Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Босанац Јул 16, 2018, 08:56:30 поподне
-
Некако ми звучи невјероватно да Краљевска породица Котроманић нема разјашњено порјекло?
Зна ли се поуздано ишта?
-
Некако ми звучи невјероватно да Краљевска породица Котроманић нема разјашњено порјекло?
Зна ли се поуздано ишта?
Samo ono iz istorije. Tvrtko je bio kralj Srba, verovatno se tako, makar politički i osećao. Sada je već definitivno da sa Hrvatima nisu imali baš mnogo veze, obzirom da sve više hrvatskih istoričara tvrdi da je Tvrtko napadao "hrvatske" teritorije...Ako mene pitaš, kao Srbin, verovatno je pokušavao da vrati neke delove srpskog etničkog prostora.
-
Зар је могуће да је потпуно нестала ДНК Котроманића?
-
Зар је могуће да је потпуно нестала ДНК Котроманића?
a koja je bila DNK?
G2a?
Njihovom prezimenu je dodano -ić.Meni zvuči da su oni bili porijeklom sa sjevera Italije,Cot-romani
Dakle,moguće da su ostatak Romana
Mavar (Mavro,Mauro) Orbin(i) sam ukazuje
na svoje anonimne predloške kad kaže u poglavlju o Bosni „ne altra cosa trouo
scrita di questi Cotromani, che regnarono antichamente in Bosna“
-
a koja je bila DNK?
G2a?
Njihovom prezimenu je dodano -ić.Meni zvuči da su oni bili porijeklom sa sjevera Italije,Cot-romani
Dakle,moguće da su ostatak Romana
Mavar (Mavro,Mauro) Orbin(i) sam ukazuje
na svoje anonimne predloške kad kaže u poglavlju o Bosni „ne altra cosa trouo
scrita di questi Cotromani, che regnarono antichamente in Bosna“
Ромејска породица која је владала у Илирику од давнина, врло могуће.
-
Кон Ужица има место Котроман.
Словенска имена се не граде тако, да се на корен речи накачи -ман, али постојe Вукман, Радман.
Сем Котромана упитним је и је ли Неман (Немана, Немања) словенско име.
Напомињем, да то што се данас по-који човек зове Немања, није последство предања, но моде из времена романтике, називати детцу по именима славних властодржаца;
на исти начин многи данашњи Руси се зову Игор, Олег, Роман, иако у 18.в. ниједан русски чловек не би тако прозвао своје дете. Последствено Немања је могао бити и Немана, како пише у неким црквеним књигама.
Наставак -ман је уобичајан у немачким презименима - Хофман, Гросман, Земан, но у неким туркским именима као Теоман, Тахтаман, Илемен, Патман.
Ктому ваља напоменути, да је Котроману име било Степан, а брату му Вук, а отцу му Приезда, која су све типично словенска. По њиховој верности Бели угарскому и поседима у Славонији, рекао бих, да им се ту има искати потекло. Не видим, зашто би, ради некога прозвања морао бити "осуђен" на некога Влаха или Немца. Није ни Степан Херцег Немац само јер носи прозвање Херцега.
-
Ime vladara bi se trebalo učiti u originalnoj formi.Ako se vladar zvanično zvao Stipan,nije ok da ga se oslovljava sa Stjepan,Stefan,Šćepan ili Stevan.Tako isto i s nazivima mjesta,sela,crkava.
Naišao u više navrata na različite nazive vezano za istu stvar,a original je bio drukčiji.Balkanski istoričari bi trebali biti jedinstveni kod toga.Ako se osoba zvala Đurađ,nema tu mjesta za Juro,Đuro,Đorđe itd... ::)
-
Odgovor treba traziti u Sarajevu i Hrvatskoj .Ovi u Sarajevu se prezivaju Trvtkovic.
-
Ime vladara bi se trebalo učiti u originalnoj formi.Ako se vladar zvanično zvao Stipan,nije ok da ga se oslovljava sa Stjepan,Stefan,Šćepan ili Stevan.Tako isto i s nazivima mjesta,sela,crkava.
Naišao u više navrata na različite nazive vezano za istu stvar,a original je bio drukčiji.Balkanski istoričari bi trebali biti jedinstveni kod toga.Ako se osoba zvala Đurađ,nema tu mjesta za Juro,Đuro,Đorđe itd... ::)
Ti ga učiš u originalnoj formi, a ja u prvobitnom obliku.
Tko je upravu?
Ne treba cěpat dlake.
-
Ime vladara bi se trebalo učiti u originalnoj formi.Ako se vladar zvanično zvao Stipan,nije ok da ga se oslovljava sa Stjepan,Stefan,Šćepan ili Stevan.Tako isto i s nazivima mjesta,sela,crkava.
Naišao u više navrata na različite nazive vezano za istu stvar,a original je bio drukčiji.Balkanski istoričari bi trebali biti jedinstveni kod toga.Ako se osoba zvala Đurađ,nema tu mjesta za Juro,Đuro,Đorđe itd... ::)
Није Ђорђе него Георгије ;D
-
Кон Ужица има место Котроман.
Да, а найяче є то што є село буквално на самой граници између Републике Србске и Србіє. Можда и то има нѣке везе.
-
Да, а найяче є то што є село буквално на самой граници између Републике Србске и Србіє. Можда и то има нѣке везе.
Бејах навео то место чисто ради појашњења, је ли реч "котроман" искључиво инострана или се можемо ослонити на њихово домаће потекло.
По свему судећи Котроманови предци нису иностранци, но су домаћи, а његово име представља неки тадашњи екзотик, што није било нередко међу властелинским породицама. Размишљам је ли му име неки склоп из корена "котар" и окрајка -ман, којега има у именима Вукман и Радман. Лично име Котар јавља се у Словенаца.
Само место Котроман могло је добити назив по саму властелину, ако су ту имали неко летовалиште.
-
Posmrtni ostaci kralja Stjepana/Stefana Tomaševića su u Jajcu, on kao pripadnik te dinastije je zanimljiv slučaj. Možda se može izvući DNK iz kostura?
-
Posmrtni ostaci kralja Stjepana/Stefana Tomaševića su u Jajcu, on kao pripadnik te dinastije je zanimljiv slučaj. Možda se može izvući DNK iz kostura?
Iskreno se nadam da ćemo uskoro biti u mogućnosti da saznamo Y-DNA haplogrupe balkanskih srednjovekovnih vladara (Kotromanića, Nemanjića i ostalih). Bile bi to veoma interesantne informacije. :)
-
Iskreno se nadam da ćemo uskoro biti u mogućnosti da saznamo Y-DNA haplogrupe balkanskih srednjovekovnih vladara (Kotromanića, Nemanjića i ostalih). Bile bi to veoma interesantne informacije. :)
Је ли то нешто у најави?
-
Је ли то нешто у најави?
Nažalost ne. :(
-
Је ли могуће некако преко државних институција Републике Српске или Србије приступити анализирању ДНК неке српске династије? Да ли је неко покушавао нешто тако слично?
-
Је ли могуће некако преко државних институција Републике Српске или Србије приступити анализирању ДНК неке српске династије? Да ли је неко покушавао нешто тако слично?
Nema od toga ništa :) Komplikacija u najavi.
-
Treba ispitati mogućnost da prezime Kotromanić je izvedeno iz plemena Kotromani, a ne iz ličnog imena Kotroman. Imajući u vidu da postoje podaci o plemenima Alemana , Markomana i tako dalje..
-
Narkomana
Ово јесте била омашка, али је било ефектно ;D
-
Ah nikad se ne zna ;D ;D
-
Ah nikad se ne zna ;D ;D
И то што кажеш ;D
-
лично име Котро, као такво постојаше (Chotro cubicularius /Котро коморник (меровиншки изасланик цару Маврикију 585.).
-
Ali mi je neka logika onda da prezime iz toga se izvede Kotromanov ili Kotrov, dakle Kotromanović ili Kotrović.. ako bi se izvodilo iz ličnog imena. Ne mora da znači naravno, ali opet ko će ga znati..
-
Неко би на најозбиљнији начин требао да разговара са СПЦ или представницима власти ради добијања сагласности за испитивање ДНК из костију средњевековне властеле.
Ма какви резултати били ништа спектакуларно се неће догодити, али ћемо зато имати представу о историји средњег века на најверодостојнији начин.
Знам да има много људи који би дали све на свету да се потврди порекло од неке средњевековне властеле, али верујте ми на реч, то неће значити ништа осим што ће неко нахранити свој его.
-
Posmrtni ostaci kralja Stjepana/Stefana Tomaševića su u Jajcu, on kao pripadnik te dinastije je zanimljiv slučaj. Možda se može izvući DNK iz kostura?
To je uradjeno jos prije 9 godina.Radi se o haplogupi I2a. Nazalost uzorak je bio dosta degradiran tako da se uspjelo izvuci 11 markera. Tada DYS448 jos nije bio u igri, kako mi je receno iz prve ruke.
-
To je uradjeno jos prije 9 godina.Radi se o haplogupi I2a. Nazalost uzorak je bio dosta degradiran tako da se uspjelo izvuci 11 markera. Tada DYS448 jos nije bio u igri, kako mi je receno iz prve ruke.
Узорак је директно узет од Стефана Томашевића?
-
Узорак је директно узет од Стефана Томашевића?
Od Stefana Tomasa.
-
18.август 2018
Skeletons found on the Site of Graves of Bosnian Kings...."“We found five complete, well-preserved skeletons, as well as parts of the sixth skeleton. We sent them to Poland for DNA analysis and we will continue to work with much more precision after they deliver it to us,”
https://www.sarajevotimes.com/skeletons-found-on-the-site-of-graves-of-bosnian-kings/
https://sr.wikipedia.org/wiki/Миле_(Високо)
-
Овако се држи до својих предака:
https://www.bljesak.info/kultura/flash/mostar-obiljezio-godisnjicu-smrti-kraljice-katarine-kosace/363219
-
Што се тиче етимологије презимена Котроманић ваља,због евидентне сличности,напоменути и назив села у општини Тузи,у близини Скадарског језера,Котрабудан,https://www.poreklo.rs/2013/04/12/poreklo-prezimena-selo-kotrabudan-podgorica/
Албански назив је Koderbudani (са две тачкице изнад е) чему би ово кодер имало значење -брдо (занимљиво да гугл преводилац исту реч са истим значењем проналази и у данском језику).Значење речи будани гугл преводилац проналази још само на хиндију и такође као на српском има значење -будан,будно.
Мислим да је наш облик назива овог села ближи изворном,тј. да су га албанци мењали и умјесто котра убацили њихово кодер.На крају крајева они то село насељавају тек прије неких 500 година (њихова процена) из правца Хота.
МОЖДА у коначици назив села (па самим тим и реч котро/котра) ипак има индоевропско поријекло и да је дошло са Словенима иако нама данас не звучи тако.
Што се самих Котроманића тешко је поверовати да имају било какве везе са овим крајем.Мада није немогуће,зна се да су Словени масовно насељавали равничарске крајеве у близини ријека и језера.А и Стефан Немања је рођен недалеко одатле...
-
И би ли шта са узорком Котроманића на крају? Извукоше ли шта низводније од динарика јужног?
-
Овако се држи до својих предака:
https://www.bljesak.info/kultura/flash/mostar-obiljezio-godisnjicu-smrti-kraljice-katarine-kosace/363219
Bilo lepo ili ne, svakako je bizarno, kao i sve što se zove po po Hercegu Stjepanu/Stefanu, a pripada drugom etničkom korpusu suprostavljenom srpskom. Nije ni čudo kad ljudi kod nas koji su za to zaduženi ne rade ništa..Ko zna možda će uskoro i u Tirani dizati spomenik Caru Dušanu.
-
Bilo lepo ili ne, svakako je bizarno, kao i sve što se zove po po Hercegu Stjepanu/Stefanu, a pripada drugom etničkom korpusu suprostavljenom srpskom. Nije ni čudo kad ljudi kod nas koji su za to zaduženi ne rade ništa..Ko zna možda će uskoro i u Tirani dizati spomenik Caru Dušanu.
Ништа чудно за нас, постаје већ шаблон. Прво занемаримо историјско наслеђе које је и наше (а често само наше), а онда када га присвоје народи из окружења ми почињемо да га одбацујемо. Реците данас Србима да су љиљани њихови колико и бошњачки. Већина људи би вас у чуду гледала, немајући појма да их имамо чак и на националном грбу. Тако и Косаче данас многи доживљавају као "Хрвате".
-
У Славонији постоји глагол котроманити - рассипати. Примјер употребе: Котромани све што му је покојни ћаћа оставио.
Очигледно се ради о зајмљеној ријечи, само не знам из кога језика, али омишљам се да ће најприје бити италијански.
Презив Cotromano среће се нериједко на сјеверу Италије.
-
Simon de Kèza у "Gesta Hungarorum" приповеда причу о немачком витезу Готфриду из Мајсена /Мишне (Ritter Gottfried aus Meißen) који се у бекству након убиства Ландгрофа од Тирингије (Landgraf von Thüringen) на двору мађарског краља Иштвана III., обрео. Краљ витеза Готфрида (Cotromano?) не изручи, већ га заузврат у Босну у ратни поход пошље.
https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/emir-o-filipovic-kotromanici-stvaranje-i-oblikovanje-dinastickog-identiteta-u-srednjovjekovnoj-bosni
-
Simon de Kèza у "Gesta Hungarorum" приповеда причу о немачком витезу Готфриду из Мајсена /Мишне (Ritter Gottfried aus Meißen) који се у бекству након убиства Ландгрофа од Тирингије (Landgraf von Thüringen) на двору мађарског краља Иштвана III., обрео. Краљ витеза Готфрида (Cotromano?) не изручи, већ га заузврат у Босну у ратни поход пошље.
https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/emir-o-filipovic-kotromanici-stvaranje-i-oblikovanje-dinastickog-identiteta-u-srednjovjekovnoj-bosni
И Ћоровић је помињао неког Котромана ,,Гота", али џаба кад су ови I2-PH908. Можда име јесте страно, али узето из помодарства. Као на пример деспот Оливер или титула Херцег итд.
-
Simon de Kèza у "Gesta Hungarorum" приповеда причу о немачком витезу Готфриду из Мајсена /Мишне (Ritter Gottfried aus Meißen) који се у бекству након убиства Ландгрофа од Тирингије (Landgraf von Thüringen) на двору мађарског краља Иштвана III., обрео. Краљ витеза Готфрида (Cotromano?) не изручи, већ га заузврат у Босну у ратни поход пошље.
https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/emir-o-filipovic-kotromanici-stvaranje-i-oblikovanje-dinastickog-identiteta-u-srednjovjekovnoj-bosni
Нема недељу дана како сам завршио читање Босанско краљевство и Османско царство од Филиповића и одушевљен сам његовом објективношћу и стилом, чита се као роман, ретко реалан историчар у Бошњачким историјским редовима. Ако му је и ова о Котрооманићима на истом фону а не сумњам да јесте и њу ћу радо прочитати.
-
И Ћоровић је помињао неког Котромана ,,Гота", али џаба кад су ови I2-PH908. Можда име јесте страно, али узето из помодарства. Као на пример деспот Оливер или титула Херцег итд.
Благи опрез. С обзиром да су Стефан Твртко II, Стефан Остоја и Стефан Томаш Остојић ванбрачни синови, упитна је предпостављена I2-PH908 (као изворна) хаплогрупа Котроманића.
Нема недељу дана како сам завршио читање Босанско краљевство и Османско царство од Филиповића и одушевљен сам његовом објективношћу и стилом, чита се као роман, ретко реалан историчар у Бошњачким историјским редовима. Ако му је и ова о Котрооманићима на истом фону а не сумњам да јесте и њу ћу радо прочитати.
Да, и ја сам пријатно изненађен његовим елегантним стилом.
-
Кад су Котроманићи у питању, прилично је занемарено питање сродничког односа бана Пријезде I, углавног узиманог као родоначелника династије, и његовог претходника бана Матеја Нинослава. Генерално, веома мали број и српских и бошњачких историчара се бави (и бавио) Котроманићима као цјелином, него се све своди на бављење са пар истакнутих владара, па ни у тим случајевима цијелом њиховом владавином.
Оно што је сигурно јесте да су Пријезда и Матеј Нинослав били блиски рођаци. Питање се вјероватно може свести на то да ли је Пријезда био син Матејевог стрица, или тетке. На могуће сродство по мушкој линији указује чињеница да се име Нинослав, а и име оца Матеје Нинослава - Радивој(е) јавља касније код Котроманића у више наврата. Уколико кренемо од претпоставке да се ради о сродству по мушкој линији, Пријездин отац би, дакле, био брат Радивоја, оца Матеје Нинослава, а по неким изворима Радивојев отац би био помињани Котроман. Теза да би Пријезда могао чак бити брат Матеја Нинослава не дјелује као поуздана, јер се у ватиканским изворима говори да су рођаци. Ипак, да се ради о блиском сродству видимо у ситуацији када Матеј Нинослав моли папу да врати у Босну Пријездиног сина, узетог за таоца као залог оданости његовог оца католичкој цркви.
Ипак, ова тема није довољно детаљно обрађена од стране историчара, тако да ту има доста простора за рад.
Уопште, прве генерације Котроманића (само презиме се није сретало у писаним изворима прије почетка петнаестог вијека) нису довољно проучене. Погледајмо само ситуацију да Пријездин син Стјепан/Стефан је довољно стар да буде у писму назван младићем (дакле, вјетоватно не мање од 12-13 година) још 1233. Нема никаквог доказа да се не ради о каснијем бану Стјепану I (нећу се упуштати у дискусије око начина изговора и писања имена - Ћирковић и Ћоровић, српски историчари користе име Стјепан, па ћу се тога и држати, уз напомену да је име у овом облику било сасвим уобичајено и међу Србима у БиХ до II свјетског рата), али онда долазимо до огромних разлика у годинама између његове супруге и њега итд. Није искључено да је Пријезда имао више од једног сина истог имена, али није ми познато да има и поузданих доказа за то.
Што се тиче ДНК анализе остатака краља Томаша, морам се сложити са Солом, да Котроманићи имају поуздан родослов до краља Дабише, а да послије долазе ванбрачни синови Твртка Првог, па ванбрачни синови ванбрачних синова итд. Ово је вјероватно посљедица више фактора, али значајно је допринијело и лабаво схватање брака у оквирима Цркве босанске, као и ограничене могућности Котроманића за ступање у бракове са припадницима осталих племићких породица Европе. Дакле, тек би анализа посмртних остатака Стјепана II, Твртка I или Дабише (ако је ишта од тога пронађено и поуздано идентификовано) дала дефинитиван одговор на питање припадности Котроманића одређеној у-хаплогрупи.
-
Гроб босанске краљице Јелене Котроманић
https://www.youtube.com/v/-aZzfOot9OE
-
Проф. др Стјепан Павичић у свом научном раду СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, 1962. године, а објављени у "Зборнику за народни живот и обичаји јужних Славена" књ.41, стр. 34 - Да Шубићи, КОТРОМАНИЋИ и Качићи су СРБСКЕ ПЛЕМЕНСКЕ ПОРОДИЦЕ, које су упркос преласку на католичанство ЗАДРЖАЛИ СВОЈЕ КРСНЕ СЛАВЕ: Ђурђевдан (Шубићи и КОТРОМАНИЋИ, и Јовањдан (Качићи).
-
Проф. др Стјепан Павичић у свом научном раду СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, 1962. године, а објављени у "Зборнику за народни живот и обичаји јужних Славена" књ.41, стр. 34 - Да Шубићи, КОТРОМАНИЋИ и Качићи су СРБСКЕ ПЛЕМЕНСКЕ ПОРОДИЦЕ, које су упркос преласку на католичанство ЗАДРЖАЛИ СВОЈЕ КРСНЕ СЛАВЕ: Ђурђевдан (Шубићи и КОТРОМАНИЋИ, и Јовањдан (Качићи).
Штета што никад нећемо сазнати ниже гране средњовековних владара. И све да сад запоседну узорцима лабораторије ископане испод стећака,громила,итд. , резултати неће досећи средњи век.
-
Гроб босанске краљице Јелене Котроманић
https://www.youtube.com/v/-aZzfOot9OE
Браво! Неки други "инвеститори" би то покрили асфалтом или бацили на депонију.
И све да сад запоседну узорцима лабораторије ископане испод стећака,громила,итд. , резултати неће досећи средњи век.
Зашто?
-
Ја сам стекао утисак пратећи помало реултате добијене из архео узорака да покривеност налаза није најбоља. Зависи,наравно, и од квалитета узорка а могуће и до опремљености лабораторија. Значи,утисак.
-
Гроб босанске краљице Јелене Котроманић
https://www.youtube.com/v/-aZzfOot9OE
Са којим узорцима су упоређивали да су сигурни да се ради о Јелени?
-
То питање би и ја поставио. Шта је компаративни узорак да би се са сигурношћи могло рећи о коме се ради? Могуће додуше да на том плашту којом је покојница била прекривена пише име итд. али то се овде не наводи.
-
А при томе је у питању жена. Дакле није у питању неки мушки узорак који би се упоредио са неким већ потврђеним Павловићима (мислим да је она од хумских Павловића). Не знам, све је некако мутно ту. Свакако је добро то да тестирају, у том смислу стоји оно што неко рече ономад да су испред нас не само Мађари него и Босанци.
-
Видите да је човек бизнисмен,на свом имању хидроцентала па вероватно стопирано због културне баштине е онда дај да направим причу и атракцију.
-
Видите да је човек бизнисмен,на свом имању хидроцентала па вероватно стопирано због културне баштине е онда дај да направим причу и атракцију.
Јасно је да он покушава ту да профитира (конаци, ресторан и сл.) али свакако је вредно хвале да је имао разумевања и слуха за археологију, а као муслиман и за Католичку цркву. С обзиром да је у питању његова земља, логично је да има право и на профит од читаве приче. Није ни око манастира Острог другачије.
-
Јасно је да он покушава ту да профитира (конаци, ресторан и сл.) али свакако је вредно хвале да је имао разумевања и слуха за археологију, а као муслиман и за Католичку цркву. С обзиром да је у питању његова земља, логично је да има право и на профит од читаве приче. Није ни око манастира Острог другачије.
Религијског туризма има свуда то није спорно, само сам хтео да реагујем на неутемељеност његових тврдњи и баш изгледа наивно,ко бива послали ми у Мајами и они рекли то је то...оваца ће вазда бити само требају добре маказе😊
-
Проф. др Стјепан Павичић у свом научном раду СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, 1962. године, а објављени у "Зборнику за народни живот и обичаји јужних Славена" књ.41, стр. 34 - Да Шубићи, КОТРОМАНИЋИ и Качићи су СРБСКЕ ПЛЕМЕНСКЕ ПОРОДИЦЕ, које су упркос преласку на католичанство ЗАДРЖАЛИ СВОЈЕ КРСНЕ СЛАВЕ: Ђурђевдан (Шубићи и КОТРОМАНИЋИ, и Јовањдан (Качићи).
Koliko je ovo pouzdano, mislim na ozbiljnost samog rada? Prvi put čujem ovo za Šubiće, interesantno mi je svakako, ima li da se još neko bavio sličnim pitanjem?Kotromanići su očekivani, Kačići donekle, ali za Šubiće nisam znao? Sada naknando, kada pogledam postoje porodice koje tvrde da su od Šubića, ali uglavnom su PH908, pa ih niko nije shvatao ozbiljno, takođe ima i rodova koji su danas rimokatolici, a zna se da su slavili Đurđevdan, baš iz tih krajeva.
-
Нигде се не каже ништа слично, онако како је интерпретирано (србске породице, прелазак на католичанство и сл).
Ево тог дела текста из Павичићеве студије:
"Kako se vidi, crkva sv. Ivana na gori bila je u 15. st. osobito cijenjena u Lici. Kako je stajala na zemljištu posjedovanja Mogorovića, svakako su je oni i osnovali, pa su je stoga i bogato nadarivali, iako je imala svoja vlastita imanja. Vjerojatno je da je ona bila upravo zavjetna crkva toga plemena, crkva njihova krsnoga sveca, te je sv. Ivan bio krsna slava plemena Mogorovića, kao što je sv. Đuro to bio u plemenu Šubića i Kotromanića. Sv. Ivana slavilo je i veliko pleme Kačića, a isto su tako i Lapčani sagradili glavnu crkvu u svom plemenu još oko 1180. u blizini Lapca s posvetom sv. Ivanu."
Говорити о Могоровићима као Србима у Лици у 12. и 13. веку (и слично) је најблаже речено неозбиљно. Мислим да је крајње време да се стане на пут спамовању и троловању на овоме форуму. Уз дужно поштовање Тимару, убудуће треба цитирати онако како је аутор записао.
-
Нигде се не каже ништа слично, онако како је интерпретирано (србске породице, прелазак на католичанство и сл).
Ево тог дела текста из Павичићеве студије:
"Kako se vidi, crkva sv. Ivana na gori bila je u 15. st. osobito cijenjena u Lici. Kako je stajala na zemljištu posjedovanja Mogorovića, svakako su je oni i osnovali, pa su je stoga i bogato nadarivali, iako je imala svoja vlastita imanja. Vjerojatno je da je ona bila upravo zavjetna crkva toga plemena, crkva njihova krsnoga sveca, te je sv. Ivan bio krsna slava plemena Mogorovića, kao što je sv. Đuro to bio u plemenu Šubića i Kotromanića. Sv. Ivana slavilo je i veliko pleme Kačića, a isto su tako i Lapčani sagradili glavnu crkvu u svom plemenu još oko 1180. u blizini Lapca s posvetom sv. Ivanu."
Говорити о Могоровићима као Србима у Лици у 12. и 13. веку (и слично) је најблаже речено неозбиљно. Мислим да је крајње време да се стане на пут спамовању и троловању на овоме форуму. Уз дужно поштовање Тимару, убудуће треба цитирати онако како је аутор записао.
Da, nigde ne piše da se radi o Srbima, ili srpskome poreklu.
Mada, jeste čudno da se spominje krsna slava kod Hrvata, ili uopšte bilo koga, osim Srba.
Jedino za Kotromaniće nije neočekivano da su srpskoga porekla, zapravo bio bih više iznenađen da nisu.
-
Da, nigde ne piše da se radi o Srbima, ili srpskome poreklu.
Mada, jeste čudno da se spominje krsna slava kod Hrvata, ili uopšte bilo koga, osim Srba.
Jedino za Kotromaniće nije neočekivano da su srpskoga porekla, zapravo bio bih više iznenađen da nisu.
Вероватно да јесте била у некој форми крсног имена присутна и код Хрвата (и данас је тако, не само код штокаваца). Није то необично и за неке друге Јужне Словене.
За Котроманиће је написано да су из православља прешли у католичанство. Мислим да нигде не постоји такав податак (ако се не варам), тако да и то спада у сферу фантазије.
-
Нигде се не каже ништа слично, онако како је интерпретирано (србске породице, прелазак на католичанство и сл).
Ево тог дела текста из Павичићеве студије:
"Kako se vidi, crkva sv. Ivana na gori bila je u 15. st. osobito cijenjena u Lici. Kako je stajala na zemljištu posjedovanja Mogorovića, svakako su je oni i osnovali, pa su je stoga i bogato nadarivali, iako je imala svoja vlastita imanja. Vjerojatno je da je ona bila upravo zavjetna crkva toga plemena, crkva njihova krsnoga sveca, te je sv. Ivan bio krsna slava plemena Mogorovića, kao što je sv. Đuro to bio u plemenu Šubića i Kotromanića. Sv. Ivana slavilo je i veliko pleme Kačića, a isto su tako i Lapčani sagradili glavnu crkvu u svom plemenu još oko 1180. u blizini Lapca s posvetom sv. Ivanu."
Говорити о Могоровићима као Србима у Лици у 12. и 13. веку (и слично) је најблаже речено неозбиљно. Мислим да је крајње време да се стане на пут спамовању и троловању на овоме форуму. Уз дужно поштовање Тимару, убудуће треба цитирати онако како је аутор записао.
Ја сам навео аутора, извор, стр, и изнио свој став. Очито да нисам требо ништа спомињати, када се већ на двије завршене странице О ТОМЕ НЕ ГОВОРИ.
Не желим да се расправљам више ни са ким на овом форуму. Ако сам некога увредио у његовом знању, слободно ме казните, искључите, али ми не можете забранити да будем члан Порекла и да редовно плаћа своју годишњу чланарину.
-
Вероватно да јесте била у некој форми крсног имена присутна и код Хрвата (и данас је тако, не само код штокаваца). Није то необично и за неке друге Јужне Словене.
За Котроманиће је написано да су из православља прешли у католичанство. Мислим да нигде не постоји такав податак (ако се не варам), тако да и то спада у сферу фантазије.
Dobro, to danas nije neobično, međutim to uglavnom znači da su ti Sloveni bili izloženi srpskom kulturnom uticaju, poput Makedonaca koji slave slavu.
Koliko mi je poznato među Kotromanićima je bilo pravoslavnih i rimokatolika, međutim oni se uglavnom vezuju za crkvu bosansku.
-
О породици Котроманић писао је и наш Васо Глушац: https://istorijabl.weebly.com/uploads/9/8/3/5/9835868/vaso_glusac_istina_o_bogumilima.pdf
Па кога интересује неко прочита.
-
Творе се погрешне спојке у мишљењу.
Сви који славе крснога светца данас су православци, значи они католици који су некада славили су били православци.
Није то баш тако, јер је крстна слава појава старија од раскола на православце и католике, а славили су је и пређе раскола а и послије они који нису били под јурисдикцијом ни Рима ни Цариграда, они трећи, цркве босанске.
-
Тачно. Слава је старија од раскола. С друге стране слава је настала и усталила се на простору где западни и источни хроничари смештају српска племена. Тако да не бих потпуно одбацио могућност да је слава као институција настала међ Србима у периоду примања хришћанства (пре раскола) и да је неким чудом као појава преживела. Нису на њу благонаклоно гледали ни Грци ни латини. Припадници цркве Босанске су дефинитивно славили славу. Та црква је можда остатак оног првог хришћанства међ Србима, хришћанства пре раскола у чијем се оквиру слава вероватно и усталила као обичај. Историја хришћанства међ Балканским Словенима, укључујући и Бугаре, је врло сложена. И не само сложена него и опскурна па је тако и плодно тле за разне погрешне теорије попут тога да се поменута црква у Босни поистовећује са богумилима. Поред тога мало се зна о томе шта се на простору Босне дешавало од 7. вела па до првих Котроманића. Оно што је сигурно је да је од доласка Мађара простор Босне био поприште борби за превласт да би доласком првих банова Угари превагнули што се утицаја тиче, али не у потпуности те би Босну требало гледати као тампон зону између утицаја Византије са једне и Угара са друге стране. Нећу претерати ако кажем да су се ослањали на тзв. политику седења на две столице. Видећемо, једног лепог дана, али не треба потпуно искључити ни могућност да су Котроманићи само један огранак оне раније властеле која је владала жупама у Босни а пре Угара. Ако повучемо паралелу са осталим земљама а пре Немањића ми видимо да су и друге велике силе (Бугарска, Византија) често делегирале наследнике престола по свом нахођењу али искључиво из редова домаће владарске куће. Не верујем да би у Босни благонаклоно гледали на некога кога би Угари тек тако довели из Славоније. Посебно у ситуацији где нису војно држали тај простор, бар не дуго. Не би га народ прихватио да није "њихов".
-
Са којим узорцима су упоређивали да су сигурни да се ради о Јелени?
Претпоставка о томе да се ради о Јелени је изнесена само на бази датирања скелета на око 1400. године, у комбинацији са нешто богатијим садржајем гроба. Нема никаквих натписа, нити било шта указуке на идентитет покојнице. И сам власник локалитета, који је и финансирао ископавања (изведена од стране археолога из Хрватске у сарадњи са људима из локалног фрањевачког музеја) у овом прилогу помиње да су узорци послати на неку ДНК анализу и да се резултати чекају, а да су им "из Мајамија потврдили да је то краљица Јелена"... Још један наш циркус, гдје се споји жеља за стварањем туристичке атракције и мјеста ходочашћа са нестручношћу и незаинтересованошћу оних који би се тиме заправо требали бавити.