
Даље, што се исказа о Татићима - Морачанима, Стошовићима из Игроша и другима, којима је Павловић придодао епитет Морачана, он потиче искључиво од прихватања констатације Павловића.
На крају, што се валидности Павловићевих теза о копаоничким селима која су насељена "Морачанима" тиче, Земаница у 19. веку није била насељена ни једним родом који слави Аранђеловдан или Аранђеловдан/Велика Госпојина, већ су се Даниловићи, на које се односи белешка Павловића, померили у напуштену Земаницу из Миоковића (Богновића) 1880. године. Исто важи и за Судимље. Међутим, изостављене су референце управо на највећа и најкомпактнија села на Копаонику које су насељавали и које добрим делом и данас насељавају слављеници Аранђеловдана и Велике Госпојине, попут Бозољина, Миоковића, Ковизла, Родеља. С друге стране, нема помена о компактним селима и родовима са друге стране Ибра, где су данас чак и бројнији, и то: Гркаје, Баре (врачевске), Требиће, Цоковиће, Поткомље, Кобиља Глава и друга.
И на крају, од познатих Кошана, су две групе тестиране и то: Кошани из Газивода, који су потврђени E-FT89644 и Кошани из Бресника код Краљева, код којих је у последњој акцији потврђено да припадају R1a-Z280. Које Кошане Добричанин помиње, које је упамтило предање у Морачи, остало је још да се утврди.
-
Као што сам и претходно написао, стабло гране Y175368 на YFullu није добро урађено. Што се уосталом и види, јер је за све гране стављена старост од 1250 година. Најраније одвојени на стаблу, Татић, има само 2 новела па кад бисмо само њега узимали у обзир морали би закључити да је сва грана Y175368 стара око 200-300 година, што наравно није случај. Зато се и узима средња вриједност, а на YFull то стабло очигледно још нису средили. Моја слободна процјена, коју не мораш узети у обзир, а имајући у виду новеле тестираних, је да је сав ниво Y175368 старости од 600-700 година.
TMRCA Y175368 није 1250 година. YFull има неки систем по којем формиране гране са својим новелима закључају TMRCA и одређују TMRCA за нивое изнад. Још ако нестане неки резултат то може још више отежати ствари јер онда ови са нивоа ниже одређују тај ниво изнад и са још по који свој новел више, а допринос несталог се брише а ако је имао мање новела онда даје нереалан резултат за тај ниво.
R-Y504829 TMRCA 1227 г. и то само по новелима YF127467 , YF125446 је у ствари исти резултат као и YF107631 (прије надоградње ? )
TMRCA R-FGC90545 је 890 ybp са YF125446
Ако се рачуна YF107631 у R-Y504829 онда је 1009 ybp TMRCA
TMRCA R-FGC90545 је онда 830 ybp
А TMRCA R-Y175368 је 590-620 г.
YFull даје предност нижим гранама, а кад те гране имају пуно новела настају проблеми.
Слично имам код моје гране која има новела за 3100 г, паралелна грана има 2100 г., а још један резутлат без гране има 2250 г., а TMRCA је опет 2800 г (TMRCA нивоа изнад мог) умјесто 2500.. А није ни толико јер је нестали резултат имао мање новела. Ово што је изнад мог нивоа на YFull-у 2800 г. , на FTDNA је само 2150.. Иако за YFull слови да потцјењују старост код ових грана гдје има испод нивоа са пуно новела деси се супротно.
Тренутно на YFull -у процјена старости R-Y175368 се састоји само од резултата YF127467 без учешћа остала три резултата.
-
Слично имам код моје гране која има новела за 3100 г, паралелна грана има 2100 г., а још један резутлат без гране има 2250 г., а TMRCA је опет 2800 г (TMRCA нивоа изнад мог) умјесто 2500.. А није ни толико јер је нестали резултат имао мање новела. Ово што је изнад мог нивоа на YFull-у 2800 г. , на FTDNA је само 2150.. Иако за YFull слови да потцјењују старост код ових грана гдје има испод нивоа са пуно новела деси се супротно.
Додатак око моје гране али исти случај као овдје само на много већем нивоу.
За комплетну грану https://www.yfull.com/tree/E-Z17107/ TMRCA је само 2700 година.
Али ово 2800 г. за E-Z17107 није по томе већ је по TMRCA нивоа E-A24054 од 2800 г., којем је на FTDNA TMRCA 2150 г гдје постоји активни резултат E-A24054* који је смањио нереалан TMRCA због пуно новела E-A24066, зато ова грана има врло измутиран хаплотип и на мало маркера. Да се само рачунам ја старост би била 4000 г. за E-Z17107.
Тако исто YF127467 одређује сам TMRCA за цијелу R-Y504829.
-
R-Y504829 TMRCA 1227 г. и то само по новелима YF127467 , YF125446 је у ствари исти резултат као и YF107631 (прије надоградње ? )
TMRCA R-FGC90545 је 890 ybp са YF125446
Ако се рачуна YF107631 у R-Y504829 онда је 1009 ybp TMRCA
TMRCA R-FGC90545 је онда 830 ybp
А TMRCA R-Y175368 је 590-620 г.
Да, YF125446 је мој резултат у Т2Т формату а YF107631 у Hg38, имам два одвојена профила. Y504829 и Y545958 су Т2Т снипови, можда би и Ракочевић био позитиван на један или оба уколико би надоградио BAM са Hg38 у Т2Т формат. Што се Hg38 тиче делим исти број снипова са Ракочевићем и YF127467, укупно 57 (FGC90545) а у Т2Т још 12 снипова са YF127467, укупно 69 (од ових 12, 2 су додата на стабло). Ако узмемо у обзир дељене снипове, новеле, реалан TMRCA, историјске податке (Војвода Богић 1517-1587), да ли би грана FGC90545 могла да дефинише род Богићеваца?
-
Пошто има извора који наводе да има неких родова,који себе или их други зову Кулизама, којима би старина могла бити у Колашину па те Драјверу питам да ли си нашао неке повезнице можда?Има ли упоришта ова тврдња а везано за резултате?
-
Пошто има извора који наводе да има неких родова,који себе или их други зову Кулизама, којима би старина могла бити у Колашину па те Драјверу питам да ли си нашао неке повезнице можда?Има ли упоришта ова тврдња а везано за резултате?
Нисам још обрађивао подручје Брсковске жупе: Колашина и Мојковца. Још увијек сам на Морачи :D А у Морачи мратинштака нема, сем досељених Драгића у Љевиштима, који су поријеклом од херцеговачких Мастиловића из Изгори код Гацка.
Има један род мратинштака на подручју брсковске жупе: Фуштићи и др, а ли не сјећам се да се за њих уопште употребљавао назив Кулизе.
Назив Кулизе је везан за мратинштаке са подручја Рожаја, и они се јесу даље исељавали по ибарској долини.
-
Нисам још обрађивао подручје Брсковске жупе: Колашина и Мојковца. Још увијек сам на Морачи :D А у Морачи мратинштака нема, сем досељених Драгића у Љевиштима, који су поријеклом од херцеговачких Мастиловића из Изгори код Гацка.
Има један род мратинштака на подручју брсковске жупе: Фуштићи и др, а ли не сјећам се да се за њих уопште употребљавао назив Кулизе.
Назив Кулизе је везан за мратинштаке са подручја Рожаја, и они се јесу даље исељавали по ибарској долини.
Добро,добро то је оно како и ја пратим сад. За тај род у Брскову се можда неђе привукло да су Кулизе због славе али ништа што би било извесно. Мада тих топонима везаних за Кулизе има свуда,не у Морачи додуше.
-
TMRCA Y175368 није 1250 година. YFull има неки систем по којем формиране гране са својим новелима закључају TMRCA и одређују TMRCA за нивое изнад. Још ако нестане неки резултат то може још више отежати ствари јер онда ови са нивоа ниже одређују тај ниво изнад и са још по који свој новел више, а допринос несталог се брише а ако је имао мање новела онда даје нереалан резултат за тај ниво.
YFull, за разлику од FTDNA, не ради нормализацију прекратких или предугих "петељки" на стаблу, па нека грана која по калкулацији испадне старије може да "повуче" друге у нереалну старост. Међутим, мислим да ниси у праву за тврдњу да се допринос несталог са YFull стабла брише код калкулације TMRCA - то може да се види и на примеру, ево рецимо овде:
https://www.yfull.com/tree/I-BY201756/ (https://www.yfull.com/tree/I-BY201756/)
(https://i.postimg.cc/ZRjdSnHW/image.png)
(https://i.postimg.cc/tJ2t2Dwm/image.png)
YFull заправо не брише људе који су послали резултат на анализу али га нису на крају платили. Њихов ID је само скривен (невидљив другим корисницима), али нормално улази у калкукације. Они га очас посла учине видљивим ако особа плати, ма колико прошло времена од анализе.
-
Да приведем крају набрајање морачких родова, са још неким родовима који на теми нису били споменути, а присутни су у Горњој Морачи.
Баошићи, славе Зачеће св. Јована Крститеља, присутни у Старчу/Колашин, а има их и на подручју Горњег и Доњег Колашина у насељима Дријенак/Колашин и Гранчарево/Бијело Поље. По предању требали би бити пјешивачког рода, помињу везу са Шибалијама и мјестом Башина вода. Било их је и у Облатну у Никшићкој жупи и у Оџаку/Пљевља. Нису тестирани, али може се претпоставити да припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230>BY102150.
Бојићи, Аранђеловдан, у Бојићима/Колашин и Редицама/Колашин на подручју Мораче, у Доњем Липову и Плани на подручју Колашина и у Градини/Жабљак. Поријеклом Васојевићи Мијомановићи. Нису тестирани, али се може претпоставити да припадају хаплогрупи E-V13>Y37092>Y126722>Y176957
Крушићи, у Љевиштима (Телач до)/Колашин, наводно досељени из Бањана од тамошњих Крушића. Крушићи у Бањанима су тестирани као N2. Нисам додуше увјерен да се овдје засита ради о бањанским Крушићима. Док се не тестирају све је отворено.
Драгићи, Мратиндан у Љевиштима/Колашин. Поријеклом су од Мастиловића из Изгори код Гацка. Мастиловићи су тестирани као I2-PH908, па се ова хаплогрупа може претпоставити и за Драгиће.
Бећировићи, Лучиндан Петровдан, у Љевиштима/Колашин и у Горњој Бијелој/Шавник. Поријеклом Никшићи Требјешани, огранак Драгићевића Кљајића. Досељени након разуре Требјесе у 18. вијеку. Може се претпоставити да приpaдају хаплогрупи I2-PH908>Y52621>FT190799.
Мучалице, св. Јоаким и Ана, у Љевиштима/Колашин. Од рода Угреновића, најближи су им род Јушковићи, са којима су заједно доселили у Љевишта из Горњег Поља код Никшића. Нису тестирани, али требали би припадати хаплогрупи J2b-M205>Y22059
Чолевићи, Ђурђевдан, у Старчу/Колашин. Наводно досељеници из Затарја, мада помињу и Зету у предањима. Нису тестирани, а о њиховом поријеклу нисма успио пронаћи ништа одређеније. због прилично контрадикторних предања, није исључено да се ради и о старинцима. У сваком случају би добро било кад би се тестирали.
-
С обзиром да су и Горња и Доња Морача очувале добрим дијелом континиутет свог средњовјековног становништва, изазов би био повезати катуне из турских пописа 15. и 16. вијека са савременим родовима у Морачи. Не мислим да се то може поуздано утврдити, али неких индикација свакако има.
Занимљиво је да већ у првом турском попису из 1477. године који је обухватио подручје Мораче постоји подјела на Горњу и Доњу Морачу, што указује на то да је та подјела постојала и током средњег вијека. Попис 1477. године дао је први преглед насеља и појединаца присутних на подручју жупе Морача и у том погледу је драгоцјен. Иако је било пописа и крајем 15. вијека, први нешто одређенији попис је из 1533. године, код нас дат само у виду регистра на турској латиници, из ког се ипак могу извући имена главних морачких катунара из тог периода, и збирни списак насеља.
Нахија Горња Морача
Попис из 1477. године
- џемат Радосава, сина Стјепана војводе, ради се о прилично великом џемату са већим бројем кућа, који се простирао практично на свој територији Горње Мораче. На челу су му биле војводе, 1477. године је то војвода Радосав. На подручју обе Мораче, ово су биле једине војводе које су ту титулу имале и у 16. вијеку. Ова војводска катунарска кућа имала је и посједе, винограде и земљу, коју су добили доласком турске власти. Брат војводе Радосава под именом Хамза се потурчио и заједно са Радосавом уживао је нека од добијених земљишта. Видимо класични образац, како опортуни влашки појединци који сарађују са Турцима добијају заузврат друштвени статус и посједе. Не знам са којим горњоморачким родом би могли повезати вође овог џемата, али није искључено да се ради о горњоморачким Селаковићима. Они се доста рано помињу као војводе из Горње Мораче. Овај џемат је обухватао насеља више насеља, а могу да се препознају Старче, Јаворје, Бистрица Морачка, Рашко, Ковачевац и још нека која је тешко убицирати и препознати.
- џемат Милорада, ово је неки мали џемат, који је вјероватно боравио на катуну приликом пописа, остављен је само запис да је припадао горе поменутом војводи Радосаву, али нису дате никакве одреднице гдје је могао бити лоциран. Због везе са војводом Радосавом, лоцирао сам га у Горњу Морачу.
Попис из 1533. године
Имамо на простору Горње Мораче пописане сљедеће катунаре:
Ivaniş veled-i Bojdar, voyvoda: 253
Ivan veled-i Radoye, katunar: 253
Не би требало бити сумње да је Иваниш, син Божидара, наследио катун војводе Радосава из 1477. године, јер се помиње са војводском титулом. Између Иваниша и Радосава стоји име Божидара, који је био војвода на прелазу из 15. у 16. вијек. Није искључено да је Божидар син Радосава из 1477. године.
Што се другог горњоморачког катуна којег је предводио Иван син Радојев, можемо само нагађати да ли су то насљедници џемата Милорадовог из 1477. године или неки други катун који се у периоду од 1477. до 1533. године издвојио у Горњој Морачи.
Што се насеља тиче, попис из 1533. године даје списак сљедећих горњоморачких насеља:
Lukova k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/16
Nahvar (?) k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/16
Raslak/İhlivişte k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/16 Љевишта
Tırnaviçe k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/16 Трновица
Visoka k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/16
Istarçe k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Старче
Oblaç k., Gorna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17
-
Што се турских пописа нахије Доња Морача тиче, ситуација је сљедећа:
Попис 1477. године
- џемат Будисава, сина Обрада, џемат је обухватао блок насеља са десне стране ријеке Мораче: Јасеново, Лијешње, Веље Дубоко, Ибрију. Катунарска породица је становала у насељу Ибрија. Овај катун би потенцијално могао бити интересантан за родове Љешњана Војинића и Јасеноваца.
- црква Пречиста, ради се о манастиру Морача, коју су Турци пописали онако како су вјероватно чули од локалног становништва оног времена (Аличић је у свом преводу ово превео као "Пргашина", а Ђурђев као "Пиргиште"), манастир је пописан заједно са џематом Будисава, набрајају се имена калуђера и потврђују права на земљу
- џемат Радосава, сина попа Димитрија, обухватао је насеља на лијевој обали Мораче: Ђуђевину, Врујца, Сеоца, Љуботић. Можда би овај катун могао бити интересантан за неке старинце попут Даниловића.
- џемат Богића, сина Братоја, обухватао насеља Кос, Чртеже и Добричић. Вјероватно се ради о претку Доњоморачана Богићеваца, а џемат је обухватао вјероватно и друге Доњоморачане истог рода. И географски се поклапа са положајем Доњоморачана у Морачи, а неубицирано село Добричић подсјећа на једно од од братстава овог рода- Добричане.
- џемат Степка, сина Сврке? мали џемат, приликом пописа припадници боравили на катуну. Да не стоји да припада Доњој Морачи, помислио бих да је у вези са селом Сврке у Горњој Морачи. Ништа више се не може закључити о овом џемату.
Попис из 1533. године
Поред оригиналног пописа, добио сам и неке фрагменте пописа с краја 15. вијека као и из 1548. године, који су ми помогли да колико толико повежем појединце и мјеста. Захваљујем појединцима који су ми их послали.
По попису из 1533. године у Доњој Морачи је било шест џемата са сљедећим катунарима на челу:
Radosav veled—i Mirçe, katunar, ово је катун Будисава сина Обрада из пописа 1477. године. Захваљујући фрагменту пописа с краја 15. вијека, види се да је позицију катунара Будисава из пописа 1477. године, крајем 15. вијека заузео његов брат Мирко или Мирче, а да је 1533. године, Мирка(Мирчу) наслиједио син Радосав. Насеља која су припадала овом катуну дата су горе у попису из 1477. године.
Preçeste kls., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: MAD 560/253 Манастир Морача.
Radosav veled-i Dimitri, katunar: 254, овдје се очигледно ради о или о истом појединцу (Радосаву сина попа Димитрија) са пописа из 1477. године, или о неком породичном понављању имена. Објективно је могуће да се ради о истој особи, ако претпоставимо да је Радосав 1477. године имао 20 година, а 1533. године 76 година. Нећу понављати насеља која обухвата овај катун.
Petka veled-i Poçival, katunar: 254, Нисам сасвим сигуран али овај катун Петка, сина Почивала, могао би бити насљедник Богићевог катуна из 1477. године. Ово закључујем, јер у попису 1548. године, село Добричић које је било у Богићевом катуну пописано је у оквиру овог катуна. Занимљиво је и ово лично име Почивало. Чини ми се да се у Бањанима среће, али као топоним.
Radovine veled-i ivanis, katunar: 253, Катун Радована сина Иванишевог по попису из 1548. године, обухватао је насеља Остружње и Осреци, на десној старни Мораче, сјеверно од манастира. Овог катуна нема у попису из 1477. године, сем ако није повезан са оним малим Степковим катуном. Овај катун би могао бити интересантан за род Главичана у Морачи.
Patnik veled-i Radoye, katunar,254, име овог катунара би се могло превести и као Батрић син Радојев. Нисам успио лоцирати овај катун, нема га у попису из 1477. године.
Milos veled-i Vukse, katunar: 254, катун Милоша сина Вукше. Нисам успио лоцирати овај катун, нема га у попису из 1477. године.
Што се насеља која су у попису 1533. године дата збирно, покушао сам нека убицирати, па ако неко препозна још неко насеље нека напише:
Niviye k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: MAD 560/253
Ostreva k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: MAD 560/253 Осреци
Preçeste kls., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: MAD 560/253 Пречиста црква, манастир Морача
Bugavine k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: MAD 560/255
Leşne k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 995/19 Лијешње
Kırisofça k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 995/21 Крушевље?
Yasenova k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 995/21 Јасенова
Libotik k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 995/23 Љуботић, код манастира Мораче
Seleç k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 995/23 Сеоца
Dobriçik k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17
Duboka k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Веље Дубоко
İbriye k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Ибрија
Koş k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Кос
Lopate k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Лопате
Miyoska k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Миоска
Ostrojine k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Остружње
Pojne k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Пожња
Raşko k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Рашко
Ravni k., Dolna Moraça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 Равни
-
Једино се Богићевци основано могу повезати са неким конкретним џематом из тих дефтера. За остале родове само може да се нагађа у којим су џематима живели на основу насеља која су припадала џематима, али од тога нема пуно користи. Мања братства не памте даље претке, тако да не видим неку наду да ће икада моћи да се открије који су садашњи родови живели у тадашњим џематима.
-
За остале родове само може да се нагађа у којим су џематима живели на основу насеља која су припадала џематима, али од тога нема пуно користи. Мања братства не памте даље претке, тако да не видим неку наду да ће икада моћи да се открије који су садашњи родови живели у тадашњим џематима.
Може да се основано нагађа на основу доказивог континуитета кнежина између нпр. дефтера 1477., 1533., и чак 1701. г. који постоји на разним подручјима.
Има вјероватно више користи од нагађања на основу предања јер се ради о чињеницама из извора првог реда за разлику од предања посебно за такав период од прије 250+ г.
Такођер је основано у случајевима када различите генетике упућују на различите џемате. Посебно ако на подручју постоји неки континуитет 16 в. - 18 в. те у случајевима кад су насеобине старе.
Једино се Богићевци основано могу повезати са неким конкретним џематом из тих дефтера.
Мислим да се итекако могу повезати и Љешњани по свом називу везани за село Лијешње које је засвједочено 1477. То је то зрно истине (како историчари често приступају предањима) у њиховом предању (и није само предање већ им је и родовски назив) које у осталим сегментима не само да је бизарно већ је и доказиво немогуће. Дакле очито се ради о познијој типичној конструкцији на основу топонима/подручја сличног имена другдје. А на њихову старост упућује и резултат потомака Ђураша.
Такођер "Мацуре" по генетици су били ту. По локацији су и они Доњоморачани а не Ровци.
Међутим, мислим да ниси у праву за тврдњу да се допринос несталог са YFull стабла брише код калкулације TMRCA - то може да се види и на примеру, ево рецимо овде:
YFull заправо не брише људе који су послали резултат на анализу али га нису на крају платили. Њихов ID је само скривен (невидљив другим корисницима), али нормално улази у калкукације. Они га очас посла учине видљивим ако особа плати, ма колико прошло времена од анализе.
Познато ми је то али знам за много примјера потпуног нестанка резултата ових који нису платили. Онда се вјероватно ради и о брисању таквих налога. Посебно код тестираних код Небуле, можда их занима само тај прелиминарни извјештај о другим негенеолошким ставкама па онда избришу налог.
-
Поред оригиналног пописа, добио сам и неке фрагменте пописа с краја 15. вијека као и из 1548. године, који су ми помогли да колико толико повежем појединце и мјеста. Захваљујем појединцима који су ми их послали.
Није ми познат дефтер с краја 15 в. за ово подручје, постоји дефтер 1063 с краја 15 в. који има Љубовиђу, Матаруге, Кукањ, Кричак, Милешева. Овај из 1548. је кориснији од дефтера из 1533. јер 1533. села су на различитим локацијама од катунара, али увијек први катунар по реду се односи на прва села по реду итд. Види се по редољеду села да је он исти као и код ових 1548. а чак постоји скоро идентичан редосљед села као у дефтеру с краја 15 в. А и редосљед катунара је углавном исти. По том редосљеду се може погодити којем су џемату припадали тад.
Нпр. нахија Дробњак показује доста сличности у дефтерима 1533. и чак 1701., али постоји велики проблемм са њиховом идентификацијом 1477. јер 1477. не постоји већина познијих села, и већином је редосљед индикација јер се и тај редосљед дуго понављао.
За разлику од Горње Мораче гдје су власи били трансхумантни сточари, у Доњој Морачи су то већ 1477. била села што није баш типично за влашке групе Херцеговине. Могуће ту има села властелинства манастира Мораче, ако га је било. И врло вјероватно није случајно да су Ђурашу припадали дијелови многих села укључујући и Лијешње и да су Чворовићи исте генетике као и Љешњани.
-
Након што сам, надам се, поменуо све родове који се јављају или су се јављали на подручју жупе Морача, постављам карту са претпостављеним стариначким родовима жупе Морача, тј. оним становништвом које је ту живјело прије доласка Турака. Има још неколико значајнијих родова који нису тестирани и коју могу употпунити ову слику, а ту прије свега мислим на морачке Ћировиће и на разгранат род Пејовића из Осредака (који су можда повезани са Главичанима). У Горњој Морачи било би интересантно тестирати родове Рнковића, Крушића и Чолевића. У Ровцима Дмитрића и Петричића.
Као што се може видјети, међу морачким старинцима присутне су у подједнаком омјеру словенске и старобалканске хаплогрупе. Чини ми се нешто већи удио старобалканских хаплогрупа него у лимској долини. Такође занимљив је детаљ да хаплогрупа R1a уопште ниje присутна (ако не рачунамо резултат Булатовића Бајовића).
(https://i.postimg.cc/BZm31spZ/MORACA-RODOVI.jpg)
-
Озбиљна је штета што Владо није ту да на овој теми која је по свему судећи круцијална за племе Никшића изнесе своја размишљања.
Ево и мојих размишљања, након WGS теста Булатовића-Бајовића: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg207340#msg207340
Напоменуо бих да сам јутрос добио и поруке од двојице форумаша преко ПП и Вибера (не знам зашто се људи не оглашавају на теми о Никшићима, у циљу конструктивније расправе), један ми је укратко изнео ривалства Васојевића и са осталим племенима, док други оспорава да се предак Морачана-Богићеваца (или Доњоморачана, како су их на Пореклу класификовали), доселио за време слома Николе Алтомановића, или непосредно након тог догађаја, везивајући њихово право порекло за Хоте и Малесију по предању. Међутим, предање је генетичким путем оборено, о чему је било речи и на овој теми.
-
У предањима Морачана, род Брауновића се сматра доста старим досељеничким родом. За њиховог претка Брауна се наводи да је доселио "из Куча" прије него што је у Морачу доселио Богиће, предак Доњеморачана Богићеваца. У Кучима нема досад откривених генетичких сродника Брауновића тако да предање о поријеклу "из Куча" треба узети са резервом. Браун се прво населио у засеок Прекобрђа, Вртине, а његов брат Михаило је одселио на сјевер и од њега су бихорски Михаиловићи. Ово предање о вези Брауновића и Михаиловића је и генетички потврђено. У Доњој Морачи Брауновићи насељавају села: Улице(Прекобрђе), Доња Села, а присутни су и у околини Колашина и Бихору.
Иако се у литератури често могу прочитати тезе о "саском" поријеклу Брауновића, а највише због необичног презимена, генетички резултати не иду у прилог таквој причи. Брауновићи припадају хаплогрупи J2b-M241, највјероватније грани J-PH1751. Нису дубље профилисани. Осим вриједности маркера DYS19=14 типичне за J-PH1751, Брауновићи као род имају и своју "приватну" карактеристичну вриједност, ниску DYS385b=15. Грана J-PH1751 је доста разноврсна међу албанском популацијом.У сваком случају Брауновићи би се требали дубље тестирати да би се сазнале скорије везе.
Da li ovo znači da se radi o nekim gegijskim doseljenicima u Moraču?
-
Da li ovo znači da se radi o nekim gegijskim doseljenicima u Moraču?
Могуће, али за потврду тога би било потребно да неко од Брауновића уради дубински тест и да се открију млађе везе са неким гегијским родовима. Брауновићи могу бити и потомци старијег романизованог становништва на подручју саме Мораче (бар по тој мушкој линији предака).
-
Пре неколико дана је стигао резултат лично Дарка Шуковића који је за сада радио 111 маркера и за сада је I-Y37 највероватније ће радити и надоградњу на БИГ јер је део црногорског ДНК кода.
Što mi je milo ovo. Mislim da ovo nije baš dobro primio jer montenegrini gledaju narodnost kroz haplogrupe. Eto po tome on nosi haplogrupu koja je usko vezana za srpski narod
-
Дакле, предање о поријеклу Шуковића и Кујовића од његушких Ераковића је нетачнo.
Колика је удаљеност од његушких Радоњића који су исто И2а хг?
-
Дакле, предање о поријеклу Шуковића и Кујовића од његушких Ераковића је нетачнo.
Колика је удаљеност од његушких Радоњића који су исто И2а хг?
1700 година.