Поштовани Drajver,
Желео бих да Вас похвалим за покретање ове интересантне теме.
Дотакао бих се теме порекла Кнеза Вукића Вучетића. Истраживао сам доста по литератури и нисам успео да нађем предање о његовом пореклу, тако да је врло упитно од ког ровачког братства је кнез. Додатно сам спроводио истраживачки рад летос, на терену, у Ровцима и нико са сигурношћу није знао да ми каже од ког братства је кнез Вукић Вучетин.
Дошао сам у додир са предањем Минића, који су од Булатовића и интересантно је да они међу 30 најзначајних Ровчана (помињу кнеза Вуксана Булатовог, Мутама, Милутина кнеза, војводу Коћу Минића, итд…) не наводе Кнеза Вукића Вучетића, који је као један од ктитора обнове Манастира Морача 1574, свакако један од најзначајнијих Ровачких кнезова. Претпостављам да је кнез Вукић Вучетић био од Булатовића, да би сигурно међу првима био поменут.
Моје мишљење је да је много већа могућност да је Кнез Вукић Вучетић од Срезојевића или од неких од стариначких родова (нпр. Мацура), а на крају крајева он може да буде и Љешанин. Нашао сам у литератури да су крајем 16. и почетком 17. века Срезојевићи били најбројније Ровачко братсво и да је Војвода Иваниш Радоњин 1613. изабран за старешину Ровчана због тога. Ако је исти принцип важио и пре њега, врло вероватно је да је и Кнез Вукић Вучетић из Међуријечја и да је највероватније Срезојевић.
Надовезао бих се на податак који је изнео господин Zor.
У ствари, Вучета највјероватније није био жив 1533. То назначено је баштина која је носила име Вучете.
А 1533. била су двојица катунара у Ровцима
Vukik veled-i Vuçte, katunar: 255
Radosav veled-i Gorin, katunar: 255
Влашки катунари, кнезови, војводе 1533. су имали тимаре који су се састојали од баштина које су носиле имена њихових очева.
Дакле Вукић Вучетић је био активан још 1533. Онда је 1608. имао вјероватно и 100-њак година.
И допунио са подацима из дефтера из 1548. године за Међуријечје и Горња Ровца.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=858.msg10432#msg10432Гледајући попис из 1548 за село Горња Ровца, могућност да је Кнез Вукић Вучетић од Булатовића је мала. У Горњим Ровцима се помиње Вучета, син Вукмана, али то дефинитивно није отац од Вукића, који тада није ни био жив. Вучета из Горњих Роваца је највероватније вршњак Кнеза Вукића Вучетића.
Са друге стране у попису села Међуријечје 1548. помиње се Вучета који у то време вероватно није био жив, али су били живи његови унуци, који су пописани 1548., па се теоријом пасова може претпоставити да је Вучета оквирно рођен 1460. године. Узимајући у обзир процењену годину рођења Срезоја (1400. година), Вучета је највероватније Срезојев унук (највероватније син Срезојевог сина Лукача пописаног 1477). У попису из 1548. године пописане су баштине у власништву Вучетиних унука и то:
• Иваниша сина Радичевог Вучетиног,
• Илије сина Радичевог Вучетиног,
• Јелше сина Лукачевог Вучетиног.
Унук Вучетин Иваниш Радичев, је највероватније синовац Кнеза Вукића, рођен оквирно 1500-1520. године и не треба га мешати са Војводом Иванишем Радоњиним Срезојевићем рођеним 1580. године, за кога постоји велика вероватноћа да је унук Иваниша пописаног 1548. године. Иначе, Војвода Иваниш Радоњин Срезојевић је био војвода Ровачки у периоду од 1613. до 1660. године, тако да је он највероватније наследио старешинство над Ровчанима од Кнеза Вукића Вучетића. Оно што је интересантно јесте дуговечност старешинства Кнеза Вукића Вучетина и Војводе Иваниша Радоњина. Практично ова два човека покривају период бар од 1533. године до 1660. године.
Наравно може да се деси и да је Кнез Вукић Вучетић и од неког од Шћепановића или можда неког од прибраћених родова. Имајући у виду причу о бројности Срезојевића међу Ровачким братствима у том периоду, већа је вероватноћа да је Војвода Вукић Вучетић из Међуријечја него из Мртвог Дубоког. Само се поставља питање да ли је потомак Гојака или је од неког од стариначких родова.
У прилог овој теми достављам и слику повеље из манастира Морача која је постављена у улазном холу манастира, где се наводи да је Кнез Вукић Вучетић, кнез Ровачки.
Повеља у Манастиру Морача
У циљу даље разраде теме, додао бих и запис који је сачуван у књизи Морачка Крмчија, која је писана по заповијести игумана Гаврила 1615. године. Срећа у несрећи је да је ова књига пуком случајношћу сачувана од великог пожара у Манастиру Морача, који је избио после Другог светског рата. Књига је првобитно нестала још 1893. године и завршила у колекцији покојног професора Радослава Грујића, који је књигу завештао Српској Православној Цркви. Пожар је подметнут у школи поред Манастира Морача од стране комуниста, чија је идеја била да изгоре рукописи са међама манастирске земље. У пожару је правим чудом црква остала нетакнута, али је изгорела комплетна црквена архива и небројено верско, култруно и историјско благо.
Данас може да се нађе препис Морачке Крмчије који је написао 1877. године Нићифор Дучић, српски историчар, добровољачки командант, калуђер и архимандрит Српске православне цркве.
У књизи се помиње Војвода Радич, Радоња и кнез Вукоје из доње Плане, који су 1613. године били ктитори књиге писане у Морачи за време Пећког Патријарха Пајсија Јањевца и Митрополита Херцеговачког Лонгина.
Морачка Крмчија
