Кад су Котроманићи у питању, прилично је занемарено питање сродничког односа бана Пријезде I, углавног узиманог као родоначелника династије, и његовог претходника бана Матеја Нинослава. Генерално, веома мали број и српских и бошњачких историчара се бави (и бавио) Котроманићима као цјелином, него се све своди на бављење са пар истакнутих владара, па ни у тим случајевима цијелом њиховом владавином.
Оно што је сигурно јесте да су Пријезда и Матеј Нинослав били блиски рођаци. Питање се вјероватно може свести на то да ли је Пријезда био син Матејевог стрица, или тетке. На могуће сродство по мушкој линији указује чињеница да се име Нинослав, а и име оца Матеје Нинослава - Радивој(е) јавља касније код Котроманића у више наврата. Уколико кренемо од претпоставке да се ради о сродству по мушкој линији, Пријездин отац би, дакле, био брат Радивоја, оца Матеје Нинослава, а по неким изворима Радивојев отац би био помињани Котроман. Теза да би Пријезда могао чак бити брат Матеја Нинослава не дјелује као поуздана, јер се у ватиканским изворима говори да су рођаци. Ипак, да се ради о блиском сродству видимо у ситуацији када Матеј Нинослав моли папу да врати у Босну Пријездиног сина, узетог за таоца као залог оданости његовог оца католичкој цркви.
Ипак, ова тема није довољно детаљно обрађена од стране историчара, тако да ту има доста простора за рад.
Уопште, прве генерације Котроманића (само презиме се није сретало у писаним изворима прије почетка петнаестог вијека) нису довољно проучене. Погледајмо само ситуацију да Пријездин син Стјепан/Стефан је довољно стар да буде у писму назван младићем (дакле, вјетоватно не мање од 12-13 година) још 1233. Нема никаквог доказа да се не ради о каснијем бану Стјепану I (нећу се упуштати у дискусије око начина изговора и писања имена - Ћирковић и Ћоровић, српски историчари користе име Стјепан, па ћу се тога и држати, уз напомену да је име у овом облику било сасвим уобичајено и међу Србима у БиХ до II свјетског рата), али онда долазимо до огромних разлика у годинама између његове супруге и њега итд. Није искључено да је Пријезда имао више од једног сина истог имена, али није ми познато да има и поузданих доказа за то.
Што се тиче ДНК анализе остатака краља Томаша, морам се сложити са Солом, да Котроманићи имају поуздан родослов до краља Дабише, а да послије долазе ванбрачни синови Твртка Првог, па ванбрачни синови ванбрачних синова итд. Ово је вјероватно посљедица више фактора, али значајно је допринијело и лабаво схватање брака у оквирима Цркве босанске, као и ограничене могућности Котроманића за ступање у бракове са припадницима осталих племићких породица Европе. Дакле, тек би анализа посмртних остатака Стјепана II, Твртка I или Дабише (ако је ишта од тога пронађено и поуздано идентификовано) дала дефинитиван одговор на питање припадности Котроманића одређеној у-хаплогрупи.